{"id":1523,"date":"2019-03-18T09:59:44","date_gmt":"2019-03-18T08:59:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1523"},"modified":"2022-03-24T17:42:43","modified_gmt":"2022-03-24T16:42:43","slug":"jovan-jvanovic-zmaj-kao-prevodilac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/jovan-jvanovic-zmaj-kao-prevodilac\/","title":{"rendered":"Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj kao prevodilac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eTo je bilo davno; prije pamtiveka;
\n<\/em>A danas vam evo \u0161ap\u0107em radi leka.
\n<\/em>Vetar s gore duhn’o pesmu
\n<\/em>o slobodi; A tu pesmu \u010du\u0161e
\n<\/em>ljudi i narodi\u201c<\/em><\/p>\n

\"Jova_Jovanovic_Zmaj\"<\/p>\n

Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj (1833\u20131904) jedan je od najva\u017enijih pisaca srpskog romanti\u010darskog pesni\u0161tva. Bio je jedinstvena li\u010dnost, erudita, intelektualac bez premca, pun \u017eivota i ideja. Bio je originalan, nepokoreni duh koji je svoj pesni\u010dki i knji\u017eevni put kr\u010dio samostalno i trajao u javnom \u017eivotu punih pedeset godina; svestranost njegovog dela prevazilazi umetni\u010dke pravce i jedan nara\u0161taj. Voleo je \u017eivot, bio uzoriti pesnik novog, gra\u0111anskog dru\u0161tva, u\u010desnik u stvaranju nacionalne kulturne i dru\u0161tvene istorije XIX veka. Zmaj je poeta-bard, istovremeno u\u010ditelj i sudija, borac i roditelj.<\/p>\n

Novi Sad i Zmaj. Ima neka tajna veza\u2026<\/h2>\n

Kako pisati o Zmaju, a ne spomenuti Novi Sad, grad koji je u jednom zna\u010dajnom periodu primio na sebe ulogu kulturnog i knji\u017eevnog sredi\u0161ta ovih prostora. Varo\u0161 na me\u0111i ra\u010dvanja turskog i austrijskog carstva, u vreme kad je Jovan Jovanovi\u0107 u njemu odrastao, bila je pravi srpsko-nema\u010dko<\/a>-ma\u0111arski gradi\u0107 u razvoju. Sredinom 18. veka je u njemu osnovan srpsko-nema\u010dki Magistrat i od tada se izdvaja sa svim mogu\u0107im povlasticama; nije Vuk Karad\u017ei\u0107<\/a> zaludu opisao stari Novi Sad kao \u201cnajve\u0107e srpsko op\u0161\u010destvo na svijetu\u201c. Svetozar Mileti\u0107 je o razvojnim potencijalima Novog Sada govorio: \u201eMi sa ove strane imamo osobitu du\u017enost knji\u017eevnost srpsku podr\u017eavati i pomagati\u2026 Na\u0161i sinovi imaju prilike u knji\u017eevnosti osobeno izve\u0161titi se i kadri su da preprave umnih plodova i du\u0161evne hrane za ostalu sad jo\u0161 su\u017enu bra\u0107u, da ne moraju kad, im sunce slobode sine, tumarati po mraku neznanja i snova led probijati.\u201c<\/p>\n

Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj je poticao iz ugledne porodice (pradeda i deda trgovci, brodovlasnici; otac, Pavle, ugledan advokat, uva\u017eeni gra\u0111anin Novog Sada). Zmaj je zavr\u0161io pravne nauke i medicinu u Pe\u0161ti, postao lekar, imao divnu porodicu koju je nesre\u0107no izgubio u deset godina i \u010dija nas je sudbina toliko puta potresla. U njegovom \u017eivotu kao da nije bilo mesta za fantaziranje i filosofiranje. On je i kao mladi\u0107 bio odmeren, pouzdan i vredan. Inspiraciju je pot\u010dinio radu, umetnost-zanosu. U zrelim godinama se mnogo selio. \u017diveo je u Pe\u0161ti, Sremskim Karlovcima, Pan\u010devu, Be\u010du, Beogradu. Mladen Leskovac u jednom tekstu pi\u0161e: \u201e\u010cim bi valjalo da se iz jednog mesta seli u drugo ili iz jednog be\u010dkog stana u drugi, rasprodavao je name\u0161taj, rasturao biblioteku, palio pisma, a u novom stanu odmah raskivao kov\u010dege i razastirao bele\u0161ke i hartije i nastavljao tamo gde je prekinuo.\u201c I tako celog \u017eivota.<\/p>\n

