Ruski jezik pripada isto\u010dnoj grupi slovenskih jezika, zajedno sa ukrajinskim, beloruskim i rusinskim. Kao jezik koji govori preko 260 miliona ljudi \u0161irom sveta, pri \u010demu ga oko 160 miliona govornika smatra maternjim, ruski je jezik me\u0111unarodne komunikacije, a kao zvani\u010dni jezik koristi se u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Kirgistanu. Pored engleskog, francuskog, \u0161panskog, kineskog i arapskog, jedan je od \u0161est slu\u017ebenih jezika Ujedinjenih nacija.<\/p>\n
Izme\u0111u srpskog i ruskog jezika postoje izvesne sli\u010dnosti kako u fonetici, tako i u gramatici i leksici, \u0161to ne \u010dudi ako se ima na umu da oba jezika imaju zajedni\u010dke korene. Naime, i ruski i srpski vode poreklo od danas izumrlog praslovenskog, a smatra se da su iz ovog prajezika savremeni slovenski jezici nasledili oko 2.000 osnovnih re\u010di, koje su u leksi\u010dkim fondovima razli\u010ditih jezika i danas iste ili sli\u010dne.<\/p>\n
Ako krenemo od pisma, ruska \u0107irilica<\/strong> prili\u010dno je srodna srpskoj, pri \u010demu dva pisma imaju \u010dak 24 identi\u010dna slova. Neke od slovnih oznaka kojih ima u ruskom ali ne i u srpskom pismu su one kojima se zapravo ozna\u010davaju dva glasa: \u044f<\/em> (= ja<\/em>), \u0449<\/em> (=\u0161t<\/em>), \u044e<\/em> (=ju<\/em>), kao i oznake za tvrdi i meki poluglasnik (\u044a<\/em> i \u044c<\/em>), te \u044b<\/em> (tzv. jeri<\/em>, ili tvrdo i). Tako\u0111e, u ruskom se glas j<\/em> obele\u017eava znakom \u0439<\/em>, a uz odre\u0111ene specifi\u010dnosti u polo\u017eaju i izgovoru glas e<\/em> ozna\u010dava se slovom \u044d<\/em>.<\/p>\n Sistem ruskih zamenica<\/strong> \u044f<\/em>, \u0442<\/em>\u044b<\/em>, \u043e\u043d<\/em>, \u043c<\/em>\u044b<\/em>, \u0432<\/em>\u044b<\/em>, \u043e\u043d\u0438<\/em> pril\u010dno podse\u0107a na li\u010dne zamenice u srpskom jeziku, a ako govornik ruskog po\u010dne da broji, njegovo \u043e\u0434\u0438\u043d<\/em>, \u0434\u0432\u0430<\/em>, \u0442\u0440\u0438<\/em>, \u0447\u0435\u0442<\/em>\u044b<\/em>\u0440\u0435<\/em>, \u043f<\/em>\u044f\u0442<\/em>\u044c<\/em>, \u0448\u0435\u0441\u0442<\/em>\u044c<\/em>… sigurno \u0107e nas podsetiti na srpske nazive brojeva. Ruske re\u010di kao \u0161to su \u0430\u0437\u0431\u0443\u043a\u0430<\/em>, \u0442\u0438\u0448\u0438\u043d\u0430<\/em>, \u043c\u0438\u043b\u043e<\/em>, \u0434\u043e\u043c<\/em>, \u0441\u0438\u043b\u0430<\/em> ili \u043d\u043e\u0436<\/em> ne samo \u0161to ozna\u010davaju iste pojmove, nego se i pi\u0161u identi\u010dno kao odgovaraju\u0107e re\u010di u srpskom jeziku. Govornik srpskog koji ne poznaje ruski jezik verovatno \u0107e lako razaznati i zna\u010denja re\u010di kao \u0161to su \u0432\u0440\u0435\u043c\u044f<\/em>, \u043e\u0442\u0435\u0446<\/em>, \u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0438\u0442<\/em>\u044c<\/em>, \u0441\u043c\u0435\u0448\u043d\u043e\u0439<\/em>, \u043e\u0440\u0443\u0436\u0438\u0435… <\/em>Pomenute i druge sli\u010dnosti mnoge navode na pomisao da je ruski lako nau\u010diti, a podjednako lako i prevoditi \u2013 sa \u010dime se prevodioci, ali i oni koji su se ozbiljnije bavili izu\u010davanjem ovog jezika, verovatno ne bi slo\u017eili.