{"id":1501,"date":"2019-01-26T18:55:08","date_gmt":"2019-01-26T17:55:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1501"},"modified":"2019-01-28T10:46:10","modified_gmt":"2019-01-28T09:46:10","slug":"djilasov-izgubljeni-raj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/djilasov-izgubljeni-raj\/","title":{"rendered":"\u201eIzgubljeni raj\u201c u prepevu Milovana \u0110ilasa"},"content":{"rendered":"

Slika: Mikelan\u0111elov prikaz pada u greh i progona iz raja na Sikstinskoj kapeli<\/p>\n

\"D\u017eon<\/a>
D\u017eon Milton<\/figcaption><\/figure>\n

Prvo izdanje Miltonovog \u201eIzgubljenog raja\u201c na srpskohrvatskom jeziku, u prepevu Milovana \u0110ilasa, objavljeno je 1969. godine u Njujorku (Harcourt Brace Jovanovich). Kao da je i sudbina samog prepeva ovog titanskog speva pratila mitolo\u0161ki put svog izvornika i morala da ugleda svetlost dana na tu\u0111em tlu, u literarnom izgnanstvu.<\/p>\n

Kao ideolog, komunista, i kasnije visoki partijski funkcioner, Milovan \u0110ilas je uglavnom prevodio sa ruskog jezika<\/a> (izme\u0111u ostalih i Maksima Gorkog \u2013 \u201e\u017divot Klima Samgina\u201c itd.), vode\u0107i se vi\u0161e ideolo\u0161kim nego literarnim kriterijumima pri izboru originala. Njegovo poznavanje engleskog jezika i zainteresovanost za klasi\u010dna dela sa biblijskom tematikom<\/a>, bili su malo poznati njegovim partijskim drugovima i knji\u017eevnom svetu uop\u0161te. Stoga je te\u0161ko bilo pretpostaviti da bi se \u010dovek njegove politi\u010dke i prevodila\u010dke orijentacije usudio da se uhvati uko\u0161tac sa jednim takvim eposom, obimnim koliko i jezi\u010dki zahtevnim i slo\u017eenim, kakav je \u201eIzgubljeni raj\u201c D\u017eona Miltona, do tada neprevo\u0111en na na\u0161em govornom podru\u010dju.<\/p>\n

Mogu\u0107e motive za ovu prevodila\u010dku odiseju razmatra\u0107emo ne\u0161to kasnije, ali najpre da ka\u017eemo ne\u0161to o samoj formi \u0110ilasovog prepeva. Bitna izmena u odnosu na original je u samom stihu. Milton je svoj spev pisao u jambskom desetercu (tzv. blank verse \u2013 beli stih ili neritmi\u010dki deseterac), koji je ovaj engleski knji\u017eevni jurodiv doveo do savr\u0161enstva u melodijskom i poetskom smislu. \u0110ilas je smatrao da se ova forma, jambski deseterac, pokazala kao nepodesna i neuklopiva u na\u0161em jeziku, te da su se raniji poku\u0161aji striktnog pridr\u017eavanja ovog kalupa uglavnom zavr\u0161avali proma\u0161ajem, \u010dak i u slu\u010daju kada su se prepeva la\u0107ali vrsni pesnici. Zbog toga se \u0110ilas odlu\u010dio za dvanaesterac, koji mu je dao ve\u0107u slobodu i prirodnost izraza, u prvom redu zbog velikog broja mnogoslo\u017enih re\u010di u na\u0161em jeziku. Drugo odstupanje je prevodilac napravio u odnosu na interpunkciju u izvornom tekstu, koja je, po njemu, zastarela, te ne korespondira sa savremenom logikom i pravilima na\u0161ih re\u010deni\u010dnih konstrukcija, \u0161to tekst \u010dini nejasnim. Tre\u0107e odstupanje se ti\u010de upotrebe velikog slova kojoj Milton \u010desto pribegava. \u0110ilas je ovu upotrebu sveo samo na ona imena i pojmove koji su danas relevantni (u kontekstu samog speva, naravno).<\/p>\n