Almanasi, kalendari, \u010dasopisi …<\/h2>\n

Miodrag Maticki u jednom \u010dlanku o Zmaju ka\u017ee da je \u201ereforma kulturnog \u017eivota i prosvetila\u010dka uloga kalendara omladine u to vreme u Vojvodini bila stra\u0161no va\u017ena. U njima su svoje tekstove pisali Stojan Novakovi\u0107, Vladan \u0110or\u0111evi\u0107, Svetozar Markovi\u0107, Jovan Jovanovi\u0107\u2026\u201c<\/p>\n

Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj je svoje pesme objavljivao u vi\u0161e od pedeset kalendara, godi\u0161njaka, almanaha, listova i \u010dasopisa. Glavni urednici raznih kalendara i almanaha \u010desto su od Zmaja tra\u017eili priloge za svoj list. I on im neprestano izlazi u susret.<\/p>\n

Bilo je u plodnom Zmajevom radu (najvi\u0161e u periodu od 1864. do 1890. godine) ilustrovanih, srpskih, velikih i narodnih kalendara. U nekima je sara\u0111ivao, neke je i sam ure\u0111ivao i pokretao:\u00a0Sedmica, Fru\u0161kogorka, Sprski soko, Orao, Doma\u0107i prijatelj, Ru\u017eica<\/em>,\u00a0Javor.\u00a0<\/em>Knji\u017eevno-satiri\u010dni\u00a0Komarac<\/em>, humoristi\u010dni\u00a0\u017di\u017ea<\/em>, vojnopoliti\u010dki, pou\u010dni i humoristi\u010dki list\u00a0Ilustrovana ratna hronika<\/em>\u00a0u Sremskoj Kamenici, zatim humoristi\u010dki list\u00a0Starmali<\/em>\u00a0koga je ure\u0111ivao u Be\u010du, dok je radio kao lekar.<\/p>\n

Neven, \u010dika Jovin list za mlade<\/em>\u00a0pokrenut 1880. godine postao je najzna\u010dajniji list za opismenjavanje mladih u decenijama koje su sledile. Ure\u0111iva\u010dka politika lista bila je da poetskim i proznim stvarala\u0161tvom deci pru\u017ei slobodu u umetni\u010dkom izrazu. Listovi, posebno almanasi, koje je Zmaj ure\u0111ivao, bili su puni humoreski, anegdota, poslovica i pesama. U listu\u00a0Pola\u017eenik<\/em>\u00a0koji je pokrenuo u Novom Sadu (1872\u20131876) objavljivao je zagonetke, anegdote, dru\u0161tvene igre, prepeve stranih pesama. Almanah\u00a0Postilion<\/em>\u00a0je izlazio tek par godina,a najpoznatiji satiri\u010dni list\u00a0Zmaj\u2013ozbiljni kalendar za na\u0161e \u0161aljive prilike<\/em>\u00a0pokrenut 1864. prire\u0111ivan je i \u0161tampan u Novom Sadu i u Zagrebu.<\/p>\n

Uticaj evropskih pesnika na Zmajev autorski rad<\/h2>\n

Ne bismo mogli tako lako da nabrojimo sve vrste Zmajevog bogatog knji\u017eevnog opusa. Ima tu lirskih, satiri\u010dno-politi\u010dkih pesama, pesama za decu, prepeva stranih pesnika, anegdota, pri\u010da\u2026 Knji\u017eevni kriti\u010dari se sla\u017eu da je Zmaj od pisaca uzimao ta\u010dno ono \u0161ta mu je trebalo. Nesumnjivo je u samom po\u010detku njegovog rada poetika \u0160andora Petefija imala veliki uticaj. Tekovina bajronovske moderne lirike<\/a> sna\u017eno je promenila Zmajev ose\u0107aj za liriku: sloboda \u010doveka, gra\u0111anina, ose\u0107anje te slobode i do\u017eivljaj li\u010dnog, subjektivnog. To je bila od po\u010detka su\u0161tina poetike koju on do kraja ne\u0107e izneveriti.<\/p>\n

U njegovim pesmama nema onog lirskog zanosa, leta u nebesa i faustovske te\u017enje za beskrajem. Ingeniozno duhovit i zato tako lako pamtljiv. O radnim navikama vrednog Zmaja pisali su mnogi knji\u017eevni kriti\u010dari \u2013 on je pisao brzo, bez predaha, ne ostavljaju\u0107i nezavr\u0161enu stvar.<\/p>\n

