Izazovi prevodilačke agencije

,,Ja jednostavno obožavam prevođenje – to je kao da jedan otvara usta, a čujete glas nekog drugog’’Iris Murdoch

Koliko ste često izgovorili ili pomislili ,,Nismo se dobro razumeli’’, ,,Pogrešno ste shvatili’’ ili ,,Nisam tako mislio/la’’… Sva naša komunikacija zapravo je prevođenje onoga što nam drugi govore. U razgovoru uživo možemo iskoristiti pomoć neverbalnih vidova komunikacije (govor tela, boja i jačina glasa itd.), što nam u velikoj meri može omogućiti da bolje razumemo svog sagovornika, da imamo manje nesporazuma. Nastavi sa čitanjem „Izazovi prevodilačke agencije“

Glava se po jeziku poznaje

Wer schreibt, der bleibt!
(Onaj koji piše, ostaje/Zapisano, ostaje!)

„Šta zapravo znači prevoditi? Prvi i utešan odgovor bio bi: kazati gotovo istu stvar na drugom jeziku. To bi moglo i da se prihvati kada ne bismo morali da utvrdimo šta znači ‘reći istu stvar’, a to nije nimalo lako odrediti kod raznih parafraza, definicija, tumačenja, preformulacija, da i ne spominjemo takozvane sinonimske zamene. A osim toga, kada se nađemo pred tekstom koji treba da prevedemo mi ne znamo šta je stvar. Na kraju, u pojedinim slučajevima, diskutabilno je čak i šta znači kazati“ (Kazati gotovo istu stvar, Umberto Eko).

Vavilonska kula, Lucas van Valckenborch, 1594

Koliko je odista komlikovano prevoditi sa bilo kog jezika najbolje znaju prevodioci. Misli se na prevodioce koji ozbiljno sagledavaju tekst, koji razumeju ono što se tekstom želi postići, oni koji osećaju i prepoznaju i autorovu misao, i njegovu poentu, ali  i jezik sa kojeg prevode, kao i jezik na koji prevode. Moglo bi se diskutovati o tome da li je „prevođenje umeće upropaštavanja„, ili je „prevod umetnost neuspeha„, ili nešto posve treće… Do tog savršenog jezika, jezika koji će svi razumeti − ako ga ikada i bude, ne preostaje nam ništa drugo do uzdanja u dobre i sigurne prevode, nama osuđenim na večito nerazumevanje, kako svedoči drevna legenda o Vavilonskoj kuli i ono večno pitanje odakle svetu toliki broj jezika i ko ih pomeša. Nastavi sa čitanjem „Glava se po jeziku poznaje“

СРПСКО-БУГАРСКО И БУГАРСКО-СРПСКО ПРЕВОЂЕЊЕ У ПЕРИОДУ ОД 1990. ДО 2015. ГОДИНЕ

Елизабета Георгиев 

Споменик Ћирилу и Методију испред националне библиотеке у Бугарској
Споменик Ћирилу и Методију испред националне библиотеке у Бугарској

Са циљем да заокружим причу о савременом тренутку на пољу превођења српске књижевности на бугарски језик и бугарске књижевности на српски језик, спровела сам једно мало истраживање електронских база националних библиотека Србије и Бугарске. Намерно сам узела период од 1990. до 2015. године који је у друштвеном, историјском и књижевном смислу интересантан (донео је битне друштвено-политичке промене и у једној и у другој земљи, нове гласове у књижевности, нове међусобне везе двеју националних књижевности).

Пре него што представим податке до којих сам дошла „чешљањем“ база, навешћу два основна закључка која су „изронила“ из тог истраживања:

ПРЕГЛЕД СРПСКО-БУГАРСКИХ КЊИЖЕВНИХ И ПРЕВОДИЛАЧКИХ ВЕЗА

Пише: Елизабета Георгиев

Текстом „Близу, а далеко…“ имала сам намеру да на примеру Србије и Бугарске предочим колико се суседне, савремене националне књижевности међусобно познају и колико превођење живи у сенци неких других интереса, комерцијалних потреба издавача, па је квалитет дела које се преводи диригован потребама широке читалачке публике, а не уметничким карактеристикама самог дела.

