REKVIJEM ZA L foto Chris Van Der Burght 05

Rekvijem za L. – proslava smrti iz poetskih dubina

Piše: Ana Todorović Radetić

 

Reditelj: Alen Platel
Dirigent:Rodriguez Vangama
Foto: Chris Van Der Burght
Izvođači: Rodriguez Vangama (gitara i električni bas), Boule Mpanya, Fredy Massamba, Russell Tshiebua (vokali), Nobulumko Mngxekeza, Owen Metsileng, Stephen Diaz/ Rodrigo Ferreira (lirski vokali), Joao Barradas (harmonika), Kojack Kossakamvwe (električna gitara), Niels Van Heertum (eufonijum), Bouton Kalanda, Erick Ngoya, Silva Makengo (likembi), Michel Seba (udaraljke)

 

Ovogodišnji Bitef, 52. po redu, pod sloganom Svet bez ljudi,  počeo je predstavama koje su prikazale svet ljudi bez ljudskosti, preko komada bez ljudi (pozorišne instalacije gde izvođači nisu fizički prisutni), a završio izvođenjem “Rekvijem za L.” – predstave koja se bavi temom susreta sa smrti i njenim prihvatanjem.

Belgijska kompanija Le bale se d la be izvela je muziku Fabricija Kasola po Mocartovom Rekvijemu, okupivši četrnaest muzičara iz celog sveta i spojivši različite muzičke pravce, od kojih su afrički stilovi bili najprodorniji i najprijemčiviji po lepoti i simbolici.

Ovaj scenski pogrebni ritual, pretočen u nestvarno muzičko izvođenje, a pojačan raskošnim glasovima pevača, afričkim ritmom i izvanrednim plesačkim pokretom začarao je publiku  i poveo je na putovanje u facinantan prostor transcendentnog.

Belgijski koreograf i reditelj Alen Platel napravio je magiju na sceni, stvarajući muzičku gradaciju uporedo sa projektovanjem video materijala (sličnog dokumentarcu) gde gledamo ženu koja ne glumi da je na samrti, već ženu koja zaista odlazi sa ovog sveta…

Taj skoro dvočasovni proces iščekivanja smrti i konačni susret sa njom doneo je jaka numinozna osećanja, ali i katarzu.

Gledalac najzad dolazi do te zastrašujuće tačke susreta oči u oči sa smrti, upravo  kao što je prodoran pogled crne gorile najavljivao, sa plakata ovogodišnjeg Bitefa.

Čije su zapravo te oči koje vire iz mraka? Može biti da je to neki naš strah – strah od smrti, užas pred potpunim ništavilom. Da li je to strah onoga što vidimo ili ne vidimo u mraku?

Foto: Chris Van Der Burght
Foto: Chris Van Der Burght

Crna boja je simbol smrti i tuge, a u arhetipskom smislu poprima i dodatna značenja – značenje beskrajne dubine, zemlje i pramaterije. Kao takva ima i pozitivnu konotaciju – simbol je plodnosti, ženskog i instinktivnog, majčinskog principa. U kineskoj filozofiji odgovara jin-u, koji u međusobnoj interakciji sa jang-om čini komplementarnu, a ne suprotstavljenu snagu prirodnih dualnosti.

„Život i smrt su dva aspekta jedne te iste misterije“,

napisao je Džozef Kembel objašnjavajući moć mitova. Prihvatiti misteriju života i smrti, međutim, veoma je teško. Zbog toga su i osmišljeni rituali.

Rituale, kao dramske prikaze mita, možda najlepše prikazuju plemenski narodi, oni koji su sačuvali blisku povezanost sa prirodom, koji slave prirodne cikluse života, umiranje i rađanje podjednako. Upravo tu nesvakidašnju lepotu usklađenosti sa prirodom mogli smo da čujemo u raskošnim zvucima Afrike, u glasovima te zavodljive i tamne zemlje, prelepe i opasne u isti mah, koja još uvek govori plemenskim jezikom svih naroda koji nisu izgubili ljudskost, iz kojih peva arhetip celovitosti.

Oni stoje nasuprot stanovnicima Puste zemlje, onako kako ih je opisao T.S. Eliot, praznih i lišenih duhovnog značenja, udaljenih od prirodnih ritmova života.

Afrička gorila, koja sadrži atribute crnog, najavljujući ono mračno i strašno, onostrano, podseća i na tamni beskraj ljudske samoće koji nastupa gubitkom voljene osobe.

Kao u pesmi Edgara Alana Poa, gde glas crnog gavrana odjekuje u pustim prostorijama bez Lenore i iznova ponavlja:

Nikad više...“

Ili na Tigra Vilijama Blejka čiji plamen isijava u dubinama šumskog mraka, ukazujući na njega kao na superiorno biće, prelepo u svom savršenom skladu, a opet zastrašujuće i opasno, destruktivno, kao i sam život, u kome se pesnik pita koja je to sila koja je sve to sazdala?

Čovek u ograničenosti svog poimanja ne može nikada do kraja proniknuti u tajne nastanka i nestanka, ali ih može i treba da prihvati dostojanstveno. Sa poštovanjem i uvažavanjem.

Upravo takvim svečanim tonom u čast preminulog i njegove duše „Rekvijem za L.“ svoju čarobnu poetičnost gradi pred publikom, budeći mitsku maštu, približavajući je onoj dimenziji postojanja koja transcenduje prolaznost i dolazi do tačke iz koje život izvire i u koju se vraća.

Ova muzička predstava uverljivo je prikazala odnos čoveka prema silama večnosti, podsećajući nas na terapeutsku vrednost umetnosti u čovekovom životu, koja ga vodi do višeg smisla postojanja i pomaže mu da prevaziđe svoj strah.

Rekvijem za L“ izvukao je ono najbolje iz umetnika. A „umetnici su obdareni pripadnici naroda čiji je sluh otvoren za pesmu univerzuma“, kako kaže Kembel.

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.