<\/p>\n Ruski jezik, naravno, u svom leksi\u010dkom fondu ima i veliki broj re\u010di koje srpskima nisu ni nalik, pa je za adekvatno prevo\u0111enje neophodno dobro poznavanje datog jezika, ali i konsultovanje pouzdanih re\u010dnika i priru\u010dnika. Primera radi, ako neko nikada nije u\u010dio ruski, mala je verovatno\u0107a da \u0107e znati da je neko ko je okarakterisan kao \u043e\u0441\u0442\u043e\u0440\u043e\u0436\u043d<\/em>\u044b<\/em>\u0439 <\/em>zapravo obazriv; ako i nasluti da je \u0430\u0432\u0442\u043e\u0444\u0443\u0440\u0433\u043e\u043d <\/em>neka vrsta prevoznog sredstva, te\u0161ko \u0107e se dosetiti da je u pitanju ba\u0161 \u0161leper; a ukoliko ga prijatelj iz Rusije pozove na \u0437\u0430\u0432\u0442\u0440\u0430\u043a<\/em>, mora\u0107e da otvori re\u010dnik da bi doku\u010dio da je u pitanju poziv na doru\u010dak.<\/p>\n Leksi\u010dko bogatstvo ruskog jezika \u010dine i lekseme za koje ne postoji potpuno adekvatan prevod u vidu jedne srpske re\u010di, ve\u0107 se one moraju prevesti opisno \u2013 \u0161to prevodiocu dodatno ote\u017eava zadatak da sa\u010dini prevod koji \u0107e biti u duhu srpskog jezika, i istovremeno sa\u010duvati su\u0161tinu koja je sadr\u017eana u izvornoj re\u010di, odnosno tekstu. Tako, na primer, Rusi imaju poseban naziv za tanak sloj sve\u017eeg snega koji obi\u010dno napada preko no\u0107i i podse\u0107a na prah \u2013 \u043f\u043e\u0440\u043e\u0448\u0430<\/em>, dok \u0107e imenicom \u043f\u043e\u0447\u0435\u043c\u0443\u0447\u043a\u0430 <\/em>ozna\u010diti osobu, uglavnom radoznalo dete, koje neprekidno postavlja pitanje za\u0161to (\u043f\u043e\u0447\u0435\u043c\u0443<\/em>). <\/em>Naro\u010dito su brojne specifi\u010dne re\u010di kojima se imenuju \u010dovekova du\u0161evna stanja, osobine ili na\u010din pona\u0161anja. Recimo, re\u010d \u0445\u0430\u043c\u0441\u0442\u0432\u043e <\/em>mo\u017ee se objasniti kao drsko i grubo pona\u0161anje sa ciljem isticanja svoje nadmo\u0107i, pri \u010demu je onaj koji se tako pona\u0161a svestan \u010dinjenice da za svoje postupke ne\u0107e biti ka\u017enjen. Zatim, ruska re\u010d \u0442\u043e\u0441\u043a\u0430<\/em> predstavlja kompleksno ose\u0107anje du\u0161evne patnje, nemira i teskobe, u koje \u010dovek dospeva bez nekog jasnog, konkretnog razloga. Zanimljiva je i te\u0161ko prevodiva re\u010d a\u0432\u043e\u0441\u044c \u2013 <\/em>pojam koji se odnosi na slepu veru u dobru sudbinu, uverenost da \u0107e se uz pomo\u0107 \u010duda ili bo\u017eje promisli odre\u0111eni sled doga\u0111aja na kraju zavr\u0161iti dobro, ba\u0161 onako kako treba. Pomenimo i neobi\u010dnu re\u010d \u043d\u0430\u0434\u0440<\/em>\u044b<\/em>\u0432<\/em>, koju je u svojim delima \u010desto koristio Dostojevski. Njome je opisivao du\u0161evno stanje u kome dolazi do konfliktnog spajanja protivre\u010dnih ose\u0107anja i pobuda, koje je \u010desto prisutno u kompleksnim li\u010dnostima njegovih junaka. Ve\u0107 iz ovih nekoliko primera da se naslutiti da je leksi\u010dki fond ruskog jezika ne samo bogat, ve\u0107 i obiluje re\u010dima specifi\u010dnog i slojevitog zna\u010denja. Ovo dodatno uslo\u017enjava proces prevo\u0111enja i iziskuje od prevodioca da do tan\u010dina poznaje ruski, ali i srpski jezik, te da vodi ra\u010duna o osobenostima konteksta, duhu jezika i semanti\u010dkim nijansama re\u010di i izraza.