Jugana Stojanović – prevodilac iz ljubavi

Napisala: Valentina Branković

Nikada se neću umoriti i prestati da služim ljudima Leonardo daVinči.

Ko nije spreman da prevodi iz ljubavi, ne treba ni da se bavi tim poslom.

Smisao prevođenja treba da je uvek jasan i pozitivan, a stvaralački proces nastajanja novog teksta treba da ima za cilj traganje za smislom originala.

Ove krilatice su nesumnjivo bile vodilje uspešnim prevodiocima sa naših prostora.

U Jugoslaviji, kasnije i u Srbiji, prevodilačkim poslom požrtvovano su se bavili mnogi sjajni prevodioci: Miloš N. Đurić, Eugen Verber, Stanislav Vinaver, Kosta i Nada Carina, Ivan V. Lalić, Eros Sekvi…

Svi su oni doprineli promociji prevodilaštva kao struke i unapredili kvalitet naših života i kulture uopšte. Među takvim gorostasima-prevodiocima zaslužno mesto ima i Jugana Stojanović, prevodilac sa italijanskog i francuskog jezika. Ne zvuči li dovoljno ozbiljno podatak da je tiraž jedne prevedene knjige navedenih autora sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka bio preko 3.000 primeraka, a broj čitalaca i 15 miliona?

Dela Jugane Stojanović

Dela Jugane Stojanović zauzimaju pozamašni deo kataloga Narodne Biblioteke Srbije. Poput Eugena Verbera, i ona je skoro 50 godina neprekidno radila. Prevela je i objavila oko 120 proznih dela iz romanske književnosti, najviše sa italijanskog jezika; 28 drama (neke godinama izvođene u beogradskim i splitskim pozorištima) kao i desetak radio drama.

Najznačajniji pisci čija je dela prevodila bili su: romani i drami Luiđija Pirandela, proza Alberta Moravije, Čezara Pavezea, Pjera Paola Pazolinija, Karla Kasole, Itala Kalvina, Dina Bucatija, pesme italijanskih pesnika Ungaretija i Montalea.

Prevodila je velika dela iz opusa filozofije i istorije umetnosti. „Opšta istorija umetnosti“, „Istorija filmskih teorija“, „Mikelanđelo“, „Čudesni svetovi Volta Diznija, tajni život životinja“, „Istorija pozorišta“ – samo su delić ovog korpusa znanja. Izdavači takvih enciklopedijskih izdanja bili su veliki: „Rad“, „Nolit“, „Vuk Karadžić“.

A toga svega ne bi bilo bez njenog širokog humanističkog obrazovanja i marljivosti. Jugana je rođena u Sutivanu, na ostrvu Braču dvadesetih godina prošlog veka. Po struci je bila istoričar romanske književnosti, prevodilac, esejista, teoretičar književnosti i urednik u izdavačkom preduzeću „Mlado pokolenje“. Godišnju nagradu Udruženja književnih prevodilaca „Miloš. N. Đurić“ za prevod Bucatijevog romana Jedna ljubav dobila je 1987, a nagrada za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije uručena joj je 1994. godine.

Istorija pozorišta

Raskošna i bleštava vremena

Jugana Stojanović se posebno bavila izučavanjem dela Luiđija Pirandela o kome je napisala nekoliko eseja u važnim jugoslovenskim časopisima i održala više predavanja o ovom, pre svega, dramskom piscu. Komadi ovog italijanskog nobelovca izražavaju duboki pesimizam, razočarenje u život i nepoverenje u realnost, a imaju formu komedije del arte. Najpoznatije njegove drame u prevodu Jugane Stojanović su priređene za TV Beograd i u formi radio drama poput „Večeras impovizujemo„. Drama istog pisca „Čovek, životinja i vrlina“ bila je i na repertoaru naših pozorišta u nekoliko navrata.

Jugana je bila dama starih vremena, ona je živela svoju epohu renesanse i u privatnom životu. Uvek doterana i razdragana volela je teatralno da priča o umetnosti renesanse, o Leonardu (o kome je sve znala) i Firenci, o boji slika na zidu duždove palate.

Madrigali, lauta i flamanski slikari su joj bili glavna tema. U raznim časopisima je objavljivala eseje i studije o delima Moravije, Pavezea, o problemima književnog prevođenja. O tim temama imala je nekoliko ciklusa predavanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu. Uživala je da  prenosi svoje znanje drugima.

