Prevođenje knjiga

Piše: Vesna Marković

Kada uzmete u ruke novu knjigu, uzbuđeni i željni da što pre krenete da uživate u njoj, da li ikada otvorite prvu stranu i pročitate impresum? Da vidite, ako je u pitanju strani autor,  kako se knjiga zove u originalu, ko je prevodilac, lektor, itd. Verujem da veoma mali broj čitalaca tako nešto uradi.

Prevođenje knjiga

I sama sam bila od onih koji zgrabe knjigu, pročitaju uvodnu reč ili posvetu i odmah prelaze na glavnu stvar. Bar do onog trenutka kada sam i sama počela da se bavim prevođenjem.

Kada sam na fakultetu počela intezivno da čitam knjige na engleskom jeziku, primetila sam da, osim što naravno pratim radnju samog romana, pokušavam i da razmišljam o tome kako bih neke segmente prevela. Čitam, apsolutno sve razumem, ali opet shvatam da mi je veoma teško da pojedine delove i prevedem. Barem ne na onaj način da to zvuči pitko i prirodno na srpskom jeziku, a i da se izbegne zapravo prepričavanje svojim rečima onoga što je napisano. Još tada sam spoznala koliko je to težak i ozbiljan posao.

Prilikom prevođenja knjige treba se, pre svega, dobro organizovati jer prevođenje nije serijska proizvodnja koja se odigrava na fabričkoj traci. Idealno je prvo pročitati neke delove knjiga da bi se stekao opšti utisak o samoj knjizi. Tema, žanr, stil. Tada znam koje rečnike da koristim i koji sajtovi mi mogu biti od pomoći. Lično, volim da malo „izguglam“ o samom autoru i pročitam nešto o temi kojom se knjiga bavi. Prevesti knjigu ne znači samo nanizati reči u koliko-toliko smislene rečenice. Treba istinski preneti duh koji provejava, emociju, stav autora i još toliko toga. Da biste to mogli da uradite, i sami morate da osetite i razumete to što knjiga želi da prenese i poruči. Tu prevodilac predstavlja svojevrsni most između autora i čitalaca.

Istraživački rad je takođe sastavni deo prevođenja. Prevodilac može da se sretne sa temama ili podacima o kojima ništa ne zna, a za potrebe prevoda mora imati makar elementarno poznavanje tih oblasti. Osim toga, u knjigama neretko ima obilje slenga, idioma i igre reči. E to je najveći izazov. Naći adekvatnu paralelu u maternjem jeziku, ostati dosledan originalu, a da ipak to zvuči u duhu jezika. Tu istraživački rad stupa na snagu. Prvo treba otkriti i shvatiti „šta je pisac hteo da kaže“. A ponekad to nije nimalo lak posao. Pošto sam prevodilac za engleski jezik, uočila sam da neke fraze ne znače u potpunosti isto u britanskom, američkom i recimo australijskom engleskom; ili imaju drugačiju konotaciju. Dakle i kulturološki aspekt ima svoju ulogu u prevođenju. Isto važi i za srpski jezik. Treba biti obazriv, jer neke reči i fraze koje su apsolutno prihvatljive u, recimo američkom engleskom, u srpskom mogu biti prejake, grube ili čak vulgarne. A svakako može biti i obrnuto. Dakle, cilj prevodioca je da nađe najpribližnije i najidealnije rešenje, a da pritom ne „izda“ pisca i ne zgrozi ili čak uvredi čitaoca.

Najozbiljniji i meni najteži zadatak je kada u knjizi ima (a gotovo uvek ima) igre reči. Često bude čak i neprevodivih segmenata koje se jednostavno moraju ostaviti u originalu, a zatim se kroz fusnotu pruži objašnjenje. Neretko je to jedino rešenje.

Često se desi i da prevodilac dođe do nekoliko rešenja pa mora da odluči koje je najbolje. Tada nije loše pitati druge za mišljenje. Što kolege prevodioce, što bilo koga drugog, nekog budućeg potencijalnog čitaoca. Zašto da ne? Ne treba biti sujetan. Dešavalo mi se da fantastična rešenja za neki prevod dobijem na krajnje neočekivanim mestima i na veoma neočekivane načine. Takođe, dešavalo mi se da iznenada skočim i otrčim do računara jer mi se „prikazao“ taj idealni prevod za kojim sam čitavog prethodnog dana tragala. Zato je dobro voditi neke, nazovimo, beleške. Zapisivati u nekom blokčetu pojedine, problematične pojmove i delove. Kad se prevodi knjiga, ne možete se iznova vraćati i iščitavati sve u potrazi za određenim delom u koji želite da unesete izmene. U samom tekstu obavezno te delove označim nekom bojom, a u blokčetu koji mi stoji pored laptopa zapišem stranu, poglavlje i ukratko u čemu je problem. Na taj način mogu biti znatno brža i efikasnija.

Prevodilac mora imati dovoljno vremena na raspolaganju da se, nakon završenog prevoda, vrati  na tekst kako bi knjiga prošla kroz još jednu, finalnu i detaljnu obradu. Tada može uneti neke sitnije promene, uočiti eventualne greške ili prosto doći do neke nove ideje i inspiracije pa samim tim i nekog boljeg rešenja.

Posle svakog novog prevoda, uprkos pritajenom strahu da nešto nije ostalo „izgubljeno u prevodu“, ostajem ispunjena ogromnim zadovoljstvom što će brojni ljubitelji knjige imati priliku da to delo pročitaju zahvaljujući meni, a i sama bivam bogatija za još jedno iskustvo.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

1 komentar

Zaštita: *

  • Cena za prevod knjiga, udzbenika i casopisa se formira prema jednoj stranici prevoda, koja podrazumeva tekstualni sadrzaj duzine od 1 800 slovnih mesta. U ovaj broj karaktera su uracunati i razmaci.

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.