Fotografija:\u00a0Marina Kalezi\u0107, izvor Wikipedia<\/p>\n
Ono \u0161to prevode vrsnog pisca \u010dini posebnim u odnosu na prevode iz pera \u201eobi\u010dnih smrtnika\u201c ili profesionalnih prevodilaca, svakako jeste i onaj fini spoj slobode i intuicije da odabere delo koje savr\u0161eno odgovara njegovom senzibilitetu. Pisac obi\u010dno ne prevodi naru\u010dena \u0161tiva, ne prevodi po zadatku ili nu\u017edi, niti pristupa prevo\u0111enju kao poslu koji treba odraditi najbolje \u0161to ume. Najpo\u0161tenije bi bilo re\u0107i da je prevo\u0111enje, za pisca, jednako sakralni \u010din kao i samo pisanje. Ono je ponovno stvaranje, posve\u0161\u0107ivanje drugog autora sebi samom, prevo\u0111enje divljenja vrednog dela, neretko remek-dela, na svoj jezik, u funkciji dubljeg razumevanja, hedonisti\u010dkog u\u017eivanja u stilu i semantici sa kojom se treba poigrati. Na svoj na\u010din.<\/p>\n
Danilo Ki\u0161, moglo bi se re\u0107i, pravi je predstavnik ovakvog pristupa prevodila\u010dkom radu. Posve\u0107enik u pisanju autorskih dela koja su odavno antologijska, i koja, ne samo da odolevaju testovima vremena, ve\u0107 postaju sve popularnija i iznova \u0161tampana, kao \u0161to to biva u vizionarskih pisaca \u010dija se dela odmotavaju kroz vreme kao sveti spisi ili otkrovenja, Ki\u0161 se sa jednakim posve\u0107enjem la\u0107ao i prevo\u0111enja.<\/p>\n
Jedan od na\u0161ih najvi\u0161e prevo\u0111enih pisaca, i sam je bio plodonosni prevodilac sa vi\u0161e stranih jezika. Ovo bi moglo da bude op\u0161te mesto kada ne bismo istakli karakteristike njegovog prevodila\u010dkog stila, ono \u0161to im daje li\u010dni pe\u010dat autora-prevodioca i \u0161to ih izdvaja od drugih prevoda. Neretko se de\u0161ava da, kada iza prevoda stoji poznato autorsko ime ve\u0107 afirmisanog i poznatog pisca, njegovo prevodila\u010dko delo zaostaje za kreativnim autorskim delom upravo zbog manjka kreativne slobode, samoograni\u010davanja ili nedovoljne motivacije da u prevodu podari ono najvrsnije, kao i zbog podsvesnog straha da ne \u201eprepi\u0161e\u201c samog sebe u prevodu i na taj na\u010din ne zaseni original ili ga preterano oboji svojim tonom. Danilo Ki\u0161 nije imao tu samonametnutu i sputavaju\u0107u ko\u010dnicu. Ki\u0161 ne strahuje da \u0107e biti \u201eprepoznat\u201c u prevodu kao u svojevrsnom ogledalu, jer \u010dvrsto veruje da svojim kreativnim uplivom i li\u010dnim stilom, kao i svesnom modifikacijom mo\u017ee samo da poja\u010da umetni\u010dku upe\u010datljivost originala, kao svedok \u201eiz prve ruke\u201c i pustolov koji sa nekog udaljenog ostrva treba da donese egzoti\u010dno blago u luku druge zemlje, bez da i\u0161ta bude izgubljeno ili o\u0161te\u0107eno na putu. Ako utvrdimo da Ki\u0161ova autorska dela krase semioti\u010dka istan\u010danost, koja ciljno koristi re\u010di kao strele iz tobolca, sna\u017ean uticaj francuske narativne proze iz XIX veka, posebno one u kontroverznih pisaca koji su podizali pra\u0161inu, te rado pribegavanje stilskim preina\u010davanjima kako bi se izbegli trivijalnost i ponavljanje, sve su to karakteristike koje se verno ogledaju i u njegovim prevodima.<\/p>\n
