{"id":1677,"date":"2022-03-24T09:37:23","date_gmt":"2022-03-24T08:37:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1677"},"modified":"2022-03-24T09:37:23","modified_gmt":"2022-03-24T08:37:23","slug":"reci-francuskog-porekla-u-srpskom-jeziku-francuske-pozajmljenice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/reci-francuskog-porekla-u-srpskom-jeziku-francuske-pozajmljenice\/","title":{"rendered":"Re\u010di francuskog porekla u srpskom jeziku – francuske pozajmljenice"},"content":{"rendered":"

Jezik<\/b> se smatra jednim od fundamentalnih konstitutivnih \u010dinilaca svakog naroda – on je <\/span>autenti\u010dan odraz kulture, umetni\u010dki do\u017eivljaj tradicije i epohalni prikaz istorije tog naroda<\/span><\/i>. Iako su inicijalno nastali kao alati za lak\u0161e sporazumevanje, govor i pismo su vremenom zadobili status \u201c<\/span>izraz<\/b> narodnog<\/b> duha<\/b>\u201d.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, danas gotovo da nijedan jezik nema svoj \u201c\u010dist oblik\u201d zbog brojnih <\/span>pozajmljenica<\/b> koje su rezultat preuzimanja stranih re\u010di usled kontakta sa drugim narodima. Ove re\u010di (<\/span>tu\u0111ice<\/b>) moraju prethodno pretrpeti odre\u0111eni vid prilago\u0111avanja kako bi se uskladile sa jezi\u010dkim normama doma\u0107eg jezika, \u0161to neretko dovodi do pojave da ljudi nisu u stanju da razlikuju koje su re\u010di izvorno srpske, a koje su dodate iz stranog jezika.\u00a0<\/span><\/p>\n

Mnogi bi za sebe rekli da su boemi (<\/span>boh\u00e8me<\/span><\/i>) jer u\u017eivaju u dobrom baletu (<\/span>belette<\/span><\/i>) i likeru (<\/span>liquer<\/span><\/i>), a pritom nisu ni svesni da se slu\u017ee <\/span>francuskim<\/span><\/i> pozajmljenicama<\/span><\/i>. U nastavku teksta <\/span>pro\u010ditajte koje smo to sve re\u010di usvojili iz francuskog jezika<\/b>.<\/span><\/p>\n

Galicizmi u srpskom jeziku – direktno i indirektno preuzimanje re\u010di<\/span><\/h2>\n

Galacizmi<\/b> ozna\u010davaju skup re\u010di koje su <\/span>preuzete iz francuskog jezika<\/b> i koje su prethodno prilago\u0111ene srpskom jeziku. Ove promene su propra\u0107ene <\/span>fonolo\u0161kom<\/b> (promena glasova – kako re\u010di zvu\u010de) i <\/span>pravopisnom<\/b> (ortografska pravila – kako se re\u010di pi\u0161u) adaptacijom, a potom i <\/span>sintati\u010dkom<\/b> ( kako se re\u010di uklapaju u re\u010denice) i <\/span>morfolo\u0161kom<\/b> (kako se re\u010di oblikuju i menjaju).<\/span><\/p>\n

Pored <\/span>galacizama<\/span><\/i>, u srpskom jeziku ima mnogo <\/span>germanizama<\/b> (nema\u010dke pozajmljenice), <\/span>latinizama<\/b> (latinske tu\u0111ice koje su ve\u0107inski internalizovane), <\/span>turcizama<\/b> (re\u010di preuzetih iz turskog jezika) i <\/span>anglicizama<\/b> (engleske pozajmljenice).<\/span><\/p>\n

Skora\u0161nja statistika navodi zanimljiv podatak da u na\u0161em jeziku <\/span>ne postoje srpske re\u010di na slovo \u201c f \u201d<\/b> – svakodnevne re\u010di koje po\u010dinju ovim slovom su zapravo pozajmljenice, poput <\/span>fotelje<\/span><\/a> (galicizam), fla\u0161e (germanizam), fakulteta (latinizam),…<\/span><\/p>\n

Kada analiziramo <\/span>prodor galacizama u srpsku kulturu<\/b>, mo\u017eemo primetiti da je on zapo\u010det <\/span>krajem 12. i po\u010detkom 13. veka<\/b> kada je Hrvatska ostvarila prve vojne i religiozne interakcije sa Francuskom ( zabele\u017eeno je da su mnogi hrvatski pla\u0107enici bili u slu\u017ebi francuskih kraljeva Luja VIII i Luja IX).<\/span><\/p>\n

Prema nekim lingvistima, najvi\u0161e francuskih re\u010di je usvojeno za vreme 18. veka kada je <\/span>srpski knji\u017eevnik Dositej Obradovi\u0107<\/b> insistirao na prevodu remek dela francuske knji\u017eevnosti tog doba, <\/span>\u201cAvanture Telemaha, Odisejevog sina\u201d<\/span><\/i>.<\/span><\/p>\n

Prema Klajnu<\/b>, galacizmi su upro\u0161\u0107eni <\/span>direktno<\/b> i <\/span>indirektno<\/b>, gde se pod direktnim podrazumeva preuzimanje bez posrednika drugog jezika, a indiretno preko tre\u0107eg jezika posrednika ( ponajvi\u0161e preko nema\u010dkog i ruskog jezika).<\/span><\/p>\n

Iako je ve\u0107ina preuzeta direktno, postoji odre\u0111eni broj francuskih re\u010di koje su dospele preko tre\u0107e partije i koje su zbog toga dobile fonolo\u0161ka, morfolo\u0161ka i semanti\u010dka obele\u017eja tre\u0107eg jezika.<\/span><\/p>\n

Profesor dr Milivoj Alanovi\u0107 <\/b>je dublje interpretirao ovu pojavu – odre\u0111eni sufiksi poput <\/span>-ura<\/b>, <\/span>-or<\/b>, <\/span>-ir<\/b>, <\/span>-at<\/b> ukazuju na \u010dinjenicu da je re\u010d preuzeta posredstvom <\/span>nema\u010dkog<\/b> jezika<\/b> ( <\/span>administrator, kurir, sertifikat<\/span><\/i>), a sa sufiksom <\/span>-ija<\/b> posredstvom <\/span>ruskog<\/b> jezika<\/b> (<\/span>armija<\/span><\/i>).<\/span><\/p>\n

Prilago\u0111avanje francuskih tu\u0111ica – fonolo\u0161ka, morfolo\u0161ka i semanti\u010dka adaptacija<\/span><\/h2>\n

U usmenom govoru, <\/span>fonetski oblik obi\u010dno preuzima fonetski strukturu originalnog jezika<\/span><\/i>, odnosno <\/span>srpska re\u010d obi\u010dno zvu\u010di sli\u010dno kao i francuska izvorna re\u010d<\/b>, dok se u pisanom govoru vr\u0161i <\/span>fonetska adaptacija<\/b> jer na\u0161 jezik nema odre\u0111ene znakove.<\/span><\/p>\n

Tako na primer:<\/span><\/p>\n