{"id":1401,"date":"2018-09-08T14:04:13","date_gmt":"2018-09-08T12:04:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1401"},"modified":"2018-09-10T10:23:10","modified_gmt":"2018-09-10T08:23:10","slug":"najcesce-greske-u-srpskom-jeziku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/najcesce-greske-u-srpskom-jeziku\/","title":{"rendered":"103 naj\u010de\u0161\u0107e gre\u0161ke u srpskom jeziku"},"content":{"rendered":"

Pod standardnim jezikom podrazumeva se autonoman vid jezika, normiran, elasti\u010dno stabilan i funkcionalno polivalentan koji nastaje u onom trenutku kada se jedna etni\u010dka ili nacionalna grupa po\u010dne slu\u017eiti tim jezikom i izvan okvira nacije.<\/p>\n

Formiranje standardnog jezika je dug proces<\/a> u kojem se te\u017ei da se ustale elementi njegove strukture, tj. proces tokom\u00a0 kog jezik treba da se normira. Najbolje je kada jezik ima dovoljno vremena da se navedeni proces realizuje prirodnim putem, spontano, me\u0111utim standardni jezici naj\u010de\u0161\u0107e nastaju svesnom intervencijom pojedinca ili grupe. Takav je slu\u010daj i sa srpskim jezikom.<\/p>\n

Srpski standard se najpre razvijao prema svakodnevnom govoru sela uz oslonac na jezik narodne knji\u017eevnosti, a onda su se uklanjale pojedine regionalne i dijalekatske razlike.<\/p>\n

Jezik se ujedna\u010davao, prihvatale su se pojedine crte gradskih govora da bi mu kona\u010dnu formu dao knji\u017eevni i razgovorni izraz glavnog grada. Kao rezultat standardizacije i normiranja jezika, pojavljuju se razli\u010diti priru\u010dnici, gramatike i pravopisi. Me\u0111utim, pravila data u navedenim priru\u010dnicima nisu definitivna.<\/p>\n

Jezik se stalno menja iz razli\u010ditih razloga, a zadatak lingvista je da te promene prate i one koje su dobre i opravdane- prihvate, a one koje nisu- isklju\u010de iz standarda.<\/p>\n

U daljem tekstu bi\u0107e predstavljene najfrekventnije jezi\u010dke nedoumice, te \u0107e biti izdvojeno \u0161ta je pravilno, a \u0161ta nije.<\/p>\n

#1 Odvojeno i sastavljeno pisanje re\u010di<\/h2>\n
    \n
  1. Ako je re\u010dca li <\/em>povezana s karakterom re\u010denice ili sa glagolom, pi\u0161e se odvojeno: Da li<\/strong> si tu? Je li<\/strong> tako? U razgovornom stilu se javlja i uzre\u010dica je li\u00a0 <\/em>koja se tako\u0111e pi\u0161e odvojeno, a u mno\u017eini se upotrebljava i oblik\u00a0jelte.<\/em><\/li>\n
  2. Re\u010dca ne <\/em>za negiranje se ne spaja s glagolima: ne znam, ne shvatam<\/strong>… Izuzeci su glagoli: ne\u0107u, nemam, nemoj, nisam.<\/li>\n
  3. Odvojeno se pi\u0161e re\u010dca i te <\/em>koja slu\u017ei za isticanje: i te kako.<\/strong><\/li>\n
  4. Kod prideva i imenica re\u010dca NE srasta sa drugom re\u010di, pa tako imamo ne\u010doveka<\/strong>, neznanje<\/strong>, nezrelog<\/strong> ili nepismenog<\/strong>, a NE \u2013 ne \u010doveka, ne pismenog\u2026<\/li>\n
  5. Zamenice sa ni <\/em>se pi\u0161u spojeno bez predloga, ali kada se upotrebe s predlogom, on razdvaja sastavnice: ni od koga, ni u \u0161to, ni sa \u010dim.<\/strong><\/li>\n
  6. Pomo\u0107na re\u010d put<\/em> pi\u0161e se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri: jedanput<\/strong>, dvaput<\/strong>, triput, <\/strong>ali odvojeno uz vi\u0161e\u010dlane brojeve \u010diji je poslednji \u010dlan \u00a0jedan, uz redne brojeve i zamenice: trideset i jedan put, prvi put, ovaj put<\/strong>; dok se oblik puta <\/em>\u00a0uvek pi\u0161e odvojeno: dva puta, tri puta, nekoliko puta.<\/strong><\/li>\n
  7. U spojevima predlog-imenica, spojeno se pi\u0161u nova, pomerena zna\u010denja konstrukcije: napre\u010dac, zauzvrat<\/strong>.<\/li>\n
  8. Odvojeno se pi\u0161e u kratko vreme<\/strong>, ali u zna\u010denju sa\u017eeto<\/em>, pi\u0161e se spojeno: ukratko<\/strong>.<\/li>\n
  9. Sastavljeno se pi\u0161u spojevi prideva koji \u010dine tesnu vezu, podrazumevanu smisaonu celinu: \u0107irilometodijevski jezik<\/strong>.<\/li>\n
  10. Odvojeno se pi\u0161u predlo\u0161ke veze s li\u010dnim zamenicama: preda mnom, sa mnom, uza me.<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

