Arapski jezik za početnike

Piše: Miljana Šurlan

Užurbano sam se obuvala dok je sat otkucavao: “Kasniš!”
Protrčala sam kroz baštu. Kroz poderani džep ispalo mi je nekoliko novčića.
“Aman ženo, da li ćeš jednom ustati na vreme?”, korila sam sebe.

Pada sneg i ko zna kad ću stići na posao po ovom kijametu. Izgleda da debelo kasnim, čim se iz Mustafine ćevabdžinice već šire miomirisi. Da sam bar izučila neki zanat, pa da sad mirno uđem u svoju radionicu, skuvam kafu i izduvanim jednu, a posao… polako…

Pročitali ste nekoliko prethodnih rečenica i ništa niste primetili?

U svakoj od njih je bar po jedan arabizam.

Sat, bašta, kijamet, ćevap, zanat, kafa, alkohol, algebra i druge reči ušunjale su se u srpski jezik, bojeći ga finom orijentalnom nijansom.

S obzirom da veliki broj glasova u srpskom jeziku sliči izgovoru arapskih fonema, ovakve reči su se brzo odomaćile na našem podneblju i zadržale u upotrebi i posle odlaska osvajača – Osmanlija.

Kada već malo govorimo arapski, mogli bismo nešto više da naučimo o ovom retkom živom jeziku iz semitsko-hamitske porodice jezika.

ArapskiArapski jezik je nastao na Arabijskom poluostrvu za koje se pretpostavlja da je bilo pradomovina svih Semita. Arapi ovo poluostrvo često nazivaju Džazira al Arab (Ostrvo Arapa), jer je sa tri strane okruženo vodom, a sa četvrte peskom.

Tu se arapski samostalno razvijao i bio je privremeno odvojen od drugih jezika, te je sačuvao prasemitske glasove i ima najbogatiji vokabular od svih jezika iz ove grupe.

Islam, religija koja je uvek bila otvorena prema onome što je među ljudima dobro i korisno, dozvoljava širenje i drugačijih mišljenja i verovanja, ukoliko nisu uperena protiv njega samog i njegovih shvatanja i načela. Otuda već od 7. veka nove ere nailazimo na mnoge prevode antičkog stvaralaštva.

Tokom srednjeg veka bio je jezik nauke i kulture celog civilizovanog sveta, dok je evropski Srednji vek poznat među istoričarima kao period mračnjaštva.

U tadašnjoj evropskoj kulturi priznata je samo teologija (čak je i filozofija bila njena sluškinja), a među Arapima u to doba živi i radi mnoštvo matematičara, fizičara, hemičara, biologa, zoologa, geografa, astronoma, astrologa i, naravno, istoričara, književnika, pesnika i pisaca uopšte.

Arapski jezik danas je sredstvo sporazumevanja oko 200 miliona ljudi, a još oko 200 miliona ga koristi kao drugi jezik.

Zvanični je jezik u 22 zemlje, a to su: Alžir, Bahrein, Komorska Ostrva, Džibuti, Egipat, Irak, Jordan, Kuvajt, Liban, Libija, Mauritanija, Maroko, Oman, Palestina, Katar, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.

Razlog ovolike rasprostranjenosti arapskog naći ćemo u njegovoj neraskidivoj vezi sa Islamom, najmlađom od tri najveće monoteističke religije. Kao što su Arapi osvajali pod zastavom Islama, tako su arapski jezik i kultura očaravali srca osvojenog stanovništva.

Čudnovate osobine arapskog jezika

Arapsko drvo”

Jedno od interesantnih ali i korisnih odlika arapskog jezika je povezanost korena reči i njenih različitih oblika. Korenski sistem i sistem obrazaca odlikuju arapski (i hebrejski jezik).

Lekcija, učenje, učenik, nastavnik, škola u arapskom jeziku imaju isti koren, što znači da, čak i ako ne znamo da prevedemo baš svaku reč, ukoliko uočimo koren, znaćemo njeno približno značenje.

Uzmimo koren k-t-b, koji se odnosi na čitanje. Iz njega pomoću utvrđenih formula možemo da izvedemo prideve, glagole, imenice i dr. Kitāb, im. – knjiga, Kātib, im. – pisac, Maktab, im. – pisaći sto, kancelarija, kataba, gl. – pisati, Maktaba, im. – biblioteka. Time se razbija predrasuda da je arapski jezik jako težak; dovoljno je da naučimo da primenjujemo obrasce na arapski trokorenski sistem.

Naopako

 Jedna od osobina koja arapski izdvaja od većine jezika je način njegovog beleženja. Dakle umesto sleva na desno, pisaćemo tj. čitati zdesna na levo.

 

Diglosija
Diglosija

Diglosija

Diglosija se odnosi na istovremenu upotrebu književnog jezika (u književnosti, novinarstvu i medijima, govorništvu, administraciji, na televiziji) i jezika svakodnevnog života.

Dakle, u 22 zemlje možemo se sporazumevati na književnom arapskom sa obrazovanim svetom, slušati radio i televiziju bez teškoća.

Ali ako oslušnemo razgovor dva trgovca sa kojima se cenjkamo na  pijaci (suku), verovatno nećemo razumeti da li se dogovaraju da nam spuste cenu ili da je podignu.

Ukoliko se sretnu Alžirac i Sirijac, savršeno će se razumeti ukoliko prozbore književnim arapskim, dok je to malo verovatno ukoliko odluče da svaki od njih koristi svoj dijalekat u međusobnoj komunikaciji.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.