\"Milovan
Milovan \u0110ilas<\/figcaption><\/figure>\n

Ono \u0161to je, me\u0111utim, najve\u0107e odstupanje jeste sam broj stihova. \u010citav spev u originalu ima 10.585 stihova, dok je prepev prema\u0161io original za \u010ditavih 2.456 stihova! Ovaj nesrazmerni kona\u010dni bilans stihova \u0110ilas obja\u0161njava dilemom izme\u0111u vernosti smislu i poeziji s jedne strane, i formalnih zahteva s druge, gde je, o\u010digledno, prevagnulo ono prvo. Po njemu, su\u0161tinska dilema polazi od toga da li uop\u0161te ima smisla prevoditi poeziju, jer su tu neverstva i izdaje u odnosu na original neizbe\u017eni, i pitanje je da li \u010ditalac na kraju uop\u0161te ima li\u010dan susret sa originalom ili samo sa njegovim posrednikom i tuma\u010dem koji ga upodobljava svom stilu. Ipak, prevo\u0111enje poezije, posebno velikih dramskih spevova, nu\u017eno je da bi se \u010ditalac koji ne poznaje jezik originala barem pribli\u017eno upoznao sa zna\u010dajnim klasi\u010dnim delima.<\/p>\n

Sam Milovan \u0110ilas<\/a> u pogovoru drugom izdanju svog prepeva, ovoga puta na na\u0161em tlu (Beograd, KIZ \u201eAltera\u201c, 1989.), posebno priznanje odaje g\u0111i Jelici Markovi\u0107, profesorki engleskog jezika u Beogradu<\/a>, koja je uradila ozbiljnu redakciju prepeva, do te mere da se mo\u017ee smatrati koautorom u gramati\u010dkoj doslednosti i utvr\u0111ivanju smisla originalnog teksta, posebno tamo gde su postojale nejasno\u0107e. U cilju pobolj\u0161anja prevoda na tim spornim mestima, na kojima zbog arhai\u010dnosti jezika smisao izmi\u010de, profesorka Jelica Markovi\u0107 i Milovan \u0110ilas su se pomagali francuskim, nema\u010dkim<\/a>, ruskim i italijanskim prevodima.<\/p>\n

Poznato je da su velika dela svetske knji\u017eevnosti neretko nastajala u najnepovoljnijim \u017eivotnim okolnostima, kao \u0161to su izdr\u017eavanje kazne u zatvoru ili drugi uslovi ograni\u010denog kretanja i stvaranja<\/strong>. Potreba da \u010dovek prona\u0111e smisao u besmislu, svetlo u tami, dostojanstvo u poni\u017eenju, misaonu i stvarala\u010dku slobodu u fizi\u010dkom zarobljeni\u0161tvu, iskonska je ljudska potreba koja je posebno karakteristi\u010dna za ljude slobodnog i misle\u0107eg duha. Tako se Milovan \u0110ilas, kao disident, politi\u010dki izop\u0161tenik, na izdr\u017eavanju zatvorske kazne u Sremskoj Mitrovici, upustio u prevo\u0111enje Miltonovog \u201eIzgubljenog raja\u201c. Tri godine je marljivo radio na prepevu svakog od 10.585 stihova, podariv\u0161i nam, na kraju ovog mukotrpnog i izazovnog posla, prvi kompletan prevod ovog speva na na\u0161em jeziku, \u0161to je samo po sebi veliki podvig.<\/p>\n