Mladen Leskovac<\/strong>, izvrstan poznavalac njegovog rada, pi\u0161e da je pesnik tra\u017eio i nalazio izvore \u201ene samo u sebi nego i izvan sebe; pisce koje je prevodio je prou\u010davao i od njih uzimao svesno samo onoliko koliko mu je trebalo kao podstrek, metod, opomena \u2013 ne vi\u0161e\u201c.<\/p>\n

Jevto Milovi\u0107<\/strong>\u00a0se decenijama bavio Zmajevim prepevima i prevodima sa nema\u010dkog<\/a>. Sva svoja istra\u017eivanja i podatke do kojih je dolazio sabrao je u obimnoj knjizi \u201eJovan Jovanovi\u0107 Zmaj i nema\u010dka knji\u017eevnost\u201c.<\/p>\n

Za moje istra\u017eivanje o Zmaju kao prevodiocu, ove dve knjige su bile blago i iznena\u0111enje.<\/p>\n

O tehnici Zmajevih prevoda evropskih pesnika<\/h2>\n

Srpski narodni jezik, tek u povoju, bio je u drugoj polovini XIX veka nedovoljno iskusan da se nosi sa velikim nema\u010dkim i engleskim pesnicima. Pisci i filolozi su boja\u017eljivo kretali u nepoznato.<\/p>\n

Jovan Jovanovi\u0107 je slobodno prevodio s nema\u010dkog, ma\u0111arskog, ruskog, francuskog, engleskog<\/a>, poljskog, \u010de\u0161kog i rumunskog jezika. Ispod svojih prepeva\/prevoda stavljao je razne oznake poput \u201ePo Ulandu\u201c, \u201eHajne\u201c, \u201cLjermontov\u201c, \u201eMiler\u201c, \u201eslobodno po \u0160amisu\u201c, \u201epo Geteu\u201c ili \u201epo francuskom\u201c, \u201epo ma\u0111arskom\u201c, po nema\u010dkom\u201c, \u201eslobodno po\u2026\u201c.<\/p>\n

Ponekad je stavljao zvezdicu (*) ili dve i verovatno samo on znao \u0161ta ta\u010dno zna\u010de.<\/p>\n

Pored velikog broja pesama i nema oznaka, te se veruje da ove sa zvezdicom imaju veze sa tim da su prevedene s nekog tu\u0111eg jezika, pa su slobodni prevod ili kako druga\u010dije. Razumljivo, jer se zna da je Zmaj bio saradnik i urednik listova i \u010dasopisa, godi\u0161njaka, almanaha, da je godinama izdavao i po nekoliko \u010dasopisa u kojima je pisao priloge i pesme pod raznim pseudonimima i \u0161iframa (Ja\u0161a Prodanovi\u0107 tvrdi da ih je bilo i dve stotine!). Jovanovi\u0107 je i sam godinama izdavao nekoliko \u010dasopisa koje je morao popunjavati svojim prilozima.<\/p>\n

Prevodio je sa ruskog jezika<\/a> Pu\u0161kina i Ljermontova, sa francuskog\u00a0 pesme Silija Pridoma. Voleo je isto\u010dnja\u010dku poeziju pa je u Novom Sadu 1861. objavio zbirku \u201eIsto\u010dni biser\u201d (prepevi turskih i arapskih pesama). Zmaj je prepevao i Omara Hajama, jednog od najve\u0107ih persijskih liri\u010dara 12. veka, koji je stekao svetsku slavu po lirskim pesmama \u201erubaijima\u201c.<\/p>\n

Kolegama urednicima i saradnicima je uvek stavljao na znanje u pismenom obra\u0107anju da \u017eeli da bude jasno ko je autor pesme ili teksta \u201eda ga ljudi nazivaju kradljivcem koji tu\u0111e stvari pod svoje izdaje\u2026\u201c. Zmaj je slobodno prevodio, najvi\u0161e sa slu\u017eio nema\u010dkim i ma\u0111arskim izvorima. Voleo je pesme, to je bila njegova stast te je mnogo voleo nema\u010dke liri\u010dare. Sa nema\u010dkog i ma\u0111arskog jezika je prevodio najvi\u0161e, pa \u0107emo se time malo vi\u0161e pozabaviti.<\/p>\n

