{"id":1270,"date":"2018-01-11T07:58:04","date_gmt":"2018-01-11T06:58:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1270"},"modified":"2018-01-11T07:58:04","modified_gmt":"2018-01-11T06:58:04","slug":"aleksandar-i-spasic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/aleksandar-i-spasic\/","title":{"rendered":"Prevodila\u0161tvo kao zanat i umetnost u delu Aleksandra I. Spasi\u0107a"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Udru\u017eenje knji\u017eevnih prevodilaca Srbije<\/em> svake druge godine nagra\u0111uje najbolji prevod na srpski jezik dela iz oblasti humanistike. Ovu nagradu Udru\u017eenje<\/em> je ustanovilo 1997. godine, u znak se\u0107anja na istaknutog prevodioca, pisca, novinara, esejiste i izdava\u010da – Aleksandra I. Spasi\u0107a<\/strong> (1937-1995). Prisetimo se \u017eivota i rada jo\u0161 jednog u nizu prevodilaca koji nam je pribli\u017eio dela svetske knji\u017eevnosti i koji je srpskoj kulturnoj ba\u0161tini ostavio mnogobrojne, pionirske prevode savremenih humanisti\u010dkih mislilaca (From, Rajhenbah, Velek, Voren, Vajthed, Boas, Sapir, S. Langer, itd.)<\/p>\n

Mladost i sazrevanje<\/em><\/h2>\n

Kao mladi, posleratni intelektualac, Aleksandar I. Spasi\u0107<\/strong>, slobodan mislilac, imao je veliku \u017eelju da promeni svest svoje generacije u vremenima zatvorenog dru\u0161tva, ukalupljenog mi\u0161ljenja, kada su moderna shvatanja omladine slabo prolazila.<\/p>\n

Duh slobode i otvorenosti prema svetu odveo ga je iz mu\u0161ke gimnazije, gde je u\u010dio nekoliko jezika, na Katedru za op\u0161tu knji\u017eevnost. Uporedo sa studijama pisao je knji\u017eevne kritike za novine. \u201ePolitika\u201c je u vreme pedesetih i \u0161ezdesetih godina XX veka bila rasadnik talentovanih mladih knji\u017eevnika i novinara pa je u Kulturnom dodataku<\/em> \u201ePolitike\u201c prona\u0161ao svoje mesto – njegove kolumne su ve\u0107 tada najavile hrabarog buntovnika o\u0161trog izraza i dobrog stila.<\/p>\n

Od tada u stvari kre\u0107e njegov knji\u017eevni put: Aleksandar I. Spasi\u0107 je bio saradnik \u201eCentra za teoriju knji\u017eevnosti<\/strong>\u201c<\/em>, pisao je za \u201eTanjug\u201c<\/em> (Servis za kulturu, nauku i umetnost<\/em>), bio Fulbrajtov stipendista 1984-1985., u Bostonu je radio kao lektor srpsko-hrvatskog jezika. Neko vreme radio i za Televiziju Beograd, pravio serije o umetnicima, intervjuisao svetske pisce (Sarojana, Ginzberga), pravio filozofske drame, prenosio hronike Sajmova knjiga.<\/p>\n

\"Knjige\"<\/p>\n

Zrele godine<\/em><\/h2>\n

Po\u010detkom 60-ih grupa intelektualaca, me\u0111u kojima Ivan \u010colovi\u0107, Slavko Lebedinski i Aleksandar I. Spasi\u0107, pisali su tekstove za beogradske knji\u017eevne \u010dasopise i novine. Bilo je to vreme pribli\u017eavanja evropskih knji\u017eevnih standarda jugoslovenskim autorima, vreme modernizacije i uvo\u0111enja novih termina u knji\u017eevnost i lingvistiku. Ivan \u010colovi\u0107 u jednom tekstu pi\u0161e da je davne 1957. ova mlada grupa autora prevodila ameri\u010dke nove kriti\u010dare (Eliota, Vorena, Kaulija). Teorijska istra\u017eivanja Aleksadra I. Spasi\u0107a bila su neprocenjiva za upoznavanje sa ruskom \u0161kolom formalizma i Tagorovom tehnikom pisanja poezije.<\/p>\n

Spasi\u0107 je prevodio tekstove iz oblasti psihologije, antropologije, sociologije, filozofije, humanistike u \u0161irem smislu. Evo nekih imena autora koje smo \u010ditali u njegovom prevodu: Erih From, Hans Rajhenbah, Sjuzan Langer, Franc Boas, Elvin Ha\u010d, Erik Hofer, Perl Bak. Nadahnuto je prevodio kako poeziju i erotsku prozu tako i enciklopedijske forme. Preveo je dva izdanja \u201eGinisove knjige rekorda\u201c 1988. i 1991. Napisao je stotine prikaza knjiga (o \u0160tajnbeku, Hemingveju, Tagori).<\/p>\n

Pri kraju \u017eivota radio je na prevodu \u201eTri \u010doveka u \u010damcu\u201c D\u017eeroma K. D\u017eeroma. Na \u017ealost taj prevod nije nikad objavljen, ne zna se ni da li je zavr\u0161en.<\/p>\n

