Lapsus calami – омашка пера (омашка у писању)

Пише: Наташа Живковић

Сви смо већ одавно научили да је човек утолико вреднији колико језика говори. Поставља се само питање да ли говорити једним језиком значи и познавати тај језик. Ако смо решили научити неки страни језик и тиме обогатити лични и друштвени живот, било би пожељно да смо овладали матерњим и да га познајемо. Дакле, полазиште је увек матерњи језик, а знати га подразумева да правилно говоримо и пишемо у складу са језичком нормом или бар да томе тежимо.

Lapsus calami
Lapsus calami

Сваким се језиком, био он писан или не, може по суду самих његових представника говорити боље или лошије, што значи да се сваки језик и може и мора научити; а језик без норме не би се могао ни учити ни употребљавати(Р. Бугарски).

 Познавање, прихватање и примена ортоепске, ортографске, морфолошке синтаксичке, лексичке и стилистичке норме само су кораци у овладавању стандардним језиком, тим престижним језичким варијететом. „Нормираност је већа у писаном него у говорном језику, у изговору, правопису и граматици, него у лексици и стилу; у стручном него у општем језику“.

Прича о писмености је увек актуелна, а студије, истраживања и бројни радови сведоче о не тако блиставој реалности. Сада смо сви препознали да је реч о омашкама и ево нас код наслова oвог текста – омашка пера (трске) или омашка у писању. Радно поље или изазов за једног лектора, онога који чита и поправља текст најпростије речено. То поправљање текста не подразумева само познавање и примену ортографске норме (правописна правила) већ и свих оних других правила и узуса које смо само споменули. Проналазимо их у граматикама, правопису, речницима и другим језичким приручницима и то је оно на шта се ослањамо. Правописни уџбеници и приручници су још један о предуслова квалитетне лектуре. Подразумева се да морају да буду усклађени са правописном нормом.

Правопис српског језика Матице српске из 2010. чији су аутори: Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица (измењено и допуњено издање Правописа српског језика Матице српске из 1993. године и у поновљеним издањима 1994. и 2002) важећи је правопис данас.

У списак обавезне литературе, поред Правописа (важећег), већина лектора ће укључити Речник језичких недоумица Ивана Клајна, Српски језички приручник П. Ивића, И. Клајна, М. Пешикана и Б. Брборића, Правописни речник српског језика Милана Шипке, Велики речник страних речи и израза М. Шипке и И. Клајна…

Процес читања и језичког поправљања текстова (лектура) и исправљања штампарских грешака (коректура), слободно можемо рећи, јесте процес `брушења` текста, проналажења најбољег решења јер свака реч мора бити исправно написана, свака реченица мора бити јасна, потпуна, стилски уобличена. Води се рачуна о склопу реченице, о избору речи и обрта, о значењу речи… Не заборављају ни лектори Киплингову мисао „Речи су најмоћнији лек који је човечанство користило“, али би и овде додали – правилно написана и употребљена реч.

Нажалост, често пред собом имамо текст који бисмо могли назвати сировим материјалом. Није тајна да многи новински текстови не подлежу лектури и коректури; неретко се занемарује и при штампању других публикација. Не треба напомињати колико је значајно место лектуре у издавашту. Проблем је у недостатку знања, у нестручности, у брзини размене информација, у темпу који не даје простор за тако фина поправљања која лектура нуди. Поред знања и умења, потребно је време које бисмо над тим текстом провели. Тада би свака реч нашла своје место, открила свој пуни сјај… Тада би мисао била јасна… Тада би читалац пловио редовима без застанка… Доживљај би био потпун, а добитак вишеструк.

На жалост, многи не/познају правопис. У/ствари, он их и не/интересује. Ничег(шта) не читају, па зато и не/могу да пшу(и) правилно. Не достаје им   образовање, а на изглед га имају, завршили као неку Школу. И ставрно не/знам што се љуте на мене кад им то кажем.
– А хоћеш ли се ти наљутити кад ти будем рекао да си и ти подоста грешила?
– Ја?! Ја никад не/грешим!

Ево једног илустративног примера из приручника 365 језичких цртица (за све оне који желе да говор и пишу правилно) Виолете Бабић. Ако одлучите да погледате ово занимљиво издање, страна на којој је и горе наведени пример открива лекторске и коректорске знакове који су коришћени при ручном исправљању текста. Данас више није актуелна црвена оловка. Техника је узела примат, рекли бисмо олакшала рад, али најбољи начин да научите лекторисање јесте управо рад на ручно коригованим текстовима уз искусног лектора.

Изговорена реч се не може вратити, а написана се може поправити све до оног тренутка када се слова отисну на папир за који често кажу да трпи све. Ту шансу, простор за исправљање не треба пропустити. Није ствар у томе о чему говорите или пишете, већ како то чините!

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.