Ovde bi preciznije bilo re\u0107i \u201eprepevima\u201c, umesto prevodima. Reklo bi se da je Ki\u0161 namerno davao prednost prepevavanju u odnosu na prozne prevode kako bi kroz ovaj \u017eanr raspevao onaj skriveni autorski senzibilitet u sebi kojem nije davao potpunog odu\u0161ka u svom autorskom opusu. Ki\u0161 kao pesnik najbolje se otkriva kroz Ki\u0161ove prepeve i tu ni\u0161ta nije slu\u010dajno niti olako uzeto \u2013 od izbora pesme ili dramskog dela, do na\u010dina na koji je ovaj poduhvat izveden, od po\u010detka do kraja. Davno je re\u010deno da u \u010dovekovom unutra\u0161njem bi\u0107u postoje strune koje samo poezija mo\u017ee da dotakne tako da izazove rezonancu, jer je njihova frekvencija suvi\u0161e fina i uzvi\u0161ena za prozni jezik. \u010cini se da je Ki\u0161 bio svestan toga i da mu je nedostajala upravo ova vibrantnost u proznom opusu koju je veoma promi\u0161ljeno i znala\u010dki kompenzovao svojim prepevima.<\/p>\n
Druga ogromna prednost Ki\u0161ovog prevodila\u010dkog poduhvata sastojala se u njegovom bogatom poliglotskom kapacitetu koji je samo pro\u0161irivao polje prevodila\u010dkog izbora. Ki\u0161 je prevodio sa francuskog, ma\u0111arskog<\/a>, engleskog i ruskog jezika<\/a> (u ovom poslednjem slu\u010daju, dodu\u0161e, uglavnom izdvojene pesme Mandelj\u0161tama, Cvetajeve, Ahmatove, Jesenjina, Majakovskog…). Da ne ostanemo du\u017eni ni, ne\u0161to oskudnijim po kvantitetu, ali ipak prisutnim nema\u010dkim prevodima (J. V. Gete, \u201eKralj Vilovnjak\u201c). Njegova fascinacija poetskim u odnosu na prozno, kao izazovom za prevo\u0111enje, vidljiva je u \u010dinjenici da je u romanu Andreja Belog \u201ePetrograd\u201c, preveo samo stihove (roman je u celosti prevela Milica Nikoli\u0107). Posmatraju\u0107i njegov izuzetno \u0161arolik i bogat prevodila\u010dki opus, u kojem, kako rekosmo, dominira poezija svetskih klasika, mogli bismo re\u0107i da je Ki\u0161 dozvoljavao sebi da bude privu\u010den i osvojen lepotom i snagom originala, do te mere da prepev bude svojevrsna nu\u017enost ponovnog, dubljeg, intimnijeg do\u017eivljavanja izvornika kroz vlastito stilsko prepri\u010davanje ili prepevavanje. Zbog toga ne \u010dudi da je sam Ki\u0161, govore\u0107i o svom razumevanju, rekao da je prepevavanje odabrane pesme neka vrsta prisvajanja pesme od strane autora koji je prevodi, potreba da se njena lepota \u201eispri\u010da\u201c ili \u201eispeva\u201c jo\u0161 jednom, kao da nisu svi tonovi do sada preslikani u svim svojim tananim nijansama. Zbog toga se on nije ustru\u010davao da prepevava ni dela koja su vi\u0161e puta prepevavana na na\u0161em jeziku, dela poznatih i \u201eodoma\u0107enih\u201c klasika kao \u0161to su \u0160arl Bodler (\u201ePesme\u201c), \u017dak Prever (\u201eVrt\u201c, zbirka, \u201eBarbara\u201c), Pol Verlen (\u201ePesme\u201c), \u0160andor Petefi (\u201ePesme\u201c, \u201eNovi prepevi\u201c, \u201eSvet pustara\u201c) ili \u010dak Molijerova komedija \u201eDon \u017duan\u201c, kao \u010ditavo dramsko delo koje predstavlja \u017eivotni izazov za svakog prevodica, a posebno pisca.