    #2 Pisanje re\u010di sa crticom<\/h2>\n
      \n
    1. Kada je re\u010d o terminu e-mail \/ email \/ mail, u srpskom jeziku, pravilno je re\u0107i i pisati imejl<\/strong> ili mejl<\/strong>. Imejl-adresa<\/strong> se pi\u0161e sa crticom.<\/li>\n
    2. Prefiksoid radio<\/em> koji se odnosi na zra\u010denje, pi\u0161e se spojeno: radioaktivnost<\/strong>, ali onaj koji se odnosi na radio \/ radijski, pi\u0161e se sa crticom: radio-televizija.<\/strong><\/li>\n
    3. Prefiksoid foto <\/em>koji se odnosi na fotografije pi\u0161e se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna: fotograf<\/strong>, ali \u00a0sa crticom ako je druga sastavnica samostalna: foto-atelje, foto-kopija, foto-monta\u017ea.<\/strong><\/li>\n
    4. Sastavljeno se pi\u0161e slo\u017eenica sa prefiksoidom auto <\/em>kada zna\u010di-samo ili sopstveni: autoportret<\/strong>, autobiografija, <\/strong>ali kao skra\u0107enica od-automobil ili automobilski, pi\u0161e se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto kamp.<\/strong><\/li>\n
    5. Ako se dva formanta pojave udvojeni ili u pro\u0161irenim vezama, normira se odvojeno pisanje: auto i moto trke.<\/strong><\/li>\n
    6. Kada se imeni\u010dke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge re\u010di, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-\u010dasovni, 30-satni.<\/strong><\/li>\n
    7. Crtica se pi\u0161e kao spojni znak izme\u0111u drugog dela slo\u017eenice ili izvedenice i prvog njenog dela izra\u017eenog ciframa: 75-godi\u0161njak.<\/strong><\/li>\n
    8. Pravopis propisuje da je bolje pisati dvadesetak<\/strong> slovima, nego 20-ak.<\/li>\n
    9. Kada su u pitanju uzvici, spojeno se pi\u0161e uzvik upomo\u0107, <\/strong>a primeri poput jao-jao<\/strong>, tip-top, hm-hm <\/strong>se pi\u0161u sa crticom.<\/li>\n
    10. Spojevi kod leksike stranog porekla se prilago\u0111avaju pravilima srpskog jezika ili se prenosi pravopis iz jezika iz kojeg se re\u010di preuzimaju u slu\u010daju da je spoj zna\u010denjski neprozirni: bajpas, rentakar, fusnota.<\/strong><\/li>\n
    11. Pravilno je pisati zookultura<\/strong>, zoologija<\/strong>, ali zoo-vrt <\/strong>kao skra\u0107enicu od zoolo\u0161ki vrt.<\/em><\/li>\n
    12. Lekseme s prefiksoidom video<\/em> pi\u0161u se spojeno kada je druga sastavnica nesamostalna ili zna\u010denjski neprozirna: videoteka<\/strong>, ali sa crticom video-plejer<\/strong> kada je druga sastavnica samostalna.<\/li>\n
    13. Kada su u pitanju tradicionalna i njima sli\u010dna relativno novija stilska skra\u0107enja kod kojih se prva sastavnica (imenica) ose\u0107a kao pridev, pi\u0161u se sa crticom: fiks-ideja<\/strong>, set-lopta<\/strong>, set-me\u010d lopta.<\/strong><\/li>\n
    14. Udvojena \u017eenska prezimena se, kao i udvojena mu\u0161ka, pi\u0161u odvojeno: Olga Petrovi\u0107 Koji\u0107<\/strong><\/li>\n
    15. Kombinacije razli\u010ditih boja pi\u0161u se sa crticom: crno-\u017euta<\/strong><\/li>\n
    16. Slo\u017eenice za obele\u017eavanje nijansi se pi\u0161u spojeno: zelenkastoplav, tamnozelen.<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

