{"id":1290,"date":"2018-02-01T21:31:18","date_gmt":"2018-02-01T20:31:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1290"},"modified":"2018-02-02T09:50:06","modified_gmt":"2018-02-02T08:50:06","slug":"miodrag-ibrovac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/miodrag-ibrovac\/","title":{"rendered":"Miodrag Ibrovac – opus prevodioca i profesora stare garde"},"content":{"rendered":"

Napisala:\u00a0Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Miodrag
Miodrag Ibrovac, foto: Djordjes<\/figcaption><\/figure>\n

Miodrag Ibrovac (1885-1973) je bio prevodilac stare garde. Malo je podataka od kojih bismo mogli napraviti slagalicu njegovog \u017eivota i rada.<\/p>\n

Iz nekolicine pisanih izvora, donosimo nekoliko \u010dinjenica koje su izuzetno vredne spomena.<\/p>\n

Na \u017ealost, podatke o njegovom li\u010dnom \u017eivotu te\u0161ko je prona\u0107i.<\/p>\n

Znamo samo da je Miodrag Ibrovac bio uva\u017eeni profesor francuskog jezika gimnazije Realke (danas je tu Pedago\u0161ki muzej) i II beogradske gimnazije.<\/p>\n

\u0160to se njegovor rada ti\u010de, u \u201eAnalima Filozofskog fakulteta Beograda<\/strong>\u201c za 1968. godinu posve\u0107enom profesoru Ibrovcu objavljena je bibliografija njegovih radova.<\/p>\n

Taj prilog broji preko 200 bibliografskih jedinica u koje spadaju ne samo njegovi prevodi sa francuskog, bugarskog i ruskog na srpski ve\u0107 i prevodi sa srpskog na francuski jezik i vredni ogledi i kritike dela svetske knji\u017eevnosti. U elektronskoj bazi podataka Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske postoji 115 bibliografskih zapisa u kojim je Ibrovac prevodilac ili samostalni autor.<\/p>\n

Dragoceni prevodi sa francuskog jezika i nagrade<\/em><\/h2>\n

Profesor Ibrovac je me\u0111u prvim na\u0161im prevodiocima prevodio Alfonsa Dodea<\/strong> i Bleza Paskala<\/strong>.<\/p>\n

Roman Dodea \u201eNuma Rumestan<\/strong>\u201c na srpskohrvatskom jeziku izdat je u Sarajevu 1918. godine, a \u201eMisli<\/strong>\u201c od Paskala izdala je 1965. beogradska Kultura<\/em>.<\/p>\n

Mo\u017eda najvredniji poduhvat profesora Ibrovca je prevod na francuski jezik izabrane poezije sa ovih prostora. Naime, francuska izdava\u010dka ku\u0107a Delagrave<\/em> je 1935. objavila \u201eAntologiju jugoslovenske poezije XIX i XX veka<\/strong>\u201c(Anthologie de la po\u00e9sie yougoslave des XIXe et XXe si\u00e8cle).<\/p>\n

Za ovo obimno, informativno i sadr\u017eajno delo Miodrag Ibrovac je dobio i nau\u010dno priznanje Francuske akademije nauka. U Jugoslaviji, na \u017ealost, nikada nije dobio veliko priznanje za svoj rad.<\/p>\n

Ute\u0161ni je dobitnik sedmojulske nagrade za \u017eivotno delo, a za \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je tek u poznim godinama (80), \u0161to nije za ponos intelektualnoj zajednici Jugoslavije. Ostavio nam je stotinu odli\u010dnih prevoda.<\/p>\n

Ovde navodimo tek nekolicinu naslova: sa francuskog jezika preveo je \u201eKarakteri ili naravi ovoga veka<\/strong>\u201c \u017dana de la Brijera, sa bugarskog jezika preveo je \u201ePripovetke<\/strong>\u201c Elina Pelina\u00a0 i \u201eIdile<\/strong>\u201c, zbirku pri\u010da Petka Todorova; napisao je ozbiljne eseje \u201eGete i Francuzi<\/strong>\u201c, \u201eVuk i Francuzi<\/strong>\u201c i desetine knji\u017eevnih prikaza i ogleda.<\/p>\n

