{"id":1553,"date":"2019-09-26T20:54:39","date_gmt":"2019-09-26T18:54:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1553"},"modified":"2022-03-24T22:02:51","modified_gmt":"2022-03-24T21:02:51","slug":"josif-brodski","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/josif-brodski\/","title":{"rendered":"Josif Brodski \u2013 izazovi samoprepeva"},"content":{"rendered":"

Izvor slike\u00a0Wikipedia<\/a>, Fotograf: Croes, Rob C. \/ Anefo<\/p>\n

Ako utvrdimo da je prevo\u0111enje ili prepevavanje poezije zadatak po mnogo \u010demu slo\u017eeniji i delikatniji od prevo\u0111enja proze<\/a>, ne\u0107emo, naravno, re\u0107i ni\u0161ta novo. Samim tim \u0161to ni dugogodi\u0161nje iskustvo, ni prekaljenost u ovom zanatu, ni temeljno poznavanje stranog jezika, lingvisti\u010dkih za\u010dkoljica, tananih nijansi u izboru sinonima, \u017eargona, nala\u017eenje elegantnog re\u0161enja za neprevodive igre re\u010di, idiome, i svega onoga \u0161to proces prevo\u0111enja teksta sa jednog jezika na drugi zahteva \u2013 prosto nisu dovoljni. Jer, pored adekvatnog prevoda zna\u010denja i smisla koji mogu da variraju u stepenu doslednosti, u zavisnosti od slobode koju prevodilac sebi dozvoli, ono oko \u010dega ne sme da bude zabune i \u0161to ni po koju cenu ne sme da bude izgubljeno ili olako ispu\u0161teno, a \u0161to daje autenti\u010dnost prepevu i \u010duva vezu sa originalom jeste ona suptilna muzika izme\u0111u re\u010di. Pravo majstorstvo dobrog prepeva je upravo o\u010duvanje te muzike, njene ti\u0161ine, \u0161apata, intervala zati\u0161ja i \u017eubora, te mnogozna\u010dnih pauza koje ostavljaju prostora pesmi da \u201edi\u0161e\u201c i govori nemu\u0161tim jezikom.<\/p>\n

Polaze\u0107i od teze da je svaki prevod, uklju\u010duju\u0107i i prepev, svojevrsno tuma\u010denje, novo zasebno delo<\/strong> koje, svesno ili nesvesno, nosi li\u010dni pe\u010dat i trag onoga koji ga je preneo sa obale mati\u010dnog jezika na tle novog govornog podru\u010dja, onda je razlo\u017eno pretpostaviti da \u0107e pesnik biti zastra\u0161eniji mogu\u0107no\u0161\u0107u da njegovo autorsko delo izgubi na svojoj autenti\u010dnosti u ovom procesu od bilo koga drugoga. Koliko \u0107e ono \u0161to stigne do \u201edruge obale\u201c stvarno oslikavati original? Da li \u0107e ona skrivena muzika, kojoj poezija duguje sve, ostati netaknuta ili \u0107e fal\u0161irati i biti preto\u010dena u neki sasvim drugi folklorni zvuk? Ako bi njegovu sonatu za flautu trebalo prevesti na jezik plemena koje poznaje samo bubnjeve od bivolje ko\u017ee, da li bi to ikada mogla da bude ista sonata?<\/p>\n

Vi\u0161e od bilo kog drugog stvorenja na zemlji, pesnik \u201epo bi\u0107u\u201c je vezan za maternji jezik<\/strong>. Izmestiti ga iz tog jezika, presaditi ga u neki drugi, bez pripreme i adaptacije, bez potrebne tranzicije koja \u010desto nikada i nije do kraja okon\u010dana, u\u010dini\u0107e da bude potpuno izgubljen. Onaj, pak, koji uspeva da savlada neki drugi jezik u dovoljnoj meri da na njemu po\u010dne i da misli, pi\u0161e i komponuje muziku poezije, dakle, da dostigne istinski \u201ebilingvalni nivo\u201c, smatra se vi\u0161e nego sre\u0107nim. On sada ima dvostruki medijum kojim mo\u017ee da izrazi svoj pesni\u010dki senzibilitet: doma\u0107i, maternji, i ovaj novi kojim je ovladao kao novim instrumentom na kojem mo\u017ee da svira.<\/p>\n

