Category Archives: Prevod

prevod

Biblija kroz prevode – Od Aleksandrije do Beograda i Zagreba

Još od početka judeohrišćanske pisane istorije, javila se potreba za biblijskim prevodima. Jevrejski jezik nakon vavilonskog ropstva postao je privilegija školovanih Jevreja, pa je prevođenje svetih judejskih spisa na aramejski i grčki bio jedini način da narod ostane upoznat sa verom. Sa druge strane, nešto kasniji biblijski prevodi celokupnog Starog i Novog Zaveta bili su osovina uspešne hrišćanske misije među različitim narodima. Biblijski prevodi služili su za razumevanje biblijskog teksta, što dodatno svedoči koliko je prevođenje ne samo zanat prepisivanja sa jezika na jezik, već umetnost tumačenja i objašnjavanja konkretnog teksta.

Stvaranje Adama

Stvaranje Adama, freska u Sikstinskoj kapeli, Mikelanđelo

Među prevodima starozavetnih knjiga ističe se Septuaginta. Ovaj prevod nastao je za potrebe jevrejske zajednice u Aleksandriji, koja se služila grčkim jezikom. Prema svedočanstvu jevrejskog filozofa Filona, sedamdeset dva jevrejska mudraca bili su razdvojeni, prevodeći sa jevrejskog, nakon čega su prevodi poređeni. Prevod je karakterističan po preplitanju bukvalnog i slobodnog odnosa prema originalu, što potvrđuje da ga je radilo više autora u dužem periodu. Continue reading

Prevodilačke zamke

Odgovornost prevodioca u većini slučajeva je izuzetno velika. Po prvi put na našem blogu Nemanja D. Milinović piše baš o tome.

Muzej svitaka u Jerusalimu

Muzej svitaka u Jerusalimu. U ovom muzeju se čuvaju najstariji spisi Biblije iz 2. veka pre nove ere.

Tokom studija, jevrejski jezik bio mi je jedan od izbornih predmeta. Poput jevrejskog naroda, ovaj jezik preživeo je bogata i teška iskustva. Baš zato o jevrejskom je teško govoriti uopšteno, bez ograničenja na konkretnu epohu ili spis. Ovom prilikom ne želim pisati o istoriji jevrejskog jezika, već se želim osvrnuti na usputni komentar svog bivšeg profesora, zahvaljujući kojem sam uvideo dubinu i odgovornost prevodilačkog zanata. Iako se čini da je prevođenje jednostavno, da podrazumeva tek znanje gramatike i leksike stranog jezika, da li je zaista tako?

U starozavetnoj Knjizi Postanja Daničićevog prevoda čitamo: I Sara vidje sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gdje se potsmijeva (21, 9). Avram i Sara bili su u braku, ali godinama nisu imali dece. Agara je bila robinja sa kojom je Avram (uz Sarinu saglasnost) dobio sina Ismaila. Knjiga Postanja kaže da je nakon izvesnog vremena Avram dobio i sina Isaka sa Sarom. Citirani stih opisuje podsmevanje starijeg sina Ismaila mlađem sinu Isaku. Biblijska priča kaže da je Sara zbog ovakvog ponašanja zahtevala da Avram zauvek otera Ismaila i Agaru, što je Avram učinio već sutradan. Continue reading

Prevođenje sa kineskog jezika na srpski – prednosti i mane

Piše: Maja Tešić

Šta je to prevođenje ustvari? Na samom početku da napravimo razliku između pismenog i usmenog prevođenja.

Kaliografija

Kinesko pismo je okosnica svih dijalekata u Kini, a kaliografija je veoma cenjena disciplina.

Mnogi ljudi smatraju da je usmeno prevođenje krajnje jednostavan, lep i lagodan posao, gde je vaš zadatak da budete lepi, nasmejani, da stojite pored neke poznate ličnosti, gde vas prati širok auditorijum i prosto prevodite šta ta osoba govori. U najširem i najjednostavnijem smislu to jeste tako, prenošenje teksta, reči, govora iz jednog jezika u drugi. Međutim, ako pogledamo iz drugog ugla, videćemo da taj posao uopšte nije tako jednostavan. Continue reading

Sjaj velikog barda – Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov. Sva je prilika da će vreme doneti nove istine o njemu i novu svest kod svih nas koliko smo bogati bili dok smo imali takvu ličnost u  našem kulturnom životu. Odišući stilom, duhom i kulturom samom svojom pojavom, ovaj neumorni velikan nikada nije izgledao umorno.

Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov

Štaviše, i u svojim poznim godinama, stvarima koje je postizao da uradi, širinom pogleda i britkošću misli, ali i verom u smislenost truda i voljom da se uprkos svemu radi i živi za kulturu, postavio je izazov mlađim generacijama. One nisu u nasleđe dobile jedan sređen svet, ali i takav kakav im je na raspolaganju on može ostati i opstati jedino ako budu bar jednim delom nalik velikom, sada nažalost počivšem bardu domaćeg kulturnog i drušvenog života, Jovanu Ćirilovu. Continue reading

Prevod termina iz crkvenog vokabulara

Piše: Jelena Ilić

Manastir Sopoćani

Manastir Sopoćani

Diploma Filološkog fakulteta i kursevi prevođenja nas ne mogu pripremiti za sve termine i stručne prevode sa kojima se možemo susresti baveći se prevodilačkim poslom. Veoma često se nalazimo u situaciji gde nam predhodno iskustvo i stečeno znanje ne pruža nikakve smernice i ponovo osećamo strah i uzbuđenje kao na samom početku bavljenja ovim poslom. Onda nam slede neprospavane noći provedene u istraživanju teme, čitanju i proveravanju i na kraju neizmerno zadovoljstvo postignutim.

Odmah odustanite od rečnika, jer Vam, osim ukoliko nisu usko stručni, neće biti od koristi. Međutim, pomoć kolega koji su se ranije susreli sa tom temom je nezamenljiva, stoga bih želela da pružim svoje uvide u temu pravoslavne crkve, kojom sam se nedavno intenzivno bavila. Continue reading

Umetnost prevođenja

Umetnost prevođenjaUmetnost je sve ono što stimuliše ljudska čula, ljudski um i duh. Ona prenosi ili izaziva emocije i ideje i podstiče kreativnost u ljudima.

Prevođenje je umetnost finih nijansi, majstorije jezika, tananih razlika u mislima i rečima. Ono spaja narode, kulture, svetove, jer da nema prevođenja svet bi bio zatvoren, prazan, neobavešten, gluv. Ova umetnost pronalazi ravnotežu između dve zemlje, dva naroda, dva jezika, dve tradicije koje su ponekad potpuno suprotne. Osim što je umetnost,  prevođenje je pomalo i zanat, majstorija, umeće. Prevođenje je stvaralački posao, prevodilac poput vajara vaja tekst od nulte tačke, od onoga što je nastalo na drugom jeziku mora da stvori nešto istovetno, a opet drugačije na drugom jeziku. Osećaj za materiju koja se prevodi je možda i presudan, jer čitaoci čitaju, a slušaoci slušaju ono što je prevodilac osetio. Prevođenje se podjednako bazira na znanju i na osećaju, jer ako prevodilac ne razume dušom ono što prevodi uzaludne su sve teorije prevođenja, svi rečnici i gramatike. Continue reading

Poreklo turskog jezika

Istanbul

Istanbul

Turski jezik kao maternji govori 220 miliona ljudi, a u geografskom smislu govori se na površini od 12 miliona km2. Smatra se jednim od najstarije pisanih jezika na svetu. Pripada uralo-altajskoj porodici jezika, a spada u altajske jezike. Turkijski jezici (turski u širem smislu) danas obuhvataju preko 30 jezika koji se govore mahom u Istočnoj Evropi, Srednjoj Aziji, i Sibiru. Smatra se da su iz altajske grupe jezika nastali još i tunguski, mongolski, japanski i korejski.

Turci su prvobitno bili nomadski narod u Istočnoj Aziji i Mongoliji, između reke Orhon i donjeg sliva reke Jenisej, severno od Kine. Najstarije podatke o turskim narodima dali su upravo njihovi susedi Kinezi i ovi izvori potiču iz 6.veka p.n.e. Smatra se da je reč Turk (kako sebe Turci i danas nazivaju) nastala od kineskih reči Tu Kue sto znaci šlem, jer je jedan od vrhova planine Kinšan gde su Turci živeli imao oblik šlema.