Njego\u0161 u prevodu<\/em><\/h2>\n

\"\"Veliki rad i trud Miodrag Ibrovac je ulo\u017eio u prevod Njego\u0161evih stihova.<\/p>\n

Knji\u017eevni kriti\u010dari i poznavaoci francuskog jezika \u010desto su pohvalno pisali i njegovim prevodima. Svi se sla\u017eu da je njegov prevod „superiorniji, verniji, poeti\u010dniji i lak\u0161i za \u010ditanje od ostalih prevodilaca<\/strong>„.<\/p>\n

Miodrag Ibrovac je prevodio Njego\u0161evu poeziju sa punim razumevanjem – uspeo je da Njego\u0161eve jasne i sna\u017ene stihove prevede u kratkom i isto tako sna\u017enom obliku. Iako Njego\u0161evi stihovi zahtevaju i u srpskom jeziku obja\u0161njenja (o li\u010dnostima i doga\u0111ajima, o poslovi\u010dnom duhu jezika, aluzije, satira, ironi\u010dni dijalozi) profesor Ibrovac je uspeo sve da ih pove\u017ee i izbegne tuma\u010denje u originalu.<\/p>\n

Prevodilac Krunoslav Spasi\u0107<\/strong> jednom prilikom napisao je:<\/p>\n

\u201cKada se govori o jugoslovenskim pesnicima, Njego\u0161 je najte\u017ei za prevo\u0111enje. Ako jedan stilista kao Miodrag Ibrovac, koji je dobio nagradu Francuske Akademije za svoj savr\u0161eni francuski jezik, nije uspeo da do\u010dara u prevodu poeziju, melodiju i druge osobine tipi\u010dne za Njego\u0161a, ima razloga verovanje da niko drugi nije ni mogao to bolje da uradi.<\/p>\n

Zato treba \u017ealiti \u0161to prof. Ibrovac nije preveo ceo \u201eGorski vijenac\u201c. Po\u0161to su prevodi \u201eGorskog vijenca\u201c na neke druge jezike tako cenjeni, iako su ih uradile osobe manje kvalifikovane od akademika, to samo dokazuje da je francuski jedan od jezika koji su najmanje pogodni za prevo\u0111enje Njego\u0161a. Idealan prevod na ovaj jezik morao bi imati osobine jezika i stila \u201ePesme o Rolandu\u201c, Kornejevog \u201eSida\u201c, \u201eLegende vekova\u201c Viktora Igoa i sve to nadahnuto uzvi\u0161enom snagom, lapidarno\u0161\u0107u, re\u010dito\u0161\u0107u i monumentalno\u0161\u0107u jezika velikog pesnika Njego\u0161a.\u201c<\/p><\/blockquote>\n

\u00a0Slede citati iz knjiga koje se retko nalaze, a koje je napisao profesor Ibrovac:<\/em><\/p>\n

Citat iz eseja \u201eVuk i Francuzi\u201c(1966):<\/em><\/h3>\n

\u201eVuk Karad\u017ei\u0107 je jo\u0161 u mladosti stekao izvesna znanja iz helenskog, latinskog i staroslovenskog jezika. Prelazak u Srem doveo ga je u dodir sa svim jezicima tada\u0161nje Austrije.<\/p>\n

Najzad, \u017eenidba sa Anom Kraus i boravljenje u Be\u010du<\/strong><\/a> podrazumevali su sve temeljnije znanje nema\u010dkog jezika<\/strong><\/a>. Izlo\u017eenost uticajima raznih jezika, prakti\u010dna vi\u0161ejezi\u010dnost kod mudrog i osetljivog \u010doveka za posledicu je imala op\u0161tu vi\u0161ekulturalnost, \u0161to je bitna odlika i prvi preduslov prevodila\u0161tva.<\/p>\n

