{"id":1618,"date":"2020-03-11T14:18:11","date_gmt":"2020-03-11T13:18:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1618"},"modified":"2020-03-11T14:18:11","modified_gmt":"2020-03-11T13:18:11","slug":"ko-se-boji-virdzinije-vulf","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/ko-se-boji-virdzinije-vulf\/","title":{"rendered":"Ko se boji Vird\u017einije Vulf \u2013 \u201eiskustvo tamnoga\u201c"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e:<\/strong> Ana Todorovi\u0107 Radeti\u0107
\nAutor fotografije:<\/strong> Dragana Udovi\u010di\u0107, preuzeto sa sajta BDP-a<\/p>\n

Od oktobra 2019. na velikoj sceni \u201eOlivera i Rade Markovi\u0107\u201c Beogradskog dramskog pozori\u0161ta nekoliko puta mese\u010dno odvija se drama u pravom smislu te re\u010di \u2013 predstava \u201eKo se boji Vird\u017einije Vulf\u201c, koprodukcijski projekat sa Teatrom \u201eUlysses\u201c iz Zagreba, koji je posle skoro tri decenije omogu\u0107io beogradskoj publici da ponovo u\u017eiva u bravuri gluma\u010dke veli\u010dine Radeta \u0160erbed\u017eije, ali i prvakinje Zagreba\u010dkog kazali\u0161ta mladih, Katarine Bistrovi\u0107 Darva\u0161. Njima se pridru\u017euju mlade nade glumi\u0161ta, Milan Mari\u0107 u alternaciji sa Ljubomirom Bulaji\u0107em i Nika Ivan\u010di\u0107 u alternaciji sa Rominom Tonkovi\u0107.<\/p>\n

Sna\u017ean umetni\u010dki pe\u010dat, koji akteri ostavljaju na publiku, veoma je razli\u010dit u krajnjoj stilizaciji igre, a opet podjednako efektan i prodoran. S jedne strane, glavna akterka predstave (Katarina Bistrovi\u0107 Darva\u0161) izdvojila se svojim energi\u010dnim i virtuoznim nastupom i potpunim davanjem sebe op\u010dinila publiku. S druge strane, Rade \u0160erbed\u017eija, koji glumi, naizgled sa lako\u0107om, pokazuje onaj non\u0161alantan i duhovit gluma\u010dki stil do kog dolaze samo oni bardovi koje je gluma\u010dki zanat godinama i decenijama brusio do najfinijih slojeva scenskog izraza i artikulacije.<\/p>\n

Ovu Olbijevu psiholo\u0161ku dramu vanvremenske tematike sada gledamo u re\u017eiji Lenke Udovi\u010dki, \u010dija je scenska estetika ekspresivna i razigrana, ali ujedno i kompaktna i zaokru\u017eena. Vrcavi inteligentan humor ubla\u017eava sna\u017ean kontrast prema brutalnostima doga\u0111aja na sceni, pa se publika neretko smeje gledaju\u0107i \u0161okantne prikaze koji se smenjuju u brzom ritmu igre.<\/p>\n

Scenski prostor je funkcionalno dizajniran u vidu salonskog stana, a\u00a0 naro\u010dito efektno dopunjen staklom kroz koji se ka pozadini scene nazire zelenilo vrta, a kroz koje \u0107e se, na samom kraju, i slivati ki\u0161a, stvaraju\u0107i realisti\u010dnu atmosferu tuge i jalovosti \u017eivota.<\/p>\n

Ovaj slojevit, duhovit, a ujedno jeziv uvid u jednu no\u0107, ali i du\u0161e sredove\u010dnog bra\u010dnog para, D\u017eord\u017ea \u2013 univerzitetskog profesora istorije, i Marte \u2013 dekanove k\u0107erke, kojima u goste dolazi drugi mladi bra\u010dni par, predstavlja jedan vid intimnog prolaska kroz pakao, putem surovih intelektualnih igara, verbalnih napada i fizi\u010dkih nasrtaja.<\/p>\n

Drama po\u010dinje njihovim dolaskom ku\u0107i i simboli\u010dnim citatom iz nekog filma \u2013 \u201eKakva rup\u010daga!\u201c \u010dijeg naziva Marta ne mo\u017ee da se priseti.<\/p>\n