      #3 Pleonazam (upotreba suvi\u0161nih re\u010di u govoru i pisanju)<\/h2>\n
        \n
      1. \u010cAK \u0160TA VI\u0160E – Pravilno je \u010dak ili \u0161tavi\u0161e.<\/li>\n
      2. \u010cESTO PUTA – Pravilno je \u010desto ili vi\u0161e puta.<\/li>\n
      3. KAO NA PRIMER – Pravilno je kao ili na primer.<\/li>\n
      4. IZA\u0110I NAPOLJE – Dovoljno je re\u0107i iza\u0111i.<\/li>\n
      5. SI\u0110I DOLE \u2013 Dovoljno je re\u0107i si\u0111i.<\/li>\n<\/ol>\n

        #4 Pisanje velikog slova<\/h2>\n
          \n
        1. Dodaci uz imena kao \u0161to su ustaljeni atributi, titule i sli\u010dno, koji su sastavni deo imena ili se upotrebljavaju umesto njega, pi\u0161u se velikim slovom: Don \u017duan<\/strong>, ali u op\u0161tem zna\u010denju don\u017euan \u2013 <\/strong>zavodnik.<\/li>\n
        2. Velikim po\u010detnim slovima pi\u0161u se imena etni\u010dkih grupa, nacionalnih manjina i sli\u010dno: Ju\u017eni Sloveni<\/strong>, dok se malim po\u010detnim slovom pi\u0161e prva re\u010d u sklopovima gde prva re\u010d ima zna\u010denje atributa: stari Rimljani.<\/strong><\/li>\n
        3. Imena planina i drugih uzvi\u0161enja, nizija, polja, kotlina, poluostrva i zaliva koja su dvo\u010dlana, samo se prva re\u010d pi\u0161e velikim slovom: Fru\u0161ka gora, Panonska nizija, Pan\u010di\u0107ev vrh<\/strong>.<\/li>\n
        4. U zna\u010denju zajednica manastira, obe re\u010di se pi\u0161u velikim slovom: Sveta Gora.<\/strong><\/li>\n
        5. Pridevi izvedeni sufiksima koji nisu -ov, -ev<\/em> i -in<\/em> se pi\u0161u malim slovom: srpski<\/strong>, bo\u017eji<\/strong>, bo\u017ei\u0107ni<\/strong>, uskr\u0161nji<\/strong>, ali se u formulaciji u \u010destitkama ustalilo: Sre\u0107ni Bo\u017ei\u0107ni i Novogodi\u0161nji praznici.<\/strong><\/li>\n
        6. U nazivima saveza dr\u017eava ili regionalnih organizacija, samo se prva re\u010d pi\u0161e velikim slovom: Evropska unija, Evroazijska unija.<\/strong><\/li>\n
        7. Velikim slovom pi\u0161u se imena iz umetni\u010dkih dela, simboli\u010dka imena li\u010dnosti iz javnog delovanja: Deda Mraz, Pipi Duga \u010carapa, Kosovka Devojka, Du\u0161ko Dugou\u0161ko…<\/strong><\/li>\n
        8. Nazivi vrste robe, artikala, odnosno serijskih proizvoda, lekova i sli\u010dno, bez obzira na to da li su poreklom vlastita imena ili ne, pi\u0161u se malim po\u010detnim slovom: \u0161ampanj \/ \u0161ampanjac <\/strong>(penu\u0161avo vino), skandinavka <\/strong>(vrsta skandinavke), vat i tesla <\/strong>(merne jedinice, prema imenima zaslu\u017enih nau\u010dnika)…<\/li>\n
        9. Malim slovom pi\u0161u se nazivi koji ozna\u010davaju versku, rasnu, antropolo\u0161ku, ideolo\u0161ko-politi\u010dku, stru\u010dni ili neku drugu pripadnost: hri\u0161\u0107anin, pravoslavac, musliman, crnac, kromanjonac, komunista, partizan, \u010detnik, nadrealista…<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n
          \"Vuk
          Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

