{"id":1306,"date":"2018-04-09T20:37:16","date_gmt":"2018-04-09T18:37:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1306"},"modified":"2022-03-24T17:45:21","modified_gmt":"2022-03-24T16:45:21","slug":"nada-curcija-prodanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/nada-curcija-prodanovic\/","title":{"rendered":"Nada \u0106ur\u010dija Prodanovi\u0107 – jedna od najcenjenijih prevodilaca biv\u0161e Jugoslavije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"HerojiNada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107<\/strong> jedna je od neizmerno va\u017enih prevodilaca Srbije i regiona koja je fenomenalno umela da spoji znanje i ljubav prema poslovima koje je obavljala. Pri\u010da o Nadi \u010cur\u010dija-Prodanovi\u0107 je prilika da se prisetimo sjajnih i uspe\u0161nih \u017eena u poslu prevodila\u0161tva.<\/p>\n

Ro\u0111ena je u Banja Luci 1923. godine, ali je od Drugog svetskog rata \u017eivela u Beogradu.<\/p>\n

Studirala je prava, zavr\u0161ila vi\u0161u muzi\u010dki \u0161kolu i vanredno diplomirala engleski jezik<\/strong><\/a> preko British Council<\/strong>-a. Zaslu\u017eeno je posedovala zvani\u010dnu licencu Cambridge Diploma of English Studies<\/em><\/strong>. Nekoliko godina je bila zaposlena kao profesor klavira u baletskoj \u0161koli „Lujo Davi\u010do<\/strong>“ u Beogradu.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i ovom bogatom iskustvu napisala je roman za mlade \u201cBallerina\u201d<\/em> na engleskom jeziku.<\/p>\n

\u017divela je \u017eivotom umetnika, intelektualca, kosmopolite. Pored neosporno \u0161irokog obrazovanja, gospo\u0111a Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 mnogo je vi\u0161e poznata po fantasti\u010dnim prevodima knjiga sa srpskohrvatskog na engleski jezik i obratno.<\/p>\n

Preko British Council-a nekoliko je puta posetila Veliku Britaniju u potrazi za materijalima, nastoje\u0107i da svojim boravkom unapredi me\u0111usobne odnose Velike Britanije i Jugoslavije. Uvek je uspevala. I uvek odli\u010dno informisala jugoslovensku publiku o razvoju britanskog pozori\u0161ta i anglosaksonske knji\u017eevnosti. Dobitnica je nagrade za \u017eivotno delo Udru\u017eenja knji\u017eevnih prevodilaca Srbije<\/em><\/strong>. Preminula je 6. novembra 1992. godine.<\/p>\n

Profesionalni i kreativni pristup prevodu<\/strong><\/h2>\n

Na izvanredan na\u010din Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 kombinovala je knji\u017eevni stil sa formom. Nije se zadr\u017eavala na pukom prevodu \u2013 i\u0161la je mnogo dalje<\/a>. Prera\u0111ivala je pripovetke u drame – za radio i televiziju, pisala romane i objavljivala tekstove u knji\u017eevnim \u010dasopisima. Izdvajamo glavne teme njenog rada.<\/p>\n

1) Po\u010detak rada u prevodila\u0161tvu<\/strong><\/h3>\n

Prevo\u0111enjem se intenzivno bavila od 1950. godine. Za dvadesetak godina prevela je preko stotinu naslova, koji su nam veoma poznati: Staklena mena\u017eerija, Pobuna na Kejnu<\/em>, pozori\u0161ni komad B. \u0160oa Kandida<\/em>, Idealni mu\u017e<\/em>, Doru\u010dak kod Tifanija<\/em> itd. Na po\u010detku svoga rada prevodila je na srpskohrvatski jezik moderne engleske i ameri\u010dke pripovetke, drame i klasi\u010dna dela anglosaksonske knji\u017eevnosti.<\/p>\n

2) Radio drame<\/strong><\/h3>\n

Drame su joj bile omiljeni \u017eanr. Sa u\u017eivanjem je radila prevod drama, ne samo za izdava\u010dke ku\u0107e ve\u0107 i za film, pozori\u0161te, radio i televiziju. Tako je u\u0161la u svet radio drama i postala veoma tra\u017eeni prevodilac, najvi\u0161e u Jugoslaviji i Engleskoj. Radio-drame su u to vreme bile veoma slu\u0161ane \u0161irom sveta. I danas ima zaljubljenika koji strastveno \u010duvaju kolekcije radio-drama.<\/p>\n