Ve\u0107 od samog po\u010detka gledalac nema dilemu o kompleksnosti \u201ebolesnog\u201c odnosa Marte i D\u017eord\u017ea, gde se gradacija ogoljavanja njihovog haoti\u010dnog braka odvija u o\u010dekivanom smeru. \u010cega sve tu nema \u2013 i \u00a0mr\u017enje i ljubomore i zlostavljanja, strasti, ljubavi, saose\u0107anja…Me\u0111utim, do kraja drame pred nama se ukazuje potpuno nova perspektiva i percepcija odnosa mladog profesora biologije Nika i njegove supruge Hani. U ogoljavanju od iluzija tog naizgled idealnog bra\u010dnog para, a sve pod dejstvom velikih koli\u010dina alkohola, ispliva\u0107e isti animalni nagoni, a fina koprena njihovog ugla\u0111enog braka pokaza\u0107e se kao privid i pretvaranje. \u0160ta vi\u0161e, u tim igrama istine do\u0107i \u0107e do otkrivanja jo\u0161 stra\u0161nije nemani \u2013 do sterilne praznine njihovog odnosa i potpunog odsustva emocija, gde obitava samo la\u017e.<\/p>\n

\u201eKo se boji Vird\u017einije Vulf?\u201c \u010duje se D\u017eord\u017eovo pevu\u0161enje. Ko se boji da upali svetlo i pogleda u neman koja viri iz mraka? I za\u0161to je Vird\u017einija Vulf tako stra\u0161na? To su one utvare koje prete da progutaju \u017eivot, da uvuku u \u201e\u017eivo blato\u201c, u \u201erup\u010dagu\u201c iz koje izlaza nema. Sjajna je igra re\u010di i aluzija na jednu od najve\u0107ih spisateljica dvadesetog veka, koja je tragi\u010dno okon\u010dala svoj \u017eivot onda kada je pogledala svojim demonima u o\u010di.<\/p>\n

Gledalac ne mo\u017ee, a da se ne zapanji pred genijalno\u0161\u0107u ovog Olbijevog teksta. Zaviriti u taj mrak, gde vreba stra\u0161na neman kada se ogole i skinu sve iluzije \u2013 upravo se u tu igru upu\u0161taju Marta i D\u017eord\u017e.<\/p>\n

Ba\u0161 onako kako pripoveda pijani D\u017eord\u017e \u2013 najpre se ogoli nekoliko slojeva ko\u017ee, pa se do\u0111e do mi\u0161i\u0107a, pa do kostiju… Ali tu nije kraj. Igra nije zavr\u0161ena. Treba do\u0107i do sr\u017ei…<\/p>\n

Nakon poslednje igre, stan je u potpunom neredu, a Marta i D\u017eord\u017e emotivno izranjavani, premoreni i zagrljeni le\u017ee jedan pored drugoga. Na pitanje \u201eKo se boji Vird\u017einije Vulf?\u201c, Marta ponavlja kako se ona boji…U tom trenutku napokon po\u010dinje da pada ki\u0161a.<\/p>\n

I u tom \u010dasu tmine, pred samo svitanje, Edvard Olbi zavr\u0161ava svoju dramu.<\/p>\n

Mudrost uz koju se \u017eivot mo\u017ee ponovo sastaviti, do koje treba do\u0107i sa one strane sukoba iluzija i istina, ne postoji kao opcija. Oni koji se ne pla\u0161e mraka, ovoga puta nisu Marta i D\u017eord\u017e. Izlazi iz njihovih jalovih \u017eivota, iz rup\u010dage, ne postoje.<\/p>\n

Pronala\u017eenje mesta sa druge strane straha ne ostaje \u010dak ni da visi u vazduhu kao pitanje. Zato je ova drama smela, jer se usu\u0111uje da kopa kroz slojeve du\u0161e koji su bolni za \u010doveka.<\/p>\n

O tom i takvom \u201eiskustvu tamnoga\u201c \u0160erbed\u017eija i kao autor progovara u svom autobiografskom zapisu \u201eDo poslednjeg daha\u201c, gde ka\u017ee: \u201eTreba napomenuti da je uvijek rizi\u010dno zaranjanje u tamnu stranu, jer tamo je i paranoja, ona koja \u010du\u010di u svakome. Potresti vlastite strahove gluma\u010dki je zadatak, na koncu, pretpostavka zanata, ali neprestano valja imati na umu da je potrebno dr\u017eati samog sebe na oku, te pripremljeno i svjesno tragati za pogledom, i to\u010dkom, kojima se kontrolira i odr\u017eava to stanje.\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107 Radeti\u0107 Autor fotografije: Dragana Udovi\u010di\u0107, preuzeto sa sajta BDP-a Od oktobra 2019. na velikoj sceni \u201eOlivera i Rade Markovi\u0107\u201c Beogradskog dramskog pozori\u0161ta nekoliko puta mese\u010dno odvija se drama u pravom smislu te re\u010di \u2013 predstava \u201eKo se boji Vird\u017einije Vulf\u201c, koprodukcijski projekat sa Teatrom \u201eUlysses\u201c iz Zagreba, koji je posle skoro tri […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1619,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1618","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pozoriste"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/KO-SE-BOJI-VIRDZINIJE-VULF-3-1200x800.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-q6","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1618","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1618"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1618\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1620,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1618\/revisions\/1620"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1619"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1618"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1618"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1618"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}