O kvalitetu i umetni\u010dkoj snazi i vrednosti ovog prepeva postoje razli\u010dita mi\u0161ljenja. U vreme njegovog drugog izdanja, bilo ga je mogu\u0107e uporediti samo sa delimi\u010dno objavljenim prepevima Miltona na na\u0161em govornom podru\u010dju, budu\u0107i da celovit prepev \u010ditavog speva jo\u0161 nije postojao. Miltonov \u201eIzgubljeni raj\u201c je bio zanimljiv za upore\u0111ivanje sa Njego\u0161evom \u201eLu\u010dom Mikrokozmom\u201c, te su odlomci iz njegovog speva prevo\u0111eni u slu\u017ebi tih analogija (Dr. A \u0160maus, Njego\u0161eva Lu\u010da Mikrokozma, Prilog prou\u010davanju Njego\u0161evog religioznog pesni\u0161tva. Beograd, 1927, odeljak \u201eNjego\u0161 i Milton\u201c, str. 18-41; Du\u0161an Stojanovi\u0107, Milton i Njego\u0161. Ogledi o na\u0161im kulturnim dodirima sa Englezima. Beograd 1940, \u201eMilton i Njego\u0161\u201c, str. 103-121; Engleska knji\u017eevnost 650 \u2013 1700. knjiga I, Beograd 1979, kao zbornik radova, Marta Frajnd o D\u017eonu Miltonu, str. 293 \u2013 303, itd.). Upore\u0111uju\u0107i, dakle, \u0110ilasov prepev sa ovim dostupnim uzorcima, ne mo\u017eemo se oteti utisku da njegov prepev odska\u010de po posebnoj \u017eestini izraza, odse\u010dnosti govora, hrabrosti da izvu\u010de najo\u0161trije se\u010divo re\u010di kako bi do\u010darao neku sliku ili dramati\u010dni preokret tamo gde ostali ubla\u017eavaju, prave kompromis sa smislom da bi se dr\u017eali forme, ili prosto ne poseduju tu britku njego\u0161evsku sablju izraza kojom je \u0110ilas vladao. Recenzent drugog izdanja, Vasilije Kalezi\u0107, ka\u017ee da \u201eu \u0110ilasovom prevodu ima ne\u010deg \u201estarinskog\u201c u rje\u010dniku, ali i \u201emodernog\u201c u stihu. Zato mi se u\u010dinilo da spjev \u010ditam kao da je nastao u davnim vremenima na\u0161e istorije i kao da se stvarao u na\u0161im danima, sada.\u201c Kalezi\u0107 dalje ka\u017ee da je jo\u0161 jedna sna\u017ena odlika ovog speva, pored spoja arhai\u010dnog i modernog, i ispreplitanost \u201ehrvatske\u201c i \u201esrpske\u201c varijante istog jezika, \u0161to prepev \u010dini re\u010dni\u010dki bogatijim i raznovrsnijim. Nadalje, on navodi karakteristi\u010dne re\u010di i izraze u ovom prepevu, koje \u0110ilas obilato koristi i koje su bli\u017ee hrvatskoj varijanti ili pak imaju njego\u0161evski prizvuk: neposluh, udel, kakove visine, sjajnij\u2019, za okomka Neba, dvorba, po\u010dinak, tisu\u0107a rastava, odgnaju, rivali u \u010dasti, krivnja, ni\u0161tetni, su\u0161tastvo, kaznilac, razuriti, dohititi, ku\u017eiti, i mnoge druge.<\/p>\n

Posebno impresioniran onim \u0161to on naziva \u201eza\u0161iljeno\u0161\u0107u\u201c ili o\u0161trinom \u0110ilasovog prepeva, Kalezi\u0107 daje uporedni pregled odlomaka prepeva Marte Frajnd (iz gorenavedenog zbornika), kao poznatog stru\u010dnjaka za englesku knji\u017eevnost i engleski jezik, i Milovana \u0110ilasa. Pa mo\u017eda ne bi bilo lo\u0161e da ih i mi ovde navedemo:<\/p>\n

Po\u010detak \u201eIzgubljenog raja\u201c u prepevu Marte Frajnd:<\/p>\n

O \u010dovekovom prvom sagre\u0161enju i plodu<\/em><\/p>\n

onog zabranjenog drveta, \u010diji je kobni ukus<\/em><\/p>\n

doneo pomor u svet i sav na\u0161 jad, <\/em><\/p>\n

uz gubitak raja, sve dotle dok nas jedan ve\u0107i <\/em><\/p>\n

\u010covek ne otkupi i ne osvoji ponovo sedi\u0161te bla\u017eenstva <\/em><\/p>\n

