Biblija kroz prevode – Od Aleksandrije do Beograda i Zagreba

Još od početka judeohrišćanske pisane istorije, javila se potreba za biblijskim prevodima. Jevrejski jezik nakon vavilonskog ropstva postao je privilegija školovanih Jevreja, pa je prevođenje svetih judejskih spisa na aramejski i grčki bio jedini način da narod ostane upoznat sa verom. Sa druge strane, nešto kasniji biblijski prevodi celokupnog Starog i Novog Zaveta bili su osovina uspešne hrišćanske misije među različitim narodima. Biblijski prevodi služili su za razumevanje biblijskog teksta, što dodatno svedoči koliko je prevođenje ne samo zanat prepisivanja sa jezika na jezik, već umetnost tumačenja i objašnjavanja konkretnog teksta.

Stvaranje Adama
Stvaranje Adama, freska u Sikstinskoj kapeli, Mikelanđelo

Među prevodima starozavetnih knjiga ističe se Septuaginta. Ovaj prevod nastao je za potrebe jevrejske zajednice u Aleksandriji, koja se služila grčkim jezikom. Prema svedočanstvu jevrejskog filozofa Filona, sedamdeset dva jevrejska mudraca bili su razdvojeni, prevodeći sa jevrejskog, nakon čega su prevodi poređeni. Prevod je karakterističan po preplitanju bukvalnog i slobodnog odnosa prema originalu, što potvrđuje da ga je radilo više autora u dužem periodu.

Pored Septuaginte postojalo je još nekoliko prevoda Starog Zaveta koji se javljaju tokom II i III veka. Prevedeni tekstovi često su prepisivani zbog potreba zajednice vernih, pa su tako nastajale tekstualne greške. Ove greške uslovile su potrebu biblijskih recenzija. Prvu je izvršio aleksandrijski teolog i filozof Origen. Takođe je važno pomenuti Lukijanovu i Isihijevu recenziju. Ako napomenem da je Vulgata (latinski prevod Biblije, IV vek), prepisivana u nekoliko hiljada primeraka, moguće je pretpostaviti koliko se grešaka moglo potkrasti.

Prevedena Biblija na staroslovenskom jeziku stigla je u IX veku i među slovenske narode. Prevod su uradila solunska braća Ćirilo i Metodije. Prvi pokušaji prevođenja Biblije na srpski narodni jezik javljaju se još početkom XVIII veka. Do danas najpoznatije srpske prevode Starog i Novog Zaveta uradili su Đura Daničić i Vuk Karadžić. Daničić je prevodio Stari Zavet sa latinskog, a Karadžić Novi Zavet sa crkvenoslovenskog jezika. Iako je od tada mnoštvo prevodilaca radilo na srpsko-hrvatskim prevodima Biblije, posebno bih istakao Luja Bakotića, Emilijana Čarnića i Dudu Bonaventuru.

Lujo Bakotić

Lujo Bakotić
Lujo Bakotić, izvor: wikipedia.org

Lujo Bakotić (1867-1941) bio je pravnik i publicista. Rođen je u Senju, studirao u Beču i Gracu, predstavljao Kraljevinu SHS u Vatikanu i Moskvi, a umro u Beogradu.

Bakotić je autor više radove gde se bavio pravom, istorijom srpske zajednice u Dalmaciji i pitanjima srpsko-hrvatskog jezika.

Prevodio je Bibliju oko dve decenije, koristeći prevode na više svetskih jezika. Bakotićev prevod Starog i Novog Zaveta štampan je u Beogradu 1933. godine.

Emilijan Čarnić

EmilijanDrugi značajan prevod novozavetnih knjiga uradio je Emilijan Čarnić (1914-1995). Čarnić je bio teolog i klasični filolog. Rođen je u Čakovu, školovao se u Atini, a u Beogradu je živeo i umro. Čarnićev prevod Novog Zaveta napisan je ekavicom savremenog srpskog jezika. Budući da je prevodio sa grčkog, tekst je gramatički precizan i dosledan originalu. Prevod je izdalo Biblijsko društvo iz Beograda. Pripadnici manjinskih hrišćanskih zajednica uglavnom besplatno dele ovaj prevod. U pitanju je manji plavi format knjige. Iako se ovaj novozavetni prevod može nabaviti besplatno, za sada je jedan od najrazgovetnijih prevoda Novog Zaveta na srpskom.

Čarnić je takođe autor studije Isus Hristos – Život i delo koja je podeljena na tematske odeljke. Svaki odeljak počinje prevedenom novozavetnom epizodom, nakon koje slede teološka, kulturološka, sociološka i istorijska objašnjenja u cilju pravilnog i doslednog razumevanja konkretne novozavetne scene.

Bonaventura Duda

Bonaventura Duda
Bonaventura Duda

Na posletku bih takođe pomenuo savremenika Dudu Bonaventuru. Rođen je 1924. u Rijeci, a školovao se u Zagrebu i Rimu. Kao istaknuti teolog i biblijski prevodilac, član je Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Učestvovao je u osnivanju Kršćanske sadašnjosti, najznačajnije hrvatske izdavačke kuće u polju teološke delatnosti. Bonaventura je kao urednik okupio tim prevodilaca i književnih saradnika koji su celokupnu Bibliju prevodili sa originala. Prevod se nadovezuje na Katanićevu Bibliju i Škarićev ikavski prijevod iz XIX veka. Štampana je u Zagrebu 1968. godine. Prevod je prilagođen potrebama hrvatske čitalačke publike, no kao takav može se čitati i u Srbiji.

Ona je pregazila vekove, iako vekovi nju još uvek nisu

Biblija spada u najprodavanije knjige svih vremena. Oduvek je mamila znatiželju vernika, teologa, filozofa, agnostika… Do danas je moguće raspravljati o autentičnosti i autorstvu pojedinih biblijskih tekstova. Ona je pregazila vekove, iako vekovi nju još uvek nisu. Mnoštvo je engleskih prevoda i komentara koji se štampaju u zemljama engleskog govornog područja. Naši savremeni prevodi još uvek su arhaični. Još uvek je moguće naći izraze koji upućuju na starinu, dajući Bibliji ton drugačijosti. Možda je dobro da tako ostane. Biblijski prevodi su ponekad poetični. Oni su možda nejasni, ali ipak duboki. Zar upravo to nije priroda Biblije i vere onih za koje je pisana?! Možda bi baš zato biblijski prevodi trebali zauvek ostati pomalo nedokučeni.

Nemanja D. Milinović

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.