Prvi natpisi na turskom jeziku bili su Orhonski natpisi (Orhun Kitabeleri) iz 8.veka, koji su sadržali oko 10000 reči Ovi natpisi potiču iz doline reke Jenisej, sa prostora današnje Mongolije, i predstavljaju prvi spomenik pisan turskim jezikom. Najpoznatiji od njih su  natpisi Kul Tigin i Bilge Kagan, kao i Tonjukuk koji su se zvali po tadašnjim vladarima. Continue reading

Prevod i prevodilac za turski

Piše: Maja Velkovski

Naš Nobelovac Ivo Andrić je jednom prilikom rekao: “Više vredi s uspehom prevesti neku dobru knjigu nego napisati pet-šest prosečnih romana”. S obzirom na to da je i sam prevodio književna dela, Andrić je vrlo dobro znao sa kakvim se izazovima susreću prevodioci.

Prevođenje je težak posao, prvenstveno zato što uz prenošenje tuđih reči morate preneti i misao, ali tako da pazite da niste previše dodali, ukrasili, da ste ostali dosledni originalu i našli baš najbolji ekvivalent u drugom jeziku.

Galata most u Istanbulu

Galata most u Istanbulu. Veza starog i novog evropskog dela današnjeg Istanbula, kulturne prestonice savremene Turske.

Prevod na turski, kao i prevod na bilo koji drugi jezik, nosi određene poteškoće. Kao jezik koji pripada uralo-altajskoj porodici jezika, turski je aglutinativan jezik, i funkcioniše tako što se na osnovu reči dodaju različiti sufiksi (za množinu, padež, prisvojni nastavci i sl.).To najbolje možemo pokazati na primeru jedne reči: Continue reading

Iskusan prevodilac jezika

Pišu: Jelena Perišić i Ana Todorović-Radetić

Iskusan prevodilac

Iskusan prevodilac

Iz nekog razloga mnogi govornici dva jezika misle da im je to znanje sasvim dovoljno da bi prevodili. Prevođenje je zapravo veština i umetnost. To što govorite dva ili više jezika vas nužno ne pravi dobrim prevodiocima, kao što vas ni poznavanje umetnosti ne čini slikarom. Kao i kod svake veštine i zanata, postati dobar prevodilac je delom talenat i obrazovanje, a još većim delom i vaš lični rad, stav prema poslu i vežba.

Kada prevodimo nikada ne smemo da zaboravimo da, ma koliko mi osećali da je u pitanju naš rad, mi zapravo prevodimo tuđe reči. To nije naše delo i, bilo da nam se to što prevodimo sviđa, ne sviđa ili smo sasvim ravnodušni, moramo se odupreti nagonu da bilo šta menjamo i „popravljamo“. Veliki umetnici su veliki zbog onoga što vidimo u njihovim delima, dok su veliki prevodioci veliki upravo zbog njihove nevidljivosti. Stoga, dok prevodite, odložite vaš ego i, na neko vreme, zaboravite na njega.

Još jedna važna karakteristika prevodioca kome možete da verujete je preciznost. Pri prevođenju su važni detalji. Ovde ne možemo biti opušteni ni nemarni jer jedna „sitnica“ može napraviti veliku razliku u značenju. To podrazumeva i da prevodilac nije lenj da se raspita, istraži i proveri. A, pošto je nemoguće da budemo stručnjaci u svakom polju, nije loše da imamo po jednog prijatelja stručnog u svakoj oblasti koja nam je potrebna, te dobar prevodliac mora biti i druželjubiv. Continue reading

Usmeno prevođenje

Autor teksta: Jelena Perišić

Kada govorimo o usmenom prevođenju sasvim je primetno da se postoje određene nepoznanice, a samim tim i strah  i predrasude od nepoznatog. Treba imati u vidu da se usmeno prevođenje umnogome razlikuje od pisanog prevoda gde je akcenat na preciznom prevodu reč za reč. Usmeni prevod je interpretacija.

Barak Obama sa svojim prevodiocem usleg diplomatskog razgovora

Barak Obama sa svojim prevodiocem usleg diplomatskog razgovora

Ne očekuje se niti zahteva da bude prevedena svaka reč, već sama suština govora. Prepričavanje je ne samo dozvoljeno već i poenta. Kvalitet usmenog prevodioca se prepoznaje po dobro interpretiranoj suštini bez izostavljanja ili izmene ključnih informacija.

Razlika između simultanog i konsekutivnog usmenog prevođenja

Takođe, treba napraviti jasnu razliku između simultanog i konsekutivnog usmenog prevođenja. Razumevanje ove razlike je značajno kako za samog prevodioca tako i za klijenta.

