{"id":1470,"date":"2018-12-27T01:41:45","date_gmt":"2018-12-27T00:41:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1470"},"modified":"2022-03-24T22:07:26","modified_gmt":"2022-03-24T21:07:26","slug":"sekspirovi-soneti-u-srpskom-ruhu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/sekspirovi-soneti-u-srpskom-ruhu\/","title":{"rendered":"\u0160ekspirovi soneti u srpskom ruhu"},"content":{"rendered":"

Na zama\u0161nom i zahtevnom poslu prevo\u0111enja celokupnog \u0160ekspirovog opusa na srpski jezik<\/a> godinama su, \u0161to timski, \u0161to individualno, radila dva velikana srpske re\u010di \u2013 Sima Pandurovi\u0107<\/strong>, cenjeni srpski pesnik, esejista, dramati\u010dar, kriti\u010dar i prevodilac, i \u017divojin Simi\u0107<\/strong>, poznati prevodilac sa engleskog jezika i leksikograf<\/a>.<\/p>\n

Kada je do\u0161ao red na \u0160ekspirove \u201eSonete\u201c, na samom kraju ovog epohalnog poduhvata, Sima Pandurovi\u0107, ve\u0107 slabovid i ozbiljno na\u010det \u0161e\u0107ernom bole\u0161\u0107u, predlo\u017eio je \u017divojinu Simi\u0107u da u tu svrhu anga\u017euje tada mladog i darovitog pesnika Stevana Rai\u010dkovi\u0107a<\/strong>.<\/p>\n

\"Stevana
Stevan Rai\u010dkovi\u0107, autor fotografije Tanja Kragujevi\u0107, izvor Wikipedia<\/a>.<\/figcaption><\/figure>\n

Rai\u010dkovi\u0107 se dugo opirao i kolebao da prihvati ovaj predlog, svestan slo\u017eenosti i te\u017eine zadatka koji mu je bio ponu\u0111en. Ube\u0111ivanje od strane takti\u010dnog i upornog \u017divojina Simi\u0107a trajalo je godinama, a ono \u0161to je prevagnulo, sam Rai\u010dkovi\u0107 je dosta kasnije obrazlo\u017eio u svom pogovoru srpskom prepevu \u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

\u201e\u010citav razgovor svodio se na jednu jaku, ali neverovatno opojnu re\u010denicu: jo\u0161 samo ova knji\u017eica, i \u0160ekspir bi postao i srpski pisac\u201c! <\/strong><\/p>\n

(Umesto fusnote pod \u0160ekspirovim sonetima u srpskom prepevu, Stevan Rai\u010dkovi\u0107, \u0160ekspir \u2013 \u201eSoneti\u201c, edicija \u201eKlasici\u201c, \u201eProsveta\u201c, Beograd, 1977.)<\/p>\n

Ova \u201eopojna\u201c re\u010denica je, dakle, poput nekakve mantre, postepeno omek\u0161avala Rai\u010dkovi\u0107ev otpor, zahvaljuju\u0107i \u010demu je \u0160ekspir postao i \u201esrpski pisac\u201c, ukoliko su mu za taj status nedostajali upravo \u2013 \u201eSoneti\u201c u ruhu srpskog jezika. Govore\u0107i o procesu unutra\u0161nje borbe i preispitivanja svoje podobnosti, koji su prethodili kona\u010dnom pristanku, Rai\u010dkovi\u0107 u pomenutom pogovoru navodi nedovoljno poznavanje engleskog jezika i pomanjkanje iskustva u prevo\u0111enju kao ozbiljne li\u010dne nedostatke i diskvalifikacije.<\/p>\n