          #5 Ispravne re\u010di \u2013 pogre\u0161ne re\u010di<\/h2>\n
            \n
          1. IZVINITI<\/strong> \u2013 <\/strong>IZVINUTI<\/li>\n
          2. DEZERT<\/strong> \u2013 <\/strong>DESERT<\/li>\n
          3. SEKSEPILAN<\/strong> \u2013 <\/strong>SEKSIPILAN<\/li>\n
          4. SUMNJAM<\/strong> \u2013 SUMLJAM<\/li>\n
          5. PREKJU\u010cE <\/strong>\u2013 PREKLJU\u010cE<\/li>\n
          6. EVRO<\/strong> \u2013 EURO<\/li>\n
          7. MAR\u0160RUTA <\/strong>\u2013 MAR\u0160UTA<\/li>\n
          8. \u017dURKI<\/strong> \u2013 \u017dURCI<\/li>\n
          9. GOMILA<\/strong> \u2013 GROMILA<\/li>\n
          10. OFTALMOLOG<\/strong> \u2013 OFTAMOLOG<\/li>\n
          11. PROTESTOVATI<\/strong> \u2013PROTESTVOVATI<\/li>\n
          12. KARNI\u0160(N)A <\/strong>\u2013 GARNI\u0160LA<\/li>\n
          13. IN\u017dENJER<\/strong> \u2013 IN\u017dINJER<\/li>\n
          14. KALODONT<\/strong> \u2013 KALADONT<\/li>\n
          15. STAJATI <\/strong>\u2013 STOJATI<\/li>\n
          16. \u017dALOSTAN <\/strong>\u2013 \u017dALOSAN<\/li>\n
          17. CRNPURAST <\/strong>\u2013 CRMPURAST<\/li>\n
          18. TRIATLON <\/strong>\u2013 TRIJATLON<\/li>\n
          19. UVEZEN <\/strong>\u2013 UVE\u017dEN<\/li>\n
          20. ZELEMBA\u0106 <\/strong>\u2013 ZELENBA\u0106<\/li>\n
          21. VIDEO RIKORDER <\/strong>\u2013 VIDEO REKORDER<\/li>\n
          22. \u0160ESTSTO <\/strong>\u2013 \u0160ESTO<\/li>\n
          23. KONTROVERZAN <\/strong>\u2013 KONTRAVERZAN<\/li>\n
          24. PATOFNE <\/strong>\u2013 PANTOFLE<\/li>\n<\/ol>\n

            #6 Ispravne konstrukcije \u2013 pogre\u0161ne konstrukcije<\/h2>\n
              \n
            1. KOD KU\u0106E SAM<\/strong> \u2013 KU\u0106I SAM<\/li>\n
            2. SVE VREME<\/strong> \u2013 SVO (CELO) VREME<\/li>\n
            3. U VEZI S TIM<\/strong> \u2013 U VEZI TOGA<\/li>\n
            4. GLEDATI TELEVIZIJU<\/strong> \u2013 GLEDATI TELEVIZOR<\/li>\n
            5. DO\u0106I AUTOBUSOM<\/strong> \u2013 DO\u0106I S(A) AUTOBUSOM<\/li>\n
            6. KUDA IDE\u0160<\/strong> \u2013 GDE IDE\u0160<\/li>\n
            7. KONSULTOVATI SE S NEKIM<\/strong> \u2013 KONSULTOVATI NEKOGA<\/li>\n
            8. U VEZI S TIM<\/strong> \u2013 U VEZI TOGA<\/li>\n
            9. S OBZIROM NA TO DA<\/strong> \u2013 OBZIROM DA<\/li>\n<\/ol>\n

