Fotografija: Beogradsko dramsko pozorište

„Klošmerl“ – satiričan pogled u naše dvorište

Piše: Ana Todorović Radetić

Režija: Kokan Mladenović
Glumci: Paulina Manov, Ivan Tomić, Vesna Čipčić, Milica Milša, Jovo Maksić, Aleksandar Jovanović, Branko Janković, Milica Zarić, Milorad Damjanović, Anja Alač, Slađana Vlajović, Boba Stojimirović, Nikola Malbaša
Dramatizacija: Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov, Maša Stokić
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Dragica Laušević
Kompozitor: Irena Popović Dragović
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Fotografije: Beogradsko dramsko pozorište

Ako je polazna tačka i osnova jedne predstave tekst, onda treba napomenuti da je roman Gabrijela Ševaljea „Klošmerl“ napisan 1934. godine, a univerzalnost poruke koju nosi može se interpretirati kao sagledavanje političkih ambicija i komično preuveličavanje gluposti u bilo kojoj vremenskoj i prostornoj koordinati. Kada je književno delo istinito i autentično, ono neminovno postaje i vanvremensko.

Na sceni „Rade Marković“ u Beogradskom dramskom pozorištu vidimo maketu malog grada Klošmerla na jugu Fracuske sa svojim stanovnicima – plastičnim lutkama, dok se paralelno sa glumom na sceni projektuje i video snimak kojim se dodatno stavlja u fokus određeni segment komada.

Stanovnici Klošmerla, suočeni sa iznenadnim rušenjem jednog dela grada i izgradnjom javnog pisoara sa šljaštećom rasvetom, tik uz gradsku crkvu, upadaju u razne konflikte, ni sami ne znajući da li da podrže ili ne svog progresivnog gradonačelnika (izuzetna gluma Ivana Tomića), čija elokvencija često biva nagrađena revnosnim aplaudiranjem, ali i pokojim padanjem u nesvest.

Mnoga škakljiva pitanja se otvaraju onako kako se drama odvija. Od zloupotreba političkih delovanja u lične svrhe, preko korupcije crkve, prava žena, bezakonja, pa sve do ličnog stradanja pojedinca, ali i čitavog društva.

Fotografija: Beogradsko dramsko pozorište
Fotografija: Beogradsko dramsko pozorište

Kulminacija komada i glavni zaplet predstavlja trenutak nemogućnosti pražnjenja creva jedne od stanovnica Klošmerla (Milica Milša), a preteća kataklizma i pored svog truda i rada unutrašnjih organa nije mogla biti sprečena. Veoma slikovito prikazano, ne samo maštovitim kostimima i scenskim pokretom, već i dramskim jezikom koji u tom trenutku direktno naziva stvari pravim imenom.

Mnoštvo slobodnih i izmišljenih izraza se takođe moglo čuti u toku izvođenja, ali i uživati u igrama reči, smelim metaforama i pomalo arhaičnom i veoma neobičnom jeziku drame.

Ako znamo da su glumci na probama provodili i po deset sati vežbajući, onda rezultati nisu mogli da izostanu. Scenski pokret je veoma zahtevan, a dinamika kojom se smenjuju situacije i scene izuzetno brza.  Predstava je ritmična, songovi efektni, a muzika dodatno naglašava ironiju čitavog komada.

Satiričan prikaz vlasti, grupe i pojedinca u ovom francuskom gradiću izazvala je salve smeha u publici. Prenaglašavanje nebuloza u tom i takvom političkom kontekstu navodi publiku da se sve vreme glasno smeje, ali je takvo razumevanje poruke ujedno izazvalo i osećaj gorčine i teskobe. Ko je u svom tom cirkusu zapravo namagarčen? Kao i uvek – običan narod, rekla bih.

Režija Kokana Mladenovića odlikuje se slobodom maštovitosti koja direktno angažuje gledaoca, zapanjuje i zadivljuje. Oko reditelja zumira i ono što mi ne vidimo, pa nam odjednom i nije baš prijatno što smo se toliko smejali.

Fotografija: Beogradsko dramsko pozorište
Fotografija: Beogradsko dramsko pozorište

Zato sam se i zapitala po završetku predstave da li smo gledali satiru koja prelazi u farsu, ili pak tragediju. Ne isključivo našeg društva, već bilo kog. I koji je od ta dva žanra suroviji prema gledaocu. Ako tragedija u sebi sadrži katarzu, pročišćenje ili iskupljenje, onda je farsa okrutnija od tragedije, jer se svodi samo na ciničnu porugu.

U Klošmerlnoj stvarnosti sačinjenoj od besramnih laži, samoljublja i bahate nadmenosti onih u čijim je rukama moć, pojedinac koji misli svojom glavom (istaknuta gluma Pauline Manov) tragično je stradao. Ništa bolje nisu prošli ni oni što su plastično aplaudirali progresu u svom malom gradu, koji su ostali nepomično da leže na sceni na kojoj se nalaze ruševine još sa početka predstave.

I dodala bih još dve rečenice.

Svaka podudarnost sa našom političkom scenom je namerna.

I da, verovatno i treba da nam bude neprijatno.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.