Koliko je srpski jezik zapravo te\u017eak, vidimo tek onda kada je potrebno da nekome, kome to nije maternji jezik, treba da objasnimo neku jezi\u010dku pojavu nama nimalo neobi\u010dnu, s obzirom na to da nam je jezi\u010dko ose\u0107anje uro\u0111eno, i da nelogi\u010dnosti ili nejasno\u0107e najbolje mogu da uo\u010de stranci koji se interesuju za na\u0161 jezik.<\/p>\n
Na\u0161 uigran tim profesora ima iskustva u preno\u0161enju znanja i re\u0161avanju svih nedoumica, tako da na na\u0161im online ili offline \u010dasovima<\/strong> koji mogu trajati 45 ili 90 minuta mo\u017eete kontinuirano sticati znanja i savladavati srpski jezik. Cene \u010dasova su u rasponu od 10 do 20 evra. Sve je stvar dogovora, pa tako i na\u010din rada gde \u010dasovi mogu biti individualni ili u manjoj grupi. U radu se koriste ud\u017ebenici prilago\u0111eni upravo strancima, kao i PowerPoint prezentacije, razli\u010diti pripremljeni materijali, fotografije, novinski \u010dlanci i sli\u010dno.<\/p>\n Postoji mnogo pote\u0161ko\u0107a sa kojima se susre\u0107u predava\u010di srpskog jezika kao stranog jezika, i u ovom tekstu \u0107e biti re\u010di o tome kako su oni, iz iskustva, istra\u017eivali najbolje na\u010dine da na\u0161 jezik, istoriju i kulturu pribli\u017ee na\u0161im ljudima koji ne \u017eive u Srbiji, ili strancima koji gaje interesovanje za srpski jezik. Prema statistici, zaklju\u010deno je da je za u\u010denje srpskog jezika potrebno oko 44 nedelje, odnosno 1.100 \u010dasova. Svaki \u010das bi trebalo da se sastoji od \u010ditanja lekcija, uvo\u0111enja gramati\u010dkih pravila i njihovih ve\u017ebanja, zapisivanja novih re\u010di i njihove upotrebe u razli\u010ditim kontekstima, kao i uve\u017ebavanje izgovora.<\/p>\n \u010cini se da je jedno od glavnih izazova za unapre\u0111ivanje razvoja kursa srpskog jezika<\/strong> prona\u0107i i obogatiti materijale za u\u010denje, ud\u017ebenike, priru\u010dnike, radne sveske sa razli\u010ditim vrstama zadataka, kao i re\u010dnike. Tako\u0111e, projekcije filmova, prikazi doma\u0107ih predstava i na\u0161a muzika umnogome bi mogli pomo\u0107i da se na kreativniji na\u010din jezik pribli\u017ei novim govornicima. Inovativan, stru\u010dan i ma\u0161tovit predava\u010d je najbolje \u0161to u\u010denici mogu da dobiju, jer je kao takav spreman da uzme u obzir i nivo znanja, tip li\u010dnosti pojedinih u\u010denika, maternji jezik u\u010denika i da sve to uskladi i na osnovu toga pripremi i predstavi pisani i drugi materijal koji \u0107e imati za cilj da obradi planiranu gra\u0111u na interesantan na\u010din.<\/p>\n Kao jedan od posebnih problema javlja se razumevanje pro\u010ditanog teksta. Kada maternji govornik jezika \u010dita odre\u0111eni tekst, od njega se naj\u010de\u0161\u0107e o\u010dekuje i da je u stanju da analizira tekst na razli\u010ditim nivoima, i on to bez problema i \u010dini, samo ako je imalo zainteresovan za \u0161tivo koje je pred njim. \u010citanje teksta u oba smera, sa stranog na maternji jezik i obrnuto jedna je od va\u017enijih stavki koje polaznici jezika treba da savladaju, tako da se na tome insistira jo\u0161 od po\u010detnih nivoa. Na to se automatski nadovezuje i razvijanje ve\u0161tine prevo\u0111enja, koje u velikoj meri mo\u017ee biti