Alo bre, kako to pričaš?!

Piše: Nemanja D. Milinović

Bre je vrlo česta uzrečica u Srbiji. Ljudi je koriste u različitim kontekstima. Ponekad je koriste kao suštinski nevažan komunikacijski detalj, a ponekad može pratiti uzavrelu raspravu uskomešanih emocija. Danas, bre uglavnom nema uvredljiv karakter, što me navodi na pitanje da li je ova uzrečica ikada imala takvu konotaciju.

Alo bre

Ponekad bre može poslužiti kao vid raspoznavanja teritorijalne pripadnosti unutar štokavskog područja. Tako sam na jednom od brojnih putovanja po Hrvatskoj, saznao da je bre uzrečica po kojoj stanovnici nekih delova ove zemlje raspoznaju Beograđane. Njima je možda ova reč bila donekle strana, kao i meni, premda je nikada nisam koristio.

Naišao sam na više pretpostavki o poreklu ove reči. Iako mi je nezanimljiva i, ako smem biti iskren, stvara odbojnost prema pripadnicama lepšeg pola koje je koriste, zainteresovalo me je da se usmerim na dve pretpostavke o njenom nastanku, te da se zavisno od njihove jačine opredelim za meni uverljiviju.

Moja bivša profesorka grčkog dovodila je u vezu reči bre i moron (budala, maloumnik), koja potiče od istoznačne starogrčke imenice, a bila je i deo zvanične terminologije u polju medicine i psihologije. Ova reč u starogrčkom jeziku ima muški, ženski i srednji rod: μωρός, μωρά, μωρόν, koje bih uslovno preveo kao moron, moronka, moronče. Imenica muškog roda μωρός menja se po pravilima II (O) deklinacije, pa će u vokativu glasiti μωρέ. To je još jedna uzrečica koju čujemo u nekim delovima Srbije, s tim da je srbizirana, pa akcenat nije na poslednjem slogu. Kad neko počne da mi se obraća sa slušaj more, znam da pokušava da me ubedi u nešto za šta baš nisam zainteresovan. Međutim, ta osoba me takođe (ne)namerno naziva budalom, jer μωρέ bi doslovno značilo budalo, maloumniče. Moja profesorka držala je ključnim to što su Turci, pri osvajanjima Vizantije i balkanskih prostora, dolazili u aktivan dodir sa grčkim jezikom. U nemogućnosti da ovu reč čuju pravilno, interpretirali su je kao mre, koje je prešlo u bre, te je preko Turaka ovakva uzrečica zaživela u našim krajevima. Lingvista Abdulah Škaljić definiše bre kao turcizam. Ipak, može li reč biti turcizam, ukoliko potiče iz grčkog?

Druga pretpostavka o uzrečici bre takođe dovodi u pitanje njeno tursko poreklo. Na razmišljanje o ovoj reči, posebno me je podstakao Igor Mandić, esejista, kolumnista i književni kritičar. On veruje da je reč bre panbalkanski grecizam i dovodi ga u vezu sa dalmatinskim izrazom brale. Iako nisam siguran da se bre može, u kontekstu grčkog jezika, vezati uz pojmove brat, braca ili brale, Mandić me je inspirisao da ne razmišljam toliko o etimologiji, već o nameri ove reči. Istina je da se u pojedinim delovima Dalmacije koristi izraz brale, pa ima smisla pretpostaviti da je u nekoj od skraćenih verzija brale moglo evoluirati u bre ili se semantički poistovetiti sa tim pojmom. To bi značilo da pojmom bre drugoga oslovljavamo bratom. Međutim, izgleda da se na ovom temelju, pored pitanja etimologije reči, javlja novo pitanje: kako današnji govornici poimaju bre? Setimo se takođe da u južnim i jugoističnim delovima Srbije možemo čuti uzrečicu be. U Nišu ponekad kažu a be bate što je dijalektna verzija uzvika a bre brate, gde vidimo nesumnjivu vezu između imenice brate (dalmatizma brale) i bre.

Bez obzira na etimološke pretpostavke koje nastaju, zahvaljujući turbulentnoj istoriji Balkana protkanoj brojnim kulturnim uticajima i jezičkim interakcijama, kod ovakvog primera bih pretpostavio da je važnije usmeriti se na značenje reči, a ne na njenu genetsku strukturu i etimološko dekodiranje. Ako pažljivo osluškujemo sopstveni jezik, primetićemo koliko je pojam brat zastupljen u kolokvijalnom govoru. Čak i pri definisanju rođačkih odnosa, naša kultura kao da je potpuno obezvredila imenicu brat. Tako su i dalji srodnici braća, pa ih označavamo istim pojmom kao i osobu sa kojom delimo iste roditelje.

Svestan da su ovo tek dve u mnoštvu pretpostavki, teško mi je proizneti konačan, a ipak pouzdan zaključak. Ipak, kada mi se neko obrati sa bre, pretpostaviću da me ne oslovljava sa maloumniče, već sa brate, pa ću u skladu sa tim pokušati da zauzmem prijateljski stav.

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.