{"id":1181,"date":"2017-07-05T02:27:44","date_gmt":"2017-07-05T00:27:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1181"},"modified":"2017-07-05T02:27:44","modified_gmt":"2017-07-05T00:27:44","slug":"zdravica-na-20-jezika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/zdravica-na-20-jezika\/","title":{"rendered":"Zdravica na 20 jezika"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nema ba\u0161 dobrih dokaza odakle poti\u010de ritual kuckanja \u010da\u0161ama prilikom nazdravljanja, stari apokrifni spisi ka\u017eu da se tako radilo „za svaki slu\u010daj<\/strong>„, da se spre\u010di nesre\u0107a ako je bilo namere za trovanjem. Kako sad trovanje i nazdravljanje, pita\u0107e neko? Prema nekim ra\u010dunicama u drevna vremena kad se \u010da\u0161e kucnu, pi\u0107e se prelije iz jedne u drugu \u010da\u0161u pa bi se tako osoba koja je u opasnosti „osigurala“ od osobe koja joj je kompanjon u pi\u0107u da je ne\u0107e otrovati.<\/p>\n

Opet, nema pravih dokaza za ba\u0161 ovakvo poreklo rituala.<\/p>\n

Nazdravljanje u re\u010dniku<\/strong><\/h2>\n

„Me\u0111unarodni priru\u010dnik o alkoholu i kulturi<\/strong>“ (International Handbook on Alcohol and Culture) defini\u0161e <\/em>zdravicu kao: „najverovatnije deo narodnog obi\u010daja gde bi se prilikom \u017ertvenih rituala kada se bogovima nudila sveta teku\u0107ina: krv ili vino (a sve sa ciljem da bi se doti\u010dnom smrtniku ispunila kakva \u017eelja) izgovarala molitva sa\u017eeta u re\u010dima „u tvoje zdravlje!“ ili „za dug \u017eivot!“<\/p>\n

Malo detalja<\/strong><\/h3>\n

Nazdravlja se obi\u010dno u dru\u0161tvu tokom slavlja ili o kakvoj sve\u010danoj prilici, na ro\u0111endanima, slavama, ven\u010danjima, godi\u0161njicama, zabavama raznih vrsta i dr.<\/p>\n

Postoje pravila bontona koja se svuda u svetu po\u0161tuju prilikom nazdravljanja i kucanja \u010da\u0161ama<\/strong>. Spustiti \u010da\u0161u na sto pre nego \u0161to je zavr\u0161ena zdravica (i svi se kucnuli \u010da\u0161ama) jednostavno se smatra nepristojnim, smatra se da taj neko nema dobre namere i ne podr\u017eava emocije koje su zdravicom iskazane, niti po\u0161tuje jedinstvo i zajedni\u0161tvo koje se ona podrazumeva.<\/p>\n

Zdravica ima raznih:<\/strong> mo\u017ee biti sve\u010dana, sentimentalna, sme\u0161na (\u010dak zastra\u0161uju\u0107a i uvredljiva).<\/p>\n

Praksa je da onaj koji ima nameru da nazdravi ustane i ka\u0161ikom ili drugim escajgom kucne po \u010da\u0161i da najavi svoj mali govor.<\/p><\/blockquote>\n

Osim na malim i neformalnim skupovima, zdravica se izgovara u stoje\u0107em stavu. Na kakvom slavlju, pa i u kafani, niko ne bi trebao govoriti zdravicu po\u010dasnom gostu dok doma\u0107in to ne u\u010dini. U zemljama engleskog govornog podru\u010dja, gosti o\u010dekuju\u0107i zdravicu svoje odobravanje iskazuju re\u010dima „Hear, hear!“ (da \u010dujemo).<\/p>\n

Kako se nazdravlja u Evropi<\/strong><\/h2>\n

Razli\u010dite zemlje na razli\u010dite na\u010dine nazdravljaju, ali uvek uz kuckanje \u010da\u0161ama i gledanje u o\u010di<\/strong>. Me\u0161tani, doma\u0107ini mesta vole da nau\u010de turiste i strance kako se nazdravlja, ali vole isto tako da nau\u010de kako se to radi i u zemlji odakle je stranac. Sledi mali bonton priru\u010dnik: nekog da podsetimo, a nekog i nau\u010dimo kako da nazdravi kad se na\u0111e u nekim mestima Evrope.<\/p>\n

U Evropi va\u017ei skoro svuda: pije se naravno samo alkohol<\/strong>, kontakt o\u010dima je obavezan<\/strong>, kucnite se lagano \u010da\u0161ama<\/strong>, nikako ne pijte pre zdravice<\/strong> i izgovorite jasno i glasno re\u010d kojom se nazdravlja<\/strong> koja uglavnom ima isto zna\u010denje – na zdravlje, u va\u0161e zdravlje, \u017eiveli<\/em> i sli\u010dno.<\/p>\n