<\/p>\n Posebnu pote\u0161ko\u0107u prilikom u\u010denja ruskog i prevo\u0111enja sa ovog jezika<\/strong> predstavljaju tzv. la\u017eni prijatelji ili la\u017eni parovi. U pitanju su re\u010di koje se u oba jezika pi\u0161u i(li) izgovaraju sli\u010dno, ponekad i apsolutno identi\u010dno, ali je njihovo zna\u010denje potpuno razli\u010dito. Ovakve re\u010di i izrazi \u010desto zbunjuju po\u010detnike u u\u010denju bilo kog stranog jezika, pa i ruskog, ali neretko zadaju muke i manje iskusnim prevodiocima. Tako, na primer, ruska re\u010d \u0441\u043b\u043e\u0432\u043e <\/em>na srpskom ne bi zna\u010dila slovo, ve\u0107 re\u010d ili govor; s druge strane, slovo kao oznaka glasa u ruskom se imenuje kao \u0431\u0443\u043a\u0432\u0430<\/em>, \u0161to je na srpskom naziv za vrstu drveta. Ista situacija je i sa ruskim imenicama kao \u0161to su \u0436\u0438\u0432\u043e\u0442<\/em> \u0438 \u0441\u0442\u043e\u043b\u0438\u0446\u0430<\/em>, koje u prevodu na srpski ozna\u010davaju stomak i glavni grad, ili pak pridevom \u043a\u0440\u0430\u0441\u043d<\/em>\u044b<\/em>\u0439<\/em>, koji se ne odnosi na lepotu, ve\u0107 na crvenu boju. Ako ste u Rusiji ne\u0161to uradili \u0431<\/em>\u044b<\/em>\u0441\u0442\u0440\u043e<\/em>, to ne ukazuje na \u010dinjenicu da ste bistri, ve\u0107 brzi; a ako je va\u0161e pona\u0161anje \u0432\u0440\u0435\u0434\u043d\u043e<\/em>, nemojte se obradovati komplimentu, jer ova re\u010d u prevodu na srpski zna\u010di \u0161tetno ili \u0161kodljivo. Re\u010d \u0444\u0430\u043c\u0438\u043b\u0438\u044f <\/em>ne odnosi se, kao \u0161to bi se moglo pomisliti, na porodicu, ve\u0107 na prezime, pa ako vas Rus upita: \u041a\u0430\u043a \u0442\u0432\u043e\u044f \u0444\u0430\u043c\u0438\u043b\u0438\u044f?<\/em>, ne zanima ga zdravlje va\u0161ih bli\u017enjih, ve\u0107 \u017eeli da sazna kako se prezivate. Navedeni i brojni drugi primeri pokazuju da sli\u010dnosti me\u0111u jezicima, iako su \u010desto od pomo\u0107i, ponekad i ote\u017eavaju u\u010denje jezika i otvaraju mogu\u0107nost za nesporazume u komunikaciji, a prevodiocima name\u0107u obavezu naro\u010dite obazrivosti prilikom prevoda.<\/p>\n Pored razvijene leksike, ruski jezik ima i prili\u010dno slo\u017eenu gramatiku, koju dobar prevodilac tako\u0111e mora dobro da savlada kako bi mogao da sa\u010dini kvalitetan prevod.<\/p>\n Neka od najpoznatijih i najzna\u010dajnijih dela svetske knji\u017eevnosti napisana su upravo na ruskom jeziku, a zahvalju\u0107i prevodiocima, u literarnom ume\u0107u ruskih pisaca u\u017eivaju \u010ditaoci \u0161irom sveta. Ruski klasici su na srpski jezik prevo\u0111eni ve\u0107 u 19. veku, mada su se u to vreme ruski pisci na na\u0161im prostorima dosta \u010ditali i na izvornom jeziku. Primera radi, prvo delo Lava Nikolajevi\u010da Tolstoja koje je prevedeno na srpski bila je pripovetka \u201eMe\u0107ava\u201c, koja je objavljena 1868. godine u knji\u017eevnom \u010dasopisu \u201eDanica\u201c. Kada je re\u010d o Dostojevskom, prvi tekst ovog ruskog literarnog genija bio je odlomak iz \u201ePi\u0161\u010devog dnevnika\u201c, objavljen 1881. u \u010dasopisu \u201eSrpska nezavisnost\u201c. Zanimljvo je i da je na prvom srpskom prevodu Gogoljevih \u201eMrtvih du\u0161a\u201c radio na\u0161 \u010duveni pisac Milovan Gli\u0161i\u0107, a nakon Gli\u0161i\u0107eve smrti prevod je zavr\u0161ila njegova sestra Stanka. Pored pomenutih, na srpskom se mogu pro\u010ditati i dela ruskih klasika poput