Jovan Jovanović Zmaj kao prevodilac

Piše: Valentina Branković

„To je bilo davno; prije pamtiveka;
A danas vam evo šapćem radi leka.
Vetar s gore duhn’o pesmu
o slobodi; A tu pesmu čuše
ljudi i narodi“

Jova_Jovanovic_ZmajJovan Jovanović Zmaj (1833-1904) je jedan od najvažnijih pisaca srpskog romantičarskog pesništva. Bio je jedinstvena ličnost, erudita, intelektualac bez premca, pun života i ideja. Bio je originalan, nepokoreni duh koji je svoj pesnički i književni put krčio samostalno i trajao u javnom životu punih pedeset godina; svestranost njegovog dela prevazilazi umetničke pravce i jedan naraštaj. Voleo je život, bio uzoriti pesnik novog, građanskog društva, učesnik u stvaranju nacionalne kulturne i društvene istorije XIX veka. Zmaj je poeta-bard, istovremeno učitelj i sudija, borac i roditelj.

Novi Sad i Zmaj. Ima neka tajna veza…

Kako pisati o Zmaju, a ne spomenuti Novi Sad, grad koji je u jednom značajnom periodu primio na sebe ulogu kulturnog i književnog središta ovih prostora. Varoš na međi račvanja turskog i austrijskog carstva, u vreme kad je Jovan Jovanović u njemu odrastao, bio je pravi srpsko-nemačko-mađarski gradić u razvoju. Sredinom 18. veka je u njemu osnovan srpsko-nemački Magistrat i od tada se izdvaja sa svim mogućim povlasticama; nije Vuk Karadžić zaludu opisao stari Novi Sad kao “najveće srpsko opščestvo na svijetu“. Svetozar Miletić je o razvojnim potencijalima Novog Sada govorio „Mi sa ove strane imamo osobitu dužnost književnost srpsku podržavati i pomagati….Naši sinovi imaju prilike u književnosti osobeno izveštiti se i kadri su da preprave umnih plodova i duševne hrane za ostalu sad još sužnu braću, da ne moraju kad im sunce slobode sine, tumarati po mraku neznanja i snova led probijati.“

Jovan Jovanović Zmaj je poticao iz ugledne porodice (pradeda i deda trgovci, brodovlasnici; otac, Pavle, ugledan advokat, uvaženi građanin Novog Sada). Zmaj je završio pravne nauke i medicinu u Pešti, postao lekar, imao divnu porodicu koju je nesrećno izgubio u deset godina i čija nas je sudbina toliko puta potresla.  U njegovom životu kao nije bilo mesta za fantaziranje i filosofiranje. On je i kao mladić bio odmeren, pouzdan i vredan. Inspiraciju je potčinio radom, umetnost-zanosu. U zrelim godinama se mnogo selio, živeo je u Pešti, Sremskim Karlovcima, Pančevu, Beču, Beogradu. Mladen Leskovac u jednom tekstu piše „Čim bi valjalo da se iz jednog mesta seli u drugo ili iz jednog bečkog stana u drugi, rasprodavao je nameštaj, rasturao biblioteku, palio pisma, a u novom stanu odmah raskivao kovčege i razastirao beleške i hartije i nastavljao tamo gde je prekinuo.“ I tako celog života.

Almanasi, kalendari, časopisi …

Miodrag Maticki u jednom članku o Zmaju kaže da je „reforma kulturnog života i prosvetilačka uloga kalendara omladine u to vreme u Vojvodini bila strašno važna. U njima su svoje tekstove pisali Stojan Novaković, Vladan Đorđević, Svetozar Marković, Jovan Jovanović…“

Jovan Jovanović Zmaj je svoje pesme objavljivao u više od pedeset kalendara, godišnjaka, almanaha, listova i časopisa. Glavni urednici raznih kalendara i almanaha često su od Zmaja tražili priloge za svoj list. I on im neprestano izlazi u susret.

Bilo je u plodnom Zmajevom radu (najviše u periodu od 1864. do 1890.) ilustrovanih, srpskih, velikih i narodnih kalendara. U nekima je sarađivao, neke je i sam uređivao i pokretao: Sedmica, Fruškogorka, Sprski soko, Orao, Domaći pirajtelj, Ružica, Javor. Književno-satirični Komarac, humoristični Žiža, vojnopolitički, poučni i humoristički list IIustrovana ratna hronika u Sremskoj Kamenici, zatim humoristički list Starmali koga je uređivao u Beču, dok je radio kao lekar.

Neven, čika Jovin list za mlade pokrenut 1880. postao je najznačajniji list za opismenjavanje mladih u decenijama koje su sledile. Uređivačka politika lista bila je da poetskim i proznim stvaralaštvom deci pruži slobodu u umetničkom izrazu. Listovi, posebno almanasi, koje je Zmaj uređivao, bili su puni humoreski, anegdota, poslovica i pesama. U listu Polaženik koji je pokrenuo u Novom Sadu (1872-1876) objavljivao je zagonetke, anegdote, društvene igre, prepeve stranih pesama. Almanah Postilion je izlazio tek par godina,a najpoznatiji satirični list Zmaj- ozbiljni kalendar za naše šaljive prilike pokrenut 1864. priređivan je i štampan u Novom Sadu i u Zagrebu.