Kada se na\u0111ete u Pragu, nazdravite tako \u0161to \u0107ete kucnuti drugu \u010da\u0161u i re\u0107i „Na zdrav\u00ed<\/strong>„. Isto je u Budimpe\u0161ti, gde ka\u017eu: „Eg\u00e9szs\u00e9g\u00e9re<\/strong>„, u Bukure\u0161tu „Noroc!<\/strong>„<\/em>,<\/em> u Sofiji „Nazdrave!<\/em><\/strong>„, u Var\u0161avi nazdravite uz vodku uz „<\/em>Na zdrowie<\/strong>„, u Ljubljani \u00a0recite „Na zdravje!<\/strong>„, u Be\u010du „Prost<\/strong>„, u Holandiji uz pivo ili neko bezalkoholno pi\u0107e: „Sant\u00e9<\/em><\/strong>“ ili „Proost<\/strong>“ (izgovara se prost ili prust) a uz vino obavezno „<\/em>Sant\u00e9<\/strong>„<\/em>, u Nema\u010dkoj se ka\u017ee „Zum Wohl<\/strong>„, u Parizu „Sant\u00e9<\/strong>“ ili<\/em> „<\/em>Tchin<\/strong>„<\/em>\u00a0(\u010din-\u010din), u \u0160vedskoj „Sk\u00e5l<\/strong>„, u Finskoj „Kippis<\/strong>„, u Letoniji „Priek\u0101!<\/strong>„, u Portugaliji „Saude<\/strong>“ ili „\u010din-\u010din<\/strong>„. U Gr\u010dkoj se uz uzo nazdravlja sa: „<\/em> Yamas<\/em><\/strong>\u2018, „Stinygiasous<\/em><\/strong>“ <\/em>ili „Eviva<\/strong>„, <\/em>u Albaniji „G\u00ebzuar<\/strong>„“, u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu ili Skoplju uz \u010da\u0161icu vina ili rakije ide dobro znano: „\u017diveli<\/strong>“ ili „Na zdravlje!<\/strong>“<\/p>\n

Nazdravljanje u kafani<\/strong><\/h2>\n

Kafanski obi\u010daji u srpskim kafanama dobro su poznati: kucanje \u010da\u0161ama, nazdravljanje i ponekad razbijanje tih istih \u010da\u0161a.<\/p>\n

Etnolozi i antropolozi su se oduvek bavili ritualima kucanja i nazdravjanja, pa tako u nekim stru\u010dnim radovima nailazimo na opse\u017eno obja\u0161njenje sva tri ova obi\u010daja u kafanama (i ne samo u kafanama).<\/p>\n

Postoji semantika prostora u religiji, svi znamo za onu vi\u0161u sferu<\/em><\/strong>, prostor gde obitavaju Bogovi, sfera nama nedosti\u017ena; zatim svet na\u0161eg bivstvovanja<\/strong>, sada\u0161njeg vremena<\/strong><\/em> u kome smo mi smrtni i gde nam je dat jednoli\u010dan i monoton \u017eivotni vek, li\u0161en super mo\u0107i i na kraju postoji onaj najni\u017ea sfera <\/em><\/strong>i prostor gde su mrtvi.<\/p>\n

Dizanje \u010da\u0161e je zato va\u017eno<\/strong> \u2013 zato je uvek\u00a0 ruka usmerena ka gore, ka Bogovima jer tako mi u stvari tim pokretom ruke ritualno upu\u0107ujemo neverbalnu molbu svemo\u0107nom bogu. A onda izgovaranjem „na zdravlje“ i „\u017eiveli“ mi formuli\u0161emo re\u010dima taj pokret.<\/p>\n

I u „kafanskim no\u0107ima Beograda<\/a>“ naru\u010divanje pi\u0107a i me\u0111usobno kuckanje potvr\u0111uje na\u0161u jednakost u tom obi\u010daju: svi za stolom smo isti. Svako od nas poru\u010duje, pije, nazdravlja i kucka se i radnja se ponavlja. A kucanje \u010da\u0161ama u tom lancu doga\u0111anja je simbol kojim je u\u010desnik u stvari „obavio zadatak<\/strong>“ (da li iz po\u0161tovanja prema poru\u010diocu pi\u0107a ili prema bogu, svejedno).<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de razbijanja \u010da\u0161a, e tu je stvar jednostavnija \u2013 \u010da\u0161e razbija samo osoba koja se u kafani napila!<\/p><\/blockquote>\n

Malo je \u010dudno kad to isto radi neko ko se nije napio, to smo retko imali prilike da vidimo. Onaj ko se napio tad sna\u017eno ispoljava emocije (tugu, bes, radost) i reaguje u skladu da svojim stanjem, igra\u0107e, peva\u0107e, lumpova\u0107e i razbijati \u010da\u0161e i tanjire ako mu do\u0111e.<\/p>\n

Nau\u010dnici ovakvo pona\u0161anje vode pod „obrazac pona\u0161anja pijane osobe<\/strong>„, i njemu je to dozvoljeno jer je pijan! Naravno, razbijanje \u010da\u0161a mo\u017ee biti znak ispoljavalja i agresije ili katarze, zavisi od slu\u010daja do slu\u010daja. Za kafanu je obi\u010dno karakteristi\u010dno ovo prvo obja\u0161njenje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 Nema ba\u0161 dobrih dokaza odakle poti\u010de ritual kuckanja \u010da\u0161ama prilikom nazdravljanja, stari apokrifni spisi ka\u017eu da se tako radilo „za svaki slu\u010daj„, da se spre\u010di nesre\u0107a ako je bilo namere za trovanjem. Kako sad trovanje i nazdravljanje, pita\u0107e neko? Prema nekim ra\u010dunicama u drevna vremena kad se \u010da\u0161e kucnu, pi\u0107e se prelije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[20],"tags":[],"class_list":["post-1181","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-usavrsavanje"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-j3","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1181","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1181"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1181\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1184,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1181\/revisions\/1184"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}