Simultano prevođenje

Kako sam naziv ukazuje, simultano prevođenje se obavlja istovremeno i paralelno uz govornika, sa minimalnim kašnjenjem od par sekundi potrebnim da se tekst čuje i interpretira. Govornik ni jednog trenutka ne mora da prekine sa govorom, ali se iz tog razloga ovaj vid prevoda obavezno obavlja u posebno napravljenim prevodilačkim kabinama sa odgovarajućom opremom koja uključuje slušalice i mikrofon. Od izuzetnog je značaja da oprema funkcioniše u najboljem redu. Uglavnom ga obavljaju dva prevodioca jer je mentalno zahtevan i ne bi trebalo da se radi duže od 2 sata.

Napomena: Nema vremena za grešku, razmišljanje ili nedostatak koncentracije.

Konsekutivno prevođenje

Sa druge strane konsekutivno prevođenje se radi nakon desetak minuta govora. Tada govornik prestaje sa pričom i čeka da prevodilac interpretira njegove reči. Prevodilac i govornik stoje zajedno ispred publike i ovaj vid prevoda ne zahteva nikakvu dodatnu opremu, pa se iz tog razloga češće primenjuje. Takođe je zahevan za prevodioca zbog količine informacija koje mogu da se smeste u desetominutni govor, te se uglavnom koriste papir, olovka i specijalne sraćenice, kao i dobro izvežbano pamćenje. Ovde je važno imati dogovor sa govornikom da pravi pauze nakon deset minuta da ne bi došlo do gubitka informacija usled preopterećenosti.

Napomena: Ukoliko govornik u žaru priče zaboravi na prevodioca sasvim je uobičajena praksa da ga prevodilac prekine i počne sa interpretacijom.

Zaključak

Svaki prevodilac treba da izabere onaj vid usmenog prevoda koji mu više prija i u kome se bolje snalazi. Neki su virtuozi i jednog i drugog načina interpretacije, dok se drugi i ne usude da se i njihov glas čuje. U suštini kod usmenog prevođenja priprema igra ključnu ulogu. Tema govora koji se prevodi mora biti poznata unapred, a neretko prevodilac unapred dobije i srž svakog govora. Time se mogu spremiti ključne reči, skraćenice uobičajene za tu struku, imena govornika, imena važnih gostiju, institucija i slično. To nam samo delimično olakšava posao. Govori često dobiju neočekivane obrte, a pitanja gostiju i publike su nešto što se ne može predvideti. Upravo to ovaj posao čini neiscrpnom riznicom nepredvidivosti, adrenalina i neizmernog zadovoljstva nakon dobro obavljenog posla.

Prevod na španski, portugalski i katalonski jezik

Odnedavno smo u mogućnosti da ponudimo našim klijentima novu uslugu - prevod na španski, portugalski i katalonski jezik.

U našem timu je sada i Ana Lukić – Diplomirala je španski jezik i hispanske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao stipendistkinja Instituta Kamoeš završila je master studije iz prevođenja za portugalski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Portu (master teza: Transferencija kulturoloških referenci u titlovanju, primer titlovanja srpskog filma Underground na engleski i portugalski – odbranjena u decembru 2010).

Jedna je od osnivača Udruženja prijatelja luzofonije u okviru kojeg je oformila prevodilačku sekciju sa kojom je priredila zbirku poezije luzofone Afrike Ruke pune sunca.
Bavi se književnim prevođenjem i radi kao simultani i konsekutivni prevodilac za portugalski i španski jezik. Od oktobra 2011. radi kao profesor-saradnik za portugalski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu na kojem je otpočela i doktorske studije.

Zašto je koristan prevodilački alat Trados?

Piše: Jelena Perišić

Kao diplomci fakulteta koji nam pored jezika gaji i razvija ljubav prema književnosti, neretko smo skloni skepticizmu prema korišćenju prevodilačkih alata, kao što je Trados. Emocija prema pisanoj reči, individualnom pristupu prevodu i neograničenoj kreativnosti ponekad nam blokira i negativno boji pogled ka tom načinu prevođenja. Ipak, moramo imati u vidu da, ma koliko su naše aspiracije okrenute ka književnom prevođenju, vrlo često se bavimo tehničkim prevodom gde naša mašta, kreativnost i rečitost nemaju mnogo prilike da zablistaju punim sjajem, a čak mogu i da zasmetaju. Kada prevodimo ugovore, tehničke i stručne tekstove moramo se držati strogog formalizma i unapred usvojenih i ustaljenih termina. Tu nam softveri za prevođenje postaju izuzetno korisni i dragi.