Mo\u017eda nema boljeg i slikovitijeg primera za ovu temu od Josifa Brodskog, ruskog pesnika, nobelovca postmodernisti\u010dke orijentacije<\/strong>.<\/p>\n

Josif Brodski je ro\u0111en u Lenjingradu (Petrogradu) 1942. godine. Na ameri\u010dko tle je prispeo silom prilika 1972. godine kao izgnanik iz tada\u0161njeg Sovjetskog Saveza. Do svoje smrti 1996. godine, prepevao je mnoge svoje pesme na engleski jezik koji je predano u\u010dio i na kojem je pisao vi\u0161e od polovine svog \u017eivota. Budu\u0107i da su potekli iz ruke samog autora, njegovi prepevi su ne\u0161to izme\u0111u \u201epomo\u0107nog prevoda\u201c i originalnog stvarala\u010dkog dela. Da li je jezik ovih prepeva poetski autonoman ili previ\u0161e iskrivljen potrebom za podudarno\u0161\u0107u sa ruskim izvornikom, pitanje je koje se postavlja od trenutka kada se Brodski prvi put obratio knji\u017eevnoj javnosti kulture koja ga je usvojila, i na koje kritika jo\u0161 nije uspela da da kona\u010dan odgovor.<\/p>\n

Da bismo razumeli su\u0161tinu problematike, valjalo bi ne\u0161to re\u0107i o prozodiji ruskog jezika<\/a>. Ruski jezik nam omogu\u0107ava da razumemo tri povezana samoglasnika koja teku bez smetnje, kao jednu re\u010d, za razliku od engleskog kod kojeg postoji zastoj ili prepreka nakog svakog samoglasnika. Ta \u010dinjenica omogu\u0107ava izuzetnu metri\u010dku svestranost i dinami\u010dnost ruskog stiha. Dok je engleska poezija prete\u017eno jambska, ruski jezik je veoma fleksibilan i omogu\u0107ava laku promenu redosleda re\u010di, tako da su rime bogate, sa kompleksnim muzi\u010dkim \u0161emama<\/strong>. Razlog iz kog je Boris Pasternak uspeo da prepeva \u0160ekspira<\/a> sa tolikim uspehom le\u017ei upravo u toj fleksibilnosti i savitljivosti ruskog jezika koja mu je stajala na raspolaganju.<\/p>\n

Brodski, koji nije stekao visoko institucionalno obrazovanje i koji je pesni\u010dki sazreo daleko od sovjetskih knji\u017eevnih krugova, rano je prepoznat kao pesni\u010dki genije ili pesnik-buntovnik. Ono \u0161to ga je izdvojilo bio je izuzetan pesni\u010dki sluh<\/strong>, tanana poetska muzikalnost, trend koji je tada bio tek u nastajanju oko Ane Ahmatove, koja je i bila svojevrsni mentor Brodskom. Mnogi ga danas smatraju inovatorom ruske prozodije. Za njega, muzi\u010dka dimenzija pesme je nerazdvojno povezana sa njenom semanti\u010dkom su\u0161tinom i veoma osetljiva na nju: ono \u0161to su za kompozitora note, za slikara ki\u010dice, za pesnika su \u2013 rime i stihovi, struktura pesme. Stvaranje rima i re\u0161avanje metri\u010dkih problema, bili su od esencijalnog zna\u010daja za njegove pesme. On je koristio ritmiku poetske forme kontrapunktalno zna\u010denju i logici svoje pesme. Sama forma pesme \u2013 njene nijanse, oscilacije, protok energije, osetljive mere i sklad \u2013 sve je to za Brodskog bilo sastavni deo njegove poezije i pesni\u010dke prakse.<\/p>\n

Na njegovu nesre\u0107u, Brodski je pripadao onoj generaciji pesnika u Sovjetskom Savezu kojoj su nametnuta druga\u010dija shvatanja poetskih dometa: vrednost forme je bila iznad melodi\u010dnosti koja je, u najboljem slu\u010daju, mogla da bude samo u slu\u017ebi forme i poruke pesme. Postaviti estetsku vrednost i melodi\u010dnost u poeziji kao prioritet, zna\u010dilo je grubo uvrediti prevladavaju\u0107e shvatanje poezije koja je bila u slu\u017ebi propagande.<\/p>\n

