{"id":1175,"date":"2017-06-18T12:20:03","date_gmt":"2017-06-18T10:20:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1175"},"modified":"2021-06-12T09:26:15","modified_gmt":"2021-06-12T07:26:15","slug":"branimir-zivojinovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/branimir-zivojinovic\/","title":{"rendered":"Branimir \u017divojinovi\u0107 – prevodila\u010dki i pesni\u010dki bard"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kad govorimo o sintezi knji\u017eevnog talenta i erudicije, govorimo o Branimiru \u017divojinovi\u0107u<\/strong>. Branimir \u017divojinovi\u0107 zauzima istaknuto mesto u srpskom i jugoslovenskom prevodila\u0161tvu, ali i u istoriji prevodila\u0161tva uop\u0161te. Tokom izvanredno plodne karijere od pola veka darovao je na\u0161oj kulturi dela izuzetne vrednosti, a prevodila\u0161tvo podigao na vi\u0161i nivo – kreativne umetni\u010dke delatnosti<\/strong>. Prevodio je sa nema\u010dkog<\/strong><\/a>, francuskog<\/strong>, engleskog<\/strong> i ruskog jezika<\/strong><\/a>.<\/p>\n

O prevodila\u010dkom radu<\/strong><\/h2>\n

Ro\u0111en 1930. jedan je od retkih prevodilaca koji je iza sebe ostavio obiman opus jedinstvenog kvaliteta. Briljirao je u najraznovrsnijim \u017eanrovima knji\u017eevne re\u010di<\/strong>: prevodio je poeziju, prozu, tekstove iz filozofije, knji\u017eevne teorije, sociologije, istoriografije, teorije prava. U\u017eivao je u delima modernih mislilaca i moderne knji\u017eevnosti isto koliko i u klasi\u010dnim komadima.<\/p>\n

Me\u0111u piscima koje je prevodio u dru\u0161tvu su ve\u010diti: Johan V. Gete, Rajner Maria Rilke, \u0160arl Bodler, Edgar Alan Po, Kafka, Tomas Man, Herman Broh, Herman Hese, Elijas Kaneti, Ljermontov, Ana Ahmatova, Fridrih Ni\u010de, Roman Ingarden, Jung<\/strong><\/a> i mnogi, mnogi drugi.<\/p>\n

Meni je mo\u017eda najinteresantiji podatak da je gospodin \u017divojinovi\u0107 preveo doktorsku disertaciju Laze Lazarevi\u0107a sa nema\u010dkog jezika.<\/p><\/blockquote>\n

U svim njegovim prevodima primetne su nijanse bogatog i razu\u0111enog, a opet preciznog jezika koji zapanjuju\u0107im uspehom prenosi najtananiju poetsku crtu i najslo\u017eeniju nau\u010dnu misao.<\/p>\n

Branimir \u017divojinovi\u0107 se od po\u010detka hvatao u ko\u0161tac sa najte\u017eim prevodima \u2013 prvenstveno govorimo o prevodima nema\u010dke, tako bogate knji\u017eevnosti uz koju smo odrastali. Rilkeove „Devinske elegije<\/strong>“ su uticale i na promenu pesni\u010dkog senzibiliteta u na\u0161oj knji\u017eevnosti. Za ovaj neverovatan \u00a0pesni\u010dki prevod 1968. godine bio je prvi dobitnik nagrade „Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107<\/em><\/a><\/strong>“ , godi\u0161nje nagrade Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije.<\/p>\n

Za Geteovog „Fausta<\/strong>„1981. dodeljena mu je Oktobarska nagrada grada Beograda<\/em><\/strong>, nagla\u0161avamo da je Branimir \u017divojinovi\u0107 dao prvi (kod nas) integralni prevod oba dela ovog velikog speva na srpsko-hrvatski jezik.<\/p>\n

Knji\u017eevno ume\u0107e<\/strong><\/h2>\n

Prevodila\u010dko ume\u0107e se ne zasniva samo na poznavanju jezika originala, maternjeg jezika ve\u0107 i op\u0161te kulture. Pored navedenog ovaj prevodilac imao je i knji\u017eevni dar, njegove nijanse prevoda pokazuju istan\u010dani umetni\u010dki senzibilitet, u prevodu poezije naro\u010dito.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci ka\u017eu da je prevodio tako da:<\/p>\n