Prva narodna pri\u010da koju je Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 prevela na engleski jezik i priredila u radio-dramu bila je \u201cBiber\u010de<\/strong>\u201d (Peppercorn<\/em>). Ova drama emitovana je 1957. preko radio Londona (BBC). Uz veliki trud, priredila je jo\u0161 desetak narodnih pri\u010da u formi dramskog dijaloga, sve sa ciljem da osve\u017ei i modernizuje narodne pripovetke sa prostora Jugoslavije. Slede\u0107ih godina neke od ovih drama emituju i radio stanice u Danskoj, \u0160vedskoj, Norve\u0161koj i Nema\u010dkoj. Tako je velikom broju mladih ljudi velikih dr\u017eava Evrope omogu\u0107ila da se preko radija upoznaju sa predivnim pri\u010dama naroda Jugoslavije.<\/p>\n

3) Mitovi, legende i prepri<\/strong>\u010dane epske pesme na engleskom jeziku<\/strong><\/h3>\n

Pro\u010ditav\u0161i na engleskom jeziku Ruske pripovetke i legende<\/em> Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 pomislila je da su na\u0161e narodne pri\u010de jo\u0161 bolje, sve\u017eije, ali napisane jezikom malog naroda ostaju neotkrivene za ostali svet. Zato je prevela na engleski jezik \u201cMitove i legende\u201d<\/em>naroda Jugoslavije, a onda je izdava\u010d predlo\u017eio jo\u0161 jednu verziju, pristupa\u010dniju odraslom \u010ditaocu. Tako je nastala predivna knjiga \u201cYugoslav Folk Tales\u201d. <\/em>Iz \u0161tampe je u Jugoslaviji prvo izdanje iza\u0161lo 1960, a drugo 1966.<\/p>\n

U Americi su dva izdanja objavljena 1957. i 1960. godine. Knjiga je prevedena i na japanski jezik.<\/p>\n

\u201cYugoslav Folk Tales\u201d<\/em> obuhvata 29 odvojenih pri\u010da me\u0111u kojima: bajke, legende, basne, pripovetke.<\/p>\n

Izbor je napravila iz antologije Vuka Karad\u017ei\u0107a i Ja\u0161e Prodanovi\u0107a. Odabrala je pri\u010de koje najbolje ilustruju duh i mentalitet na\u0161eg naroda, smisao za humor i fantastiku i svedo\u010de o vekovnom bogatstvu narodne mudrosti. Knjiga je nai\u0161la na sjajne kritike u knji\u017eevnom svetu i u tada\u0161njoj \u0161tampi:<\/p>\n

\u201cFantasti\u010dan spoj sve\u017eeg, lokalnog na\u010dina pristupa prevo\u0111enju tako slo\u017eene teme. Re\u010dnik je prikladan, ekonomi\u010dan, a stil pisanja duhovit.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

Uspeh je bio vetar u le\u0111a, pa je Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 1963.\u00a0 napisala tj. prevela na engleski jezik i priredila zbirku pri\u010da \u201cHeroes of Serbia<\/strong>\u201d. <\/em>U njima se posvetila prepri\u010davanju srpske narodne epske pesme nastale posle kosovskog boja. Pri\u010de su veoma zanimljive \u2013 mali osvrt na istorijske doga\u0111aje i legende: The Building of Ravanica, Tsar Lazar and tsaritsa Militsa, The Maiden of Kossovo, Kralyevich Marko and the Vila, Kralyevich Marko Abolishes the Wedding tax <\/em>etc.<\/p>\n

Kao u svakoj na\u0161oj epskoj pesmi tu je obavezna metafora u portretisanju Kraljevi\u0107a Marka, cara Du\u0161ana i ostalih vitezova Kosovskog boja. Svi su prikazani kao hrabri junaci koji se bore protiv osvaja\u010da. U Americi je knjiga \u201cHeroes of Serbia\u201d<\/em> iza\u0161la 1964. Neku godinu kasnije prevedena je i na holandski i italijanski jezik. \u010cak je i ugledni \u201cTajms\u201d pohvalio originalost izdanja, opremu knjige, ilustracije i perfektan stil pisanja na engleskom jeziku.<\/p>\n