              #7 Primeri s primenjenim glasovnim promenama<\/h2>\n
                \n
              1. Glasovna promena prelaska L u O<\/em> se ostvaruje u svim pade\u017enim oblicima u jednini i mno\u017eini, osim 1. lica jednine: prevodilac<\/strong> i 2. lica mno\u017eine: prevodilaca<\/strong>.<\/li>\n
              2. Kod li\u010dnih imena i nadimaka izostaje zamena glasova k, g, h<\/strong> u c, z, s<\/strong> (sibilarizacija<\/em>): Jovanki<\/strong> i Luki<\/strong>, a ne Jovanci i Luci.<\/li>\n
              3. U primeru ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanje<\/strong> uo\u010dena glasovna promena je jedna\u010denje suglasnika po mestu izgovora<\/em>. Nepravilne varijante ovog primera su: raz\u010di\u0161\u0107avanje i ras\u010di\u0161\u0107avanje.<\/li>\n
              4. U novijim pozajmljenicama, grupa -stn ostaje nepromenjena, i to predstavlja odstupanje od glasovne promene upro\u0161\u0107avanje suglasni\u010dkih grupa: <\/em>azbestni<\/strong>, aoristni<\/strong>.<\/li>\n
              5. Kod imenica na -ica<\/em>, prisvojni pridevi na -in<\/em> se grade tako \u0161to glas c<\/em> zamenimo glasom \u010d<\/em>: Mili\u010din, <\/strong>ne Milicin. Ovo nije slu\u010daj kod imenica na -\u010dica<\/em>: devoj\u010dica-devoj\u010dicin.<\/li>\n
              6. Nesumnjivu prevagu imaju termini akcenat<\/strong>, dijalekat<\/strong> i fakat<\/strong> nad sporadi\u010dnim oblicima akcent, dijalekt, fakt. Me\u0111utim, potpuno ravnopravno se upotrebljavaju efekat i efekt, dokumenat i dokument.<\/em><\/li>\n
              7. U instrumentalu na izbor nastavka uti\u010de me\u0111uslogovno razjedna\u010davanje, te se izbegava ponavljanje vokala u susednim slogovima-hmeljom<\/strong>, a ne hmeljem, ali se paralelno javljaju primeri poput pa\u017eem<\/strong> i pa\u017eom<\/strong>.<\/li>\n<\/ol>\n

                #8 Ostale najfrekventnije gre\u0161ke koje nisu svrstane u navedene grupe<\/h2>\n
                  \n
                1. Jer\u00a0<\/strong>je uzro\u010dni veznik koji pokazuje odnos uzroka prema posledici i vezuje uzro\u010dnu zavisnu re\u010denicu sa glavnom re\u010denicom. Nije do\u0161ao\u00a0jer<\/strong>\u00a0se razboleo. Jel’<\/strong>\u00a0je skra\u0107eno od\u00a0je(ste) li.<\/strong>\u00a0Je<\/strong>\u00a0je\u00a0enkliti\u010dki oblik\u00a0glagola jesam (biti), a\u00a0li<\/strong>\u00a0je upitna re\u010dca.\u00a0Je l’<\/strong>\u00a0(da li je)\u00a0<\/strong>jasno?<\/li>\n
                2. Potencijal se gradi od aorista pomo\u0107nog glagola biti i radnog glagolskog prideva (osim tre\u0107eg lica mno\u017eine). Promena je slede\u0107a: 1. ja bih<\/strong>, 2. ti bi<\/strong>, 3. on bi<\/strong>; 1. mi bismo<\/strong>, 2. vi biste<\/strong>, 3. oni bi<\/strong>.<\/li>\n
                3. Hvali mi ne\u0161to<\/em> je nepravilna konstrukcija. Potrebno je da razlikujemo glagole faliti i hvaliti. Glagol faliti<\/strong> (sa kratkim akcentom na a) zna\u010di nedostajati: Ni\u0161ta mu ne fali<\/strong>, a glagol hvaliti<\/strong> (sa dugim akcentom na a) zna\u010di \u010diniti hvalu: Svi ga hvale.<\/strong><\/li>\n
                4. Komparativ prideva strog i visok imaju neobi\u010dan oblik: stro\u017ei<\/strong> i vi\u0161i<\/strong>, a ne stro\u017eiji i vi\u0161lji.<\/li>\n
                5. Datumi se u srpskom jeziku pi\u0161u u redosledu: dan, mesec, godina. Mogu se pisati arapskim ciframa iza kojih sledi ta\u010dka po\u0161to se radi o rednim brojevima: 11. 2017.<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                  Tako\u0111e, mogu se pisati tako da se dan i godina pi\u0161u arapskim ciframa, a mesec rimskim: 5. XI 2017.<\/strong> i tada ta\u010dka iza meseca izostaje jer se radi o rimskoj cifri. Po\u010detna nula nije potrebna u pisanju datuma (05. 06. 2005.)<\/strong> osim u tehni\u010dkim i poslovnim dokumentima.<\/p>\n