„bez ikakvih odstupanja od izvornika uspevao je da preto\u010di na\u0161 jezik kako zna\u010denjske tako i poetske osobenosti tako da u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju imamo ose\u0107anje da to delo nije prevedeno, ve\u0107 da je izvorno napisano na najboljem srpskom jeziku.“<\/p><\/blockquote>\n

Napisao je i objavio \u010detiri zbirke pesama, sastavlja\u010d je desetak knjiga antologije nema\u010dke i svetske lirike, sa Vladanom Nedi\u0107em urednik je prve sveske iz Zbirke kriti\u010dkih izdanja srpskih pisaca SANU<\/em><\/strong> \u2013 „Celokupna dela Laze Lazarevi\u0107a<\/strong>„.<\/p>\n

Sa drugih jezika, posredno, prevodio je pesnike stare Kine, Egipta, Indije, Koreje. Sve te pesme je uneo u antologiju „Sa vrhova svetske poezije<\/strong>„. Antologije nema\u010dke i austrijske lirike sukcesivno i vredno sastavljao je decenijama, po je tako u periodu od 1956. do 2001. objavio \u0161est zbirki pesama.<\/p>\n

Rad, nagrade i opet rad<\/strong><\/h2>\n

Bio je jedan je od osniva\u010da i aktivnih \u010dlanova „Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije“.<\/p>\n

Za spomenute „Devinske elegije“ dobio je nagradu „Milo\u0161 N. \u0110uri\u0107<\/em><\/strong>„; ukazom Predsedni\u0161tva SFRJ od 10. novembra 1983. odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem<\/em> za svoj prevodila\u010dki i dru\u0161tveni rad; tokom 1986. dodeljena mu je Oktobarska nagrada grada Beograda<\/em>; Sedmojulsku nagradu<\/em> dobio je 1990. godine, neku godinu kasnije i ugledno me\u0111unarodno priznanje Krst Savezne Republike Nema\u010dke za zasluge<\/em>. Poslednja velika nagrada za veliki rad na prevodu „\u010covek bez osobina“, Roberta Muzila 2007. bila je Nagrada grada Beograda za knji\u017eevnost i prevodila\u0161tvo<\/em>.<\/p>\n

Branimir je sin poznatog pozori\u0161nog reditelja i knji\u017eevnika Velimira \u017divojinovi\u0107a Masuke i majke Danice, profesorke francuskog jezika. Radio je kao profesor na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu, na Odseku za germanistiku, a svoje znanje o svetskoj knji\u017eevnosti nije \u0161tedeo na poslovima urednika u „Srpskoj knji\u017eevnoj zadruzi“. Branimir \u017divojinovi\u0107 bio je \u010dovek velike plemenitosti, izuzetne etike i tvorac i \u010duvar najvi\u0161ih knji\u017eevnih i kulturnih vrednosti.<\/p>\n

Prenosimo deo intervjua iz 1992. iz \u010dasopisa „Mostovi“<\/h3>\n

[Na pitanje za\u0161to prevodi]:<\/h4>\n

„Na to pitanje se temeljno mo\u017ee te\u0161ko odgovoriti, jer je ono deo \u0161ireg problema: za\u0161to se \u010dovek bavi umetno\u0161\u0107u? Ali, ukoliko se ograni\u010dimo na podru\u010dje prakti\u010dnog prevo\u0111enja, prevodilac to \u010dini iz istog razloga iz kojeg i svaki drugi reproduktivni umetnik: da svome \u010ditali\u0161tu poku\u0161a da prenese pone\u0161to od one beskona\u010dne lepote na koju je putem nailazio, a koju doma\u0107i \u010ditalac ne mo\u017ee da percipira bez dobrog znanja tu\u0111eg jezika.“<\/p><\/blockquote>\n