4) Pisac romana<\/strong><\/h3>\n

Recepcija prevedenih pri\u010da kod mladih ljudi bila je odli\u010dna. Slede\u0107i svoju intuiciju Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 se oprobala i kao pisac. Napisala je 1961. roman \u201cBallerina<\/strong>\u201d<\/em> na engleskom jeziku za izdava\u010dku ku\u0107u Oxford University Press<\/em>. Ovaj tinejd\u017e roman je nastao na osnovu njenog li\u010dnog iskustva kao predava\u010da u \u0161koli. Odli\u010dno \u0161tivo za dana\u0161nje starije osnovce i srednjo\u0161kolce, \u201cBallerina\u201d<\/em> je pisana na te\u010dnom i jasnom engleskom jeziku, sa naro\u010ditim smislim za psihologiju mladih, sa nenametljivom porukom da trud, rad i ljubav prema pozivu pobe\u0111uju sve prepreke. Roman je nai\u0161ao na odli\u010dne kritike, posebno u inostranstvu, u Britaniji i Holandiji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

5) Izbor nekoliko prevoda Nade \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107<\/strong><\/h3>\n

U katalogu Narodne biblioteke Srbije, uva\u017eeni prevodilac Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 ima vi\u0161e od osamdeset naslova<\/strong>. Neke od knjiga u njenom prevodu koje smo \u010ditali, na srpskom i na engleskom jeziku su:<\/p>\n

# Antologije<\/u>: \u201cModerne engleske pripovetke\u201d i \u201cModerne ameri\u010dke pripovetke\u201d;<\/p>\n

# Romani i drame<\/u>: Fielding Burke, \u201cSinovi stranca\u201d (Sons of the stranger); Williams T. \u201cStaklena mena\u017eerija\u201d (The Glass Menagerie); Rattigan, T. M. \u201cDuboko plavo more\u201d(The Deep Blue Sea) i \u201cBrauningova verzija\u201d (The Browning Version); Austen, Jane, \u201cMensfild park\u201d (Mansfield Park);<\/p>\n

Osborne, J. \u201cOsvrni se u gnevu\u201d (Look Back in Anger); Pinter, H. \u201cBez pogovora\u201d (The Dumb Waiter); Shaw, G. B. \u201cMilionerka\u201d (The Millionairess); drama Dobrice \u0106osi\u0107a \u201cOtkri\u0107e\u201d(The Revelation, adaptacija Jovan \u0106irilov i Miroslav Belovi\u0107); Kapote, T. \u201cDoru\u010dak kod Tifanija\u201d (Breakfast at Tiffany’s) i mnoge druge.<\/p>\n

# Radio drame na engleskom jeziku<\/u>: \u201cThe Magic Ring\u201d, \u201dA Mansion neither in the Sky nor on the Earth\u201d, \u201dThe Tsar’s Son and the Dragon\u201d, \u201cThe Poor Youth and\u00a0 the Fox\u201d.<\/p>\n

Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 je pisala knji\u017eevne kritike i prikaze za na\u0161e i strane knji\u017eevne \u010dasopise.<\/p>\n

I danas ozbiljne izdava\u010dke ku\u0107e objavljuju klasike sa njenim prevodima. Dereta<\/em> je 2014. objavila Kastanedino \u201cU\u010denje Don Huana<\/strong>\u201d, Nova knjiga plus<\/em> i Liber novus<\/em> su 2014. i 2016. objavili roman \u201cMensfild park\u201d. Alnari<\/em> je 2005. objavio \u201cHomerovu k\u0107i\u201d Roberta Grevsa.<\/p>\n

 <\/p>\n

***<\/p>\n

U nastojanju da od zaborava sa\u010duvamo jedan interesantan intervju iz \u010dasopisa \u201ePrakti\u010dna \u017eena“ iz 1959. godine, prekucali smo ga i priklju\u010dili \u010dlanku koji smo ve\u0107 imali o Nadi \u0106ur\u010diji Prodanovi\u0107, te ga objavljujemo celosti.<\/p>\n

 <\/p>\n

25 pitanja magazina<\/p>\n

PRAKTI\u010cNA \u017dENA<\/strong><\/p>\n

ODGOVARA<\/p>\n

Nada Prodanovi\u0107 \u0106ur\u010dija<\/p>\n

 <\/p>\n

Ljubitelji engleske i ameri\u010dke proze \u010desto su na koricama svojih omiljenih knjiga vi\u0111ali ime Nade Prodanovi\u0107-\u0106ur\u010dije, ali mo\u017eda im nije palo na um da se polje rada te vredne mlade \u017eene ne ograni\u010dava samo na prevode. Po profesiji ona je \u2013 nastavnik muzike. Sem toga, prevela je \u010ditav niz drama koje se nalaze na repertoaru na\u0161ih pozori\u0161ta. Zato se redakcija \u201ePrakti\u010dne \u017eene\u201c obratila drugarici Prodanovi\u0107 u \u017eelji da i svoje \u010ditateljke upozna s njenim \u017eivotom.<\/p>\n