Prevodi sa nema\u010dkog jezika<\/h2>\n

Rano se Zmaj upoznao sa delima nema\u010dkih knji\u017eevnika. Pripadao je generaciji intelektualaca koji su u habzbur\u0161koj dr\u017eavi, u datim istorijskim okolnostima, morali znati nema\u010dki jezik.<\/p>\n

Nema\u010dki je savladao kao mladi\u0107, kasnije usavr\u0161avao i tokom doktorske prakse u Be\u010du (1880\u20131889). Sa nema\u010dkog jezika Zmaj je prevodio zaista mnogo, \u010dak je sa nema\u010dkog preveo i jednu pesmu engleskog pesnika A. Tenisona\u00a0Enoh Arden<\/em>. U bogatoj zaostav\u0161tini sa\u010duvane su i bele\u0161ke Zmajevog brata Kornela koji je zabele\u017eio da je Zmaj uvek \u201esa \u0161kola donosio nekih knjiga \u0160ilera, Getea, Herdera.\u201c Me\u0111u prvim pesnicima koje se usudio prevoditi bio je Efraim Lesing i Johan Gotfrid Herder, posebno njegova zbirka\u00a0Blumenlese aus morgenl\u00e4ndischen Dichtern<\/em>. U Nevenu se 1880. pojavio Zmajev prepev\u00a0Sunce i vetar\u00a0<\/em>(sa oznakom\u00a0od E. Lau\u0161a<\/em>). Fridrih Martin fon Boden\u0161tet je svojevremeno bio jedan od omiljenijih stranih pesnika kod nas, te je poslu\u017eio kao inspiracija na\u0161em pesniku. Savremenici Jovana Jovanovi\u0107a Zmaja su \u010desto pohvalno pisali o njegovim prevodima nema\u010dkih pesnika \u2013 da su lep\u0161i, da se lak\u0161e \u010ditaju.<\/p>\n

Gete kao inspiracija<\/h3>\n

Geteove pesme su u velikoj meri bile inspiracija za \u0110uli\u0107e. Misle\u0107\u2019 na te u tom vaju<\/em> je nastala pod uticajem Geteove ljubavne pesme\u00a0N\u00e4he des Geliebten.<\/em>\u00a0Divan je i prevod pesme \u201eBog i Bajadera\u201c.<\/p>\n

Zmajeva pesma\u00a0Stra\u017ea na Kalemegdanu<\/em>\u00a0napisana je pod utiskom pesme\u00a0Der Fischer<\/em>; pod uticajem Geteove drame\u00a0Egmont<\/em>, Zmaj je napisao pesmu svom prijatelju Svetozaru Mileti\u0107u\u00a0Petnaestog novembra 1879<\/em>.<\/p>\n

\u201eMisle\u0107 na te u tom vaju,
\nmisle\u0107 na te u tom sjaju,
\nkad se du\u0161a moja pita,
\nje l\u2019 na zemlji il\u2019 u raju;
\nmisle\u0107 na te kad mi du\u0161a
\ngrli, ljubi sveta oba-
\nmila Ru\u017eo, moja du\u0161o,
\n\u0161ta ti misli\u0161 u to doba?\u201c (Misle\u0107\u2019 na te u tom vaju<\/em>)<\/p>\n

Vilhelm Haj kao inspiracija<\/h3>\n

Jovan Jovanovi\u0107 je preradio i preveo tridesetak pesama ovog nema\u010dkog pesnika. Na\u0161 pesnik je zavoleo njegove basne u stihovima, a neke je napisao samostalno sa velikim odu\u0161evljenjem. Evo nekih: slobodni prepev pesme\u00a0Dete i magarac, Pakosnik, Lupe\u017e i pas<\/em>\u00a0(sve objavljene u\u00a0Nevenu<\/em>\u00a01880. godine). Zmajeva autorska pesma\u00a0Ne zna koza za \u0161alu<\/em>\u00a0nastala je pod uticajem Hajeve pesme\u00a0Ziege<\/em>, pesma\u00a0\u0160eva<\/em>\u00a0\u2013 po uzoru na\u00a0Wandersmann und Lerche<\/em>;\u00a0Medved tra\u017ei med\u00a0<\/em>je za uzor imala\u00a0B\u00e4r und Bienenstock<\/em>,<\/p>\n

\u201eZa\u0161to patka, koka, guska,
\nPa i druga pernad mnoga,
\nZa\u0161to ide usred zime
\nI po snegu bosonoga?\u201c (Neznalice, lenjivice<\/em>)<\/p>\n