Српска и бугарска књижевност, јесу и близу и далеко, али увек су се налазиле, сусретале и преплитале на раскршћима бурне балканске прошлости. Текст који следи је кратак преглед тог налажења, сусретања и преплитања. 

Бай Ганьо
Бай Ганьо

Историјски развој јужнословенских земаља у периоду од XIII до XX века, блиске културне, језичке и етнолошке везе, условиле су повезаност на свим пољима културе, а посебно књижевности. Књижевно историјска наука потврђује изражене књижевне везе српског и бугарског народа још у XIV и XV веку  кроз дела Константина Филозофа и Григорија Цамблака који су истовремено припадали и једној и другој књижевности, што говори о великој блискости духовних процеса двају народа. Веза бугарске и српске књижевности наставља се кроз дело Историју славјаноболгарску (1762) истакнутог бугарског књижевника Паисија Хиландарског. Хиландарски у Србији скупља материјал и у Хиландарском манастиру пише своју епохалну књигу која означава почетак културног и историјског буђења бугарског народа.

Nastavi sa čitanjem „ПРЕГЛЕД СРПСКО-БУГАРСКИХ КЊИЖЕВНИХ И ПРЕВОДИЛАЧКИХ ВЕЗА“

Prevođenje knjiga

Piše: Vesna Marković

Kada uzmete u ruke novu knjigu, uzbuđeni i željni da što pre krenete da uživate u njoj, da li ikada otvorite prvu stranu i pročitate impresum? Da vidite, ako je u pitanju strani autor,  kako se knjiga zove u originalu, ko je prevodilac, lektor, itd. Verujem da veoma mali broj čitalaca tako nešto uradi.

Prevođenje knjiga

I sama sam bila od onih koji zgrabe knjigu, pročitaju uvodnu reč ili posvetu i odmah prelaze na glavnu stvar. Bar do onog trenutka kada sam i sama počela da se bavim prevođenjem. Nastavi sa čitanjem „Prevođenje knjiga“

Sudski tumač – Profil i zvanje

Piše: Nemanja D. Milinović

Većina profesionalnih prevodilaca složiće se da je prevodilački posao zanimljiv i kreativan. Prevodilac je tumač i prenosilac poruke sa jednog jezika na drugi. Pismeno prevođenje je slično književnoj umetnosti, jer ono je slobodno i estetski fleksibilno. Sa druge strane, usmeno prevođenje manje se fokusira na estetiku, a više na trenutno uspostavljanje komunikacije, što ovaj poziv čini dinamičnim.

Justicija - sudski tumači
Justicija (lat. Iustitia) je rimska boginja pravde i pravednosti. Na slici je prikazana statua Justicije u Frankfurtu, Nemačka.

Većina kreativnih zanimanja poznaje i drugu stranu – onu pomalo administrativnu, formalnu i manje interesantnu. Međutim, i manje interesantna zanimanja nastaju kao potreba tržišta, pa u paleti različitih profesija imaju svoje mesto. Iako na prvi pogled može izgledati neinteresantno, zanimanje sudskog tumača, odn. sudskog prevodioca vrlo je traženo, a mnogi od nas više puta su imali potrebu da se obrate ovakvom stručnjaku. Nastavi sa čitanjem „Sudski tumač – Profil i zvanje“

Елизабета Георгијев о дефиницији и процесу превођења

 

Елизабета Георгиев
Елизабета Георгиев

Мудра Википедија превођење дефинише као

«радњу која започиње разумевањем значења текста или говора на једном језику („полазни језик“), а завршава се писањем текста или говорењем реченица с једнаким значењем на другом језику („циљни језик“). Резултат ове радње назива се преведени текст или превод.»

