Rumunski jezik

Piše: Tatijana Paunović

Rumunski jezik svrstan je među romanske jezike, pripada italskoj grani indoevropske porodice jezika.

Poreklo vodi od vulgarnog latinskog, čije su karakteristike možda najbolje očuvane upravo u ovom jeziku.

Rumunski je zvanični jezik Republike Rumunije i Moldavije, ali je i jedan od šest zvaničnih jezika Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Stupanjem Republike Rumunije u članstvo Evropske Unije, 1. januara 2007. rumunski je uvršten na listu zvaničnih jezika ove internacionalne organizacije.

Jezik naših komšija 24 miliona ljudi govori kao maternji, dok ga njih 4 miliona govori kao drugi jezik. Po broju govornika romanskih jezika rumunski je na petom mestu posle španskog, portugalskog, francuskog i italijanskog. Настави са читањем „Rumunski jezik“

Italijanski – muzika za uši

Piše: Tijana Lukić

Italijanski jezik, po mom skromnom mišljenju, jeste jedan od najlepših i najmuzikalnijih jezika na svetu. Od malih nogu prva asocijacija na pomen ovog jezika uvek mi je bila da je to jezik ljubavi.

Zašto?

Da budem iskrena, ne znam, valjda zbog te neverovatne pevljivosti i melodičnosti koja se prvo primeti kada ga neko govori.

Pored toga, to je jezik koji je propraćen veoma bogatom gestikulacijom, koja postoji kao jezik za sebe. Imala sam priliku da prisustvujem jednom predavanju u gradiću Garnjano na jezeru Garda koje se bavilo isključivo tom jedinstvenom gestikulacijom. Ono što mi je bilo najinteresantnije i veoma neobično jeste to što neki gestovi koji su potpuno isti kod nas imaju sasvim drugačije značenje kod njih. Bilo je to za mene jedno zaista izvanredno iskustvo. I neizmerno zanimljivo. Настави са читањем „Italijanski – muzika za uši“

Prevodilac za mađarski: mađarski bez muke ili sa mukom

Piše: Zita Njari-Igić, prevodilac za  mađarski

Mađarski je jedan od najunikatnijih jezika na svetu. Ne, nije preterivanje. Naslov je takav da ukazuje na moguće probleme u učenju ovog za Srbe prilično teškog jezika. Recimo, Srbin lakše uči grčki, turski, švedski, albanski  i slične jezike, da ne govorim o engleskom, nemačkom, italijanskom, španskom ili ruskom, koji Srbi savladaju bez muke u većini slučajeva.

Mađarski je po teškoći usvajanja (osim ako se niste rodili kao Mađarica ili Mađar) u rangu sa kineskim, arapskim ili finskim.

Kineski i arapski su teški pre svega zbog pisma. Kad smo kod finskog – hm, pa… to su naši severni rođaci. Ili, možda nisu…

Dobro, pošto sam Vas demotivisala na početku, da kažemo neke stvari u vezi mađarskog, a Vi imate izbor: ili da trajno odustanete od učenja ovog jezika – izolata u Evropi ili da se upustite u avanturu da savladate mađarski, a za to će biti potrebno jako strpljenja. Inače, imam jednog prijatelja, koji je izabrao da uči baskijski, umesto mađarskog, veli lakše je. Настави са читањем „Prevodilac za mađarski: mađarski bez muke ili sa mukom“

Jugana Stojanović – prevodilac iz ljubavi

Napisala: Valentina Branković

Nikada se neću umoriti i prestati da služim ljudima Leonardo daVinči.

Ko nije spreman da prevodi iz ljubavi, ne treba ni da se bavi tim poslom.

Smisao prevođenja treba da je uvek jasan i pozitivan, a stvaralački proces nastajanja novog teksta treba da ima za cilj traganje za smislom originala.

Ove krilatice su nesumnjivo bile vodilje uspešnim prevodiocima sa naših prostora.

U Jugoslaviji, kasnije i u Srbiji, prevodilačkim poslom požrtvovano su se bavili mnogi sjajni prevodioci: Miloš N. Đurić, Eugen Verber, Stanislav Vinaver, Kosta i Nada Carina, Ivan V. Lalić, Eros Sekvi… Настави са читањем „Jugana Stojanović – prevodilac iz ljubavi“

Rekli su o prevođenju

Prevođenje je oduvek spajalo različite kulture, civilizacije, svetove. Mnogi pisci su se oprobali i u prevođenju, uživajući u tome da jednom narodu prenesu bogatstvo jednog dela…

Preneti jednu misao sa jednog jezika na drugi… Nije to nimalo lak posao. Štaviše, pravi je izazov. Odabrati pravu reč, preneti pravi smisao, odlučiti napokon kako će glasiti prevod. To je i veština, i zanat, i umetnost…

O prevođenju su govorili pisci, filozofi, prevodioci, mislioci… Pogledajte neke zanimljive citate koje smo pripremili za vas.