Nasuprot tome, kada je stigao u Ameriku, 1972. godine, Brodski se susreo sa sasvim suprotnim problemom. Metri\u010dka forma je bila u opadanju, labava, nepopularna, zapu\u0161tena. Tradicionalna struktura je smatrana prevazi\u0111enom i na nju se gledalo kao na u\u0161togljeni okvir i nametnute granice koje su smetale slobodi pesni\u010dkog izra\u017eaja. Poetskom scenom su vladali \u201ebitnici\u201c sa svojom energijom pobune i ru\u0161enja ustaljenih normi. Predvodnici ovog novog trenda, koji su utrli put onom li\u010dnijem, nesputanom, idiosinkreti\u010dkom stihu bili su Ginzberg, Keruak, Lovel i Silvija Plat. Brodski je odmah stao u odbranu forme i metri\u010dkog stiha, kako isti\u010du\u0107i slavne primere ovog stiha iz engleske tradicije (posebno Tomasa Hardija), tako i bore\u0107i se da samog sebe \u0161to uspe\u0161nije prepeva na engleski jezik. Tako se on na\u0161ao u dvostrukoj borbi: borbi za povratak forme i metrike, s jedne strane, i borbi za nala\u017eenje sopstvenog izra\u017eaja na novom govornom tlu, sa druge.<\/strong> Naravno, ova borba nije pro\u0161la bez otpora i nije vi\u0111ena kao estetsko-umetni\u010dko pregnu\u0107e pesnika-izgnanika, ve\u0107 kao retrogradni poku\u0161aj odbrane bolj\u0161evi\u010dke tradicije, budu\u0107i da je posmatrana iz antikomunisti\u010dkog ugla kroz politi\u010dku vizuru. Tako je Brodski, proteran iz mati\u010dne zemlje kao napredni buntovnik i pretnja komunisti\u010dkom re\u017eimu, do\u010dekan na novom tlu kao bolj\u0161evik, dok su njegova nastojanja progla\u0161ena konzervativnim.<\/p>\n

Napore Brodskog da vrati ugled i pro\u0161iri repertoar formalnog metri\u010dkog stiha na engleskom jeziku, koji su nai\u0161li na protivljenje u ono vreme, iz dana\u0161njeg ugla mo\u017eemo smatrati velikim uspehom. Ipak, kritika jo\u0161 uvek ne mo\u017ee da se slo\u017ei oko toga da li ja ta specifi\u010dna melodi\u010dnost koju je Brodski uneo u engleski prepev previ\u0161e protkana \u201etu\u0111icama i posu\u0111enicama.\u201c Pritom, \u010dini se, previ\u0111aju \u010dinjenicu da je engleski jezik verovatno najpropusniji jezik na svetu, budu\u0107i da je kroz svoju istoriju bio izlo\u017een uticajima razli\u010ditih jezika i kultura sa kojima je dolazio u dodir. Dovoljno je samo pomenuti sakralnu terminologiju koja je gotovo u potpunosti preuzeta iz francuskog i italijanskog jezika. Mnogi slavni pesnici su svesno nastojali da pro\u017emu englesku poeziju muzikom i senzibilitetom anti\u010dkog duha. Zbog \u010dega bi taj proces stao sa Brodskim?<\/p>\n

Jedan vrhunski strani umetnik, \u010dovek od pera, stapa se sa drugim jezikom. Prihvata drugu kulturu i druga\u010diji stih. Posve\u0107uje svoj kratki \u017eivot nastojanju da u\u010dini sebe razumljivim svojim savremenicima iz oba tabora \u2013 ruskog i engleskog. Da li treba odbaciti njegov rad zbog toga \u0161to je, i pored svih svojih nastojanja, ostao \u201edruga\u010diji\u201c, nedovoljno razumljiv, pomalo zamr\u0161en, tu\u0111?<\/p>\n