Већина ће чин превођења дефинисати на сличан начин, као радњу или процес преношења значења из изворног језика на циљани језик, те да тај процес или радња подразумева постојањае склада са језичким правилима циљаног језика.

КОЛАЧИЋИ ОД РЕЧИ или  ПРЕВОДИЛАЦ КАО УТВАРА КОЈА ПРИЧУ ФИЛУЈЕ НА СВОЈ НАЧИН

Ако се превођење схвати на тај начин, онда се ни по чему не би разликовало од, рецимо, прављења колача, малих кућних мајсторија, или израде било чега. Претварање из једног облика у други уз помоћ неког материјала (у случају превођења уз помоћ језика) је радња која има свој пут, која траје и која се врши да би се добио коначни продукт.

Од шећера, маграрина, јаја, ораха и слично, уз мућење, мешање, печење добићемо колаче, од текста на једном језику уз разумевање, размишљање, прилагођавање, знање, преобликовање добићемо текст на другом језику. Nastavi sa čitanjem „Елизабета Георгијев о дефиницији и процесу превођења“

Prevodilac u Beču, Parizu ili Londonu – odlike kvalitetnog prevodilaštva

Piše: Nemanja D. Milinović

Da li ste i vi otišli u drugu zemlju, ali vam ipak nedostaje praktično jezičko znanje? Pri donošenju odluke da se promeni zemlja stanovanja i zaposlenja, neophodno je rešiti brojna dokumenta i papirologiju. Čak i odličan poznavalac stranog jezika osetiće potrebu za stručnjakom, koji pristupa kontekstualno svakom pojedinačnom problemu, odgovorajući kvalitetno na izazov konkretne prevodilačke potrebe.

Beč, panorama
Beč, panorama

Upravo zbog kvalitetnog kontekstualnog razumevanja, posao prevođenja sa srpskog/engleskog na nemački i nemačkog na srpski/engleski u Beču, sa srpskog/engleskog na francuski i francuskog na srpski/engleski u Parizu ili pak, sa srpskog na engleski i engleskog na srpski u Londonu, može uraditi provereno dobar filolog iz Srbije. Nastavi sa čitanjem „Prevodilac u Beču, Parizu ili Londonu – odlike kvalitetnog prevodilaštva“

Prevoditi neprevodivo

Tokom jula 2014, kulturni odeljak BBC portala objavio je tekst o rečima koje nemaju ekvivalente u drugim jezicima. Autorka teksta navela je jedanaest primera iz norveškog, nemačkog, japanskog, rapanuiskog, inuitskog, češkog, francuskog i lubanskog jezika. Lingvisti i prevodioci znaju koliko je ponekad teško pronaći ekvivalentan prevod pojmova iz polaznog jezika. Čak i ja trenutno ne mogu garantovati da sam nazive rapanuiskog, inuitskog i lubanskog jezika pravilno preveo sa engleskog teksta na koji se pozivam. Ovakve teškoće često se javljaju kod leksema vezanih za lokalnoendemske pojmove.

Azbučnik prideva
Azbučnik prideva

Autorka navedenog teksta pominje norveški glagol utepils koji opisuje vanjsko sedenje na suncu uz pivo. U rapanuitskom postoji reč tingo koja označava postepeno pozajmljivanje stvari iz komšijske kuće, a potom prisvajanje. Meni je iz prakse poznata žargonska japanska leksema otaku (オタク), što znači zaljubljenik u japanske anime.