Pevaj, bo\u017eanska Muzo…<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

\u0110ilas, pak, iste stihove prevodi ovako:<\/p>\n

O \u010dovekovom prvom neposluhu<\/em><\/p>\n

I plodu drveta zabranjenog, \u010dije<\/em><\/p>\n

smrtno oku\u0161anje, sa gubitkom Raja,<\/em><\/p>\n

smrt u svet i jade na\u0161e sve dovede,<\/em><\/p>\n

dok \u010dovek jo\u0161 ve\u0107i bla\u017eeno stani\u0161te<\/em><\/p>\n

ne povrati i nas ne obnovi \u2013 pevaj<\/em><\/p>\n

O, muzo nebeska!…<\/em><\/p>\n

\u00a0<\/em><\/p>\n

I dok se Marta Frajnd pridr\u017eava jambskog deseterca, pri \u010demu je njen prevod dosledniji, precizniji i bli\u017ei originalu, ne mo\u017eemo se oteti utisku da \u0110ilasov prepev ima \u017ee\u0161\u0107i ton, da je oporiji, i da ima opominju\u0107u o\u0161trinu \u201eproro\u010dkog\u201c nadahnu\u0107a. U pore\u0111enju s njim, Martin ton je mirniji, sporiji, gotovo neutralan. Ona i metri\u010dki sledi original (pet stihova, velika po\u010detna slova), za razliku od \u0110ilasa (osam stihova, bez po\u010detnih velikih slova), koji sebi daje slobodu da \u201eizlomi\u201c ili \u201eopkora\u010di\u201c stih prema potrebi.<\/p>\n

Mo\u017eda bismo sada mogli da se zapitamo koji su to razlozi naveli Milovana \u0110ilasa, aktivnog revolucionara u mladosti, \u010dlana Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Jugoslavije u zrelom dobu, i politi\u010dkog jeretika i otpadnika u kasnijim godinama, da se okomi ba\u0161 na Miltona.<\/p>\n

Krajnje pojednostavljeno re\u010deno, Miltonov spev je spev o pobuni protiv vrhovne ili apsolutne vlasti. Predvodnik ove pobune, najtragi\u010dniji i najkontroverzniji lik ovog eposa je Satana ili Lucifer. Za razliku od biblijskog Lucifera, koji je personifikacija zla i mrzitelj Boga i \u010doveka, bez ikakvih nijansi izme\u0111u, Miltonov Satana je prototip revolucionara, buntovnika, onoga koji ne trpi pot\u010dinjenost, i koji se radije odlu\u010duje za \u201evlast u Paklu\u201c nego za \u201edvorbu u Nebu\u201c.<\/p>\n

Napu\u0161taju\u0107i nebeska bla\u017eenstva, on ka\u017ee:<\/p>\n

…Zbogom<\/em><\/p>\n

sre\u0107na polja, radost gde boravi ve\u010dno.<\/em><\/p>\n

zdravo, strave. Zdravo, adski cvete. I ti<\/em><\/p>\n

Paklu preduboki. Primi gospodara<\/em><\/p>\n

svoga novog, onog koji ti donosi <\/em><\/p>\n

um kog ne menjaju ni mesto ni vreme.<\/em><\/p>\n

um je mesto za se i u sebi samom<\/em><\/p>\n

kadar je da gradi Pakao od Neba<\/em><\/p>\n

I Nebo od Pakla!…<\/em><\/p>\n

Miltonov Satana, dakle, sam bira svoj usud, \u201epakao\u201c svesno odbacuju\u0107i rajska preimu\u0107stva koja zahtevaju samo jedno \u2013 potpunu pokornost. Pritom je potpuno svestan da je to put bez povratka i da su posledice stra\u0161ne i bespo\u0161tedne. On nije idealista. Njegove pobude nisu uzvi\u0161ene. On je vo\u0111en nemirom i nemirenjem sa postoje\u0107im poretkom stvari. I upu\u0107uje otvoreni izazov Tvorcu, objavljuju\u0107i mu \u2013 rat!<\/p>\n

