{"id":1264,"date":"2017-11-14T13:11:25","date_gmt":"2017-11-14T12:11:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1264"},"modified":"2022-03-24T17:46:15","modified_gmt":"2022-03-24T16:46:15","slug":"prevod-titlova-za-filmove-i-tv-emisija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/prevod-titlova-za-filmove-i-tv-emisija\/","title":{"rendered":"Pikanterije u prevodu titlova za filmove i TV emisija"},"content":{"rendered":"

Napisala: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Stalno usavr\u0161avanje prevodilaca stranih televizijskih emisija u 21. veku potrebnije je nego ikada ranije, jer ako je XX vek bio doba bujanja nauka, sada\u0161nje vreme je doba njihove eksplozije.<\/p>\n

U svom radu, prevodioci<\/strong><\/a> se \u010desto susre\u0107u sa terminima koje nisu imali prilike da sretnu i nau\u010de za vreme redovnih studija \u0161to ote\u017eava njihov posao \u010dine\u0107i ga posebno odgovornim, za neke pojmove ba\u0161 prevodioci prvi uvode termine u na\u0161 jezik.<\/p>\n

Nije \u0161ala: prevodioci su ve\u010diti u\u010denici. Kako druga\u010dije nazvati osobu koja \u010ditavog radnog veka prelistava enciklopedije, re\u010dnike, priru\u010dnike kako bi \u0161to vernije i ta\u010dnije prevela neki tekst? Funkcionisanje sistema maternjeg i stranog jezika\u00a0najbolje je vidljivo u procesu prevo\u0111enja, a javnosti je rezultat napornog rada vidljiv uglavnom u prevodu stranih televizijskih emisija i filmova naravno.<\/p>\n

\u0160ta se prevodi za televiziju?<\/strong><\/h2>\n

Teoreti\u010dari televizije davno su primetili: \u201cslika uvek deluje kao element nadzora\u201d<\/em> zbog \u010dega je\u00a0 odgovornost prilikom prevo\u0111enja ve\u0107a. Postoji primetna razlika u prevo\u0111enju knjiga<\/strong><\/a>, \u010dasopisa, blogova<\/strong><\/a>, \u010dlanaka ili dramskih scenarija za potrebe emitovanja na televiziji. Ali, napominjemo jednu stvar zajedni\u010dku za prevo\u0111enje svakog teksta: ose\u0107aj mere mora biti sveprisutan.<\/p>\n

Ono \u0161to je klju\u010dno je raznovrsnost sadr\u017eaja koji se prevodi, spomenimo nekoliko:<\/p>\n

– direktne slike stvarnosti
\n– dokumentarno-obrazovni sadr\u017eaji
\n– umetni\u010dki tekstovi<\/p>\n

1) Direktne slike stvarnosti su u stvari dnevne vesti i prenosi raznovrsnih doga\u0111aja<\/em><\/strong>. Vesti su naravno pisane osnovnim novinarskim jezikom, jezi\u010dke konstrukcije su jednostavne (kao i sintaksa i leksika). Tekstovi za vesti se pi\u0161u i retko kad se direktno, simultano prevode. Kod prenosa doga\u0111aja treba obratiti dosta pa\u017enje. Naime, tokom prenosa Novogodi\u0161njeg koncerta,<\/em> Olimpijade<\/em>, ili otvaranja Svetske izlo\u017ebe <\/em>prevodilac (ponekad i komentator) je du\u017ean da ta\u010dno i odmah prevede ono \u0161to se zbiva u realnom vremenu. Dakle, prevodilac mora biti brz, jasan i sa\u017eet u izlaganju.<\/p>\n

2) Dokumentarno-obrazovni sadr\u017eaji zahtevaju na prvom mestu veliko znanje oblasti iz koje se izve\u0161tava, a zatim i besprekornu ta\u010dnost, jasnost i podsticajnost. Svi znamo kako je grozan ose\u0107aj kad do\u017eivimo raskorak izme\u0111u slike i teksta. \u201eDamsel fish\u201c se pogre\u0161no prevodi kao riba-devica\u00a0<\/em>(riba je \u010de\u0161ljoustke<\/em>); riba \u201ewrasse\u201c se naziva rase<\/em> umesto usna\u010da<\/em>. Mora postojati apsolutna ta\u010dnost. Obavezno je vizuelno upoznavanje sa materijalom koji se prevodi \u2013 u suprotnom\u00a0 dolazi do sme\u0161nih situacija kada se neki hemijski eksperiment obja\u0161njava \u010dudnim terminima „Although a glass is fairly smooth, it in fact has little bits sticking up“ \u2013 Iako je \u010da\u0161a prili\u010dno mirna, ipak se po njoj ne\u0161to kre\u0107e<\/em> (ta\u010dan prevod bi bio \u010ca\u0161a je prili\u010dno glatka, mada ima mala ispup\u010denja<\/em>).<\/p>\n

