Prevođenje sa kineskog jezika na srpski – prednosti i mane

Piše: Maja Tešić

Šta je to prevođenje ustvari? Na samom početku da napravimo razliku između pismenog i usmenog prevođenja.

Mnogi ljudi smatraju da je usmeno prevođenje krajnje jednostavan, lep i lagodan posao, gde je vaš zadatak da budete lepi, nasmejani, da stojite pored neke poznate ličnosti, gde vas prati širok auditorijum i prosto prevodite šta ta osoba govori. U najširem i najjednostavnijem smislu to jeste tako, prenošenje teksta, reči, govora iz jednog jezika u drugi. Međutim, ako pogledamo iz drugog ugla, videćemo da taj posao uopšte nije tako jednostavan.

Što se tiče pismenog prevođenja, mnogo je lakše, zato što prevodilac ima tu slobodu da koristi rečnike, vreme da razmisli o smislu onoga što prevodi, kao i da na internetu proveri ili sazna neke pojmove koji su mu nedovoljno poznati ili nerazumljivi. No, vratimo se usmenom prevođenju.

Sam čin prevođenja, bilo da je u pitanju simultano ili konsekutivno prevođenje,  je intelektualan posao, zahteva dobro poznavanja jezika i veoma visok nivo koncentracije. Dešava se nekoliko radnji istovremeno, morate saslušati sagovornika, analizirati njegove reči i prevesti ih na ciljani jezik, vodeći računa o tome da zvuči smisleno i razumno na jeziku na koji prevodite. Naravno, da biste to uradili kako treba, morate posedovati i širok spektar interesovanja, biti upućeni u društvene, političke, kulturne aspekte, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.

U ovom članku bavićemo se uglavnom prevodima sa kineskog na srpski i prevodu sa srpskog na kineski jezik, prednostima i manama. Prevođenje sa nekog rasprostranjenog jezika, kao što je engleski, je teško, a zamislite tek kako je kada je u pitanju prevod nekog egzotičnog i ne tako čestog jezika, kao što je kineski jezik.

Da biste se bavili prevođenjem, pored gore pomenutih veština, dobro poznavanje jezika je jedna od najvažnijih stavki. Često smo svedoci raznih gramatičkih, pravopisnih, ali i semantičkih grešaka vezanih za smisao rečenice ili reči, koje srećemo u knjigama, serijama, filmovima. Te greške su česte u svim prevodima, pa tako i prevođenje sa kineskog na srpski i sa srpskog na kineski nije izuzetak.

Ono što je meni posebno zapalo za oko u poslednje vreme kada je u pitanju prevod sa kineskog na srpski jeste pokušaj naših novinara da “posrbe” kineska vlastita imena, pa tako ime kao sto je  Xiao Qing na televiziji ili u novinama se pojavi u srpskoj varijanti kao Sjao Cing. Lektori i dalje polemišu oko toga kako pisati strana vlastita imena, da li ih ostaviti u izvornom obliku, prilagodti srpskom jeziku, da li ih pisati na ćirilici ili latinici… Ali u svakom slučaju treba priznati da kineska imena na srpski način, baš smešno zvuče.

Dijalekti u kineskom jeziku

Poseban problem u prevođenju predstavljaju dijalekti u kineskom jeziku.

U kineskom jeziku postoji preko pedeset dijalekata, a gotovo svaka pokrajina, svaki deo ove mnogoljudne zemlje odlikuje se svojim dijalektom, svojevrsnim načinom izgovora pojedinih reči. U Kini zvanični dijalekat je putonghua 普通话, koji se zasniva na matrici severnog dijalekta i pekinškom izgovoru. Često se dešava da Kinez iz neke južne pokrajne ne razume svog sunarodnika iz severne pokrajine, ali onog momenta kada oni svoje reči ispisu karakterima, tada svaki nesporazum nestaje. Zaključak – koliko se govor, tj. izgovor pojedinih reči i fraza razlikuje, tako je pismo za sve zajedničko. Ako Kinezi između sebe imaju problem u komunikaciji, zamislite kako je kada se prevodilac, pogotovu početnik nađe u takvoj situaciji. Tada je skoro nemoguće da ne dođe do problema.

Savet? Zamolite svog sagovornika da koristi putonghua 普通话, jer je svaki Kinez u obavezi da govori zvaničnim dijalektom. Pojedini prevodioci i sudski tumači su ovladali nekim dijalektima, to je zato sto su često imali priliku da čuju taj dijalekat kao i priliku da često sarađuju sa Kinezima iz te oblasti.

Kod simultanog prevođenja sa kineskog na srpski jezik važno je obratiti pažnju  i na tonove. U prošlom članku https://www.prevodioci.co.rs/blog/o-kini-i-kineskom-jeziku/ spomenuli smo jednu od karakteristika kineskog jezika, a to su tonovi i napomenuli smo da se  prostom promenom nivoa tona menja značenje reči. Srpskim prevodiocima je potrebno malo vremena da se priviknu na to, jer nekada Kinezi pričaju prilično  brzo, tako da ne naglase svaki ton kako treba, pa nekada po “sluhu” formirate celu rečenicu. Naravno, ovo se dešava samo prevodiocima koji tek započinju svoju karijeru.

Još nekoliko saveta

Prilikom saradnje sa Kinezima imala sam nekoliko situacija gde nisam mogla da nađem odgovarajući prevod za pojedine predmete ili metode koje mi koristimo, a oni ne ili obrnuto. Takve situacije su uglavnom bile vezane za neka stručna prevođenja, na primer, elektrotehniku ili građevinu. Najbolji savet koji sam dobila za takve situacije je krajnje jednostavan. “Idi na Google i traži predmet koji ti treba  i pokaži sagovorniku sliku” tako me je posavetovala koleginica. Upalilo je. Od tada ukoliko se nađem u takvoj situaciji obavezno primenjujem ovu metodu.

Moja iskustva vezana za saradnju sa Kinezima su više nego pozitvna, verujem da kod nekih postoje i negativna, ali to sa mnom nije slučaj. Oni su topao, prijatan, druželjubiv narod, i kao poslovni partneri su takvi. Ako se nađete u situaciji da ne znate kako nešto da prevedete ili loše prevedete, ne brinite, svesni su koliko je njihov jezik težak i nezgodan za nas strance. Zato, ako se trudite i oni to vide, neće vam te greške uzeti za zlo,  već će vam na razuman način ukazati na greške, objasniti zašto ih pravite i objasniti kako da ih savladate.