Utisci sa seminara The English Book Oxford Day 2013

Piše: Ana Todorović-Radetić

Već je postala tradicija da diplomirani filolozi za engleski jezik i književnost iz cele Srbije svake godine masovno posećuju međunarodne seminare koje organizuje English Book, znajući da će ih iznova u velikoj dvorani Sava Centra dočekati izuzetni predavači  sa odličnim temama.

Šta je to što profesori dobijaju od jednog takvog seminara? Pre svega, inspiraciju i nadahnuće da budu bolji predavači onda kad već svi pomalo upadnu u svakodnevnu predavačku rutinu, onda kada su već iscrpljenji od pregledanja kontrolnih i pismenih zadataka, ispravljanja grešaka i popravljanja ocena. To toliko neophodno nadahnuće pomaže da sagledamo proces obrazovanja mnogo šire, da se podsetimo zašto je uloga profesora toliko bitna u tom procesu. Da se setimo koliko smo i sami voleli neki predmet zbog omiljenog profesora i da i sami poželimo da budemo bolji, kreativniji, poletniji. Da naučimo kako da pratimo sve promene u društvu i svetu koje se munjevito dešavaju pred našim očima. Da propratimo sve jezičke promene koje se događaju u procesu globalizacije i u novoj tehnološkoj eri koja rapidno menja naš način života iz dana u dan. Da shvatimo gde se u tim vrtoglavo brzim promenama nalazi jedan učenik, jedan predavač, kao i sam jezik koji predajemo. A pored svega toga, ovo je idealna prilika da se svi mi koji smo nekad zajedno studirali, radili zajedno u privatnim ili državnim školama okupimo, ispričamo, nasmejemo, opustimo. Zato mogu slobodno da kažem – da, to je jedan od seminara za koji ne pitamo da li ćemo dobiti toliko neophodne bodove za obnavljanje licence, jer unapred znamo da ćemo imati priliku da slušamo neke od najboljih svetskih predavača i da u uzvišenoj akademskoj atmosferi provedemo jedan zanimljiv i uzbudljiv dan.

Prvo predavanje –  prof. dr David Crystal 

David Crystal
David Crystal

Prvi od predavača koji se obratio skupu bio je prof. dr David Crystal (http://www.davidcrystal.com/), profesor lingvistike na velškom univerzitetu i pisac, između svih ostalih mnogobrojnih zvanja koje poseduje, a koji je ceo svoj radni vek posvetio proučavanju jezika u mnogim njegovim aspektima. Tema o kojoj je govorio “The Future of Englishes” obuhvatila je veoma kompleksnu analizu razvoja engleskog jezika kroz istoriju, sadašnjost, ali i budućnost, ističući koliko ovaj jezik iz dana u dan postaje sve raznovrsniji ne samo po pitanju vokabulara, već i u gramatičkom i fonetskom smislu.

Da bismo predavali engleski jezik, kako kaže gospodin Crystal, biće potrebno da izučavamo ne samo lingvističku, već i kulturološku pozadinu tog jezika u odnosu na zemlju u kojoj se predaje. A engleski jezik, koji iz časa u čas postaje globalni jezik, može da se izučava i predaje kroz tri kategorije: kao maternji, kao drugi strani jezik (u zemljama u kojima je engleski zvanični jezik) i kao strani jezik.

Po različitim statističkim procenama (koje nikada ne mogu biti u potpunosti tačne), 400-450 miliona ljudi u svetu govori engleski kao maternji jezik, 600-700 miliona ljudi ga koristi kao drugi strani jezik, a oko milijardu ljudi ga koristi kao strani jezik. U tom smislu, između jedne trećine i jedne polovine svetske populacije govori engleski (iako je teško odrediti šta tačno podrazumeva govoriti strani jezik i u kojoj meri). Kakve implikacije imaju ovi podaci? Jednu jedinu – engleski iz časa u čas postaje sve više globalni jezik, uz sve propratne jezičke varijacije i modifikacije koje jedna takva ogromna promena na svetskom nivou nosi. Pojavljuje se sve više varijeteta engleskog jezika (otuda i objašnjenje reči Englishes), koji pored novih reči, novih izgovora, novih gramatičkoh izmena nose i jednu novu promenu, a to je i stvaranje novog identiteta, nove kulturološke pozadine koja stoji iza tog novog engleskog jezika koji se pojavljuje i koji se odnosi na svaku zemlju u svetu. Takav jezik je izronio i nastao iz potrebe da se najpre ljudi razumeju, a zatim i da sačuvaju svoj identitet. Dve ključne reči u tom procesu bile bi “adopt” (usvojiti, prihvatiti), a zatim “adapt” (prilagoditi). I to je prirodna potreba svakog naroda u procesu globalizacije.