Treba imati na umu da je Brodski \u201ete\u017eak\u201c pesnik<\/strong>, nezavisno od jezi\u010dke tradicije u kojoj ga tuma\u010dimo. Upore\u0111uju\u0107i njegove originale sa prepevima, ponekad je te\u0161ko razumeti kako je odre\u0111eni stih pretrpeo toliku transformaciju u prevodu da sada poseduje sasvim druga\u010diji ton ili intrigantnije zna\u010denje. Tako je ameri\u010dki kriti\u010dar Adam Kir\u0161 primetio da postoje izvesni \u201eapoeti\u010dni\u201c prepevi kod Brodskog, \u0161to je, sam po sebi, diskutabilan iskaz, jer je te\u0161ko definisati \u0161ta je \u201epoeti\u010dan\u201c, a \u0161ta \u201enepoeti\u010dan\u201c ili \u201eapoeti\u010dan\u201c prepev. Nismo li krajnje subjektivni kada poku\u0161avamo da razdvojimo jedno od drugog? Brodski je, tako\u0111e, \u010desto nailazio na optu\u017ebe i kritike da su njegovi prepevi na engleski \u201eneidiomatski\u201c. Tu valja postaviti pitanje od kada je \u201eidiomatsko prevo\u0111enje\u201c bilo bitan ili presudan kriterijum za kvalitetan prepev ili poeziju uop\u0161te? Pesnici, uostalom, \u010desto pribegavaju kolokvijalizmima, bilo u stvaranju originala ili prepeva, kako bi premostili neprevodive re\u010di i izraze i izrazili su\u0161tinu.<\/p>\n

Zbog svega ovoga ne treba da \u010dudi to \u0161to je Brodski pred kraj \u017eivota konstatovao da se napadi na koje je njegovo stvarala\u0161tvo nailazilo na tlu \u201eslobodne ameri\u010dke zemlje\u201c nisu u osnovi razlikovali mnogo od napada koje je do\u017eivljavao u svojoj ideolo\u0161koj otad\u017ebini. Kad god bi se drznuo da izazove ortodoksiju \u2013\u201emejnstrim\u201c, nailazio je na \u017eestoku opoziciju, s tom razlikom da je opozicija u Sovjetskom Savezu bila direktnija i opasnija po egzistenciju.<\/p>\n

Kao kontrast sudbini i umetni\u010dkom putu, Brodskog \u010desto porede sa njegovim zemljakom i savremenikom, tako\u0111e nobelovcem, Vladimirom Nabokovim<\/strong>. Nabokov ne samo da je govorio engleski od ro\u0111enja u svom aristokratskom domu u Sankt Peterburgu, ve\u0107 je potpuno napustio pisanje na ruskom jeziku i postao isklju\u010divo engleski pisac, sa izuzetkom poezije. Proslavljen pre svega kao prozni pisac na engleskom jeziku, Nabokov je pisao poeziju isklju\u010divo na ruskom jeziku, smatraju\u0107i da je ona \u201eneprevodiva\u201c<\/strong> i da gubi svoju istinsku bit i onu osetljivu esenciju u prevodu na engleski jezik, iako bi je on, kao bilingvalni pisac, sa lako\u0107om mogao tehni\u010dki prevesti na engleski jezik. U tome su se ova dva literarna genija ruskog porekla bitno razlikovala. \u201eU svom domu govorim isklju\u010divo ruski i poeziju pi\u0161em isklju\u010divo na ruskom… Moje srce govori ruski\u201c<\/strong>, rekao je izme\u0111u ostalog Nabokov, i ostao dosledan tom na\u010delu do kraja \u017eivota. (deo njegove poezije je preveden sa ruskog na engleski jezik tek nakon njegove smrti.)<\/p>\n

Sve u svemu, zahvaljuju\u0107i ogromnom pregnu\u0107u ovog pesnika-izgnanika, engleski jezik je dobio poeziju Brodskog dvostruko rafinisanu, po visokom estetskom ukusu i karakteru ovog umetnika. Njegova ina\u010de kompleksna poruka je pro\u0161la kroz dvostruku destilaciju, i tako pro\u010di\u0161\u0107ena i prera\u0111ena, slila se u dve kulture i postala njihova zajedni\u010dka ba\u0161tina. Bilo je, o\u010digledno, potrebno izvesno vreme da ova rafinisana, hladno ce\u0111ena poetska supstanca odstoji da bi \u010ditaoci oba govorna podru\u010dja dobili mogu\u0107nost da osete pun ukus i aromu ovog vrhunskog blenda.<\/p>\n