3) Kod umetni\u010dkih tekstova u emisijama koje se bave analizom muzike, knji\u017eevnosti, filma itd. naglasak je sa ta\u010dnosti pomeren na esteti\u010dku dovoljnost, poetsku sa\u017eetost i ubedljivost. U TV drami \u201eOrkanski visovi<\/strong>\u201c na primer, nije dobro da junakinja Kejt tra\u017ei neku stvar u klozetu<\/em> ili plakaru<\/em> (treba prevesti re\u010d closet<\/em>) jer su ove re\u010di mnogo kasnije u\u0161le u savremeni re\u010dnik. Treba upotrebiti starinsku re\u010d dolap<\/em> ili \u0161krinja<\/em>. Primera ima bezbroj.<\/p>\n

Tehni\u010dki deo prevo\u0111enja za televiziju<\/strong><\/h2>\n

\u0160to se tehni\u010dkog dela prevo\u0111enja titlova ti\u010de, mnogo je gre\u0161aka na sajtovima za skidanje titlova. Ne bih htela poimence da navodim o kojim se ta\u010dno sajtovima radi, ali nije mi jasno kako ne smeta osobi koja prevodi da u dva reda titla stane teksta za \u010ditavu stranicu scenarija?<\/p>\n

Poznata je \u010dinjenica da se sporije \u010dita nego \u0161to se govori, prema tome, gledalac nikako ne mo\u017ee da razume i prati radnju i dijaloge uz vi\u0161e od 40 karaktera u jednom redu.<\/p>\n

Dok su se titlovi kucali na papiru pa direktno prenosili na slajdove sa izvornim filmom- sve je bilo besprekorno. Nema vi\u0161e prire\u0111ivanja teksta, lektorisanja od strane stru\u010dnog lica, vi\u0161estepene provere prevoda. Nema preciznog titlovanja, veoma \u010desto se titlovi preska\u010du, bri\u0161u ili preme\u0161taju u drugi red. Gledalac se tako (ako ne poznaje dovoljno jezik pa pre\u010duje ton) potpuno izgubi u jurcanju da stigne da pro\u010dita i vidi sliku.<\/p>\n

Prevod tj. titlovanje filma mo\u017ee biti besprekorno odra\u0111en zadatak, ali ako tehni\u010dki nije izveden kako valja, sve je uzalud. Dakle, imajte na umu da je \u010ditanje sporije od govora i po\u0161tujte integritet filmske slike.<\/p>\n

\u0160ta nam smeta u titlovima?<\/strong><\/h3>\n

Prate\u0107i prevode filmova i ostalih stranih emisija koji se prikazuju na televiziji dolazi se do izvesnih zaklju\u010daka na koje \u017eelimo da uka\u017eemo u ovom tekstu. Ima nekih specifi\u010dnih problema, proma\u0161aja takore\u0107i na koje je dobro obratiti pa\u017enju i koji nam mogu biti od koristiti ako se kriti\u010dki postavimo prema njima.<\/p>\n

1) Jedan od problema koji smetaju lingvistima jeste: nedovoljno stru\u010dno znanje prevodio\u010devog maternjeg jezika koje je ponekad nepotpuno i sme\u0161no. Te oma\u0161ke, proma\u0161aji i nesre\u0107no re\u0161ene situacije su na primer: nepoznavanje rodbinskih odnosa (imena, naziva \u010dlanova \u0161ire srpske porodice). U nekim zapadnoevropskim jezicima izgubili su se, stopili jedni sa drugima ili zakr\u017eljali takvi nazivi pa za engleske re\u010di aunt<\/em> i uncle<\/em> u srpskom jeziku postoje tri odvojena zna\u010denja: tetka, te\u010da ili ujak<\/em>. U titlu nekog filma bez potpunijeg konteksta nismo sigurni o kome se radi. Francuski cousin<\/em> u srpskom jeziku samo je nejasna oznaka izdanka na rodoslovnom stablu (ro\u0111ak<\/em>). Ako u titlu pi\u0161e „Tast gospo\u0111e Renije je veoma bogat \u010dovek\u2026“ prevodilac pravi gre\u0161ku jer gospo\u0111e <\/em>imaju samo svekra<\/em> (beau-p\u00e8re<\/em>). Isto tako mu\u0161ki lik u TV drami ne mo\u017ee imati svekra<\/em> ve\u0107 tasta<\/em>. Frazu \u201eIl mio cognato\u201c \u2013 moj zet<\/em> ili dever,<\/em> (mu\u0161ki) prevodilac prevodi sa moj \u0161urak<\/em>. Dobar poznavalac leksike mora na ovo obratiti pa\u017enju.<\/p>\n