Se\u0107anje saradnika<\/em><\/h2>\n

Sekretar Udru\u017eenja prevodilaca Slobodan \u0110or\u0111evi\u0107, kolega i prijatelj gospodina Spasi\u0107a, u tekstu jednog knji\u017eevnog \u010dasopisa prise\u0107a se zajedni\u010dkog \u0161kolovanja i rada:<\/p>\n

\u201eZajedno smo Aca i ja preveli prvu knjigu za Nolitovu biblioteku Sazve\u017e\u0111a<\/em> 1964. godine, \u201eBekstvo od slobode\u201c<\/em> Eriha Froma. Radili smo prevod simultano: jedan od nas deset minuta diktira prevod drugom koji ima ulogu daktilografa, pa se zamenimo. Naravno, i rezultat je bio sli\u010dan onome \u0161to daju simultani prevodioci pa je iziskivao temeljnu redakciju. Uprkos takvom iskustvu, mi smo i narednu knjigu preveli istom metodom \u201eRa\u0111anje nau\u010dne filozofije\u201c Hansa Rajhenbaha. Izbijale su \u010desto nesuglasice jer je svaki prevodilac branio svoje tuma\u010denje i re\u0161enje. Ipak taj simultani metod prevo\u0111enja se pokazao produktivim kada smo prevodili nekoliko pesama Bajrona, Kolrid\u017ea i Kitsa: zajedni\u010dko sastavljanje pojedina\u010dnih stihova stvaralo je atmosferu igre i razigranosti.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Citati Aleksandra I. Spasi\u0107a<\/em><\/h2>\n

U traganju za autorskim tekstom Spasi\u0107a, prona\u0161la sam na \u010dlanak o Ernestu Hemingveju u \u010dasopisu \u201eIzraz\u201c (1961):<\/p>\n

\u201eHemingvej je svojim delom pokazao da pripada onim piscima koje zovemo romanti\u010darima.\u00a0 Nikad miran, njegov junak kao i Bajronov Manferd <\/em>ili \u010cajld Harold<\/em>, odlazi gde se \u017eivot najiintenzivnije manifestuje svojim \u010destim zavr\u0161avanjima. I Hemingvej i Bajron odlazili su na rati\u0161ta, pomagali oslobodila\u010dke pokrete, tra\u017eili pravdu, poku\u0161avali da pobegnu. Hemingvejeva tra\u017eenja smrti u \u0161panskoj revoluciji, pose\u0107ivanjem korida i odla\u017eenjem u lov, \u010dine se kao svesni pi\u0161\u010devi napori da prevazi\u0111e sopstvene slabosti, svoj strah i nesigurnost.\u201c<\/p>\n

\u201eAko znamo da \u010ditamo i ako nosimo u sebi ono \u0161to knjiga treba da nam ka\u017ee, moramo priznati da je Hemingvejeva proza odraz spoja kriti\u010dkog duha i duha radosti. Njegov simboli\u010dki sistem se otkriva u epifanijama. Doslednost u pridr\u017eavanju i primeni jednog \u017eivotnog na\u010dela od Hemingvejovog \u017eivota je stvorilo umetni\u010dnko delo.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Kraj teksta \u0107emo za\u010diniti kratkim citatima prevoda iz knjige „Bekstvo od slobode“, Eriha Froma (1964)<\/p>\n

\u00a0\u201e\u0160to va\u017ei za mi\u0161ljenje i ose\u0107anje, va\u017ei i za htenje. Dok god ih kakva spolja\u0161nja mo\u0107 otvoreno ne prisili na ne\u0161to, ljudi su ve\u0107inom uvereni da sami donose svoje odluke i da sami \u017eele ono \u0161to \u017eele. No to je jedna od na\u0161ih velikih obmana. Mnoge na\u0161e odluke nisu na\u0161e stvarno, ve\u0107 su nam sugerisane spolja; uspeli smo sebe da ubedimo da smo sami doneli odluku, mada smo se, u stvari, saobrazili tu\u0111im o\u010dekivanjima, gonjeni strahom od izdvojenosti i neposrednijim pretnjama na\u0161em \u017eivotu, slobodi u udobnosti.\u201c<\/p>\n

\u201eNajve\u0107a snaga pojedinca zasniva se na najve\u0107oj integraciji njegove li\u010dnosti. Poznaj samoga sebe<\/em> jedna je od osnovnih zapovesti \u010diji je cilj ljudska snaga i sre\u0107a.\u201c<\/p>\n

\u201eMetodi otupljivanja sposobnosti za kriti\u010dko mi\u0161ljenje opasniji su za na\u0161u demokratiju od mnogih otvorenih napada na nju i nemoralniji – u pogledu ljudskog integriteta – od skaredne knji\u017eevnosti \u010dije objavljivanje ka\u017enjavamo.\u201c<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 Udru\u017eenje knji\u017eevnih prevodilaca Srbije svake druge godine nagra\u0111uje najbolji prevod na srpski jezik dela iz oblasti humanistike. Ovu nagradu Udru\u017eenje je ustanovilo 1997. godine, u znak se\u0107anja na istaknutog prevodioca, pisca, novinara, esejiste i izdava\u010da – Aleksandra I. Spasi\u0107a (1937-1995). Prisetimo se \u017eivota i rada jo\u0161 jednog u nizu prevodilaca koji nam […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1272,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-1270","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/01\/Erih-From.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-ku","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1270","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1270"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1270\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1273,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1270\/revisions\/1273"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1272"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1270"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1270"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1270"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}