<\/p>\n Mo\u017eda najve\u0107u lirsku fascinaciju i privr\u017eenost jednom osobenom senzibilitetu, te potrebu da se taj senzibilitet dosledno i rasko\u0161no prenese na drugi (srpski<\/a>) jezik, vidimo u Ki\u0161ovom prepevavanju Endrea Adija. Tu je Ki\u0161 posebno zadu\u017eio srpsku knji\u017eevnost, podariv\u0161i nam prepeve jednog velikog pesnika, naizgled jednostavne i jasne forme, ali vi\u0161eslojne i razgranate semanti\u010dke usmerenosti<\/a>, gde je ja\u010dina i ubojitost izraza \u2013 presudna. Tu prevodilac ima samo dve mogu\u0107nosti \u2013 da pogodi pravo u metu ili potpuno proma\u0161i cilj. Ki\u0161 je poga\u0111ao pravo u metu. \u010cini se da je u Adiju na\u0161ao svog lirskog srodnika, o \u010demu svedo\u010di ubedljiva lako\u0107a, dovitljivost i snaga klicanja koja, ne samo da verno preslikava Adijev usklik, ve\u0107 ga poja\u010dava drugim glasom, i nastavlja kao eho. Moglo bi se re\u0107i da Adi i Ki\u0161 spadaju u onu retku vrstu knji\u017eevnih srodnika gde jedan peva (u poeziji) ono \u0161to drugi pripoveda (u prozi) i obratno. Opsesija smr\u0107u, potreba da budu glasnogovornici mu\u010denika i krikovi krvi, nemirenje sa duhovima pro\u0161losti i opetovanjem istorijskih obrazaca i nepravdi… neizle\u010diva melanholija… sve to daje ovoj dvojici lirskih pobratima jednu saglasnu intonaciju, koja se savr\u0161eno preslikava jedna u drugu. (Endre Adi: \u201eKrv i zlato\u201c, \u201eNa \u010delu mrtvih\u201c, \u201ePesme\u201c, Iz eseja \u201eEndre Adi, pesnik ma\u0111arski i evropski\u201c, \u201eSedamnaest pesama\u201c, \u201eBrak jastreba nad \u0161evarom\u201c, \u201eLe\u0161 u \u017eitu\u201c…). Me\u0111u drugim ma\u0111askim pesnicima, rado prevo\u0111enim od Ki\u0161a, valja pomenuti Ferenca Fehera (\u201eSloboda i ljubav\u201c \u2013 izabrane pesme, \u201eSaputnici\u201c, \u201eIspovesti saputnika\u201c, \u201e\u0106utljivi pozdrav od dalekog pesnika prijatelja\u201c, \u201eOda vetru\u201c…), I\u0161tvana Domonko\u0161a, \u0110ula Ilje\u0161a (\u201ePesme\u201c, \u201eAna\u201c, \u201eKristalni svet\u201c), Ferenca Juha\u0161a (\u201eNa grobu Atile Jo\u017eefa\u201c, \u201eSkica o vaseljeni\u201c), I\u0161tvana Bra\u0161nja (\u201ePesme\u201c), Mihalja Vere\u0161martija, Miklo\u0161a Radnotija (\u201ePismo \u017eeni\u201c), Jano\u0161a Pilinskog (\u201eApokrif\u201c), \u0110er\u0111a Petrja (\u201eVe\u010dni ponedeljak\u201c), I\u0161tvana Er\u0161ija (\u201eNostalgija\u201c), Atilu Jo\u017eefa (\u201eBorska bele\u017enica\u201c, \u201eNo\u0107 predgra\u0111a\u201c, \u201eStrmom stazom\u201c, \u201eGle, najzad na\u0111oh otad\u017ebinu\u201c) i mnoge druge.<\/p>\n Kada govorimo o Ki\u0161ovim ruskim prepevima, nekako je prirodno da na prvom mestu, kao njegove neskrivene miljenike izdvojimo Marinu Cvetajevu (\u201eZemaljska obele\u017eja\u201c, \u201eSuze u o\u010dima \u2013 uzaman\u201c\u201ePesme i poeme\u201c, \u201eU mislima s drugom, pod drugim znakom\u201c, \u201eHvala vremenu: izabrane pesme\u201c, \u201eVite\u017ee, an\u0111elu podobni\u201c) i Sergeja Jesenjina (\u201ePesme\u201c, \u201eLirika\u201c, \u201eDovi\u0111enja, dru\u017ee