2) Neznanje pojedinih izraza. Uvek sam volela bogatstvo poslovica, idioma i izreka u jezicima. \u010cini mi se da dana\u0161nji prevodila\u010dki rad, posebno u komercijalnim filmovima (prevod trilera, hit-serija, blokbastera) nije na zadovoljavaju\u0107em nivou. Pretpostavljam da se anga\u017euju u\u010denici, studenti, srednjo\u0161kolci ili elektronski online prevodioci da bi se posao \u0161to pre obavio i film sa titlom stigao u bioskope. Svega sam se nagledala i na\u010ditala poslednje decenije. Naziv filma \u201eSingle white female\u201c preveden je kao Neudata belkinja<\/em>, film \u201eRain Man\u201c kao Pokislo \u010deljade<\/em>, \u201eCome to see paradise\u201c kao Do\u0111i da vidi\u0161 paradajz<\/em>. Doslovni prevod izraza as a frog in water <\/em>preveden kao \u017eaba u vodi<\/em>. Variety show<\/em> (varijete<\/em> ili vodvilj<\/em>) preveden kao raznovrsna priredba.<\/em> \u201eThis highway has a lot of traffic at noon\u201c \u2013 Ovaj autoput u pono\u0107 ima mnogo trafika<\/em>?! Ove gre\u0161ke mo\u017eda najvi\u0161e padaju u o\u010di. Za prevodioca koji slu\u0161a izgovorene re\u010denice tokom gledanja filma veoma je bitno da ga ono \u0161to pro\u010dita ne nervira. Evo jo\u0161 nekoliko neverovatnih prevodila\u010dkih bisera: engleski izraz wish bone<\/em> se ne prevodi nikako kao pile\u0107e kosti<\/em>, ve\u0107 kao jadac<\/em>. Wise guy<\/em> ne zna\u010di pametan moma<\/em>k ve\u0107 pametnjakovi\u0107 <\/em>(u ameri\u010dkom engleskom, kolokvijalno); provision<\/em> ne zna\u010di provizija<\/em> (commision) ve\u0107 pribavljanje, obezbe\u0111enje, zalihe<\/em> (ako je re\u010d u mno\u017eini). Jednostavno se mora koristiti literatura, ako nismo sigurni u zna\u010denje nekog izraza, to bar danas nije te\u0161ko.<\/p>\n

3) Sitne gre\u0161ke<\/strong>. Kada se iz situacije u dramskoj radnji jasno vidi i zaklju\u010duje o \u010demu se zapravo radi, prevodilac mo\u017ee sitnim jezi\u010dkim upadicama da poremeti smisao. U filmu je jedan od likova schoolmistress<\/em> (nastavnica koled\u017ea) za koju prevodilac ka\u017ee u\u010diteljica<\/em>. \u201eMy late husband was\u2026\u201c \u00a0mo\u017ee zna\u010diti Moj<\/em> poslednji mu\u017e<\/em> (razveden od gospo\u0111e, ali i dalje \u017eiv), ali isto tako mo\u017ee biti i Moj pokojni mu\u017e<\/em>. Mora se pratiti radnja filma. \u010cesto novi, mladi prevodioci koji tek u\u010de jezik, prevode evropske filmove sa nema\u010dkog ili francuskog govornog podru\u010dja sa engleskim titlom, misle\u0107i da \u0107e tako i\u0107i lak\u0161e. Gre\u0161ka u startu. Na primer u jednom francuskom filmu postoji scena u kojoj dete kle\u010di i dr\u017ei se za nogu. Neko prilazi i ka\u017ee \u201eC\u2019est un enfant bless\u00e9!\u201c<\/em>\u00a0prevodilac nepa\u017enjom upotrebljava sli\u010dnu re\u010d iz engleskog jezika<\/a> napi\u0161e bla\u017eeno dete<\/em> (blessed). U stvari detetu treba zaviti nogu jer je ono \u2013 ozle\u0111eno.<\/em><\/p>\n