 <\/p>\n

    \n
  • Mo\u017ee li jedna \u017eena da bude istovremeno i nastavnik muzike, i prevodilac, pa \u010dak i doma\u0107ica, pa da ipak stigne da odgovori svojim obavezama?<\/li>\n<\/ul>\n

    – Mislim da to sve zavisi od temperamenta. Meni je ta raznovrsnost neophodna, a mo\u017eda bi neko drugi, ko bi se posvetio samo jednom pozivu, mogao da pru\u017ei vi\u0161e<\/em>.<\/p>\n

      \n
    • \u0160ta ste studirali?<\/li>\n<\/ul>\n

      – To zvu\u010di pomalo paradoksalno: ja sam studirala pravo, a svog zadovoljstva radi poha\u0111ala sam i Muzi\u010dku akademiju. Sam \u017eivot je i posle od mene stvorio ono \u0161to sam danas. <\/em><\/p>\n

        \n
      • Va\u0161 prvi prevod?<\/li>\n<\/ul>\n

        – \u201eKraljevska krv\u201c Sinklera Luisa. Ba\u0161 u vreme kad sam predala svoj prvi prevod u \u0161tampu, ja sam se i zaposlila – kao nastavnik muzike. Otad se stalno kre\u0107em na ova dva koloseka.<\/em><\/p>\n

          \n
        • Kasnije ste se, uglavnom, ipak opredelili za prevode savremenih drama?<\/li>\n<\/ul>\n

          – Da, veoma volim pozori\u0161te i to me je valjda navelo da se zainteresujem za dramu, uglavnom <\/em><\/p>\n

          savremenu. Po\u010dela sam od Tenesi Vilijamsa: \u201eStaklenom mena\u017eerijom\u201c, zatim sam prevela \u0160oove \u201eKandidu\u201c i \u201eNikad se ne zna\u201c, Voukovu \u201ePobunu na Kejnu\u201c, Ratiganove\u00a0 \u201eZasebne stolove\u201c i \u201eDuboko plavo more\u201c, Osbornovog \u201eZabavlja\u010da\u201c…<\/em><\/p>\n

            \n
          • I u svom drugom pozivu ste na neki na\u010din vezani za teatar?<\/li>\n<\/ul>\n

            – Da, videla sam ve\u0107 nekoliko generacija u\u010denika koji polako osvajaju na\u0161e scene. Naravno, dovoljno je, po mom mi\u0161ljenju, da u \u010ditavoj klasi samo jedan mnogo obe\u0107ava, pa da to predstavlja uspeh. Eto, Du\u0161anka Sifnios je pro\u0161la kroz na\u0161u \u0161kolu, pa Du\u0161an Trnini\u0107…<\/em><\/p>\n

              \n
            • A \u0161ta vi predajete?<\/li>\n<\/ul>\n

              – Klavir, a to je takozvani \u201eneigra\u010dki\u201c predmet. Me\u0111utim, u\u010denici kudikamo radije pose\u0107uju \u010dasove, na primer, klasi\u010dnog baleta.<\/em><\/p>\n

                \n
              • Mnoge majke htele bi da im k\u0107i postane balerina, jer \u201eima smisla za igru\u201c. Zato vam postavljamo pitanje: da li je naporno u\u010diti balet?<\/li>\n<\/ul>\n

                – I te kako! Uostalom, presudite sami. Ja \u0107u vam samo navesti predmete koji se moraju savladati, naravno, ne svi odjednom, ve\u0107 u toku osam godina. To su: ritmika, klasi\u010dni balet, karakterne, folklorne i istorijske igre, zatim solfe\u0111o, klavir; istorija muzike, muzi\u010dki oblici, istorija igre, kostimografija i gluma. <\/em><\/p>\n

                  \n
                • Koji je, uglavnom, uzrast va\u0161ih u\u010denica?<\/li>\n<\/ul>\n

                  – Od jedanaest do osamnaest godina. To samo vam ka\u017ee da ta deca imaju obaveza i prema onoj drugoj \u0161koli: osmoletki ili gimnaziji. Sem toga, mi iz nastavni\u010dkog kolegijuma poku\u0161avamo da ih zainteresujemo ne samo za balet, ve\u0107 i za mnoge druge grane umetnosti. <\/em><\/p>\n

