Od muzeja automobila do prevoda uvozne dokumentacije

LanciaJedna od osnovnih usluga prevodilačke agencija Libra je profesionalni prevod svih vrsta tehničke dokumentacije uključujući i dokumenta vezana za uvoz automobila. U zavisnosti od jezika, roka i neophodnosti overe od strane sudskog tumača, standardni okvir možete pogledati na strani cene prevoda.

U ovom tekstu želimo otići korak napred u svet automobilizma. Pred vama je zanimljiva, mogli bismo slobodno reći enciklopedijska priča o četvorotočkašima sa početka prošlog veka iz pera naše drage Valentine Branković. Počinjemo!

Automobili u Beogradu 1920-1940

Između dva svetska rata, Beograd je društvena sredina raspeta između starog i novog, tradicionalnog i modernog. Taj prelazni karakter beogradskog društva je bio vidljiv ne samo spolja, u arhitekturi, privredi, nego i duhovno, socijalno, u mentalitetu stanovnika.

Šta da ostane pri starom životu, a u čemu da se saglasimo sa novim?“ pita se kjiževnik Vladimir Velmar Janković.

U Beogradu je 1921. godine živelo 135 hiljada ljudi, a deset godina kasnije 266 hiljada ljudi. Beograd se dakle razvijao veoma ubrzano. I svi su težili da budu pravi žitelji Evrope i da u svoj život unesu nešto moderno i dinamično.

Preskočićemo onaj period pojave fabrika, livnica, avio-industrije (Ikarus, IMT, Vlajković) i zapitati se – šta je Beograđaninu značio automobil između dva svetska rata?

Kaldrma Knez Mihajlove

Nije automobil bio samo tehnološka pomodnost, već i simbol napretka, simbol Evrope i slobode. U Beograd je tek pred Drugi svetski rat modernom kaldrmom popločana polovina ulica.

Čudo brže od fijakera

U Beograd je prvi automobil došao 1903. godine. Nabavljene su mašine za čišćenje ulica, a trebalo je obezbediti i majstore, delove za to čudo brže od fijakera koje  vam ne zaprlja cipele dok se vozite. Motorizacija je postala egzotika. Trgovci, majstori, vozači su bili ti koji su zajedničkim snagama „dogurali“ automobil u sirotinjsku čaršiju beogradsku.

Zamislite taj entuzijazam, upornost i dovitljivost!

Za samo 8 godina – od 1923 do 1931. trgovinska radnja automobila „Albion, Trifunović i Todorović“ prodala je 650 automobila. Brojne strane firme su imale svoje zastupnike u Beogradu „Packard„, „Dodge„, „Ranault„, „Ford„. Prodaja automobila, otkup havarisanih automobila, prodaja rezervnih delova i pratećih materijala išla je preko privatnih kompanija „Velauto„, „Đokić i Vučo„, „Automotor„, „Jugoškoda„.

 

Karoserije putničkih automobila do Prvog svetskog rata podsećale su na fijakere i pravljene su od prirodnih materijala (drvo, koža) i metala (bakar, čelik, mesing). Luksuzni automobili su predstavljali spoj vrhunskog zanatstva i moderne tehnologije. Na primer, prostor za prtljag nije postojao, u tu svrhu su postojali posebno napravljeni koferi koji su stavljani na spoljašnji deo karoserije, na krov ili kakve rešetke bočno. Odeća je bila specijalna i štitila je od vetra i prašine, pa su obavezni bili: ogratači od samurovine ili ćebad, kaput od kože, kape, štitinici za uši i naočare sa specijalnim staklom (Đenka ih nosi u Maratoncima).

Grejanja nije bilo pa je u automobilu postojala posuda sa vrelom vodom ili vrele cigle.

Pionirski pokušaji (i uspesi)

– Prvo prikazivanje svetskih automobila u Beogradu dogodilo se na Prvom međunarodnom Sajmu automobila, septembra 1937. Tada je 493 jugoslovenskih i 390 firmi iz inostranstva prezentovalo svoje nove modele.