                    \n
                  1. Skra\u0107enice s prvim i poslednjim slovom, pi\u0161u se bez ta\u010dke, te tako pi\u0161emo doktor: dr<\/strong>, dok je skra\u0107enica (s ta\u010dkom) \u2013 drugi.<\/li>\n
                  2. Prilo\u0161ki izrazi imenice podne <\/em>sa do, po, posle, pre<\/em> pi\u0161u se odvojeno: po podne, <\/strong>a u funkciji imeni\u010dke slo\u017eenice, pi\u0161u se spojeno: zabavno popodne.<\/strong><\/li>\n
                  3. Po meni \/ po mom mi\u0161ljenju \/ prema mom mi\u0161ljenju <\/strong>\u2013 ispravne su sve tri fraze, iako je uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da je ispravna samo prva, s obzirom na to da predlog po <\/em>ozna\u010dava mesto.<\/li>\n
                  4. Dobro do\u0161li <\/strong>u funkciji pozdrava pri dolasku kao uzvik dobrodo\u0161lice, pi\u0161e se odvojeno, dok se spojeno pi\u0161e u funkciji prideva koristan<\/em>, potreban<\/em>: Svi saveti su dobrodo\u0161li<\/strong>.<\/li>\n
                  5. Radni glagolski pridev glagola bio, radio, popravio, uredio, namestio<\/strong>, pi\u0161e se bez suglasnika j izme\u0111u vokala i<\/strong> i o.<\/strong><\/li>\n
                  6. Imperativ (zapovedni na\u010din) se gradi tako \u0161to se na 3. lice mno\u017eine prezenta bez zavr\u0161etaka -ju, -je, -u, -e<\/em> dodaju nastavci -j, -ji, -i: <\/em>popij, gaji, dr\u017ei. <\/strong>Za 1. lice mno\u017eine, dodaje se -jmo,-imo, -jimo: <\/em>popijmo, krenimo, gajimo<\/strong>, a za 2. lice mno\u017eine -je, -ite, -jite: <\/em>popijte, krenite, gajite.<\/strong><\/li>\n
                  7. Pogre\u0161na je u\u010destala konstrukcija kontaktirati nekoga<\/em>. Pravilno je kontaktirati s nekim<\/strong>, mada se preporu\u010duje: stupiti u vezu s nekim<\/strong>.<\/li>\n
                  8. Obaveznu upotrebu kao povratni glagol je uz glagol odmarati i \u0161etati: Odmarao sam se.\u0160etao sam se.<\/strong>Uz glagol \u0161etati ne mora uvek stajati povratna zamenica se, ali ta konstrukcija u tom slu\u010daju mora imati dopunu u vidu objekta: \u0160etao sam psa.<\/li>\n
                  9. Superlativ prideva koji po\u010dinju na j <\/strong>pi\u0161e se sa udvojenim navedenim glasom: najja\u010di<\/strong>, najjeftiniji<\/strong>, najjasniji<\/strong>.<\/li>\n
                  10. Prisvojni pridevi od imenica \u0110or\u0111e i Pavle dobijaju se tako \u0161to se na osnovu \u0110or\u0111- i Pavl- dodaju sufiksi -ev<\/em> i -ov<\/em>: \u0110or\u0111ev<\/strong> i Pavlov<\/strong>, a ne \u0110or\u0111etov i Pavletov.<\/li>\n
                  11. Upotreba izraza par umesto nekoliko nije preporu\u010dljiva, ali se ne mo\u017ee smatrati za te\u0161ku gre\u0161ku, jer se sre\u0107e i kod dobrih pisaca. Par<\/strong> se odnosi na 2-3, a nekoliko<\/strong> na najmanje 3-4, najvi\u0161e do 7-8.<\/li>\n
                  12. U privatnoj prepisci uobi\u010dajeno je pisanje velikim slovom pri obra\u0107anju Vi<\/strong> i Va\u0161<\/strong>, a ukoliko se obra\u0107amo ve\u0107em broju ljudi, ustanovi i sli\u010dno, vi<\/strong> i va\u0161<\/strong> se pi\u0161e malim slovom.<\/li>\n