Uticaj evropskih pesnika na Zmajev autorski rad

Ne bismo mogli tako lako da nabrojimo sve vrste Zmajevog bogatog književnog opusa. Ima tu lirskih, satirično-političkih pesama, pesama za decu, prepeva stranih pesnika, anegdota, priča… Književni kritičari se slažu da je Zmaj od pisaca uzimao tačno ono šta mu je trebalo. Nesumnjivo je u samom početku njegovog rada poetika Šandora Petefija imala veliki uticaj. Tekovina bajronovske moderne lirike snažno je promenila Zmajev osećaj za liriku: sloboda čoveka, građanina, osećanje te slobode i doživljaj ličnog, subjektivnog. To je bila od početka suština poetike koju on do kraja neće izneveriti.

U njegovim pesmama nema onog lirskog zanosa, leta u nebesa i faustovske težnje za beskrajem. Ingeniozno duhovit i zato tako lako pamtljiv. O radnim navikama vrednog Zmaja pisali su mnogi književni kritičari – on je pisao brzo, bez predaha, ne ostavljajući nezavršenu stvar.

Mladen Leskovac, izvrstan poznavalac njegovog rada piše da je pesnik tražio i nalazio izvore „ne samo u sebi nego i izvan sebe; pisce koje je prevodio je proučavao i od njih uzimao svesno samo onoliko koliko mu je trebalo kao podstrek, metod, opomena-ne više“.

Jevto Milović se decenijama bavio Zmajevim prepevima i prevodima sa nemačkog . Sve svoja istraživanja i podatke do kojih je dolazio sabrao je u obimnoj knjizi „Jovan Jovanović Zmaj i nemačka književnost“.

Za moje istraživanje o Zmaju kao prevodiocu, ove dve knjige su bile blago i iznenađenje.

O tehnici Zmajevih prevoda evropskih pesnika

Srpski narodni jezik, tek u povoju, bio je u drugoj polovini XIX veka nedovoljno iskusan da se nosi sa velikim nemačkim i engleskim pesnicima. Pisci i filolozi su bojažljivo kretali u nepoznato.

Jovan Jovanović je slobodno prevodio s nemačkog, mađarskog, ruskog, francuskog, engleskog, poljskog, češkog i rumunskog jezika. Ispod svojih prepeva/prevoda stavljao je razne oznake poput „Po Ulandu“, „Hajne“,“Ljermontov“,  „Miler“, „slobodno po Šamisu“, „po Geteu“ ili „po francuskom“, „po mađarskom“, po nemačkom“, „slobodno po…“.

Ponekad je stavljao zvezdicu (*) ili dve.  I verovatno samo on znao šta tačno znače.

Pored velikog broja pesama i nema oznaka, te se veruje da ove sa zvezdicom imaju veze sa tim da su prevedene s nekog tuđeg jezika, pa su slobodni prevod ili kako drugačije. Razumljivo, jer se zna da je Zmaj bio saradnik i urednik listova i časopisa, godišnjaka, almanaha, da je godinama izdavao i po nekoliko časopisa u kojima je pisao priloge i pesme pod raznim pseudonimima i šiframa (Jaša Prodanović tvrdi da ih je bilo i dve stotine!). Jovanović je i sam godinama izdavao nekoliko časopisa koje je morao popunjavati svojim prilozima.

Prevodio je sa ruskog jezika Puškina i Ljermontova, sa francuskog  pesme Silija Pridoma. Voleo je istočnjačku poeziju pa je u Novom Sadu 1861. objavio zbirku “Istočni biser” (prepevi turskih i arapskih pesama). Zmaj je prepevao i Omara Hajama, jednog od najvećih persijskih liričara 12. veka, koji je stekao svetsku slavu po lirskim pesmama „rubaijima“.

Kolegama urednicima i saradnicima je uvek stavljao na znanje u pismenom obraćanju da želi da bude jasno ko je autor pesme ili teksta „da ga ljudi nazivaju kradljivcem koji tuđe stvari pod svoje izdaje…“ Zmaj je slobodno prevodio, najviše sa služio nemačkim i mađarskim izvorima. Voleo je pesme, to je bila njegova stast te je mnogo voleo nemačke liričare. Sa nemačkog i mađarskog jezika je prevodio najviše pa ćemo se time malo više pozabaviti.

Prevodi sa nemačkog jezika

Rano se Zmaj upoznao sa delima nemačkih književnika. Pripadao je generaciji intelektualaca koji su u habzburškoj državi (u datim istorijskim okolnostima) morali znati nemački jezik.