No, \u010dini se da je \u017divojin Simi\u0107 u klju\u010dnom momentu ovih dugotrajnih pregovora izvukao \u201ekeca iz rukava\u201c, izgovoriv\u0161i jedno ime koje je, barem trenutno, zapu\u0161ilo usta svim Rai\u010dkovi\u0107evim protivargumentima i gotovo ga nateralo da ka\u017ee sudbonosno \u201eda\u201c: ime Sime Pandurovi\u0107a, neprikosnovene veli\u010dine i autoriteta za mladog pisca. Iz pijeteta prema fizi\u010dkom stanju u kojem se \u201eveliki bard<\/a> srpske poezije\u201c nalazio, i ohrabren \u010dinjenicom da ga je sam Pandurovi\u0107 preporu\u010dio za ovaj poduhvat, Rai\u010dkovi\u0107 se, dakle, prihvata velikog zadatka i hvata u ko\u0161tac sa \u0160ekspirovim \u201eSonetima\u201c. U istom pogovoru, on \u0107e re\u0107i da se odlu\u010dio \u201evi\u0161e srcem nego umom\u201c.<\/p>\n

Sam pristanak je ozna\u010dio po\u010detak jednog dugotrajnog, slo\u017eenog, ali iznad svega, prosvetljuju\u0107eg poduhvata.\u00a0 \u017divojin Simi\u0107 je, kako ka\u017ee Rai\u010dkovi\u0107, ve\u0107 bio po\u010deo da gubi nadu da \u0107e ovo obimno delo ikada biti privedeno kraju. I to ne toliko zbog svog li\u010dnog doprinosa, koji se sastojao u doslovnom, proznom prevo\u0111enju soneta sa engleskog na srpski jezik, koliko u zadatku koji je stajao pred Rai\u010dkovi\u0107em: \u201emukotrpnoj adapticiji ove surove i bespo\u0161tedne forme iz jednog jezi\u010dkog medijuma u drugi\u201c (citat iz gore pomenutog Predgovora).<\/p>\n

Moglo bi se diskutovati o tome do koje je mere nepovoljnost nedovoljnog poznavanja engleskog jezika uticala na proces izvr\u0161avanja ovog zadatka, budu\u0107i da se Rai\u010dkovi\u0107ev prepev oslanja na prozni prevod \u017divojina Simi\u0107a, i predstavlja poetsko uobli\u010davanje istog u \u0160ekspirovu sonetnu formu od katrena i kupleta, odnosno stanci (jampski parametar). Ako se nesumnjiva prednost sastojala u snazi i autenti\u010dnosti samog Rai\u010dkovi\u0107evog pesni\u010dkog izraza, kojem \u0107e sonetna forma dugo vremena biti prevladavaju\u0107i ritam poetskog damara i estetike, onda je prepev sa ve\u0107 postoje\u0107eg prevoda, kao \u201emosta\u201c izme\u0111u originala i srpske verzije svakako zahtevao dvostruko pregnu\u0107e: pored zanatskog, i pone\u0161to alhemijskog (ingenioznog i intuitivnog) ume\u0107a pretakanja proze u sonet.<\/p>\n

O samom procesu prepevavanja, Rai\u010dkovi\u0107 govori kao o svojevrsnom duhovnom iskustvu kojem se on svojevoljno podredio, sa asketskim \u017earom i samodisciplinom.<\/p>\n

\u201eU tom izolovanom svetu, u kojem sam se bez ostatka nalazio, gotovo i fizi\u010dki, bila je koncentrisana sva moja neoslobo\u0111ena energija, odavno natalo\u017eeni nagoni za nekim pravim, velikim radom, i ve\u010dito obuzimane \u010de\u017enje za visokim mislima i dubljim ose\u0107anjima… Visok poetski govor, prema kojem mi ni na kraj pameti nije padalo da te\u017eim sa nesigurnog tla svojih poetskih tema \u2013 o\u010dekivao me je u svakom trenutku, u \u0160ekspirovim strofama, koje su le\u017eale rasute, i kao izvaljene na mom stolu.\u201c (citat iz gore pomenutog Predgovora).<\/p>\n

