Foto: Milan Paji\u0107 u ulozi Kraljice u predstavi \u0160ekspir Soneti u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, 2014<\/p>\n
Tekstovi koje objavljujemo na ovom mestu i ovom prilikom, ljubaznim ustupanjem prostora urednice Ane Todorovi\u0107 Radeti\u0107, „Prevodilac kao bakljono\u0161a“, Aleksandra Nikoli\u0107a i „Glumci govore istinom“, Had\u017ei Nenada Mari\u010di\u0107a, \u0161tampani su, po pozivu, u knjizi Ra\u0161\u010ditavanja \u0160ekspira. Soneti<\/em>, autora Jelisavete Milojevi\u0107 (Beograd: Filolo\u0161ki fakultet, 2018). Ove radove,\u00a0 \u010dinimo dostupnim \u0161iroj javnosti a sa plemenitom namerom, misionarskom, da dragocene poruke ovih tekstova do\u0111u do \u0161to ve\u0107eg broja ljudi sa kojima mislimo da \u0107e do\u0107i u rezonancu. Kroz prevodio\u010devo so\u010divo delo autora dolazi do reditelja i glumca a bez uzajamne interakcije mnoge tajne umetnosti \u2013 rediteljske, gluma\u010dke i prevodila\u010dke\u00a0 „ostaju skrivene ne dobiv\u0161i \u0161ansu da se me\u0111usobno pro\u017emu i tako stvore novu vrednost“ (A. Nikoli\u0107, „Prevodilac kao bakljono\u0161a“). Neka ovi tekstovi podstaknu ovakve interakcije!<\/p>\n Jelisaveta Milojevi\u0107 <\/p>\n Aleksandar Nikoli\u0107<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povodom 450 godina od \u0160ekspirovog ro\u0111enja, u \u010detvrtak, 27. februara 2014. godine, u 19 sati, na sceni \u201cRa\u0161a Plaovi\u0107\u201d Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu premijerno je izvedena predstava \u201c\u0160ekspir: Soneti\u201d. Jo\u0161 jedan zna\u010dajan povod je i novi prevod Jelisavete Milojevi\u0107, koja je nakon pet decenija Sonete <\/em>ponovo oblikovala i predstavila na srpskom jeziku u ciklusu od trideset pet \u201cVelikih sonata\u201d.<\/p>\n Re\u017eiju je potpisao Aleksandar Nikoli\u0107, dramaturgiju zajedno Nikoli\u0107 i Milojevi\u0107eva, dok je kompozitor bila Vera Milankovi\u0107. U podeli su bili: prvakinja Opere Svetlana Cicovi\u0107-Boj\u010devi\u0107 (u ulozi Amora), Pavle Jerini\u0107 (Crni vitez), Andrijana Oliveri\u0107 (Crna dama), Dubravka Kovjani\u0107 (Lepi mladi\u0107), Milan Paji\u0107 (Kraljica), Jelena Matija\u0161evi\u0107 (Pa\u017e), Milo\u0161 Jelisavac (Beli vitez), Ana Stojanovi\u0107 (Bela dama), Stevan Piale (Prosjak), Jelena Velkovski (Prosjakinja), Tamara Pjevi\u0107 (Pastirica) i Vanja Mijailovi\u0107 (Pastir).<\/p>\n Autori su poduhvat scenskog uprizorenja \u0160ekspirovih soneta <\/em>prihvatili kao veliki eksperiment i rizik, me\u0111utim, tako uzbudljivom tekstualnom predlo\u0161ku nije bilo mogu\u0107e odoleti \u2013 kult obo\u017eavanja \u0160ekspira je kod ljudi iz teatra sveprisutan i iskonski. \u010cinjenica da u Sonetima <\/em>nema konkretne scenske radnje, niti likova \u2013 bazi\u010dnih tradicionalnih oslonaca i gradivnih elemenata svakog uprizorenja \u2013 ve\u0107 da su oni niz lirskih slika, nije ni najmanje obeshrabrila izvo\u0111a\u010de i kreativni tim. Veliki entuzijazam, kao i utisak va\u017enog zadatka, pionirskog zadatka, preplavio je sve u\u010desnike i on je trajao od prvog sastanka reditelja i prevodioca-dramaturga do premijere, koja je podrazumevala u\u010de\u0161\u0107e vi\u0161e desetina lica na sceni i iza nje. Koliko je autorima poznato, Soneti <\/em>nisu nikada postavljani pred beogradsku publiku u profesionalnom teatru, posebno ne kao ciklus od trideset pet \u201cVelikih soneta\u201d.<\/p>\n Nosilac prve ideje za scenskom postavkom Soneta <\/em>je prevodilac, gospo\u0111a Milojevi\u0107. Od nje je potekla prva ideja da Soneti <\/em>ne moraju samo da se \u010ditaju i odzvanjaju u mislima, ve\u0107 da treba razmotriti mogu\u0107nost da se slu\u0161aju. Naziv pesni\u010dke forme soneta<\/em>, kao i muzi\u010dkog oblika sonate<\/em>, imaju isti italijanski koren u glagolu suonare <\/em>( tj. latinskom sonare<\/em>), koji pre svega zna\u010di \u2018zvu\u010dati\u2019, kao i \u2018zvoniti\u2019, ali ozna\u010dava i konkretnu emisiju tona sa muzi\u010dkog instrumnta. To \u201codzvanjanje\u201d nije samo duhovno, u mislima, ve\u0107 je potencijalno i fizi\u010dko \u2013 u uhu slu\u0161aoca\/gledaoca, pra\u0107eno svom fizi\u010dkom i mentalnom energijom koje izgovaranje poezije nosi sa sobom.