Za veću rezoluciju kliknite na neku od slika i aktiviraćete celu galeriju. Настави са читањем „Rekli su o prevođenju“

Oksimoron ili oštroumna ludost

Mudrost se ne može saopštiti. Mudrost koju mudrac pokušava da saopšti, zvuči uvek kao ludost (H. Hese).

Spojevi:

oštroumna ludost, glasna tišina, luda pamet, topli led, tiha buka, mlada starost, pametna glupost, živi mrtvac, mudra budala, skromna raskoš, javna tajna

Na koje nailazimo u svakodnevnom govoru, literaturi, medijima (novinski naslovi, reklame, nazivi emisija i sl.) privlače našu pažnju svojom neobičnošću i protivrečnošću. Iako na prvi pogled dva nespojiva, značenjski suprotna pojma (antonimi), ovi spojevi kriju dublje značenje i otkrivaju istinu – ‘pogađaju metu’.

Ovakve konstrukcije ne možemo tumačiti doslovno. Настави са читањем „Oksimoron ili oštroumna ludost“

Jezičke porodice

Piše: Nataša Živković

Dobro došli u svet jezika!

Pođimo od broja jezika u svetu! Koliko ih ima i da li je moguće odrediti njihov tačan broj?

Možda niste znali da danas u svetu ima oko 5.000 živih jezika. Mada je nemoguće biti precizan, aktuelni autoriteti u ovoj oblasti potvrđuju da je reč o navedenom broju. Ima i onih koji smatraju da ih trenutno ima oko 7.000. Od početka prošlog veka do danas te procene, po različitim osnovama, variraju od 3.000 do 10.000.

Ključno pitanje i nemogućnost preciznog definisanja broja leže u problemu jezičkog identiteta – šta treba računati kao jedan jezik.

Evo nekih primera koji nam pojašnjavaju problematiku: na primer, ako razmatramo ruski, mađarski, japanski, finski, korejski po kriterijumima (kakav je, od čega je postao i kako se vrednuje) može se konstatovati da su svi navedeni jezici odeliti od drugih. Problem nastaje onda kada po svim kriterijumima nije moguće napraviti jasne granice. Настави са читањем „Jezičke porodice“

Latinski jezik – „život“ nakon „izumiranja“

Prevodilačka agencija Libra u svom timu ima sudske tumače za latinski jezik,
a Nataša Živković ovim tekstom ukazaće na univerzalni aspekt datog jezika.

Latinske sentence:

A priori (Unapred), A posteriori (Po onom što dolazi kasnije), Causa finita est (Stvar je svršena), De facto (U stvari, stvarno, zapravo, uistinu, zaista), De gustibus non est disputandum (O ukusima ne treba diskutovati), Facta, facta, non verba! (Dela, dela, ne reči!), Homo homini lupusovek je čoveku vuk), Lege artis (Po pravilima struke), Legi, intellexi, condamnaviitah, razumeh i osudih), Pro et contra (Za i protiv), Veritas vincit (Istina pobjeđuje), Vox populi, vox dei (Glas naroda je Božiji glas)…

Samo su neke od mnogih sa kojima se svakodnevno susrećemo. Iako je latinski jezik jedan od onih koje nazivamo mrtvim (izumrlim), rekli bismo da još uvek živi. Настави са читањем „Latinski jezik – „život“ nakon „izumiranja““

Soft power – uticaj reči na razvoj biznisa

Nedavno sam pročitao tekst koji je napisala Annamaria Testa. Ne znajući, utvrdio sam da je reč o italijanskoj komunikološkinji sa univerziteta Bocconi di Milano. Tekst objavljen na portalu internazonale.it privukao mi je pažnju, jer govori o fenomenu koji sam delimično i sam primetio.

Da li su neki jezici pogodniji za uspešno razvijanje poslovanja?

Zašto ljudi često pribegavaju upotrebi izvesnih jezika pri imenovanju svojih lokala, marketa ili kompanija?

Engleski je nesumnjivo u dominantnoj poziciji, iako se čini da je italijanski takođe značajno zastupljen.

Autorka govori o jezičkom fenomenu soft power kao izrazito moćnom sredstvu da pojedinac upotrebom reči jezika, koji je na međunarodnom nivou prepoznat kao atraktivan, privuče ciljnu grupu, shodno svojim ambicijama. Настави са читањем „Soft power – uticaj reči na razvoj biznisa“

Eugen Verber – književnik, glumac i veliki prevodilac

Eugen Verber
Eugen Verber

Kako uopšte odgovoriti na pitanje:

Šta je po zanimanju bio Eugen Verber?

Prevodilac, istoričar, glumac, poznavalac religije, novinar, profesor hebrejskog jezika, lektor?

Ne samo da su mu sva ova zanimanja bila sfere interesovanja nego i velike ljubavi. U svakoj od ovih oblasti bio je vrhunski stručnjak.