Admiral okeanskih mora

Leonardo kao opsesija

Leonardo Da VinčiKao samostalni autor, napisala je roman o Kolumbu „Admiral okenskih mora i
romansiranu biografiju „Priča o Leonardu.  Da bi oživela jedno doba i velikog predstavnika umetnosti kao što je renesansni gorostas Leonardo, našla je meru, pravi stil, duh i miris epohe i u tekst utkala žudnju sa saznanjem i dala mu oblik duhovite igre.

 

Ostala mi je u sećanju rečenica iz knjige koju ona spominje kao osnovnu životnu filozofiju Leonarda “Što više znaš, više ćeš moći i da voliš”. U ovoj knjizi sam, kao dete, prvi put saznala šta znači fraza „enciklopedijska svestranost“ čoveka kao individue i osetila Leonardovu tugu za nesavršenstvom ljudske prirode.

 Omiljeni pisci

Jugana se bavila i sociološkom i istorijskom analizom duha vremena. Jezik je tumačila kao odraz ideja sveta, a sadržinski različitih epoha. Prevođenje je za nju podrazumevalo žrtvovanje. Omiljeni pisci su joj bili:

* Alberto Moravija sa njegovim večnim temama: izopačeno građansko društvo, kolaboracionizam, naopaki svet u vreme Musolinijevog režima.

* Jedno od važnih dela koje je prevela Jugana Stojanović je „Kaputt„. Autor sjajnog romana je Kurcio Malaparte. Ovaj pisac, intelektualac i prognanik diktatorskog režima uspeo je da objavi 1944. godine roman o svireposti rata, borbi protiv nacizma, pisan na toskanskom dijalektu sa obiljem dijaloga na drugim jezicima, pogotovu na francuskom (koga Malaparte smatra zajedničkim jezikom Evrope). Ovo je neprevaziđen roman o fašizmu, o ugroženosti romantične Evrope hladnim, proračunatim ratom. Inače, ovom Toskancu koji zbog cenzure nije smeo da piše u Italiji, prvi tekstovi izlaze u Francuskoj tridesetih godina 20. veka. Malaparte je bio prvi pisac koj je 1931. napisao delo protiv Hitlera „Tehnika državnog udara“.

* Prevod autobiografije Benvenuta Čelinija, „Moj život“ iz 1963. godine o italijanskom zlataru i vajaru je prvi i jedini autorski prevod ove važne istorijske ličnosti na ovim prostorima.

Citati Jugane Stojanović

„Do značenja u tekstu prevodilac ne može prodreti samo prostim segmentiranjem jedinica jezičke forme u tom tekstu. Prevodilac nije ogledalo koje odslikava sve što pored njega prođe. Već sam rečnik koji prevodilac ima pred sobom upućuje ga na slobodan izbor jednog od ponuđenih sinonima; tako se on hteo-ne-hteo, mora usuditi da samostalno donosi odluke

 

 „Prevod književnog dela je definicija individualnog specifičnog stava pri tumačenju objektivne stvarnosti. A objektivna stvarnost za prevodioca je delo koje je uzeo da prevodi“

 

 „Prevoditi književno delo uvek znači komunicirati sa neizrecivim koje se krije iza fizičke strane jezika originala. Stara ideja grčko-latinskih prvodilaca je da se ne može shvatiti smisao teksta ako se samo poznaju reči, a ne i ono što je iza njih i čime je tekst osmišljen“

 

  „Prevodilac mora da uspostavi intiman odnos s unutarnjim svetom pisca da bi izvršio pravilan izbor reči od kojih zavisi da li će jezgro originala biti presađeno u prevod. Pored marljivosti, prevodilac mora da bude senzibilan, domišljat, maštovit, da poseduju inteligenciju srca

 

„Prevodilac koji nema sklonosti da se saživi da suštinom dela, ne može da prenese ni njegovu formu. Dobar prevodilac se prilikom prevođenja različitih dela mora ponašati kao dobar glumac koji ima širok dijapazon interpretacije i koji nije isti u svim ulogama jer onda predstavlja sebe, a ne likove koje  tumači“

 

 „U jeziku nema ničeg što se ne bi moglo dovesti u vezu sa društvenim stanjem. Reč su društveni fakti, činjenice koje će biti aktuelne dokle god to društvo živi. Reči žive, obrazuju se i umiru zajedno sa društvom, one se dakle, menjaju sa društvom.“

 

Govor Jugane Stojanović prilikom dodele nagrade Udruženja prevodilaca „Miloš N. Đurić“: „Čovek u realnosti ne može naći ispunjenje svojih visokih zahteva i pokušava da iz nje beži prema nečemu što uvek ostaje nedostižno. To nedostižno i ta čežnja treba da obogate realnost i učine je dostojnom življenja“

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.