Nada Ćurčija-Prodanović

Nada Ćurčija Prodanović – jedna od najcenjenijih prevodilaca bivše Jugoslavije

Piše: Valentina Branković

Heroji SrbijeNada Ćurčija-Prodanović jedna je od neizmerno važnih prevodilaca Srbije i regiona koja je fenomenalno umela da spoji znanje i ljubav prema poslovima koje je obavljala. Priča o Nadi Čurčija-Prodanović je prilika da se prisetimo sjajnih i uspešnih žena u poslu prevodilaštva.

Rođena je u Banja Luci 1923. godine, ali je od Drugog svetskog rata živela u Beogradu.

Studirala je prava, završila višu muzički školu i vanredno diplomirala engleski jezik preko British Council-a. Zasluženo je posedovala zvaničnu licencu Cambridge Diploma of English Studies. Nekoliko godina je bila zaposlena kao profesor klavira u baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu.

Zahvaljujući ovom bogatom iskustvu napisala je roman za mlade “Ballerina” na engleskom jeziku.

Živela je životom umetnika, intelektualca, kosmopolite. Pored neosporno širokog obrazovanja, gospođa Nada Ćurčija-Prodanović mnogo je više poznata po fantastičnim prevodima knjiga sa srpskohrvatskog na engleski jezik i obratno.

Preko British Council-a nekoliko je puta posetila Veliku Britaniju u potrazi za materijalima, nastojeći da svojim boravkom unapredi međusobne odnose Velike Britanije i Jugoslavije. Uvek je uspevala. I uvek odlično informisala jugoslovensku publiku o razvoju britanskog pozorišta i anglosaksonske književnosti. Dobitnica je nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Preminula je 6. novembra 1992. godine.

Profesionalni i kreativni pristup prevodu

Na izvanredan način Nada Ćurčija-Prodanović kombinovala je književni stil sa formom. Nije se zadržavala na pukom prevodu – išla je mnogo dalje. Prerađivala je pripovetke u drame – za radio i televiziju, pisala romane i objavljivala tekstove u književnim časopisima. Izdvajamo glavne teme njenog rada.

1) Početak rada u prevodilaštvu

Prevođenjem se intenzivno bavila od 1950. godine. Za dvadesetak godina prevela je preko stotinu naslova, koji su nam veoma poznati: Staklena menažerija, Pobuna na Kejnu, pozorišni komad B. Šoa Kandida, Idealni muž, Doručak kod Tifanija itd. Na početku svoga rada prevodila je na srpskohrvatski jezik moderne engleske i američke pripovetke, drame i klasična dela anglosaksonske književnosti.

2) Radio drame

Drame su joj bile omiljeni žanr. Sa uživanjem je radila prevod drama, ne samo za izdavačke kuće već i za film, pozorište, radio i televiziju. Tako je ušla u svet radio drama i postala veoma traženi prevodilac, najviše u Jugoslaviji i Engleskoj. Radio-drame su u to vreme bile veoma slušane širom sveta. I danas ima zaljubljenika koji strastveno čuvaju kolekcije radio-drama.

Prva narodna priča koju je Nada Ćurčija-Prodanović prevela na engleski jezik i priredila u radio-dramu bila je “Biberče” (Peppercorn). Ova drama emitovana je 1957. preko radio Londona (BBC). Uz veliki trud, priredila je još desetak narodnih priča u formi dramskog dijaloga, sve sa ciljem da osveži i modernizuje narodne pripovetke sa prostora Jugoslavije. Sledećih godina neke od ovih drama emituju i radio stanice u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i Nemačkoj. Tako je velikom broju mladih ljudi velikih država Evrope omogućila da se preko radija upoznaju sa predivnim pričama naroda Jugoslavije.

3) Mitovi, legende i prepričane epske pesme na engleskom jeziku

Pročitavši na engleskom jeziku Ruske pripovetke i legende Nada Ćurčija-Prodanović pomislila je da su naše narodne priče još bolje, svežije, ali napisane jezikom malog naroda ostaju neotkrivene za ostali svet. Zato je prevela na engleski jezik “Mitove i legende”naroda Jugoslavije, a onda je izdavač predložio još jednu verziju, pristupačniju odraslom čitaocu. Tako je nastala predivna knjiga “Yugoslav Folk Tales”. Iz štampe je u Jugoslaviji prvo izdanje izašlo 1960, a drugo 1966.

U Americi su dva izdanja objavljena 1957. i 1960. godine. Knjiga je prevedena i na japanski jezik.