Mnogo bi nam trebalo samo da nabrojimo sve njegove radove: književne, putopise, naučne eseje, naslove prevedenih knjiga sa hebrejskog, jidiša, aramejskog, mađarskog, nemačkog jezika. Odakle krenuti, kako ukratko opisati plodotvoran život i rad ovog umetnika i književnika? Настави са читањем „Eugen Verber – književnik, glumac i veliki prevodilac“

Prevod reči „libra“

Reč Libra potiče od latinske reči istog slovnog rasporeda – libra (množina librae) i u osnovnom značenju se odnosi na vagu – uređaj za merenje.

vagaOva reč je u bliskoj vezi sa engleskim rečima: level (nivo, stepen), lira (novčana jedinica), deliberate (sa namerom, smišljeno) equilibrium (ravnoteža, koja je spoj reči equal-jednakost + libra / litre– metrička jedinica za težinu), librate (njihati se, vibrirati, lelujati se, naginjati se od jedne na drugu stranu). Na grčkom jeziku lithra je naziv za vrstu novčane kovanice. Настави са читањем „Prevod reči „libra““

Prevodilački alati i mašinsko prevođenje

Piše: Dragana Žigić

Prevodioci najbolje znaju od kolike pomoći bi im bilo da kad prevode neki tekst mogu da upotrebe reči, izraze ili čitave rečenice koje su u sličnom tekstu nekad negde već prevodili.

Naročito ukoliko je reč o tehničkom, stručnom ili pravnom tekstu. Tada najviše vremena provodimo u traganju za pravim, najadekvatnijim izrazima, specifičnim za takvu vrstu teksta.

SDL trados

Na sreću, sa razvojem modernih tehnologija i interneta, danas je to moguće. Kada govorimo o takvoj vrsti ,,pomoći“ pre svega mislimo na prevodilačke alate i na mašinsko prevođenje. Настави са читањем „Prevodilački alati i mašinsko prevođenje“

Плеоназам – од стилског нијансирања до грешке

Пише: Наташа Живковић

„…БАШ УПРАВО седим, пијем кафу и листам новине. ВЕОМА МНОГО ме занимају ови догађаји од јуче. ЧЕСТО ПУТА ме и изнервирају…“ (В. Бабић: 365 језичких цртица)

Употреба сувишних речи и израза који су међусобно идентични или слични по смислу води у једну од најчешћих језичких грешака. Можете проширити исказ додавањем истозначних или блискозначних речи, али то неће увек допринети разумевању, а ваш исказ тада постаје пример неправилне употребе језика.

pleonazam

ЧАК ШТАВИШЕ, ИСТО ТАКОЂЕ, МАЛА ПТИЧИЦА, ТАЧКА ГЛЕДИШТА и сл. су изразито некњижевни спојеви. Изаберите чак или штавише, исто или такође, мала птица или птичица, гледиште или становиште. Неретко можете чути и следеће примере: заједнички договор/сарадња, урбани град, емпиријско искуство, инвестициона улагања, врхунац кулминације, солуције решења, ја лично, изложени експонати, потенцијална могућност, унутрашњи ентеријер и сл. (издвојени примери – M. Шипка: Култура говора). Настави са читањем „Плеоназам – од стилског нијансирања до грешке“

RODOLJUPCI na BITEF-u

Jovan Sterija Popović
Režija: Andraš Urban
Scenografija: Andraš Urban
Kostimografija: Marina Sremac
Scenski pokret: Tamara Antonijević
Kompozitor: Irena Popović Dragović
Dramaturg: Slavko Milanović
Igraju: Slobodan Beštić, Anastasia Mandić, Suzana Lukić, Pavle Jerinić, Nela Mihailović, Hadži Nenad Maričić, Nikola Vujović, Predrag Ejdus, Branko Jerinić, Bojan Krivokapić

Predstava Rodoljupci, foto: Vicenciov Žaknić

Настави са читањем „RODOLJUPCI na BITEF-u“

Reči u glavnoj ulozi 6. dana Bitefa – „Svita br.2“

Ešel 1:1, Pariz, Francuska
Koncept: kolektiv „Enciklopedija reči“ i Žoris Lakost;
Kompozitor i reditelj: Žoris Lakost
Treneri glasa: Valérie Philippin, Vincent Leterme
Dikcija:  Azhar Abbas, Amalia Alba Vergara, Mithkal Alzghair, Sabine Macher, Soren Stecher-Rasmussen, Ayako Terauchi Besson
Učestvuju: Vladimir Kudryavtsev, Emmanuelle Lafon, Nuno Lucas, Barbara Matijevic, Olivier Normand

Foto: Jose Caldeira, SVITA BR. 2
Foto: Jose Caldeira, SVITA BR. 2

Enciklopedija reči“ je naziv kolektiva iz Pariza koji je oduševio publiku šestog dana 50. Bitefa izvođenjem „Svite br.2“ u Pozorištu na Terazijama. Baš tako – „Enciklopedija reči“ mogao bi da bude i naziv njihove predstave, jer je enciklopedijski maraton reči. Koliko smo samo reči čuli te večeri, na koliko jezika, kakvim tempom, u kakvom izvođenju! Još jedna prava bitefovska, naobična i istraživačka predstava. Настави са читањем „Reči u glavnoj ulozi 6. dana Bitefa – „Svita br.2““