Siguran sam da postoji dosta sličnih primera u različitim jezicima. Ovoj lingvistički poznatoj temi vratila me je knjiga Azbučnik prideva (1995) autora Miroslava Josića Višnjića, koju sam dobio nedavno. Ako ste mislili da je teškoća prevesti neke reči, prelistajte ovaj rečnik. Tada ćete uvideti kompleksnost i veličinu prevodilaštva. O kom autoru i knjizi je reč? Nastavi sa čitanjem „Prevoditi neprevodivo“

Biblija kroz prevode – Od Aleksandrije do Beograda i Zagreba

Još od početka judeohrišćanske pisane istorije, javila se potreba za biblijskim prevodima. Jevrejski jezik nakon vavilonskog ropstva postao je privilegija školovanih Jevreja, pa je prevođenje svetih judejskih spisa na aramejski i grčki bio jedini način da narod ostane upoznat sa verom. Sa druge strane, nešto kasniji biblijski prevodi celokupnog Starog i Novog Zaveta bili su osovina uspešne hrišćanske misije među različitim narodima. Biblijski prevodi služili su za razumevanje biblijskog teksta, što dodatno svedoči koliko je prevođenje ne samo zanat prepisivanja sa jezika na jezik, već umetnost tumačenja i objašnjavanja konkretnog teksta.

Stvaranje Adama
Stvaranje Adama, freska u Sikstinskoj kapeli, Mikelanđelo

Među prevodima starozavetnih knjiga ističe se Septuaginta. Ovaj prevod nastao je za potrebe jevrejske zajednice u Aleksandriji, koja se služila grčkim jezikom. Prema svedočanstvu jevrejskog filozofa Filona, sedamdeset dva jevrejska mudraca bili su razdvojeni, prevodeći sa jevrejskog, nakon čega su prevodi poređeni. Prevod je karakterističan po preplitanju bukvalnog i slobodnog odnosa prema originalu, što potvrđuje da ga je radilo više autora u dužem periodu. Nastavi sa čitanjem „Biblija kroz prevode – Od Aleksandrije do Beograda i Zagreba“

Prevodilačke zamke

Odgovornost prevodioca u većini slučajeva je izuzetno velika. Po prvi put na našem blogu Nemanja D. Milinović piše baš o tome.

Muzej svitaka u Jerusalimu
Muzej svitaka u Jerusalimu. U ovom muzeju se čuvaju najstariji spisi Biblije iz 2. veka pre nove ere.

Tokom studija, jevrejski jezik bio mi je jedan od izbornih predmeta. Poput jevrejskog naroda, ovaj jezik preživeo je bogata i teška iskustva. Baš zato o jevrejskom je teško govoriti uopšteno, bez ograničenja na konkretnu epohu ili spis. Ovom prilikom ne želim pisati o istoriji jevrejskog jezika, već se želim osvrnuti na usputni komentar svog bivšeg profesora, zahvaljujući kojem sam uvideo dubinu i odgovornost prevodilačkog zanata. Iako se čini da je prevođenje jednostavno, da podrazumeva tek znanje gramatike i leksike stranog jezika, da li je zaista tako?

U starozavetnoj Knjizi Postanja Daničićevog prevoda čitamo: I Sara vidje sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gdje se potsmijeva (21, 9). Avram i Sara bili su u braku, ali godinama nisu imali dece. Agara je bila robinja sa kojom je Avram (uz Sarinu saglasnost) dobio sina Ismaila. Knjiga Postanja kaže da je nakon izvesnog vremena Avram dobio i sina Isaka sa Sarom. Citirani stih opisuje podsmevanje starijeg sina Ismaila mlađem sinu Isaku. Biblijska priča kaže da je Sara zbog ovakvog ponašanja zahtevala da Avram zauvek otera Ismaila i Agaru, što je Avram učinio već sutradan. Nastavi sa čitanjem „Prevodilačke zamke“

Prevođenje sa kineskog jezika na srpski – prednosti i mane

Piše: Maja Tešić

Šta je to prevođenje ustvari? Na samom početku da napravimo razliku između pismenog i usmenog prevođenja.

Kaliografija
Kinesko pismo je okosnica svih dijalekata u Kini, a kaliografija je veoma cenjena disciplina.