Moglo bi se slobodno re\u0107i da je prevo\u0111enje \u0160ekspirovih soneta od strane jednog pesnika u nastajanju, sa visoko postavljenim poetskim aspiracijama i standardima, predstavljalo gotovo religiozno iskustvo. Osvr\u0107u\u0107i se na to vreme, Rai\u010dkovi\u0107 ka\u017ee da se po prvi put nije ose\u0107ao kao neko ko stoji na periferiji te visoke i nedosti\u017ene literarne sfere, gledaju\u0107i zadivljeno sa strane, ve\u0107 kao neko ko je, sticajem okolnosti, postao sau\u010desnik, pa i sugra\u0111anin te sfere, budu\u0107i da je izgubio ose\u0107aj za vreme i prostor i postao \u0160ekspirov savremenik, potpuno uvu\u010den u svet soneta.<\/p>\n

Tako smo, nakon dvadeset meseci predanog i potpuno posve\u0107enog Rai\u010dkovi\u0107evog rada, godine 1964, dobili prvi srpski prepev \u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c \u00a0(ne ra\u010dunaju\u0107i selektivno i pojedina\u010dno prevedene sonete). Pozama\u0161nu cifru od preko dve hiljade stiha rime iz na\u0161eg jezika \u2013\u00a0 imaginarnu, papirnu kulu koju je pesnik, slikovito se izraziv\u0161i, morao da sagradi da bi u nju uselio duh velikog \u0160ekspira.<\/p>\n

Svode\u0107i bilans ovog pozama\u0161nog poduhvata, sa vremenske distance od vi\u0161e od jedne decenije, Rai\u010dkovi\u0107 ka\u017ee da je tokom tog vremena njegova autorska poezija morala da bude zapostavljena i pretrpi odre\u0111eni gubitak, u punom zamahu stvarala\u0161tva. S druge strane, blisko ili gotovo nerazdvojno drugovanje sa \u0160ekspirom tokom tog perioda ostavilo je trajne (\u201ekobne\u201c) posledice na njegovu poetsku formu. Godinama nakon zavr\u0161etka prepeva \u201eSoneta\u201c, pesnik je \u201erobovao\u201c navici ste\u010denoj dubokim uranjanjem u \u0161ekspirovsku poetsku formu: njegov se poetski duh \u201ekretao i koprcao samo u okvirima strogog, vezanog stiha\u201c \u2013 soneta.<\/p>\n

Ipak, Rai\u010dkovi\u0107ev kona\u010dni bilans je pozitivan: Ako se ve\u0107 ne\u010demu ili nekome mora \u201erobovati\u201c, onda je jedno od \u010dasnijih robovanja \u2013 slu\u017eenje \u0160ekspirovom geniju, po ideji ili preporuci jednog Sime Pandurovi\u0107a.<\/p>\n

Do kona\u010dnog bilansa u pogledu zna\u010daja i kvaliteta ovog prepeva \u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c u srpskoj literaturi mo\u017eda je malo te\u017ee do\u0107i. \u010cinjenica da je re\u010d o delu u koje je ulo\u017eio svu svoju stvarala\u010dku krv jedan mladi, poletni pesnik koji danas va\u017ei za jednu od najzna\u010dajnijih i najsna\u017enijih pojava na na\u0161oj knji\u017eevnoj sceni, sama po sebi izaziva ogromno po\u0161tovanje.<\/p>\n

Pre \u010detiri godine, srpska knji\u017eevnost je dobila novi prepev \u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c,\u00a0 u prevodu Jelisavete Milojevi\u0107 (izdava\u010d: Filolo\u0161ki fakultet, 2012.), U predgovoru ovom delu, obrazla\u017eu\u0107i potrebu za novim prepevom, prevodilac navodi tri presudna razloga: Prvi je uop\u0161ten, i ti\u010de se toga da prepev, koji je u najboljem slu\u010daju aproksimacija idealu <\/em>ili izvoru, uvek mo\u017ee da bude bolji, i uvek ostavlja prostor za usavr\u0161avanje i nove kreativne varijante. Drugi, tako\u0111e uop\u0161ten, ti\u010de se dinami\u010dnosti samog jezika, u vremenskom i dru\u0161tvenm razvoju, zbog \u010dega je komunikaciju izme\u0111u jezika prevoda i jezika \u010ditalaca \u010desto ote\u017eana (\u0161to pravdava nu\u017enost savremenog prevoda). Tre\u0107i razlog je kriti\u010dke prirode i polazi od du\u017enosti da gre\u0161ke u prethodnim prevodima budu ispravljene, kako bi se i original predstavio \u010ditaocima u doslednijem i vernijem izdanju.<\/p>\n

