Prevodilački alati i mašinsko prevođenje

Piše: Dragana Žigić

Prevodioci najbolje znaju od kolike pomoći bi im bilo da kad prevode neki tekst mogu da upotrebe reči, izraze ili čitave rečenice koje su u sličnom tekstu nekad negde već prevodili.

Naročito ukoliko je reč o tehničkom, stručnom ili pravnom tekstu. Tada najviše vremena provodimo u traganju za pravim, najadekvatnijim izrazima, specifičnim za takvu vrstu teksta.

Na sreću, sa razvojem modernih tehnologija i interneta, danas je to moguće. Kada govorimo o takvoj vrsti ,,pomoći“ pre svega mislimo na prevodilačke alate i na mašinsko prevođenje.               

Prevodilački alati (CAT – Computer-Aided Tools)

CAT prevodilački alati su posebni kompjuterski programi koji predstavljaju neku vrstu revolucije u prevodilačkoj delatnosti. Na tržištu se može naći veliki broj ovakvih alata – SDL Trados, kao jedan od najpoznatijih, zatim MemoQ, Déja Vù (DVX), Memosource, OmegaT (koji je, od poznatijih, za sada jedini besplatan).

Šta odlikuje ove alate?

Princip rada svih prevodilačkih alata je vrlo sličan i njihove osnovne zajedničke karakteristike su sledeće:

• uz pomoć CAT alata mogu se prevoditi tekstovi u bilo kom formatu (Word, Excel, PDF, PowerPoint, HTML, XML itd.)
• izgled prevedenog teksta ostaje identičan originalnom tekstu
• postoje verzije programa za sve operativne sisteme
• nude mogućnost prevođenja na više jezika istovremeno
• mogu se koristiti i onlaj baze termina (Term Base – TB), ali isto tako postoji i opcija zabrane deljenja teksta sa drugim korisnicima, najčešće u cilju zaštite podataka o klijentima ili zbog zaštite autorskih prava. Onlajn baza se ipak može dopuniti pojedinačnim terminima koje kasnije mogu biti na raspolaganju svim korisnicima te baze termina
• svaki od ovih alata takođe sadrži opciju određivanja procenta tačnosti ponuđenog rešenja – ukoliko postoji, na primer, identična rečenica u bazi, tada je procenat tačnosti 100%
• svi oni imaju mogućnost provere i ispravljanja grešaka u spelingu i gramatičkih grešaka
• kada su u pitanju iste reči, a različiti konteksti, ovi programi nude niz sinonima za datu reč
• i na kraju, najvažnije, svaki od ovih programa je na neki način tabula rasa u trenutku kada ga instalirate. Tada u bazu unosite sve tekstove koje ste do tada preveli (originale i prevode), formirate svoju bazu termina, ali isto tako možete koristiti i spoljašnje alate za mašinsko prevođenje koji su dostupni na Internetu.

Kako to praktično funkcioniše?

Važno je da na početku u svoju bazu unesete originale i prevode tekstova koje ste već prevodili, a takođe i tekstove koje možete naći na Internetu u obe verzije (npr. zakoni, propisi, priručnici itd.). Zatim tome dodajete i izvore kao što su baze termina (Term Base) za taj program ili one dostupne na Internetu, kao i alate za mašinsko prevođenje.

U zavisnosti od vrste teksta koji treba da prevedete izaberete odgovarajuće tekstove iz memorije (Translation Memory). Kada otvorite tekst koji ćete prevoditi, otvara vam se tekst u formatu sličnom za sve programe koji ima oblik tabele u kojoj vam se sa jedne strane nalaze segmenti u vidu pojedinačnih rečenica iz originalnog teksta, a na drugoj strani je prostor za vaš prevod. Već na samom početku možete pokrenuti proces ,,prepoznavanja“ i tako odmah dobiti predloge za prevod pojedinačnih rečenica sa izraženim procentom tačnosti kao i predlozima za izmene.

Sve ovo gore navedeno navelo bi nas da se zapitamo zašto svaki prevodilac to ne koristi kada sve odlike ovih alata ukazuju na to da su oni ono što Englezi zovu ,,must-have“ odnosno nešto što svako treba da ima.

Međutim, nažalost, većina ovih programa je prilično skupa. Istini za volju, kada se program jednom kupi, posle toga se ažurirane verzije prilično povoljno ,,dokupljuju“. Ukoliko se ipak odlučite za ovakvu investiciju, dobra stvar je to što gotovo svaki od ovih programa nudi besplatan probni period (najčešće u trajanju od mesec dana) te na taj način možete izabrati onaj koji vam po svojim specifičnim karakteristikama najviše odgovara.