te\u0161ko na po\u010detnom nivou, ali je veoma va\u017eno da osim razumevanja u\u010denici mogu da pro\u010ditani i shva\u0107en tekst i prevedu, pa i prepri\u010daju na ciljanom jeziku. Kao po\u010detni koraci u ovoj vrsti pote\u0161ko\u0107a pristupa se najpre insistiranju na razumevanju pojedina\u010dnih leksema, pa onda razumevanju konteksta u leksi\u010dkim spojevima koje neminovno mo\u017ee da napravi konfuziju. Razli\u010diti autori obja\u0161njavaju da je veoma va\u017eno da strani polaznici usvajaju leksi\u010dke spojeve, kolokacije, ustaljene fraze u jeziku i to bi se moglo dovesti u vezu sa de\u010djim mehanizmom usvajanja jezika. Deca od najranijeg perioda usvajaju gotove formulacije koje \u010duju oko sebe, a tek kasnije nadogra\u0111uju svoja znanja i \u0161ire vokabular<\/a>, \u0161to od roditelja, sa televizije, a kasnije u vrti\u0107ima, \u0161kolama i drugim obrazovnim institucijama, ili samostalno \u010ditaju\u0107i preporu\u010dena \u0161tiva. Takvi usvojeni leksi\u010dki spojevi daju dobar osnov za kreativnost i nadogradnju. Naj\u010de\u0161\u0107e se praktikuje da predava\u010di insistiraju na zapisivanju kolokacija, njihovoj upotrebi u razli\u010ditim kontekstima i preporu\u010duje se da stranim govornicima nikada odmah ne ispravljamo gre\u0161ku koju uo\u010dimo, ve\u0107 da nastojimo na istra\u017eivanju i poku\u0161ajima da predava\u010d do\u0111e do zaklju\u010dka za\u0161to je ba\u0161 takav izbor lekseme stranom govorniku bio logi\u010dan u kolokaciji, iako je neta\u010dan. Onda se na osnovu toga grade nove, i na taj na\u010din podsti\u010de kreativnost, polaznici se opu\u0161taju i shvataju da su im gre\u0161ke veoma korisne u postizanju cilja. Tako\u0111e, veoma je va\u017eno objasniti u\u010denicima da \u0161irenje vokabulara nije samo puko u\u010denje novih re\u010di, ve\u0107 je to \u010desto adaptacija poznatih re\u010di u novim kombinacijama.<\/p>\n Kao i kada mi u\u010dimo neki strani jezik<\/a>, tako je va\u017eno da u\u010denici srpskog kao stranog jezika treba najpre da nau\u010de da se predstave, navedu \u010dlanove svoje porodice, da znaju osnovne pojmove poput godi\u0161njih doba, dana u nedelji, imena meseci u godini, da nabroje vo\u0107e i povr\u0107e, omiljenu hranu, o\u010dekuje se da imenuju delove tela, prepoznaju vremenska stanja, iska\u017eu i prepoznaju ose\u0107anja, da navedu \u010dula…<\/p>\n Glavni nastavni ciljevi bi bili savladavanje abecede, u\u010denje latinice i \u0107irilice u meri da mogu da se potpi\u0161u, \u010ditaju nazive ulica, ustanova i da prevedu kra\u0107e re\u010denice.<\/p>\n Od presudne je va\u017enosti da predava\u010di od po\u010detka znaju da se ni\u0161ta ne podrazumeva \u2013 ono \u0161to je govorniku maternjeg jezika sasvim prirodno i \u0161to radi i govori po automatizmu, studentu koji u\u010di na\u0161 jezik mo\u017ee biti \u00a0potpuno nepoznato i nimalo logi\u010dno.<\/p>\n Podeljeno je mi\u0161ljenje da li je lak\u0161e predavati strani jezik po\u010detnicima koji nikada nisu imali dodira sa srpskim jezikom ili onima koji ve\u0107 imaju neko predzanje ste\u010deno u ku\u0107i ili dru\u0161tvu. Metodi\u010dari su iz iskustva shvatili da polaznici sa ve\u0107 ste\u010denim ograni\u010denim znanjem daju lo\u0161ije rezultate od onih koji nisu imali predznanje i jezik krenuli da u\u010de od nule.