[O stvarala\u010dkom procesu prevo\u0111enja]:<\/h4>\n

„Pi\u0161em rukom, popravljam, prekucam to pa opet popravljam, ali uglavnom sve re\u0161im jo\u0161 tokom pisanja rukom: to zato \u0161to mi je potrebna sporost, mnogo vremena, a ono mi je opet potrebno da bih dostigao intenzivnu koncentraciju, bey koje nema dobrih rezultata. Zavidim onima koji uspevaju da ih direktno pisanje u ma\u0161inu ili kompjuter ne izbaci iz duboke usredoto\u010denosti.“<\/p><\/blockquote>\n

[Stav o prevodila\u010dkom pristupu i umetnosti prevo\u0111enja]:<\/h4>\n

„Za prevodila\u010dki pristup \u017eanr ima manji zna\u010daj od jezi\u010dkih i stilskih osobina dela u okviru odre\u0111enog \u017eanra. \u017danrovi i rodovi se prelivaju i ne bi valjalo za ljubav \u017eanra prenebregnuti u poeziji dramske elemente na primer, ili u prozi lirske. Jedinstven pristup, me\u0111utim, obezbe\u0111uje prevodio\u010deva li\u010dnost \u2013 od nje, na \u017ealost, ne mo\u017eete pobe\u0107i ma kolikom gluma\u010dkom snagom transformacije rasolagali. A \u0161to se ti\u010de umetnosti prevo\u0111enja, pa ona po\u010dinje, valjda, sa u\u010denjem sopstvenog jezika i knji\u017eevnog izraza sopstvenog naroda.“<\/p><\/blockquote>\n

[O prevodljivosti, da li postoji potpuna ili delimi\u010dna prevodljivost]:<\/h4>\n

„Kada je re\u010d o prevodljivosti: prvo treba razjasniti \u0161ta se pod tim podrazumeva. U zavisnosti od toga mo\u017ee se podjedanko utemeljeno odgovoriti i potvrdno i odre\u010dno. Odre\u010dno ako tvrdim, na primer, da je jedini potpuni ekvivalent nekog originala sam taj original (nepobitna istina). Potvrdan odgovor proisti\u010de iz same situacije prevodila\u0161tva i njegove bar dvehiljadugodi\u0161nje tradicije. U praksi, me\u0111utim, uvek se po pravilu znatan deo prevede, a jedan, manji ili ve\u0107i, ostane nepreveden. Stvarno neprevodljivo je ono oko \u010dega nije ni nu\u017eno da se patimo: marinizmi<\/strong> [izve\u0161ta\u010den, neprirodan i bombasti\u010dni stil pisanja], jufjuizmi<\/strong> [glomazan stil sa prekomernom upotrebom\u00a0 pore\u0111enja, antiteze i aliteracije] itd. i kao posebna, me\u0111u prevodiocima naro\u010dito omra\u017eena rubrika – igre re\u010dima.“<\/p><\/blockquote>\n

[\u0160ta treba pitati, a \u0161ta nikad ne treba pitati prevodioca]<\/h4>\n

„Ne treba ga pitati za\u0161to i kako prevodi, da li ima neprevodivih tekstova<\/a><\/strong>, pogotovu ako su mu odgovori nedovoljni, nezadovoljavaju\u0107i i ne uvek po\u0161kropljeni doli\u010dnom u\u010dtivo\u0161\u0107u. Pustite da samo na njegovoj strani bude privilegija koja je delom i su\u0161tina njegovog postojanja: da pita, da slu\u0161a i da se \u010dudi“<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 Kad govorimo o sintezi knji\u017eevnog talenta i erudicije, govorimo o Branimiru \u017divojinovi\u0107u. Branimir \u017divojinovi\u0107 zauzima istaknuto mesto u srpskom i jugoslovenskom prevodila\u0161tvu, ali i u istoriji prevodila\u0161tva uop\u0161te. Tokom izvanredno plodne karijere od pola veka darovao je na\u0161oj kulturi dela izuzetne vrednosti, a prevodila\u0161tvo podigao na vi\u0161i nivo – kreativne umetni\u010dke delatnosti. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[51,50,49],"class_list":["post-1175","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-velikani-prevodjenja","tag-jufjuizmi","tag-marinizmi","tag-udruzenja-knjizevnih-prevodilaca-srbije"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-iX","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1175","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1175"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1175\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1643,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1175\/revisions\/1643"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1175"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1175"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1175"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}