Automobili su prvo počeli da se nabavljaju za vojsku naravno. Godine 1909. komanda šalje 10 vojnika ondašnje srpske vojske u Švajcarsku da se obuče „u šofiranju i opravljanju automobila„. Automobili marke kadilak i ševrolet su vozili oficire.

Prvi sanitetski automobil nabavljen je 1911, a prva motorna vatrogasna kola (sa auto-lesticama) na poklon iz Nemačke u Beograd stižu 1923. godine.

Prvi autobusi u gradskom saobraćaju su se pojavili 1925. (Lanča, Mercedes benc).  Autobus je bio „automobil koji služi za opštu upotrebu, a može istovremeno da primi više od 6 putnika ne računajući šofera i konduktera„.

Muzej tridesetih
Muzej tridesetih

– Prva benzinska pumpa nalazila se u Beogradu kod kafane „Topola“ na početku Dečanske ulice. Prodaja petroleuma i benzina posle I Svetskog rata imala je sedište u Knez-Mihailovoj 15 „Standard oil company New York„.

– Razne naredbe o bezbednosti u Upravi grada Kraljevine Jugoslavije u vezi registracije, ispravnosti, brzine, mimoilaženja, signalnih uređaja, kvarova i drugih regulativa donete su od 1921 do 1929. godine. Evo jednog primera saobraćajne knjižice (sada vozačka dozvola):

Međunarodna vozačka, prevod

Najstarija vozačka dozvola
Vozačka dozvola Kraljevine Jugoslavije

Prve garaže u međuratnom periodu nastale su 1919. godine. Pored Dvorske garaže, garaže Direkcije tramvaja i osvetljenja, garaže PTT-a, Beograd je imao i 20 manjih i većih garaža koje su ispunjavale potrebe bogatijih vlasnika automobila. Tu su se popravljali automobili i zamenjivali delovi. Prva garaža je otvorena u ulici Kraljevića Marka 7, nedugo zatim u Kraljice Marije 21 i tako redom.

Muzej automobila, početak

Garaža u Majke Jevrosime 30 podignuta je na imanju Vlajka Kalenića, kao prva moderna garaža sa ciljem čuvanja i prodaje automobila – izložbeni prostor. Zgrada Muzeja nosi naziv „Moderna garaža“.

Prvi projekat za garažu uradio je 1929. godine arhitekta Valerij Staševski.

Projekat prve garaže u Beogradu

Vrednost građevine je bila tadašnjih 500.000 dinara, a zgrada je imala i centralno grejanje, perionicu, uređaje za mazanje i održavanje kola sa kapacitetom od oko 40 automobila. Uzori su mu bile garaže u Londonu, Parizu i Berlinu. Namena garaže je bila: da poslovni ljudi koji sami voze kola imaju sav komfor i tehniku za održavanje svojih skupih četvorotočkaša.

To je podrazumevalo laki servis, čuvanje, održavanje, ali i izlaganje automobila bogatih Beograđana. I sama garaža se nalazi u zaštićenom objektu, nepokretnom kulturnom dobru. Od kada je marta 1994. Muzej automobila osnovan, stalno je otvoren i prima posetioce.

Modeli automobila u kolekciji Muzeja

Osnivači Muzeja automobila su Skupština grada Beograda i Bratislav Petković, kolekcionar iz Beograda, vlasnik zbirke istorijski značajnih automobila i arhivske građe o razvoju automobilizma u nas. Petković je srpski reditelj, dramski pisac i političar. Poseduje zbirku od oko 100 automobila (polovina ih se nalazi u zgradi Muzeja). Zbirka sadrži stare i retke automobile, koji imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu.

Zanimljivo je da su svi automobili u voznom stanju, vlasnik Muzeja neke povremeno odveze, a druge doveze i tako osveži postavku.