                    \n
                  • Na primer?<\/li>\n<\/ul>\n

                    – Koncerti, pozori\u0161ta, slikarske izlo\u017ebe \u2013 sve to treba da im postane navika za \u0161irim znanjem. <\/em><\/p>\n

                      \n
                    • Da li su ta deca istrajna?<\/li>\n<\/ul>\n

                      – Nema u\u010denika koji bi drage volje iza\u0161ao iz \u0161kole. Na prvom polugo\u0111u odstrane se oni koji ne zadovoljavaju – to je neka vrsta robe – a oni koji ostanu kao po pravilu veoma su ambiciozni i bar prve dve godine neobi\u010dno revnosni.<\/em><\/p>\n

                        \n
                      • A kasnije?<\/li>\n<\/ul>\n

                        – Oni koji su talentovani mahom ne rade ni\u0161ta drugo nego se oslanjaju na taj svoj talenat. Me\u0111utim, oni drugi su daleko vredniji, pa svojom uporno\u0161\u0107u i trudom postignu ponekad vi\u0161e od onih talentovanih.<\/em><\/p>\n

                          \n
                        • Da li se to odnosi i na de\u010dake koji poha\u0111aju baletsku \u0161kolu?<\/li>\n<\/ul>\n

                          – U na\u0161oj \u0161koli ima mnogo manje de\u010daka nego devoj\u010dica. Roditelji nerado \u0161alju mu\u0161ku decu u baletsku \u0161kolu. Ali ovo \u0161to sam rekla odnosi se na sve.<\/em><\/p>\n

                            \n
                          • Kako se ta deca kasnije probijaju do scene?<\/li>\n<\/ul>\n

                            – Jo\u0161 do pre nekoliko godina na\u0161i u\u010denici su lako dobijali zaposlenje. Me\u0111utim, u poslednje vreme je to malo te\u017ee, jer su glavna pozori\u0161ta popunjena.<\/em><\/p>\n

                              \n
                            • Nameravate li u dogledno vreme da napustite balet za ljubav drame?<\/li>\n<\/ul>\n

                              – Ne, jer me privla\u010di dinamika i jednog i drugog poziva. Ne \u017eelim da se povu\u010dem u svet knjiga i izgubim kontakt sa \u017eivahnim, razdraganim svetom mojih u\u010denica. Sli\u010dni razlozi su me naveli da po\u010dnem da prevodim drame. Dijalog \u2013 to je sam \u017eivot. A ima izvesnih dijaloga koji su takore\u0107i neprevodivi. Onda prevodilac mora u neku ruku postati kreator.<\/em><\/p>\n

                                \n
                              • Kako do\u017eivljavate premijere komada koje ste vi preveli?<\/li>\n<\/ul>\n

                                – S tremom, sa u\u017easnom tremom. Koliko puta sam se zaveravala da ne\u0107u i\u0107i na premijeru, pa ipak me ne\u0161to povu\u010de i ja odlazim u pozori\u0161te da vidim \u201eishod bitke\u201c.<\/em><\/p>\n

                                 <\/p>\n

                                  \n
                                • To zna\u010di da uspeh ili nespeh komada donekle smatrate kao svoj li\u010dni uspeh ili neuspeh?<\/li>\n<\/ul>\n

                                  – Pa, skoro da je tako. Eto, \u201eKandida\u201c je pro\u0161le godine do\u017eivela svoju stotu predstavu i to je za mene predstavljalo veliku radost. <\/em><\/p>\n

                                    \n
                                  • Koliko je nama poznato, vi ste prevodili ne samo sa engleskog, ve\u0107 i na engleski?<\/li>\n<\/ul>\n

                                    – Verovatno mislite na na\u0161e narodne pripovetke koje je u mom prevodu izdalo Oksfordsko izdava\u010dko preduze\u0107e.<\/em><\/p>\n

                                      \n
                                    • Jeste li se du\u017ee vremena za to pripremali?<\/li>\n<\/ul>\n

                                      – Ne. Poha\u0111ala sam neka predavanja na Oksfordskom univerzitetu. Bilo je to 1954. U to doba se jo\u0161 vrlo malo na\u0161ih stvari prevodilo na engleski jezik. Tek kasnije po\u010deli su da prevode dela Andri\u0107a i drugih jugoslovenskih autora. Me\u0111utim, zapazila sam da kod engleske publike postoji interesovanje i za na\u0161u literaturu i za na\u0161 folklor. Pomislila sam: mo\u017eda bi ih to zanimalo i prevela sam za probu tri narodne pripovetke.<\/em><\/p>\n