Na\u0161a glavna du\u017enost ostaje: izvesti<\/em><\/p>\n

zamislima tajnim varkom il lukavstvom<\/em><\/p>\n

ono \u0161to ne be\u0161e kadra sila \u2013 od nas<\/em><\/p>\n

nek bar na daljini on nau\u010di: silom<\/em><\/p>\n

ko pobedi, samo upola savlada<\/em><\/p>\n

\u00a0svog protivnika…<\/em><\/p>\n

Potpuno svestan, dakle, da je direktan obra\u010dun sa apsolutnom vla\u0161\u0107u nemogu\u0107, Satana se odlu\u010duje na \u201egerilsku\u201c borbu, vo\u0111en pre svega \u017eeljom za osvetom (\u201eAko ne pobeda \u2013 bar osveta jeste\u201c). \u010cini se da su njegove pobude uslovljene vi\u0161e te\u017enjom za povratkom dostojanstva, nego bestijalnom mr\u017enjom prema Tvorcu i \u010coveku, kako to biblijski mit sugeri\u0161e.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu \u0110ilasov politi\u010dki \u2013 i ljudski \u2013 polo\u017eaj u vreme kada je radio na prevo\u0111enju Miltona, nije nerealno pretpostaviti da je ovaj njegov prevodila\u010dki poduhvat bio vrlo promi\u0161ljen i tendenciozan. Nemaju\u0107i mogu\u0107nosti za \u201efrontalni napad\u201c ili odbranu, on se odlu\u010duje za subverzivno delovanje<\/strong> u vidu prevo\u0111enja jednog klasi\u010dnog dela koje sadr\u017ei sve elemente iskonske borbe protiv totalitarizma i jednoumlja, i poistove\u0107uje se sa Miltonovim ljudskim Satanom, koji oli\u010dava nepokorivu te\u017enju \u010doveka za prkosom, slobodom, osvetom, pa i destrukcijom onda kada je stvaranje nemogu\u0107e.<\/p>\n

Na taj na\u010din, \u0110ilas je ispri\u010dao jednu vrlo li\u010dnu, subjektivnu pri\u010du kroz univerzalni spev. Sudbina \u201epalog an\u0111ela\u201c bila je njegova li\u010dna sudbina, te je veoma lako mogao da se poistoveti sa Miltonovim Satanom, stvarnijim i stvarnosnijim od ostalih predstava o personifikovanom iskonskom zlu, opisanom iz pera drugih pisaca. Miltonov Satana, buntovnik s razlogom, u samoubila\u010dkom prevratu, pretopljen u ognju \u0110ilasovog bunta i njego\u0161evskog britkog stila, postaje disident, po vlastitoj odluci proteran iz jednog farsi\u010dnog raja.<\/p>\n

\u0110ilasov Satana je revolucionar koji nalazi na\u010din da progovori iz tamnice kroz spev nastao u XVII veku, ili jo\u0161 davnije, kroz Postanje. Ima u njemu\u00a0 mnogozna\u010dnosti i brutalnosti srpskog jezika, kitnjastosti i slikovitosti hrvatske jezi\u010dke varijante, crnogorskog, gor\u0161ta\u010dkog temperamenta i impulsivnosti, privr\u017eenosti starini i teatralnosti. Kakva god da je kriti\u010dka ocena ovog prepeva sa dana\u0161nje vremenske distance \u2013 a u me\u0111uvremenu smo dobili i nove prepeve Miltona (\u201eIzgubljeni raj \u2013 Raj ponovo ste\u010den\u201c, prepevao Du\u0161an Kosanovi\u0107, prema proznom prevodu Darka Bolfana, izdava\u010di \u201eFilip Vi\u0161nji\u0107\u201c i \u201eAlbatros\u201c, 2002., Beograd)\u00a0 – ovaj prepev \u0107e, pored svih jezi\u010dkih specifi\u010dnosti, ostati upam\u0107en i po tome \u0161to je iskori\u0161\u0107en od strane jednog politi\u010dkog\u00a0 jeretika kao proro\u010dki glas koji probija gluvu sobu jednog totalitarnog vremena u kojem se neposlu\u0161nost ka\u017enjavala \u2013 padom u pakao.<\/p>\n

Bibliografija<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. \u201eIzgubljeni raj\u201c, D\u017eon Milton, prepevao s engleskog Milovan \u0110ilas, Altera, 1989. Beograd<\/li>\n
  2. Napomena uz prevod, Milovan \u0110ilas<\/li>\n
  3. Svijest o satanizmu u \u010dovjeku (povodom prepjeva Miltonovog epa \u201eIzgubljeni raj\u201c Milovana \u0110ilasa)<\/li>\n<\/ol>\n

    Dodatak<\/strong><\/p>\n

    \n
    \r\n
    Title<\/i><\/i><\/div>\r\n
    \n