Mnogi ljudi smatraju da je usmeno prevođenje krajnje jednostavan, lep i lagodan posao, gde je vaš zadatak da budete lepi, nasmejani, da stojite pored neke poznate ličnosti, gde vas prati širok auditorijum i prosto prevodite šta ta osoba govori. U najširem i najjednostavnijem smislu to jeste tako, prenošenje teksta, reči, govora iz jednog jezika u drugi. Međutim, ako pogledamo iz drugog ugla, videćemo da taj posao uopšte nije tako jednostavan. Nastavi sa čitanjem „Prevođenje sa kineskog jezika na srpski – prednosti i mane“

Sjaj velikog barda – Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov. Sva je prilika da će vreme doneti nove istine o njemu i novu svest kod svih nas koliko smo bogati bili dok smo imali takvu ličnost u  našem kulturnom životu. Odišući stilom, duhom i kulturom samom svojom pojavom, ovaj neumorni velikan nikada nije izgledao umorno.

Jovan Ćirilov
Jovan Ćirilov

Štaviše, i u svojim poznim godinama, stvarima koje je postizao da uradi, širinom pogleda i britkošću misli, ali i verom u smislenost truda i voljom da se uprkos svemu radi i živi za kulturu, postavio je izazov mlađim generacijama. One nisu u nasleđe dobile jedan sređen svet, ali i takav kakav im je na raspolaganju on može ostati i opstati jedino ako budu bar jednim delom nalik velikom, sada nažalost počivšem bardu domaćeg kulturnog i drušvenog života, Jovanu Ćirilovu. Nastavi sa čitanjem „Sjaj velikog barda – Jovan Ćirilov“

Prevod termina iz crkvenog vokabulara

Piše: Jelena Ilić

Manastir Sopoćani
Manastir Sopoćani

Diploma Filološkog fakulteta i kursevi prevođenja nas ne mogu pripremiti za sve termine i stručne prevode sa kojima se možemo susresti baveći se prevodilačkim poslom. Veoma često se nalazimo u situaciji gde nam predhodno iskustvo i stečeno znanje ne pruža nikakve smernice i ponovo osećamo strah i uzbuđenje kao na samom početku bavljenja ovim poslom. Onda nam slede neprospavane noći provedene u istraživanju teme, čitanju i proveravanju i na kraju neizmerno zadovoljstvo postignutim.

Odmah odustanite od rečnika, jer Vam, osim ukoliko nisu usko stručni, neće biti od koristi. Međutim, pomoć kolega koji su se ranije susreli sa tom temom je nezamenljiva, stoga bih želela da pružim svoje uvide u temu pravoslavne crkve, kojom sam se nedavno intenzivno bavila. Nastavi sa čitanjem „Prevod termina iz crkvenog vokabulara“

Umetnost prevođenja

Umetnost prevođenjaUmetnost je sve ono što stimuliše ljudska čula, ljudski um i duh. Ona prenosi ili izaziva emocije i ideje i podstiče kreativnost u ljudima.

Prevođenje je umetnost finih nijansi, majstorije jezika, tananih razlika u mislima i rečima. Ono spaja narode, kulture, svetove, jer da nema prevođenja svet bi bio zatvoren, prazan, neobavešten, gluv. Ova umetnost pronalazi ravnotežu između dve zemlje, dva naroda, dva jezika, dve tradicije koje su ponekad potpuno suprotne. Osim što je umetnost,  prevođenje je pomalo i zanat, majstorija, umeće. Prevođenje je stvaralački posao, prevodilac poput vajara vaja tekst od nulte tačke, od onoga što je nastalo na drugom jeziku mora da stvori nešto istovetno, a opet drugačije na drugom jeziku. Osećaj za materiju koja se prevodi je možda i presudan, jer čitaoci čitaju, a slušaoci slušaju ono što je prevodilac osetio. Prevođenje se podjednako bazira na znanju i na osećaju, jer ako prevodilac ne razume dušom ono što prevodi uzaludne su sve teorije prevođenja, svi rečnici i gramatike. Nastavi sa čitanjem „Umetnost prevođenja“