soft-power

Soft power – uticaj reči na razvoj biznisa

Nedavno sam pročitao tekst koji je napisala Annamaria Testa. Ne znajući, utvrdio sam da je reč o italijanskoj komunikološkinji sa univerziteta Bocconi di Milano. Tekst objavljen na portalu internazonale.it privukao mi je pažnju, jer govori o fenomenu koji sam delimično i sam primetio.

Da li su neki jezici pogodniji za uspešno razvijanje poslovanja?

Zašto ljudi često pribegavaju upotrebi izvesnih jezika pri imenovanju svojih lokala, marketa ili kompanija?

Engleski je nesumnjivo u dominantnoj poziciji, iako se čini da je italijanski takođe značajno zastupljen.

Autorka govori o jezičkom fenomenu soft power kao izrazito moćnom sredstvu da pojedinac upotrebom reči jezika, koji je na međunarodnom nivou prepoznat kao atraktivan, privuče ciljnu grupu, shodno svojim ambicijama. Ona se poziva na zapažanja Thomasa Manna o italijanskom jeziku, na istraživanja univerziteta Princeton, kao i opštim uverenjem (ili pozitivnim stereotipom) da učenje i ovladavanje italijanskim jezikom omogućava bliži dodir s umetnošću, kulturom, religijom, prefinjenom modom, otmenom savremenom muzikom, te onim (možda  elitističkim) vrednostima, koje zadržavaju visoku poziciju na vrednosnoj skali svih epoha. Poznajući italijanski jezik i kulturu dosta dobro za jednog stranca, ne bih imao kontraargument.

italijanska-moda

Termin soft power definisiao je profesor Harvarda Joseph Nye krajem osamdesetih godina prošlog veka. Upravo on definiše ovu posebnost jezika kao ništa drugo do mogućnost uticaja na druge kako bi se postigli željeni ciljevi.

Autorka je u nastavku teksta prokomentarisala na koji bi način ovakav dar mogao koristiti italijanskoj ekonomiji. Sa druge strane, na koji način ovakva moć i popularnost italijanskog može koristiti kako nama, tako i uopšte stranim poslovnim korisnicima ovog jezika?

Italijanski soft power

Kada šetate Beogradom, naići ćete na brojna javna mesta (najčešće kafiće i taverne) italijanskih naziva. Neki se tako zovu kako bi skrenuli pažnju na italijanske proizvode ili hranu koju nude, a neki i uprkos italijanskim nazivima nude prilično slabe kopije u poređenju s onim što italijanski proizvod jeste. Kvalitet verovatno zavisi od brojnih faktora, uključujući i cenu, tako da ne bih skretao posebnu pažnju na ovaj problem.

italijanska-kuhinja

Međutim, problem ponekad stvara pogrešna upotreba jezika za koji se odlučujemo. Ni to nije kraj sveta, jer mnogi potencijalni korisnici ne govore strane jezike, engleski, italijanski itd. Ipak, ako reklamu zapazi onaj ko prevodi sa srpskog na engleski, sa srpskog na italijanski ili, ako je zapazi obrazovani pojedinac sa javnim uticajem, onda može doći do poslovnog problema.

Tako se uvek setim jednog privatnog, ne naročito poznatog fakulteta i njihove reklame za akademske programe akreditovane, odobrene i usklađene sa standardima Kembidža. Ne moraju pisati engleski, ako im je cilj da se dodvore prosečno inteligentnom klijentu zabrinutom za opstanak našeg jezika. Ali, Kembidž! To je čak vređanje auditorijuma. Sličan osećaj imam kada naiđem na kafić ili prodavnicu naziva Grazzia ili npr. Fratelo. Ovo su samo paradigme kakve je sve greške moguće naći.

Ako ne znamo kako koristiti strani jezik, imamo dva izbora: pisati našim jezikom i biti manje fancy ili kontaktirati prevodioca. Uz sva ulaganja koja npr. podrazumeva privatni posao, tu je i prevodilačka agencija.

Čak i najskuplji sudski tumači ne mogu baš toliko oštetiti naš početni kapital prevodom teksta koji nam je potreban kako bismo bili sigurni u verodostojnost istog.

Verovatno sve zavisi i od toga šta nam je prioritet. Kada pokrećemo posao ili kada prevodimo dokumenta radi ostvarivanja profesionalnih ciljeva u inostranstvu, tako prevedena tabla sa nazivom naše firme ili dokumenti za postizanje ciljeva van zemlje, zauvek će stajati pod našim imenom. Kao takvi, biće naše profesionalno ogledalo.

Šta želimo da kažemo o sebi i na koji način promovišemo uslugu koju nudimo ili poslovne vrednosti kojima se bavimo?

Možda je to pitanje koje sebi najpre moramo postaviti, kako bismo razumeli suštinu i značaj ovog naizgled marginalnog prezentacionog aspekta.

Nemanja D. Milinović,
Kulturolog i jezički kouč

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.