<\/p>\n Kako bi se polaznici jezika bli\u017ee upoznali sa kulturom jezi\u010dke zajednice koju \u017eele bolje da upoznaju, va\u017eno je da steknu i odre\u0111ena znanja o tradicionalnim i istorijskim vrednostima. Ukoliko u\u010denici u svojim zemljama nisu stekli uvid u obi\u010daje i na\u010din \u017eivota u Srbiji, veoma je va\u017eno da predava\u010d bude dostupan i motivisan da ih bli\u017ee upozna sa na\u0161im folklorom, istaknutim umetnicima, nau\u010dnicima, geografskim odre\u0111enjem, a posebno sa najzna\u010dajnijim doga\u0111ajima iz srpske istorije koja je prili\u010dno kompleksna. Tako\u0111e, neverbalna komunikacija<\/a> se razlikuje od kulture do kulture, i va\u017eno je polaznicima jezika predo\u010diti niz razlika sa kojima se mogu susresti, a koje njihovoj jezi\u010dkoj zajednici iz koje dolaze nisu bliske, a sve to kako bi se izbegle ne\u017eeljene neprijatne situacije u novoj sredini. Jedna od razlika me\u0111u kulturama koju su predava\u010di primetili kao zbunjuju\u0107u jeste obi\u010daj razmene tri poljupca prilikom pozdrava u Srbiji, i zato se pri u\u010denju stranog jezika podrazumeva i usmeravanje u\u010denika u makar povr\u0161ne kulturolo\u0161ke karakteristike naroda \u010diji jezik u\u010de.<\/p>\n Prilikom odre\u0111ivanja pristupa u\u010denicima kao i odabira najboljih na\u010dina kako dopreti do njih i njihove pa\u017enje, va\u017eno je analizirati i njihovu motivaciju koja ih je dovela do ideje da se pozabave srpskim jezikom na vi\u0161em nivou. Prema istra\u017eivanju profesora koji su u stalnom kontaktu sa inostranim studentima, naj\u010de\u0161\u0107e motivacije prilikom izbora srpskog jezika kao ciljanog jezika za usavr\u0161avanje jesu interesovanje za no\u0107ni i kulturni \u017eivot u Srbiji, turizam, na\u0161e uspe\u0161ne sportiste, filmove i istoriju i obilazak znamenitosti.<\/p>\n Ono \u0161to je tako\u0111e veoma va\u017eno jeste sam tip li\u010dnosti u\u010denika. Svaki u\u010denik ponaosob pokazuje odre\u0111ena interesovanja i stepen slobode, te predava\u010d i ovaj aspekt mora uzeti u obzir i prilikom predavanja i prilikom evaluacije znanja. Tako mo\u017eemo re\u0107i da postoje introvertni i ekstrovertni u\u010denici, a pored njih imamo i tipove li\u010dnosti koji su preterano samokriti\u010dni i one koji izbegavaju rizik, i svi pripadnici ovih grupa zahtevaju druga\u010diji tretman. Introverti \u0107e se, recimo, najbolje ose\u0107ati pri gramati\u010dko-prevodila\u010dkoj metodi jer bi tada konstantno tekst mogli da imaju pred sobom i da na njemu rade, a da se od njih ne o\u010dekuje da samostalno ne\u0161to osmisle ili izla\u017eu. Me\u0111utim, njih bi ipak trebalo podsticati na samostalni rad bez propratnog materijala kako bi se korak po korak mogli opustiti i krenuti stepenik vi\u0161e.<\/p>\n Za razliku od njih, ekstroverti su komunikativni i ranije se osloba\u0111aju da govore iako su svesni nastanka gre\u0161aka. Oni su, stoga, uvek najaktivniji prilikom komunikativne metode gde mogu maksimalno da poka\u017eu \u0161ta i koliko znaju.