Osvr\u0107u\u0107i se na delo ovog pesnika u knjizi \u201eBrodski prevodi Brodskog: poezija u samoprevodu\u201c, koju je priredila Aleksandra Berlina, recenzent daje slede\u0107i sud:<\/p>\n

\u201ePesme Brodskog, kako na ruskom originalu, tako i u engleskom prevodu<\/a>, do te mere su senzitivne i dojmljive da je gdekad te\u0161ko odrediti \u0161ta je tu original, a \u0161ta prevod, tako da \u010dak ni ona fina odstupanja od originala ne treba uzeti zdravo za gotovo, ve\u0107 razumeti kao dodana prosvetljenja. Poetika i tehnika (prevo\u0111enja) Brodskog je bez premca po svojoj semanti\u010dkoj, gramati\u010dkoj, sintakti\u010dkoj i foneti\u010dkoj vrednosti\u201c (The Russian Review, Michael Eskin)<\/p>\n

Umesto zaklju\u010dka, nave\u0161\u0107emo prepev pesme kineskog pesnika Yu Ouyang, koja najbolje izra\u017eava bolnu frustraciju nemogu\u0107nosti pesnika da se ikada do kraja izrazi na drugom jeziku, a da ne izda deo sebe i svoje poezije na tom putu.<\/p>\n

Kako prevesti sebe<\/strong><\/p>\n

Da prevedem sebe na engleski
\nKao da sam ja jezik
\nKao da nisam Kinez
\nKao da nisam onaj drevni jezik koji
\nPodse\u0107a na mene, koji sam ja, koji je moj beleg ro\u0111enja
\nZbog kojeg \u0107ete re\u0107i svojim prijateljima
\nDa je \u201eon Kinez\u201c
\nIli ga odbaciti
\nKao \u201ekosookog\u201c
\nIli \u201e\u017eutog\u201c
\nIli ismevati zvuk njegovog govora<\/p>\n

(\u010cing-\u010cang-\u010cou)<\/p>\n

Veliki je problem prevesti sebe
\nMislim, kako mogu da preto\u010dim sebe na drugi jezik
\nA da se ne predam
\nDa ne izdam sebe
\nDa ne zaboravim sebe
\nDa ne oprostim sebi
\nDa ne izgubim sebe u drugom tekstu<\/p>\n

Mislim, kako jezik mo\u017ee da bude toliko transparentan
\nDa ne mo\u017ee da sakrije moj kineski identitet
\nKako jezik mo\u017ee da bude toliko neuni\u0161tiv
\nDa ostane svoj, \u010dak i kada se pretvori u neki drugi<\/p>\n

Kao da, u stvari, imam dva tela
\nJedno kinesko
\nA drugo englesko
\nPrevo\u0111enje sebe je ponovno stvaranje
\nSebe, sa novim jezikom ili novim telom
\nRazglabanje izme\u0111u dve polovine
\nIli dve celine
\nU kojoj svaka tuma\u010di onu drugu<\/p>\n

I svest o onome \u0161to je napisano na drugom jeziku
\nSvest o onome \u0161to je pre\u0107utano
\n\u0160to je prevedeno
\nOd \u010dega se odustalo
\n\u0160to je izgubljeno ili na\u0111eno
\nIli i jedno i drugo
\nTo bespomo\u0107no ose\u0107anje pot\u010dinjenosti bilingvalnoj sili<\/p>\n

Koja izme\u0111u struji
\nPrevode\u0107i sebe, dvostruko sam pla\u0107en
\nImaginacijom, i dvostruko otpisan od originala
\nU glavi i na hartiji<\/p>\n

Kada prevodi\u0161 sebe simultano
\nTo je kao da ima\u0161 simultani orgazam
\nU telu i u glavi
\nLako je u ogledalu
\nTe\u0161ko je jer si svestan onog izme\u0111u<\/p>\n

Kada prevodim sebe
\nSa kineskog na engleski
\nNestajem u pojavi
\nDrugog postojanja, koje gleda unazad<\/p>\n

Kroz \u010dvor svezanih jezika
\nNa skrivenu sliku drugog tela.<\/p>\n

(s engleskog prevela Jelena Gavrilovi\u0107)<\/p>\n

Izvori:<\/strong><\/p>\n