{"id":1390,"date":"2018-08-08T23:11:28","date_gmt":"2018-08-08T21:11:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1390"},"modified":"2022-03-24T17:43:29","modified_gmt":"2022-03-24T16:43:29","slug":"laza-kostic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/laza-kostic\/","title":{"rendered":"Laza Kosti\u0107 – pionir u prevo\u0111enju \u0160ekspira na srpski jezik"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Laza
Laza Kosti\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Devetnaesti vek je verovatno najzna\u010dajni period istorije civilizacije, vreme kada je svet postao umre\u017een telegrafom, parobrodom i \u017eeleznicom. Vek transformacije poljoprivrednih dru\u0161tava u industrijska i vreme istra\u017eivanja promenjivih odnosa ljudskih bi\u0107a i prirode.<\/p>\n

Vreme nastanka novih, nacionalnih dr\u017eava i osnivanja gradova. I na na\u0161im prostorima 19. vek je bio ispunjen burnim istorijskim doga\u0111ajima: borbama za oslobo\u0111enje i nezavisnost, idejnim i politi\u010dkim borbama, u Vojvodini i \u0161irom Srbije, dominacijom panslavizma i kasnije nacionalisti\u010dkih ideja.<\/p>\n

Prate\u0107i ova de\u0161avanja, a daleko od razvijenog zapada, iz provincije Otomanskog carstva, u Srbiju je polako prodirao modernizam.<\/p>\n

Gra\u0111ani nisu vi\u0161e primitivni i neuki ve\u0107 obrazovana, srednja klasa, a industrijalizacija postaje zamajac promena. Prvih decenija 19. veka Srbija nije bila u centru interesovanja zapadnih Evropljana.<\/p>\n

Na\u0161a knji\u017eevnost je u prvoj polovini XIX veka bila pod uticajem raznih filozofskih ideja i knji\u017eevnih pravaca i tra\u017eila puteve ka svojoj samostalnosti. Strani uticaji su bili nezaobilazni, tu mislimo na uticaj austrougarske, nema\u010dke, ruske i francuske, a tek krajem veka i engleske knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Engleska knji\u017eevnost je do\u0161la do nas najkasnije, jer do osamdesetih godina nije bilo uslova za u\u010denje engleskog jezika u \u0161kolama. Prvi kurs za u\u010denje ovog jezika otvoren je na Velikoj \u0161koli 1884.godine. Ko je god \u017eeleo da \u010dita ili prevodi sa engleskog jezika<\/a> morao je da se sna\u0111e preko posredni\u010dke literature, sa drugih jezika.<\/p>\n

Laza Kosti\u0107, mali portret velikana srpskog romantizma<\/h2>\n

Zamislimo sada situaciju u kojoj jedan mladi\u0107 neobi\u010dnih interesovanja, ogromne volje i entuzijazma objavi svoj prvi prevod sa engleskog jezika: u „Letopisu Matice srpske“ 1859. odlomak iz „Romea i Julije“ i u „Danici“odlomak iz istoimene drame.<\/p>\n

Laza Kosti\u0107 je u to vreme bio na\u0161 najobrazovaniji knji\u017eevnik.<\/p><\/blockquote>\n

Vi\u0161u gimnaziju u Budimu poha\u0111ao je na nema\u010dkom jeziku, a tokom svog bogatog radnog veka koristio je aktivno i odli\u010dno poznavao starogr\u010dki<\/a>, latinski<\/a>, ma\u0111arski<\/a>, gr\u010dki, nema\u010dki<\/a>, francuski, engleski i ruski jezik<\/a>.<\/p>\n

Nije ni \u010dudo \u0161to je prevodio Homerovu „Ilijadu“ sa originala, a doktorat pravnih i politi\u010dkih nauka u Budimpe\u0161ti odbranio na latinskom jeziku.<\/p>\n

Knji\u017eevni istori\u010dari ka\u017eu da je Laza Kosti\u0107 knji\u017eevnik koji se bavio najraznovrsnijim temama i vanliterarnim radom u 19. veku. Zanimala ga je lingvistika, filozofija, knji\u017eevnost. Pisao je originalne drame, prozu, pesme, bio nepristrasan pozori\u0161ni kriti\u010dar, prevodio \u0160openhauera, Ni\u010dea, Hegela.<\/p>\n

Bavio se nacionalnim temama, politikom. Cenio je ulogu ma\u0161te u hramu nauke, po\u0161tovao nauku i govorio da „svaki pesnik treba da ima ne\u0161to i od filosofije, i obratno“ i stalo mu je do „ukr\u0161taja razuma i ma\u0161te, ra\u010duna i \u010duvstva, mozga i srca“.<\/p>\n

Uvek otvorenog uma i duha, imao je neizmeran pesni\u010dki talenat. Njegova poetika je dijalo\u0161ka. Laza nikad nije jednosmeran, njegovo mi\u0161ljenje i postupak pisanja stihova su nekako vi\u0161epolni, nema jednoli\u010dnosti.<\/p>\n

Taj dijalog ga je pratio kroz ceo \u017eivot. Uvek sumnja i dualizam, sudar na\u010dela i borba mi\u0161ljenja. Takav je bio i kao prevodilac. Onaj divan stih iz „Santa Maria della Salute<\/strong>“ dovoljan je opis: „dve se u meni pobi\u0161e sile, mozak i srce, pamet i slast<\/strong>„.<\/p>\n