moj, dovi\u0111enja\u201c, \u201eKo sam ja, \u0161ta sam\u201c…). Ako postoje ose\u0107anja oko kojih Ki\u0161, verno i dosledno, a opet nepredvidivo plete svoj autorski opus, to su, sasvim sigurno, melanholija i prkos, toliko prisutni, kao lirske teme u pevanjima gorepomenutih pesnika. Zbog toga ne \u010dudi \u0161to, \u010ditaju\u0107i Ki\u0161ove prepeve mi ose\u0107amo, ne samo znala\u010dki i semanti\u010dki precizno uhva\u0107en i stilski modifikovan izraz i stih, ve\u0107 i duboko razumevanje, sinhronicitet i jednoglasje intonacije. Tu svakako treba pomenuti i Anu Ahmatovu i Majakovskog, kao svojevrsne izazove kojima Ki\u0161 nije odoleo.<\/p>\n Mo\u017eda nije odve\u0107 smelo i pretencizono ustvrditi da je svoje prevodila\u010dko majstorstvo kada su prepevi klasi\u010dnih, pa i na\u0161oj \u010ditala\u010dkoj javnosti manje poznatih stranih pisaca i pesnika u pitanju, Ki\u0161 ipak najvi\u0161e dokazao u prevo\u0111enju francuske knji\u017eevnosti, naro\u010dito pesnika-klasika. Izazovnost i slo\u017eenost francuskog jezika, koji zahtevaju izuzetnu hrabrost, ose\u0107aj za fonetsku i lingvisti\u010dku rafiniranost, i iznad svega uve\u017eban i istan\u010dan sluh, Ki\u0161 savladava na gotovo besprekoran na\u010din, izbegavaju\u0107i \u201efal\u0161\u201c i ne zaziru\u0107i ni od jedne vrste metri\u010dkog stiha. Tako raspevan na francuskom, na tlu svoje druge domovine, on se hvata u ko\u0161tac sa \u0160arlom Bodlerom (\u201eCve\u0107e zla\u201c, \u201ePesme\u201c, \u201eUzlet: D\u017einovka\u201c), \u017dakom Preverom (\u201eVrt\u201c, \u201eBarbara\u201c), Lotreamonom (\u201eMaldorova pevanja\u201c), Verlanom (\u201ePesme\u201c), Mi\u0161elom Bitorom (\u201eTreba sve re\u0107i\u201c), Anrijem Mi\u0161oom (\u201ePrirodopis\u201c, \u201eOdmor u nesre\u0107i\u201c), Apolinerom (\u201eHoteli\u201c), \u017danom-Ipolitom Tiseranom (\u201ePoslednji dan na smrt osu\u0111enog\u201c), Marselom \u0160vobom (\u201eIzmi\u0161ljeni \u017eivoti\u201c) i drugima.<\/p>\n Jo\u0161 1969. godine Ki\u0161 je preveo dramu Remoa Forlanija \u201eRat i mir u kafani Snefl\u201c, francuskog dramskog i proznog pisca, scenariste i filmskog kriti\u010dara poluitalijanskog porekla (1927\u20132009). Dramu koja se ove godine pojavila kod izdava\u010da Ki\u0161a iz Novog Sada, u okviru edicije \u201eVeliki prevod\u201c, na koju tako\u0111e skre\u0107em pa\u017enju, jer je objavila prevode nekih drugih pisaca: na primer prevod Aleksandra Ti\u0161me knjige Tibora Derija \u201eNiki \u2013 pri\u010da o jednom psu\u201c, prevod Vitmenovih \u201eVlati trave\u201c Ive Andri\u0107a, Tina Ujevi\u0107a i Tihomira Vu\u010dkovi\u0107a ili Deblinove \u201eBajke o materijalizmu\u201c u prevodu Vojislava Despotova itd.<\/p>\n Ono po \u010demu \u0107e Ki\u0161, kao prevodilac, ipak ostati najvi\u0161e upam\u0107en su ipak \u201eStilske ve\u017ebe\u201c Remona Kenoa i \u201eCaca u metrou\u201c, koji su do\u017eiveli vi\u0161e puta ponovljena izdanja i scenske i dramatur\u0161ke obrade.<\/p>\nKi\u0161 je poga\u0111ao pravo u metu<\/h2>\n
Ruski prepevi<\/h2>\n
Prevo\u0111enje francuske knji\u017eevnosti<\/h2>\n