Robert Rajnik kao inspiracija<\/h3>\n

Ovaj de\u010dji pesnik i liri\u010dar mnogo je uticao na Zmaja koji je u \u0161aljivim kalendarima objavio nekoliko prepeva njegovih pesama. Kao i kod drugih pesnika i ovde je va\u017eilo: kad neku pesmu objavi u kom listu, pored nje stavi zvezdicu da je pesma \u201eispevana po tu\u0111oj zamisli\u201c. Zna\u010di da nije sasvim originalna.<\/p>\n

Pisac Jevto Milovi\u0107 u svojoj knjizi u moru podataka za sve Zmajeve pesme uvek daje i podatke o pesmama koje su zapravo prepevi-prevodi (doslovni), a koje su slobodni prepevi Jove Zmaja (kojih ima vi\u0161e i koji bolje zvu\u010de na na\u0161em jeziku). Nadahnuo je Rajnik Zmaja za vi\u0161e od dvadeset pesmica. Me\u0111u njima su Zmajev \u0111uli\u0107\u00a0\u00a0Ala j\u2019\u00a0lep ovaj svet!\u00a0<\/em>\u00a0(Nur Nicht Verzagt!)<\/em>\u00a0i pesma\u00a0Ma\u010dka<\/em>\u00a0(Der Affe<\/em>).<\/p>\n

\u201eIstina je sinko cvet mirisan, mio;
\nla\u017e iz pakla ni\u010de,
\nvrag je zasadio.<\/p>\n

Iza jedne la\u017ei ide druga, tre\u0107a,
\nnajpre mala, posle
\nsve ve\u0107a i ve\u0107a.\u201c (La\u017e<\/em>)<\/p>\n

Nema\u010dke narodne pesme<\/h2>\n

Zmaj ih je rado prevodio. Jevto Milovi\u0107 u knjizi \u201eJovan Jovanovi\u0107 Zmaj i nema\u010dka knji\u017eevnost\u201c pi\u0161e da su dve najpoznatije pesme\u00a0Ciganka (Die Zigeunerin<\/em>) i\u00a0Buba-mara (Marienw\u00fcrmchen)<\/em>. Verujem da su nam svima poznate iz\u00a0Zmajeve riznice<\/em>:\u00a0Konjanik (Was ein Reitersmann haben muss?<\/em>),\u00a0Mati peva detetu<\/em>\u00a0(za koju ni sam pesnik nije znao da li je po tu\u0111oj misli ili pola prevod) i mnoge druge. Njih je Zmaj objavljivao u\u00a0Nevenu<\/em>\u00a0i obi\u010dno ispod naslova pisao \u201epo nema\u010dkom\u201c:<\/p>\n

\u201eBuba-maro, evo moje ruke,
\nPo njoj mili i tamo i amo,
\nNe pla\u0161i se, dirati te ne\u0107u,
\nMi te, deca, jedva do\u010dekamo\u2026\u201c (Buba-mara<\/em>)<\/p>\n

\u201eKo do podne uvek spava
\nTe\u0161ko da je vredan,
\nA u vodi ko se davi,
\nZnaj da nije \u017eedan.\u201c (Ciganka<\/em>)<\/p>\n

Veliki Nikola Tesla<\/h2>\n

Podsetimo se na kraju da je i veliki Nikola Tesla mnogo voleo pesme \u010dika Jove Zmaja. Kada je 1892. godine posetio Beograd, Zmaj je do\u0161ao da se upoznaju.\u00a0Tada je i napisao pesmu u \u010dast Teslinog dolaska<\/strong>\u00a0i pro\u010ditao pred okupljenom publikom.<\/p>\n

Ka\u017eu da je Tesla preveo desetak Zmajevih pesama na engleski. Koliko li \u0107e se generacija iza nas u\u010diti \u010dove\u010dnosti i moralu dok budu ushi\u0107eni \u010ditali njegove stihove\u2026<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 \u201eTo je bilo davno; prije pamtiveka; A danas vam evo \u0161ap\u0107em radi leka. Vetar s gore duhn’o pesmu o slobodi; A tu pesmu \u010du\u0161e ljudi i narodi\u201c Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj (1833\u20131904) jedan je od najva\u017enijih pisaca srpskog romanti\u010darskog pesni\u0161tva. Bio je jedinstvena li\u010dnost, erudita, intelektualac bez premca, pun \u017eivota i ideja. Bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1525,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-1523","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/Zmaj.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-oz","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1523","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1523"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1523\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1686,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1523\/revisions\/1686"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1525"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1523"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1523"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1523"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}