Prvi automobil koji je Petković kupio za svoju kolekciju 1966. je bio Ford T, napravljen 1925. godine, prvi automobil rađen u velikoj seriji, na montažnoj traci. Nekada dostavno vozilo u lošem stanju, prepravljano više puta u domaćoj radinosti, danas je potpuno opravljeno. Ali, on nije najstariji automobil u muzeju. Najstariji je Marot-Gardon, tricikl iz 1897. godine, sa De Dion Bouton motorom zapremine 173 kubnih centimetara i jednom i po konjskom snagom. Veteran je i francuski automobil Charron iz 1908. godine

U kolekciji su i automobili iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka, evo samo nekih: Mercedes 300 C – kabriolet D, poznat kao Adenauer iz 1956. godine, Jaguar MK2, iz 1963. prvi sportski luksuzni auto, Cadillac de ville kabriolet iz 1957. godine.

Aero 10
Aero 10

Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Aero 50 kabriolet 1z 1941. godine, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938.

Mesto je našao i Titov Mercedes i „fića“.

U Muzeju su izloženi i automobili koji su privatni i tu se „čuvaju“. Prava je uživancija videti pravi žuti Reliant Robin na tri točka (isti onaj koji su vozili Del Boj i Rodni u seriji “Mućke”). U garaži su nekada bili smešteni i automobili učesnika prve beogradske međunarodne automobilske i motociklističke trke, održane 3. septembra 1939.

Teško je reći koji je najvredniji primerak u zbirci, jer oni i nemaju pravu novčanu vrednost. Mora se uzeti u obzir i lična istorija vlasnika i automobila, istorijski kontekst. Zbog toga Fordov Model T ima najveću vrednost jer je među prvim masovno proizvedenim automobilima na svetu.

Nisu samo automobili …

Muzej poseduje prateću opremu: točkove, trube, fenjere, radioaparate, alate, vozačke dozvole, postere, trgovačke reklame, registarske tablice, prve saobraćajne propise i zakone. Zatim zbirka fotografija, dokumenata, maketa, reklama, starih alata i opreme, kao i biblioteka sa više hiljada naslova, vitrina sa ličnim stvarima Sretena Kostića, prvog šofera u Srbiji (vozač kralja Petra).

Vojna šoferska bukvica Dragoljuba Petrovića iz 1914. godine
Vojna šoferska bukvica Dragoljuba Petrovića iz 1914. godine
Pitomci srpske vojske na obuci za šofere u Cirihu 1908
Pitomci srpske vojske na obuci za šofere u Cirihu 1908
Fotografija iz 1912
Fotografija iz 1912

Tu su i slike starih benzinskih pumpi, među kojima se izdvaja “Kod slepog šofera” Bože Tvrdišića. Muzej organizuje snimanje obrazovnih emisija i filmova, scenske događaje i druge prigodne oblike kulturno-obrazovne delatnosti u cilju popularizacije istorije automobilizma. Muzej je do sada organizovao nekoliko izložbi i manifestacija, kao npr. obležavanje Gran Prix trke ili Concours d’Еllegance.

Pozorišne predstave

U „Modernoj garaži igrani su sledeći pozorišni komadi čiji je autor vlasnik Bratislav Petković. On je u ovom kamernom pozorištu i dramaturg i scenarista i reditelj. Prva predstava bila je Gran prix, u kojoj je korišćena dokumentarna građa o čuvenoj trci održanoj 1939. na stazi Kalemegdana. Druga je predstava bila Legija časti a treća Cvetovi zla.

Crtice iz svakodnevice, priča Ljube Brankovića iz 1995/96
Crtice iz svakodnevice, priča Ljube Brankovića iz 1995/96

U Muzeju se okupljaju ljubitelji automobilizma i kolekcionari muzejskih automobila. Muzej ima veliki kulturno-istorijski značaj, a sarađuje i sa institucijama nauke i obrazovanja. Pruža stručnu pomoć sopstvenicima i korisnicima muzejskih automobila i daje uputstva za njihovo čuvanje i održavanje. Ovo je jedinstveno mesto koje čuva automobilsko nasleđe i istoriju automobilizma. Muzej automobila ima i svoju stranicu na fejsbuku i svoj zvanični sajt.

Napisala Valentina Branković

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.