Zašto je engleski jezik postao globalni jezik, pitao nas je ovaj izrazito duhoviti predavač u toku svog jednočasovnog izlaganja. Odgovor je krajnje jednostavan – zbog moći ljudi koji su ga govorili kroz istoriju, u političkom, ekonomskom, tehnološkom, naučnom i kulturnom pogledu. Od trenutka prvog naseljavanja američkog tla, preko Šekspirovih drama, pa do formiranja Ujedinjenih Nacija kojima je bio potreban zvaničan jezik za svojih skoro 200 članica država, engleski jezik je ubrzano pronalazio svoj put svuda u svetu.

Drugo predavanje – Adrian Tennant

Adrian Tennant
Adrian Tennant

Adrian Tennant, predavač, pisac i konsultant (http://atseat13.wordpress.com/), govorio je na temu  „Teacher Rebooting – do not shut down until completed„, sa šaljivim naslovom koji opisuje situaciju nastavnika u sadašnjem digitalnom svetu koji je pod pritiskom da isprati sve trendove i promene koje se dešavaju na dnevnom nivou. “Komjuter kaže da treba da nadogradim svoj mozak da bi bio kompatibilan sa novim softverom”, bila je još jedna šaljiva rečenica koju smo mogli da pročitamo na slajdovima koje je Adrian emitovao. Glavna poruka koju je gospodin Tennant apostrofirao bila je da učenicima ne treba samo predavati engleski, već pre svega ih naučiti kako da misle. Dao nam je konkretne primere koje možemo koristiti na času i kojima možemo navesti učenike na razmišljanje. A pre svega, kako da pred njih stavimo izazove da razmišljaju van školskih okvira.

Lindsay Clandfield – treći predavač

Lindsay Clandfield
Lindsay Clandfield

Sledeći koji se predstavio i obratio skupu bio je Lindsay Clandfield – predavač, instruktor i pisac obrazovnog materijala (http://about.me/lclandfield). Lindsay se osvrnuo na godine kada nije postojao Facebook, Twitter, LinkedIn, Gmail i Google, kao i ostale društvene mreže i pretraživači, ali i na ogroman uticaj koji imaju danas na običnog čoveka, a konkretno na profesora engleskog. Šta je to novo što se izrodilo iz tolikog korišćenja interneta? Odgovor je – društveno ponašanje na netu. Više nego ikad pre angažovani smo na internetu i paralelno sa realnim životom postojimo i u virtuelnom svetu sa pravim ili lažnim prikazom sebe. Komplikovano, a istinito, zar ne?  S obzirom na to da da je društveno angažovanje na netu postalo neophodno, tu se negde mora uklopiti i posao predavača. I opet, nastavnik treba istraživati, sumirati, izložiti učenicima najbitnije iz internet sfere. Na primer, koje su to najvažnije skraćenice koje učenik engleskog jezika treba da zna? Evo 6 najbitnijih, po njemu: LOL (laugh out loud), OMG (Oh my God), IM(H)O (In my (humble) opinion), BTW (by the way), TTYL (talk to you later), AFK (away from keyboard)…

Jan Blake na četvrtom predavanju

Jan Blake
Jan Blake

Jan Blake, jedna od najpoznatijih svetskih pripovedača, završila je obraćanje skupu  tako što je ispričala tri priče (http://www.settlestories.org.uk/node/40). I to na kakav način! Publika je netremice pratila njeno izlaganje, animirala nas je i kroz pesmu i mimiku, pokazala nam na koji način se slušalac angažuje emotivno. U takvom ambijentu pripovedanja  (za koji ipak predavač mora da poseduje izuzetnu veštinu naracije, pa i glume) ne postoji zid između učenika i učitelja i jezičke barijere nestaju, što je najvažnije za izučavanje jednog jezika. Postoji jedna izreka na engleskom: “Ako želite da vam dete bude pametno, čitajte mu bajke”. A ja bih se nadovezala, ako želite da vaši učenici (pogotovo deca) nauče jezik, pričajte im priče.

A završnica – The Beatles tribute band – povodom pedesetogodišnjice The Beatles-a bila je pravo opuštanje nakon četiri izvanredna predavanja.  Sve u svemu, divan dan.

Avatar

Ana Todorović Radetić

Objavila Ana Todorović-Radetić. Ana je vlasnica prevodilačke agencije Libra, Prevodioci.co.rs. Diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Višegodišnje iskustvo na projektima prevođenja.
Na Twitter-u kao @Prevodioci.

Dodaj komentar

Zaštita: *

Kontakti

Za svaku dodatnu informaciju oko procene prevoda, roka i cene:

Prevodilačka agencija Libra

Telefon: 065 36 70 320

Mejl: prevodiocibg@gmail.com.

Sarađujmo uz našu email listu:

Prijava

Nastavimo druženje na Fejsbuku:

Da li smo opravdali vašu pažnju?

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.