Suprotno ustaljenom mišljenju da su teški za upotrebu i učenje, oni nam zapravo povećavaju delotvornost kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom pogledu. Time se svaki minut utrošen na obuku višestruko isplati. U svakom trenutku možemo upotrebiti reči ili fraze koje se ponavljaju, a sačuvane su u memoriji programa. Na taj način možemo da budemo sigurni da postoji doslednost našeg prevoda. Uz to, više nam se ne može dogoditi da preskočimo red tokom prevođenja ili pogrešno prekucamo neki naziv ili broj iz originalnog teksta, te nam Trados služi i kao korektor. Segmentisanje teksta, formatiranje, kao i mogućnost dodavanja komentara samo su još neki od razloga da se pozabavimo savlađivanjem ovog softvera.

Ipak ne treba gubiti iz vida da smo mi zapravo oni koji hrane i obrazuju bazu ovog softvera i da je on pre nego što mu pristupimo samo jedna neispisana tabla. A, tako nešto možemo postići samo iskustvom, vrednim radom i raznovrsnim prevođenjem.

Oprezno prilikom prevođenja

Piše: Marija Huber

Prilikom prevođenja sa engleskog jezika moramo biti izuzetno oprezni, uvek imajući u vidu njegovo bogatstvo i višeznačnost njegovih reči. Veliki broj grešaka u prevođenju nastaje zbog toga što onaj ko prevodi zna samo jedno ili dva od mnogobrojnih značenja date engleske reči, a pritom ne proverava sva njena ostala značenja. A neretko se služi i bukvalnim prevođenjem ne prepoznajući frazeologizme.

Često i najkraći i najjednostavniji izrazi imaju gotovo potpuno drugačije, sasvim neočekivano značenje. Tako, na primer, izraz half the time ne znači samo upola kraće već i veoma često. Reč sanction ne znači samo sankcija, kaznena mera, već ima i potpuno suprotno značenje odobrenje, odobriti, gde nepoznavanje svih značenja neke reči može dovesti do potpuno pogrešnog prevoda.

Treba dobro obratiti pažnju i na predloge kao u primeru in concert gde ovaj izraz ne znaci na koncertu (at a concert) već uz pomoć, u saradnji sa. Dobar primer za to da i najosnovnije reči, tipa floor (koja osim značenja pod i sprat znači još i publika, reč (u rapsravi), minimalna dozvoljena cena ili nadnica i baciti na pod) kriju mnoštvo ređih značenja, što nam ukazuje na to da ni onda kada njih prevodimo ne treba da budemo preterano samouvereni.

Ove i izobilje sličnih primera možete naći u knjizi Živorada Kovačevića „Lažni prijatelji u engleskom jeziku“, jer kako je i primetio Jovan Ćirilov „Prevodilac koji ne koristi blago koje mu nudi Kovačevićeva knjiga „Lažni prijatelji” neprijatelj je svoga prevođenja.

Kako da prevedete ruski sajt na engleski jezik

Pored činjenice da je ruski jezik jedan od zvaničnih jezika Ujedinjenih Nacija, svetske zdravstvene organizacije i svetske turističke organizacije, takođe se nalazi na petom mestu na listi najčešće korišćenih jezika na svetu.

Rusija drži ključnu poziciju na sadašnjoj globalnoj ekonomskoj sceni time što je strateški izvoznik tehnologije, kao i nafte i gasa, a veoma je značajna i u sektorima odbrane. Sveukupno su ovi elementi doprineli da poraste potražnja prevoda sa ruskog na engleski jezik širom sveta.

Rusija u slici

Rusija u slici

Više puta smo pisali o tome zašto su ljudi prevodioci bolji od kompjuterskog prevođenja. Iako kompjuterski programi štede mnogo vremena, novca i napora i od ogromne su pomoći profesionalnim prevodiocima, puko oslanjanje samo na njih za završavanje ozbiljnih i kvalitetnih prevoda (naročito web sajtova) je pod velikim znakom pitanja. Imajući ovo u vidu, ukratko ćemo se osvrnuti na najlakše dostupne opcije prilikom prevođenja ruskih websajtova na engleski. Continue reading