“Yugoslav Folk Tales” obuhvata 29 odvojenih priča među kojima: bajke, legende, basne, pripovetke.

Izbor je napravila iz antologije Vuka Karadžića i Jaše Prodanovića. Odabrala je priče koje najbolje ilustruju duh i mentalitet našeg naroda, smisao za humor i fantastiku i svedoče o vekovnom bogatstvu narodne mudrosti. Knjiga je naišla na sjajne kritike u književnom svetu i u tadašnjoj štampi:

“Fantastičan spoj svežeg, lokalnog načina pristupa prevođenju tako složene teme. Rečnik je prikladan, ekonomičan, a stil pisanja duhovit.”

Uspeh je bio vetar u leđa, pa je Nada Ćurčija-Prodanović 1963.  napisala tj. prevela na engleski jezik i priredila zbirku priča “Heroes of Serbia”. U njima se posvetila prepričavanju srpske narodne epske pesme nastale posle kosovskog boja. Priče su veoma zanimljive – mali osvrt na istorijske događaje i legende: The Building of Ravanica, Tsar Lazar and tsaritsa Militsa, The Maiden of Kossovo, Kralyevich Marko and the Vila, Kralyevich Marko Abolishes the Wedding tax etc.

Kao u svakoj našoj epskoj pesmi tu je obavezna metafora u portretisanju Kraljevića Marka, cara Dušana i ostalih vitezova Kosovskog boja. Svi su prikazani kao hrabri junaci koji se bore protiv osvajača. U Americi je knjiga “Heroes of Serbia” izašla 1964. Neku godinu kasnije prevedena je i na holandski i italijanski jezik. Čak je i ugledni “Tajms” pohvalio originalost izdanja, opremu knjige, ilustracije i perfektan stil pisanja na engleskom jeziku.

4) Pisac romana

Recepcija prevedenih priča kod mladih ljudi bila je odlična. Sledeći svoju intuiciju Nada Ćurčija-Prodanović se oprobala i kao pisac. Napisala je 1961. roman “Ballerina na engleskom jeziku za izdavačku kuću Oxford University Press. Ovaj tinejdž roman je nastao na osnovu njenog ličnog iskustva kao predavača u školi. Odlično štivo za današnje starije osnovce i srednjoškolce, “Ballerina” je pisana na tečnom i jasnom engleskom jeziku, sa naročitim smislim za psihologiju mladih, sa nenametljivom porukom da trud, rad i ljubav prema pozivu pobeđuju sve prepreke. Roman je naišao na odlične kritike, posebno u inostranstvu, u Britaniji i Holandiji.

5) Izbor nekoliko prevoda Nade Ćurčija-Prodanović

U katalogu Narodne biblioteke Srbije, uvaženi prevodilac Nada Ćurčija-Prodanović ima više od osamdeset naslova. Neke od knjiga u njenom prevodu koje smo čitali, na srpskom i na engleskom jeziku su:

# Antologije: “Moderne engleske pripovetke” i “Moderne američke pripovetke”;

# Romani i drame: Fielding Burke, “Sinovi stranca” (Sons of the stranger); Williams T. “Staklena menažerija” (The Glass Menagerie); Rattigan, T. M. “Duboko plavo more”(The Deep Blue Sea) i “Brauningova verzija” (The Browning Version); Austen, Jane, “Mensfild park” (Mansfield Park);

Osborne, J. “Osvrni se u gnevu” (Look Back in Anger); Pinter, H. “Bez pogovora” (The Dumb Waiter); Shaw, G. B. “Milionerka” (The Millionairess); drama Dobrice Ćosića “Otkriće”(The Revelation, adaptacija Jovan Ćirilov i Miroslav Belović); Kapote, T. “Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s) i mnoge druge.

# Radio drame na engleskom jeziku: “The Magic Ring”, ”A Mansion neither in the Sky nor on the Earth”, ”The Tsar’s Son and the Dragon”, “The Poor Youth and  the Fox”.

Nada Ćurčija-Prodanović je pisala književne kritike i prikaze za naše i strane književne časopise.

I danas ozbiljne izdavačke kuće objavljuju klasike sa njenim prevodima. Dereta je 2014. objavila Kastanedino “Učenje Don Huana”, Nova knjiga plus i Liber novus su 2014. i 2016. objavili roman “Mensfild park”. Alnari je 2005. objavio “Homerovu kći” Roberta Grevsa.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.