<\/p>\n U momentu kada je ne\u0161to naglas izgovoreno na sceni, kada odzvoni na pozornici, odmah se postavljaju dva pitanja: \u201cKo je taj koji je sonet izgovorio i kome ga je uputio?\u201d To su samo prva dva bazi\u010dna pitanja od mnogih koja \u0107e se sukcesivno postavljati, proizilaze\u0107i jedna iz drugih u beskraj: za\u0161to, kada, na koji na\u010din, u kom kontekstu, kojoj epohi, gde\u2026 Iz tog beskrajnog niza pitanja proizilazi jo\u0161 ve\u0107i broj odgovora. Kada se u intimi svog prostora i posve\u0107enog vremena \u010dita poezija, dva osnovna elementa koja se pro\u017eimaju su autorov tekst i bi\u0107e \u010ditoca. Me\u0111utim, kada na sceni taj isti tekst zazvu\u010di, on pored autorove ideje sa sobom nosi i ideju reditelja, dramturga, kompozitora, viziju prevodioca, dodatne nivoe koje dopisuju kostimograf i scenograf, zatim i interpretaciju samog glumca, kao i reakciju njegovog scenskog partnera. Na kraju nikako ne treba zaboraviti i prisutstvo publike \u2013 onih \u2018drugih\u2019 pred kojima se intimni prizor odvija, a \u010dijeg su postojanja predstavlja\u010di svesni, samo ga na jedan drzak, pozori\u0161tu svojstven na\u010din, navodno ignori\u0161u. Za razliku od intimne situacije \u010ditanja u kojoj postoje samo autor i \u010ditalac, teatarska situacija je odnos gledaoca i svih ostalih u\u010desnika u predstavi \u2013 na sceni i iza nje. Na bazi\u010dna pitanja \u201cKo govori\u201d i \u201cKome?\u201d vi\u0161e ne odgovaraju pesnik i \u010ditalac, ve\u0107 mno\u0161tvo ljudi razli\u010ditih profila sa scene i iza nje, kao i mno\u0161tvo iz publike. Ve\u0107 beskrajni odgovori iz relacije autor-\u010ditalac se u teatru mno\u017ee brojem u\u010desnika na sceni, iza nje, kao i gledalaca, zatim reflektuju jedni na druge, umno\u017eavaju kao u beskrajnim ogledalima. \u017divot Soneta na sceni je jedan novi, potpuno razli\u010dit \u017eivot od onog u intimi \u010ditanja.<\/p>\n Po\u010detak scenskog \u017eivota jednog dela zapo\u010dinje mnogo pre nego \u0161to se podigne zavesa na premijeri \u2013 momenta koji u stvari odgovara dozrelosti dela da se prezentuje publici. Toj dozrelosti prethode mnogi i razli\u010diti stupnjevi pripreme za scenski \u017eivot. Faze rada su jedan prirodan, kretivni i uzbudljiv poduhvat iako su \u010desto povezane sa mnogim nedoumicama, te\u0161ko\u0107ama i konfliktima. Entuzijazam raste i opada, uspeh se \u010das \u010dini veoma bliskim a na \u010das preti potpuna propast. U\u010desnici neretko ustuknu pred nere\u0161ivo\u0161\u0107u nekog zadatka a nekada ih, taknuti inspiracijom, a uz pomo\u0107 talenta i ve\u0161tine, re\u0161avaju sa lako\u0107om i virtuozno\u0161\u0107u. Na sve te okolnosti, me\u0111utim, treba gledati kao na deo teatarskog folklora \u2013 neizbe\u017enog ali privla\u010dnog svakome ko je ikada okusio demon teatra.<\/p>\n Govore\u0107i u kontekstu predstave \u201c\u0160ekspir: Soneti\u201d, treba po\u010deti od stupnja koji se u teatru \u010desto ne isti\u010de do mere koju zaslu\u017euje, a to je rad prevodioca. Naime, \u010desto se prvim stadijumom rada smatra rad reditelja za stolom, njegovo ra\u0161\u010ditavanje teksta koji \u0107e se postavljati, i to je istina kada je tekst pisan na jeziku na kojem se izvodi. Me\u0111utim, kod tekstova koji nisu u originalu napisani na jeziku na kojem \u0107e biti igrani, prva faza koja vodi scenskom \u017eivotu je prevod. To dragoceno so\u010divo kroz koje \u0107e do reditelja i glumaca do\u0107i re\u010d i misao autora, predstavlja presudnu ta\u010dku jo\u0161 na samom po\u010detku rada. Prevod, odnosno prepev, dela koje se postavlja zahteva pored pesni\u010dkog talenta, jasno\u0107e i sposobnosti (niz talenata i ve\u0161tina koje \u010dine dobrog prevodioca se ovde ne zavr\u0161ava) jo\u0161 jedan dodatan talenat, a to je onaj za scenu. Neretko se u prevodima dramskih dela, ma kako \u017eovijalni oni bili, ose\u0107a nedostatak razumevanja prevodioca za scenu i scensku