Tu se Jelisaveta Milojevi\u0107 doti\u010de i Rai\u010dkovi\u0107evog prevoda, iznose\u0107i svoj stav: \u201eBilo je mi\u0161ljenja da bi samo knji\u017eevnici i pesnici trebalo da prevode pesnike i da, ukoliko mo\u017ee da se bira, onda prioritet u prevo\u0111enju treba dati pesniku. Moje je mi\u0161ljenje, nakon ozbiljne i obuhvatne analize prevoda-prepeva, da pesnik ne mo\u017ee prevoditi ni upevavati bez temeljnog znanja jezika sa kojeg prevodi, a mislim, na dalje, da se znanje i pesni\u010dki dar moraju sresti u istoj osobi.\u201c (\u0160ekspir: \u201eSoneti\u201c, prepev \u2013 Jelisaveta Milojevi\u0107, izdava\u010d: Filolo\u0161ki fakultet, 2012. \u2013 iz predgovora prevodioca). Svoj kriti\u010dki stav Jelisaveta potkrepljuje uporednim prikazom uzoraka izvornih i prepevanih soneta u kojima se, po njenom mi\u0161ljenju, pojavljuje preterana \u201epesni\u010dka sloboda\u201c (licentia poetica<\/em>) ili preveliko i neopravdano odstupanje od originala.<\/p>\n

Bilo kako bilo, pojava novih prepeva \u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c u srpskoj knji\u017eevnosti svakako je dobrodo\u0161la, posebno ako poti\u010de od stru\u010dnih, utemeljenih i \u201ezanatski\u201c obu\u010denih prevodilaca. Kao \u0161to je dobrodo\u0161la i kriti\u010dka recenzija onih starih. U svakom slu\u010daju, Jelisaveta Milojevi\u0107 je odabrala creme de la creme <\/em>\u0160ekspirovih \u201eSoneta\u201c, odnosno trideset onih koji va\u017ee za najbolje iz ovog opusa (tzv. \u201eVeliki soneti\u201c), dok nam je Rai\u010dkovi\u0107 podario svih sto pedeset i \u010detiri.<\/p>\n

Na kraju, misilm da ne\u0107emo pogre\u0161iti ako ka\u017eemo da se put prepeva, po svojoj nepredvidivosti i magnetizmu, ne razlikuje mnogo od puta izvorne pesme ili originala. Ne zalaze\u0107i duboko u same kriterijume prepeva, i koriste\u0107i se slikovitim jezikom kojim se sam Rai\u010dkovi\u0107 koristio, kada je opisivao ovaj proces, mo\u017eemo samo da konstatujemo da zahvaljuju\u0107i toj \u010dudesnoj, imaginarnoj \u201epapirnoj kuli\u201c koju je na\u0161 pesnik izgradio svojim prepevom, \u0160ekspirov duh jo\u0161 uvek sna\u017eno odjekuje srpskim jezikom. Ostavljaju\u0107i prostora \u2013 \u0161tavi\u0161e, upu\u0107uju\u0107i izazov \u2013 novim prepevima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na zama\u0161nom i zahtevnom poslu prevo\u0111enja celokupnog \u0160ekspirovog opusa na srpski jezik godinama su, \u0161to timski, \u0161to individualno, radila dva velikana srpske re\u010di \u2013 Sima Pandurovi\u0107, cenjeni srpski pesnik, esejista, dramati\u010dar, kriti\u010dar i prevodilac, i \u017divojin Simi\u0107, poznati prevodilac sa engleskog jezika i leksikograf. Kada je do\u0161ao red na \u0160ekspirove \u201eSonete\u201c, na samom kraju ovog […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1470","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-knjizevnost"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-nI","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1470","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1470"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1470\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1715,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1470\/revisions\/1715"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1470"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1470"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1470"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}