<\/p>\n Studenti koji su skloni samokritici naj\u010de\u0161\u0107e izbegavaju u\u010destvovanje u radu s idejom da \u0107e bolje nau\u010diti samostalno, bez interakcije sa drugim u\u010denicima. Na ovaj na\u010din dolazi i do smanjenja truda koji ula\u017eu u u\u010denje, a samim tim i do lo\u0161ijih rezultata.<\/p>\n Oni koji poku\u0161avaju da izbegnu rizik, zapravo nikada nisu sigurni u svoje znanje, pravilno izra\u017eavanje i boje se da naprave gre\u0161ku. Nasuprot njima, oni koji rizikuje br\u017ee posti\u017eu dobre rezultate prilikom savladavanja govornih ve\u0161tina.<\/p>\n Proveru znanja i napredak u radu va\u017eno je vr\u0161iti \u0161to je \u010de\u0161\u0107e mogu\u0107e, kako bi predava\u010d mogao da uo\u010di eventualne zastoje u procesu, i ako je to potrebno, promeni metod rada. Naj\u010de\u0161\u0107e se provere vr\u0161e preko testova, pismene reprodukcije ili usmene govorne ve\u017ebe. U istra\u017eivanju koje je vr\u0161eno na po\u010detnim niovima potvr\u0111eno je da je izbor leksike koju polaznici srpskog jezika koriste isklju\u010divo usmeren uspostavljanju komunikacije. Kada je ispitanicima zadato da navedu 10 re\u010di srpskog jezika prete\u017eno su naveli: hvala, dobar dan, \u0107ao, ja, ne, kako, dobro, \u0161ta, da i molim.<\/p>\n U nastavku \u0107u predstaviti jo\u0161 neke od problema sa kojima su suo\u010deni predava\u010di i u\u010denici. Jedan od njih jeste odre\u0111ivanje roda imenica u okviru \u010dega se mora napraviti i osvrt na imenice pluralia tantum koje mogu biti zbunjuju\u0107e, jer mogu biti i \u017eenskog (pantalone, novine, nao\u010dare) i srednjeg roda (kola, vrata, plu\u0107a). Maternjim govornicima je odre\u0111enje roda usvojeno sa jezi\u010dkim ose\u0107anjem.<\/p>\n Situacija u kojoj se najpre primete nesavr\u0161enosti u znanju srpskog jezika<\/a> kod stranih govornika jesu govorni \u010dinovi koji nam vrlo jasno ukazuju na to da stranac nije ovladao jezikom u velikoj meri. Zadatak svakog predava\u010da bi bio da u\u010denika postavlja u \u0161to vi\u0161e razli\u010ditih situacija kako bi se on osposobio da se pravilno izrazi u njima \u2013 kada se izvinjava, zahvaljuje, izjavljuje sau\u010de\u0161\u0107e, upoznaje, pozdravlja, kritikuje ili potvr\u0111uje. Tako\u0111e, ovde postoji razlika i u tome kako se, recimo, zahvaljujemo za malu, kako za krupnu stvar i kako se zahvaljujemo bliskoj osobi, a kako potpunom strancu, starijoj ili mla\u0111oj personi.<\/p>\n Naredna pote\u0161ko\u0107a koju treba pomenuti jeste stepenovanje prideva jer u ovoj oblasti ne postoji mogu\u0107nost striktnog zadavanja pravila bez izuzetaka. U\u010denici se najpre upoznaju sa terminima pozitiva, komparativa i superlativa, a zatim i sa sistemom komparativnih nastavaka\/sufiksa koji mogu biti razli\u010diti u zavisnosti od vrste osnove na koju se nadovezuju, pa onda i gra\u0111enjem superlativa. Prilikom stepenovanja prideva dolazi do razli\u010ditih alternacija, tako da je korisno u\u010deniku predo\u010diti i sve mogu\u0107e alternacije do kojih bi moglo do\u0107i. Kao jedan od te\u017eih problema jeste i upoznavanje sa nepravilnom komparacijom koja je naj\u010de\u0161\u0107e predvi\u0111ena za vi\u0161e nivoe, ali bi u\u010denike s tim trebalo upoznati i ranije s obzirom na u\u010destalost u govoru i svakodnevnoj komunikaciji.