4) Kalkiranje<\/strong>. U lingvistici ovaj termin ozna\u010dava \u201cpreno\u0161enje pojedinih re\u010di ili izraza iz jednoga jezika u drugi doslovnim prevo\u0111enjem njihovih elemenata\u201d pa tako \u201cDescriptive geometry\u201d za nepa\u017eljivog prevodioca bi\u0107e deskriptivna geometrija <\/em>umesto nacrtna geometrija<\/em>; \u201cten out of ten\u201d je \u010dista desetka, <\/em>a ne \u201cdeset od deset\u201d (\u010dega god); term<\/em> kao termin<\/em>, ali u kontekstu je trebalo prevesti mandat<\/em> ili semestar<\/em>; \u201c<\/em>Raw materials arrived at the factory\u201d prevode kao Neobra\u0111eni materijal je do\u0161ao u fabriku,<\/em> trebalo je prevesti kao Sirovine su dopremljene u fabriku<\/em>. \u201cA horse with white stockings\u201d u jednom filmu bio je konj sa belim \u010darapama<\/em>. Doslovni prevod ove fraze je za nas neprihvatljiv jer je to putonogi, putasti konj<\/em>.<\/p>\n

5) Ostale gre\u0161ke nastale poistove\u0107ivanjem povr\u0161inske i dubinske strukture dvaju jezika<\/strong>. Naime, de\u0161ava se i iskusnom prevodiocu da pogre\u0161i jer nije obratio pa\u017enju na \u201cla\u017enog prijatelja<\/strong><\/a>\u201d. To su parovi re\u010di ili grafema u jezicima koji izgledaju isto, \u010dak se isto izgovaraju, ali imaju razli\u010dito zna\u010denje. Ove re\u010di tokom prevo\u0111enja filmskog titla zaista predstavljaju problem u razumevanju konteksta. Zato, preporu\u010dujemo oprez i pamet u glavu: mislite na semanti\u010dke principe, na morfolo\u0161ke varijante, povezujte radnju filma sa vremenom u kom se ona de\u0161ava. Nemojte da \u201c\u0413\u0435\u0440\u043e\u0439 \u0444\u0440\u0430\u043d\u0446\u0443\u0437\u0441\u043a\u043e\u0439 \u043a\u0430\u043c\u043f\u0430\u043d\u0438\u0438\u201c bude junak francuske kompanije<\/em> (\u043a\u043e<\/em>\u043c\u043f\u0430\u043d\u0438\u044f<\/em> – dru\u0161tvo, udru\u017eenje) umesto junak vojnog pohoda <\/em>(\u043a<\/em>\u0430\u043c\u043f\u0430\u043d\u0438\u044f<\/em> kao ratni pohod, kampanja<\/em>) . Ili da \u201cHe was born with a silver spoon\u201d ne bude On je<\/em> ro\u0111en sa srebrnom ka\u0161ikom<\/em> ve\u0107 da je mladi\u0107 iz bogate ku\u0107e, imu\u0107an.<\/em><\/p>\n

Neke od primera smo doslovno preneli iz tekstova o prevo\u0111enju za televiziju za 1982. i 1990. godinu Aleksandra Spasi\u0107a i Dimitrija Bunti\u0107a i knjige \u201cLa\u017eni prijatelji u engleskom jeziku\u201d \u017divorada Kova\u010devi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napisala: Valentina Brankovi\u0107 Stalno usavr\u0161avanje prevodilaca stranih televizijskih emisija u 21. veku potrebnije je nego ikada ranije, jer ako je XX vek bio doba bujanja nauka, sada\u0161nje vreme je doba njihove eksplozije. U svom radu, prevodioci se \u010desto susre\u0107u sa terminima koje nisu imali prilike da sretnu i nau\u010de za vreme redovnih studija \u0161to ote\u017eava […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1265,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2017\/11\/Orkasni-visovi.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-ko","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1264"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1690,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1264\/revisions\/1690"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1265"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}