radnju. To je problem koji reditelj \u010desto detektuje na samom po\u010detku i koji mo\u017ee biti fatalan kada je konstatovan tek u fazi rada sa glumcima. Glumci se takvom tekstu opiru, zovu ga \u201cneigrivim\u201d iako je originalna misao autora jasna i razumljiva. To nije retka pojava u teatru ali se, pre svega, mo\u017ee tuma\u010diti nepripadanjem prevodioca mikrokosmosu teatra, nepravednom izop\u0161tenju iz procesa postavke dela na scenu, kao i odusustvu interakcije sa rediteljem, dramaturgom i glumcem. Bez interakcije reditelja i prevodioca mnoge tajne obe umetnosti ostaju zauvek skrivene ne dobiv\u0161i \u0161ansu da se me\u0111usobno pro\u017emu i tako stvore novu vrednost. U slu\u010daju rada na predstavi \u201c\u0160ekspir: Soneti\u201d delikatna saradnja reditelja i prevodioca je uspostavljenja sa lako\u0107om i na obostran u\u017eitak. Prevodilac je bio taj koji je kao bakljono\u0161a stupao pred rediteljem i rasvetljavao mu put u su\u0161tinu tuma\u010denja teksta dok je reditelj prevodiocu neprestano postavljao pitanja i poku\u0161avao da scenski uobli\u010di misli autora. Celokupna rediteljska ideja je sazidana na temeljima koji su nastali iz razgovora sa prevodiocem dok je, sa druge strane, u prevodu namenjenom igranju do\u0161lo do manjih izmena koje su bile od su\u0161tinke va\u017enosti za igrivost teksta. Pored toga, ceo proces se odvijao pod budnim okom prevodioca, kao nekog ko rad glumaca i reditelja gleda hladne glave, a duboko zainteresovan i sa najve\u0107im poznavanjem materije.<\/p>\n Objavljeno u: Jelisaveta Milojevi\u0107, Ra\u0161\u010ditavanja \u0160ekspira: Soneti<\/em> (Beograd: Filolo\u0161ki fakultet, 2018), pp. 401\u2013404<\/p>\n Bele\u0161ka o autoru<\/strong><\/p>\n Aleksandar Nikoli\u0107<\/strong> je zavr\u0161io studije pozori\u0161ne re\u017eije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 2013, u klasi profesora Ivane Vuji\u0107. Docent je na Institutu za umetni\u010dku igru Univerziteta u Beogradu. Stalni je reditelj u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu a gost-reditelj u pozori\u0161nim ku\u0107ama u Beogradu (Madlenijanum), Novom Sadu, Sarajevu i Rijeci. Bio je na studijskom usavr\u0161avanju u ROH-u, London (Royal Opera House). Predstavu \u0160ekspir: Soneti<\/em> (prevodilac i konsultant Jelisaveta Milojevi\u0107) re\u017eirao je u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, 2014. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Foto: Milan Paji\u0107 u ulozi Kraljice u predstavi \u0160ekspir Soneti u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, 2014 Tekstovi koje objavljujemo na ovom mestu i ovom prilikom, ljubaznim ustupanjem prostora urednice Ane Todorovi\u0107 Radeti\u0107, „Prevodilac kao bakljono\u0161a“, Aleksandra Nikoli\u0107a i „Glumci govore istinom“, Had\u017ei Nenada Mari\u010di\u0107a, \u0161tampani su, po pozivu, u knjizi Ra\u0161\u010ditavanja \u0160ekspira. Soneti, autora Jelisavete […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1596,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[46],"tags":[],"class_list":["post-1593","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-velikani-prevodjenja"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/Milan-Paji\u0107-u-ulozi-Kraljice-u-predstavi-\u0160ekspir-Soneti-u-Narodnom-pozori\u0161tu-u-Beogradu-2014-1.jpeg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-pH","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1593","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1593"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1593\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1598,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1593\/revisions\/1598"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1593"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1593"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1593"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nBeograd, 6. oktobar 2019.<\/span><\/p>\n\u0160EKSPIR: SONETI<\/h2>\n
Geneza <\/strong><\/h2>\n
Scenski \u017eivot Soneta<\/em>: rad sa prevodiocem <\/strong><\/h2>\n