Nemački je savladao kao mladić, kasnije usavršavao i tokom doktorske prakse u Beču (1880-1889). Sa nemačkog jezika Zmaj je prevodio zaista mnogo, čak je sa nemačkog preveo i jednu pesmu engleskog pesnika A. Tenisona Enoh Arden. U bogatoj zaostavštini sačuvane su i beleške Zmajevog brata Kornela koji je zabeležio da je Zmaj uvek „sa škola donosio nekih knjiga Šilera, Getea, Herdera.“ Među prvim pesnicma koje se usudio prevoditi bio je Efraim Lesing i Johan Gotfrid Herder, posebno njegova zbirka Blumenlese aus morgenländischen Dichtern. U Nevenu se 1880. pojavio Zmajev prepev Sunce i vetar (sa oznakom od E. Lauša). Fridrih Martin fon Bodenštet je svojevremeno bio jedan od omiljenijih stranih pesnika kod nas, te je poslužio kao inspiracija našem pesniku. Savremenici Jovana Jovanovića Zmaja su često pohvalno pisali o njegovim prevodima nemačkih pesnika – da su lepši, da se lakše čitaju.

Gete kao inspiracija

Geteove pesme su u velikoj meri bile inspiracija za Đuliće (Misleć’ na te u tom vaju) je nastala pod uticajem Geteove ljubavne pesme Nähe des Geliebten;  divan je i prevoda pesme „Bog i Bajadera“.

Zmajeva pesma Straža na Kalimegdanu napisana je pod utiskom pesme Der Fischer; pod uticajem Geteove drame Egmont, Zmaj je napisao pesmu svom prijatelju Svetozaru Miletiću Petnaestog novembra 1879.

„Misleć na te u tom vaju,
misleć na te u tom sjaju,
kad se duša moja pita,
je l’ na zemlji il’ u raju;
misleć na te kad mi duša
grli, ljubi sveta oba-
mila Ružo, moja dušo,
šta ti misliš u to doba?“ (Misleć’ na te u tom vaju)

Vilhelm Haj kao inspiracija

Jovan Jovanović je preradio i preveo tridesetak pesama ovog nemačkog pesnika. Naš pesnik je zavoleo njegove basne u stihovima, a neke je napisao samostalno sa velikim oduševljenjem. Evo nekih: slobodni prepev pesme Dete i magarac, Pakosnik, Lupež i pas (sve objavljene u Nevenu 1880.) Zmajeva autorska pesma Ne zna koza za šalu nastala je pod uticajem Hajeve pesme Ziege, pesma Ševa – po uzoru na Wandersmann und Lerche; Medved traži med je za uzor imala Bär und Bienenstock,

„Zašto patka, koka, guska,
Pa i druga pernad mnoga,
Zašto ide usred zime
I po snegu bosonoga?“ (Neznalice, lenjivice)

Robert Rajnik kao inspiracija

Ovaj dečji pesnik i liričar mnogo je uticao na Zmaja koji je u šaljivim kalendarima objavio nekoliko prepeva njegovih pesama. Kao i kod drugih pesnika i ovde je važilo: kad neku pesmu objavi u kom listu, pored nje stavi zvezdicu da je pesma „ispevana po tuđoj zamisli“. Znači da nije sasvim originalna.

Pisac Jevto Milović u svojoj knjizi u moru podataka za sve Zmajeve pesme uvek daje i podatke o pesmama koje su zapravo prepevi-prevodi (doslovni) a koje su slobodni prepevi Jove Zmaja (kojih ima više i koji bolje zvuče na našem jeziku). Nadahnuo je Rajnik Zmaja za više od dvadeset pesmica. Među njima su Zmajev đulić  Ala j lep ovaj svet!  (Nur Nicht Verzagt!) i pesma Mačka (Der Affe)

„Istina je sinko cvet mirisan, mio;
laž iz pakla niče,
vrag je zasadio.

Iza jedne laži ide druga, treća,
najpre mala, posle
sve veća i veća.“ (Laž)

Nemačke narodne pesme

Zmaj ih je rado prevodio. Jevto Milović u knjizi „Jovan Jovanović Zmaj i nemačka književnost“ piše da su dve najpoznatije pesme Ciganka (Die Zigeunerin) i Buba-mara (Marienwürmchen). Verujem da su nam svima poznate iz Zmajeve riznice: Konjanik (Was ein Reitersmann haben muss?), Mati peva detetu (za koju ni sam pesnik nije znao da li je po tuđoj misli ili pola prevod) i mnoge druge. Njih je Zmaj objavljivao u Nevenu i obično ispod naslova pisao „po nemačkom“:

„Buba-maro, evo moje ruke
Po njoj mili i tamo i amo,
Ne plaši se, dirati te neću,
Mi te, deca, jedva dočekamo…“ (Buba-mara)

„Ko do podne uvek spava
Teško da je vredan,
A u vodi ko se davi,
Znaj da nije žedan.“ (Ciganka)

Veliki Nikola Tesla

Podsetimo se na kraju da je i veliki Nikola Tesla mnogo voleo pesme čika Jove Zmaja. Kada je 1892. godine posetio Beograd, Zmaj je došao da se upoznaju. Tada je i napisao pesmu u čast Teslinog dolaska i pročitao pred okupljenom publikom.

Kažu da je Tesla preveo desetak Zmajevih pesama na engleski. Koliko će se generacija iza nas učiti čovečnosti i moralu dok budu ushićeni čitali njegove stihove…

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.