Mašinsko prevođenje   (MT – Machine translation)

Ako i prevodilački alati i mašinsko prevođenje koriste mašinu, tj. kompjuter za prevođenje, u čemu je onda razlika? Zapravo, razlika je velika. Dok prevodilački alati koriste pomoć mašine, kod mašinskog prevođenja čitav proces obradi kompjuterski program koristeći zadate algoritme.

Neki od najpoznatijih programa za mašinsko prevođenje su Google Translate, Yahoo Babelfish i Microsoft Bing Translator.

Ukoliko biste u takav program uneli čitav tekst kao što to činite u slučaju prevodilačkih alata, kompjuter bi vam kao krajnji rezultat dao tekst na ciljnom jeziku u kojem je manje-više svaka reč iz originala ,,preslikana“ u reč ciljnog jezika. Kako se može i pretpostaviti, rezultat takve aktivnosti bio bi vrlo lošeg kvaliteta. Ovo možda jeste koristan, brz i lak način da steknete opštu sliku o suštini teksta, zanemarujući pri tom gramatičke i ostale greške.

Da ne bismo učinili nepravdu ovim programima, treba istaći da oni imaju i mnogo svojih dobrih strana. Kvalitet prevoda zapravo opada kako količina teksta raste. i obrnuto. Dakle, ukoliko imate potrebu da prevedete pojedinačnu reč ili kratak izraz, tada možete očekivati vrlo kvalitetan rezultat. Naročito ako se u obzir uzme činjenica da gotovo svi ovi programi svoju bazu redovno ažuriraju tako što unose veliku količinu tekstova i proširuju i unapređuju svoj korpus reči (mašina sama uči ili veštačka inteligencija).

Kada unesete reč koju treba prevesti, primetićete da vam se gotovo svaki put osim one ,,glavne“ nude još neke reči sličnog značenja, što predstavlja i brzu i kvalitetnu pomoć ne samoo prevodiocima već i svim korisnicima ovih programa.

Postoje, zapravo, oblasti u kojima bi se ovi programi mogli koristiti u većoj meri, uz, naravno, određene intervencije prevodioca. Tu se pre svega misli na naučne tekstove u kojima postoje određeni termini koji su ,,fiksni“, pa čak tu imate i utvrđeni red reči što znači da bi u takvim tekstovima intervencije bile minimalne. Možda bi se i neki pravni dokumenti, na primer, ugovori ili sporazumi mogli delimično prevoditi na taj način. Naravno, vodeći računa o tome da količina unetog teksta ne bude prevelika.

Mašina ili čovek?

Najiskreniji odgovor na ovo pitanje bio bi – dobro uravnotežena kombinacija oba. I prevodilački alati i programi za mašinsko oprevođenje imaju svojih dobrih strana, pre svega kad je u pitanju korišćenje prevodilačke memorije (Translation Memory – TM) gde bi se izbeglo prevođenje istih reči iznova i iznova.

Ali, treba imati u vidu prirodu jezika kao živog organizma koji se neprestano menja, dopunjava, iznenađuje. Ništa u njemu nije crno-belo.

Naročito ako imamo na umu književni jezik. Pomislimo samo na idiome, na izraze koje je nemoguće prevesti reč za reč a da se zadrži značenje čitavog izraza. Šta ćemo, na primer, sa rečju ,,zemlja“ u srpskom jeziku koje u engleskom ima bar 6-7 ekvivalenata koji označavaju potpuno različite pojmove?

Kako se izboriti sa prevodom ogromnog broja reči koje u srpskom označavaju rodbinske odnose, a u engleskom su oni jednostavno svi ,,rođaci“ (relatives). Ako, pak, govorimo o sintaksi, naš jezik dozvoljava vrlo slobodno kretanje reči u okviru rečenice, što nije slučaj sa mnogim drugim jezicima. Mašina bi zato morala da nauči da bude kreativna kako bi u potpunosti zamenila čoveka.

Umesto zaključka… predivno zapažanje prevodioca Natali Keli:

,,Softver za prevođenje ne čini prevodioce bespotrebnim. Da  li je softver za dijagnostiku u medicini učinio doktore bespotrebnim?“

Napisala: Dragana Žigić