Svest o veli\u010dini svog truda i njegovoj trajnoj vrednosti uz spremnost da se stvoreno stalno preispituje nalazimo u predgovoru za „Novi zavjet Gospoda na\u0161ega Isusa Hrista<\/strong><\/a>\u201c: [Vukove re\u010di] ‘<\/em>ja sam se trudio \u0161to sam vi\u0161e mogao i oko vjernosti i oko jezika; ali pored svega toga truda ne mogu re\u0107i da se ne\u0107e na\u0107i pogrije\u0161ke i u jednome i u drugome: jer ljudski posao nikakav ne mo\u017ee biti bez i kake pogrije\u0161ke<\/em>‘\u201c<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Citati iz eseja \u201eGete i Francuzi\u201c (1933):<\/em><\/h3>\n[Gete je imao prilike da kao dete nau\u010di dobro da govori francuski jezik. U njegovoj ku\u0107i u Frankfurtu (za vreme sedmogodi\u0161njeg rata Nema\u010dke i Francuske) stanovao je otmeni kraljevski namesnik Francuske, kont de Toran. U dodiru sa Francuzima svih dru\u0161tvenih slojeva Gete je upoznao ne samo jezik ve\u0107 i obi\u010daje, navike, mentalitet Francuza. Nemac koji je dobro poznavao Francusku i imao naklonost prema njoj, koga je francuska knji\u017eevnost nadahnjivala i napajala]\n

„Gete govori francuski sa ne\u0161to te\u0161ko\u0107e, ali korektno; ta se te\u0161ko\u0107a ose\u0107a samo po pauzi koju \u010dini izme\u0111u re\u010di. Ona nije bez izvesne \u010dari, i \u010dak \u010desto daje vrednost onome \u0161to ka\u017ee. U Geteovim pismima na francuskom, stil je bolji od sintakse, a ova bolja od pravopisa. Ma kako to zvu\u010dalo paradoksalno, mladi Nemci slu\u017eili su se u borbi protiv francuskog uticaja francuskim oru\u017ejem \u2013od slobodoumnih enciklopedista, od ushi\u0107enog ru\u0161ioca Rusoa, od novog dramskog teoreti\u010dara Didroa, od samog zajedljivog Voltera. Didrou se divio, ali delo u kome Gete najosudnije ustaje protiv bur\u017eoaskih konvencija i tradicionalnog morala, ‘za prirodna na\u010dela’<\/em> to su Jadi Mladog Vertera<\/em> (1776).“<\/p>\n

„Lepotu francuskih klasika Gete je osetio tek u Vajmaru, u aristokratskoj sredini; tada pokazuje sve ve\u0107i interes za francuska pozori\u0161na dela, prevodi na nema\u010dki Volterov „Tankred“ i iznosi ga na scenu.“<\/p>\n

„Gete je pokazivao stalan i sistematski interes za francusku knji\u017eevnost, kao i za ostale pojave francuskog kulturnog \u017eivota. Skoro o svim piscima je dao svoj sud koji je mo\u017eda povr\u0161an i nepouzdan u mladosti, bivao sve dublji i samosvojniji u zrelim Geteovim godinama. Gete priznaje veliki dar Viktoru Higu [Viktor Igo], ali ne podnosi njegovu preteranu sklonost za antiteze i negovu izve\u0161ta\u010denost, naro\u010dito u ‘<\/em>Bogorodi\u010dinoj crkvi u Parizu’<\/em><\/strong>.“<\/p>\n

„Kao \u0161to je nepristrasno sudio o francuskim piscima, tako je isto cenio sva preimu\u0107stva francuskog jezika. Gete je u francuskom jeziku ose\u0107ao duh i temperament francuskog naroda: njegov dru\u0161tveni karakter, njegove logi\u010darske, besedni\u010dke i diplomatske odlike. Ali on je isticao i ono \u0161to je smatrao kao nali\u010dje ovih osobina: izvesna pre\u0107utkivanja, povr\u0161na, konvencionalna \u0107askanja, izve\u0161ta\u010dene perifraze, izvesnu sku\u010denost i suvoparnost.“<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napisala:\u00a0Valentina Brankovi\u0107 Miodrag Ibrovac (1885-1973) je bio prevodilac stare garde. Malo je podataka od kojih bismo mogli napraviti slagalicu njegovog \u017eivota i rada. Iz nekolicine pisanih izvora, donosimo nekoliko \u010dinjenica koje su izuzetno vredne spomena. Na \u017ealost, podatke o njegovom li\u010dnom \u017eivotu te\u0161ko je prona\u0107i. Znamo samo da je Miodrag Ibrovac bio uva\u017eeni profesor francuskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-1290","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-kO","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1290","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1290"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1290\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1299,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1290\/revisions\/1299"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1290"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1290"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1290"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}