                  13. Ispravni su oblici prideva: sre\u0107an<\/strong> i sretan<\/strong>, ali se prednost se daje obliku sre\u0107an<\/strong>.<\/li>\n
                  14. Predlog zbog<\/strong> se koristi za uzrok, a radi za cilj: Slomio sam nogu zbog<\/strong> kamena na putu. Do\u0161ao je radi<\/strong> kola\u010da.<\/li>\n
                  15. Glagolski prilog sada\u0161nji se gradi od nesvr\u0161enih glagola, kada se na 3. lice mno\u017eine datog glagola doda nastavak -\u0107i<\/em>: pisati>pi\u0161u\u0107i<\/strong>, ne pisaju\u0107i.<\/li>\n
                  16. U zna\u010denju imati potrebu za ne\u010dim <\/em>glagol trebati <\/strong>upotrebljava se u li\u010dnom glagolskom obliku, u konstrukcijama sa logi\u010dkim subjektom u dativu, pri \u010demu se sla\u017ee sa imenicom u poziciji gramati\u010dkog subjekta: Trebaju mi<\/strong> nove cipele. Trebale su mi<\/strong> nove cipele. Tako\u0111e je va\u017eno napomenuti da\u00a0 se glagol trebati <\/em>\u00a0kada je upotrebljen kao modalni glagol, ne menja po pade\u017eima: treba da odem, treba da ode\u0161, treba da ode \/ trebalo je da odem, trebalo je da ode\u0161, trebalo je da ode…<\/li>\n
                  17. Leksema skripta <\/strong>je imenica srednjeg roda koja mo\u017ee biti samo u mno\u017eini. Promena ove lekseme glasi: skripta, skripti \/ skripata, skriptima, skripta… Ima\u0161 li skripta<\/strong>? (Ne \u2013 Ima\u0161 li skripte).<\/li>\n
                  18. Nastavak -\u0161ki <\/em>imaju pridevi od imena koja se zavr\u0161avaju na g <\/em>ili k<\/em> kojem prethodi suglasnik: Peking-pekin\u0161ki, <\/strong>Njujork-njujor\u0161ki, <\/strong>Po\u017eega-po\u017ee\u0161ki…<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n

                    Naravno, ovo nije definitivna lista, te kroz komentare mo\u017eemo ovu listu usavr\u0161avati, a ako su vam potrebne\u00a0usluge lektorisanja teksta<\/strong><\/a> slobodno nas kontkatirajte!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

                    Pod standardnim jezikom podrazumeva se autonoman vid jezika, normiran, elasti\u010dno stabilan i funkcionalno polivalentan koji nastaje u onom trenutku kada se jedna etni\u010dka ili nacionalna grupa po\u010dne slu\u017eiti tim jezikom i izvan okvira nacije. Formiranje standardnog jezika je dug proces u kojem se te\u017ei da se ustale elementi njegove strukture, tj. proces tokom\u00a0 kog jezik […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1406,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-1401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-finese"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/09\/Vuk_Karadzic_Kriehuber_cropped.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-mB","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1401"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1414,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1401\/revisions\/1414"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1406"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}