<\/p>\n S obzirom na to da su predava\u010di koji su u stalnom kontaktu sa stranim u\u010denicima\/studentima tokom rada sproveli mnogo istra\u017eivanja i anketa, poznate su i informacije da su najve\u0107em broju ispitanika laka za u\u010denje glagolska vremena i pisanje \u0107irilicom i latinicom<\/a> u skladu sa Adelungovim pravilom: Pi\u0161i kao \u0161to govori\u0161, a \u010ditaj kao \u0161to je napisano. Tako\u0111e, kao zaklju\u010dno razmatranje mo\u017eemo pomenuti da bi korisno bilo da se stranim u\u010denicima usvajanje srpskog jezika predstavi istim redosledom kao \u0161to deca usvajaju maternji jezik, dakle, najpre fonolo\u0161ki sistem pre \u010ditanja, posebno insistirati na ve\u017ebanju \u0107irili\u010dnog pisma, a pre svega je va\u017eno skrenuti pa\u017enju na foneme \u010c, \u0106, \u0110, D\u017d, \u017d koje stranci u svojim maternjim jezicima nemaju.<\/p>\n Na sve ovo, mogli bismo dodati i niz drugih pote\u0161ko\u0107a poput upotrebe partikula, slo\u017eenog pade\u017enog sistema, modalnih glagola i ne uvek doslednog pravopisa, no, ipak je od svega najva\u017enije oslu\u0161kivanje potreba i logike polaznika, njihove motivacije i spremnosti na rad i iznala\u017eenje najboljih na\u010dina za obradu svih nastavnih jedinica koje su neophodne za pravilno razvijanje svesti o jeziku i njegovoj kontinuiranoj i automatskoj upotrebi.<\/p>\n S tim u vezi, svi \u010dasovi kod nas i jesu koncipirani tako da je u fokusu samo i jedino u\u010denik. Pozovite nas za sve dodatne informacije na broj telefona 065 36 70 320<\/strong> i krenite u avanturu upoznavanja srpskog jezika i kulture. Dobro do\u0161li!<\/p>\n Izvori:<\/p>\n Kraji\u0161nik, Vesna, ured. Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi II<\/em>: Tematski zbornik radova. Beograd: Filolo\u0161ki fakultet Beogradskog univerziteta<\/a>, 2011. Koliko je srpski jezik zapravo te\u017eak, vidimo tek onda kada je potrebno da nekome, kome to nije maternji jezik, treba da objasnimo neku jezi\u010dku pojavu nama nimalo neobi\u010dnu, s obzirom na to da nam je jezi\u010dko ose\u0107anje uro\u0111eno, i da nelogi\u010dnosti ili nejasno\u0107e najbolje mogu da uo\u010de stranci koji se interesuju za na\u0161 jezik. Na\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1649,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-1648","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-casovi"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/09\/Sopocane-razglednica.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-qA","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1648"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1651,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648\/revisions\/1651"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1649"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1648"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1648"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1648"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Izazovi prilikom u\u010denja srpskog jezika kao stranog<\/h2>\n
Provere znanja<\/h2>\n
\nKraji\u0161nik, Vesna, ured. Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi III<\/em>: Tematski zbornik radova. Beograd: Filolo\u0161ki fakultet Beogradskog univerziteta<\/a>, 2016.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"