                                        \n
                                      • Jeste li ih doslovno preveli ili prepri\u010dali?<\/li>\n<\/ul>\n

                                        – Samo jednu sam doslovno prevela, a druge dve sam prepri\u010dala, upravo poku\u0161ala sam da ih saop\u0161tim jezikom shvatljivim prose\u010dnom engleskom \u010ditaocu i njihovoj omladini.<\/em><\/p>\n

                                          \n
                                        • Da li ste dugo \u010dekali na rezultate?<\/li>\n<\/ul>\n

                                          – Takore\u0107i ni dvadeset \u010detiri \u010dasa. Kako se ka\u017ee jezikom poslovnih ljudi, bili su veoma ekspeditvni. Jednog dana predala sam rukopis, a ve\u0107 slede\u0107eg dobila sam poziv da u devet \u010dasova izjutra do\u0111em kod izdava\u010da na zaklju\u010denje ugovora.<\/em><\/p>\n

                                            \n
                                          • Kakav je bio odziv publike?<\/li>\n<\/ul>\n

                                            – Mislim da se mo\u017ee re\u0107i da je bio pozitivan, bar sude\u0107i po pismima koja sam dobijala. Ali ono \u0161to je na mene ostavilo naro\u010dito dubok utisak bila su pisma dece na\u0161ih iseljenika koja su odrasla u Americi i ne znaju na\u0161 jezik. Zahvaljivali su mi zato \u0161to im je moj prevod omogu\u0107io da se upoznaju s narodnom pripovetkom njihovih predaka.<\/em><\/p>\n

                                              \n
                                            • Jeste li jo\u0161 \u0161togod prevodili na engleski?<\/li>\n<\/ul>\n

                                              – Za Bi-Bi-Si (britansku radio-mre\u017eu) napisala sam tri de\u010dje drame \u010dija se radnja zasniva na na\u0161im narodnim pri\u010dama. \u201e\u010carobni prsten\u201c, \u201eBiber\u010de\u201c i \u201e\u010cardak ni na nebu ni na zemlji\u201c… \u00a0<\/em><\/p>\n

                                                \n
                                              • Valjda ovo poslednje zato \u0161to se i vi pomalo ose\u0107ate kao da ste na nekom sli\u010dnom \u010dardaku?<\/li>\n<\/ul>\n

                                                – Da, upravo ni na nebu ni na zemlji. Jedan od problema su jo\u0161 i moje obaveze kao \u017eene – doma\u0107ice. Kao nastavnik muzike ne propu\u0161tam nijedan va\u017eniji koncert, a isto tako se ose\u0107am obaveznom da vidim gotovo svaku dramsku predstavu. Ali za to treba vremena!<\/em><\/p>\n

                                                  \n
                                                • Ba\u0161 to nas i zanima: kako planirate vreme?<\/li>\n<\/ul>\n

                                                  – Vi ka\u017eete: vreme, a ja ka\u017eem: minut. Svaki minut mi je skup. Sad me trenutno okupira jedno pitanje: Za\u0161to \u017eene iz servisa nerado ostaju samo po cetiri \u010dasa, koliko bi meni, recimo bilo potrebno, ve\u0107 zahtevaju da ih anga\u017eujete bar za osam \u010dasova? Ve\u0107 nekoliko puta mi se to dogodilo.<\/em><\/p>\n

                                                    \n
                                                  • Kakvi su va\u0161i planovi za budu\u0107nost i kakve \u017eelje imate?<\/li>\n<\/ul>\n

                                                    – Planovi, to se zna – rad, rad i rad! \u0160to se \u017eelja ti\u010de volela bih da prevedem jednu savremenu na\u0161u dramu na engleski.<\/em><\/p>\n

                                                     <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                                                    Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 Nada \u0106ur\u010dija-Prodanovi\u0107 jedna je od neizmerno va\u017enih prevodilaca Srbije i regiona koja je fenomenalno umela da spoji znanje i ljubav prema poslovima koje je obavljala. Pri\u010da o Nadi \u010cur\u010dija-Prodanovi\u0107 je prilika da se prisetimo sjajnih i uspe\u0161nih \u017eena u poslu prevodila\u0161tva. Ro\u0111ena je u Banja Luci 1923. godine, ali je od Drugog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1309,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-1306","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/04\/Nada-Curcija-Prodanovic.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-l4","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1306","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1306"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1306\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1689,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1306\/revisions\/1689"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1309"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1306"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1306"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1306"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}