Pu\u0161kina, Ljermontova, Turgenjeva, \u010cehova, Pasternaka, Bulgakova, Maksima Gorkog, Jesenjina i mnogih drugih. Savremeno prevodila\u0161tvo bavi se i modernijim predstavnicima ruske literature, pa tako u prevodu na srpski danas mo\u017eemo \u010ditati i pisce kao \u0161to su Ljudmila Ulicka, Tatjana Tolstoj, Zahar Prilepin, Viktor Peljevin, Vladimir Sorokin, Viktor Jerofejev i drugi. Iako ih nema u velikom broju, i neki od savremenih srpskih pisaca prevo\u0111eni su na ruski jezik, pa su se tako prethodnih godina pojavila ruska izdanja romana poput \u201eJedra nade\u201d Nikole Malovi\u0107a i \u201eZaveta heroja\u201d Slavi\u0161e Pavlovi\u0107a.<\/p>\n Pored dela umetni\u010dke knji\u017eevnosti (proznih i poetskih), sa ruskog jezika na srpski<\/strong><\/a>,<\/a> kao i obrnuto, danas se veoma \u010desto prevode i tekstovi potpuno druga\u010dije prirode. Prevodioci i prevodila\u010dke agencije na zahtev klijenata rade rusko-srpske i srpsko-ruske prevode razli\u010ditih vrsta li\u010dnih dokumenata, kao \u0161to su li\u010dna karta, izvod iz mati\u010dnih knjiga ili uverenje o dr\u017eavljanstvu, voza\u010dka dozvola, paso\u0161, potvrda o prebivali\u0161tu, kao i razli\u010dita re\u0161enja, ugovori i odluke, te uverenja i potvrde koji su vezani za obrazovanje ili zaposlenje. Pritom su, kada je u pitanju prevod zvani\u010dnih dokumenata koji zahtevaju overu, neophodne i usluge sudskog tuma\u010da, \u0161to prevodila\u010dke agencije uglavnom pru\u017eaju u sklopu svoje ponude. Tako\u0111e, neretko postoji potreba i za prevo\u0111enjem sadr\u017eaja sajtova, pri \u010demu se vodi ra\u010duna i o njihovoj dobroj optimizaciji (SEO), ali i audio i video materijala<\/strong><\/a>, titlova igranih i animiranih filmova, tekstova u \u010dasopisima razli\u010dite tematike… Prevodioci sa ruskog i(li) na ruski \u010desto imaju posla i kada su u pitanju stru\u010dni tekstovi iz brojnih oblasti \u2013 od prava, ekonomije i marketinga, preko medicine, farmacije i informatike, do umetnosti, gra\u0111evinarstva, turizma i ekologije. Bilo da je dati prevod potreban pojedincu koji se \u0161koluje ili zasniva radni odnos u jednoj od zemalja u kojima su ovi jezici slu\u017ebeni, firmi ili preduzetniku koji komunicira sa tr\u017ei\u0161tem putem sajtova i reklama, ili pak piscu koji \u017eeli da njegovo delo dospe do ruskih ili srpskih \u010ditalaca, svakako je po\u017eeljno prevod prepustiti stru\u010dnom i iskusnom prevodiocu.<\/p>\n O bogatstvu i lepoti ruskog jezika govorili su i knji\u017eevni stvaraoci koji su se njime slu\u017eili, a za kraj izdvajamo i nekoliko citata na ovu temu:<\/p>\n \u201e\u0420\u0443\u0441\u0441\u043a\u0438\u0439 \u044f\u0437\u044b\u043a \u0432 \u0443\u043c\u0435\u043b\u044b\u0445 \u0440\u0443\u043a\u0430\u0445 \u0438 \u0432 \u043e\u043f\u044b\u0442\u043d\u044b\u0445 \u0443\u0441\u0442\u0430\u0445 \u2013 \u043a\u0440\u0430\u0441\u0438\u0432, \u043f\u0435\u0432\u0443\u0447, \u0432\u044b\u0440\u0430\u0437\u0438\u0442\u0435\u043b\u0435\u043d, \u0433\u0438\u0431\u043e\u043a, \u043f\u043e\u0441\u043b\u0443\u0448\u0435\u043d, \u043b\u043e\u0432\u043e\u043a \u0438 \u0432\u043c\u0435\u0441\u0442\u0438\u0442\u0435\u043b\u0435\u043d\u201d, rekao je ruski pisac Aleksandar Ivanovi\u010d Kuprin. Ili u prevodu na srpski, \u201eu ve\u0161tim rukama i na iskusnim usnama ruski jezik je lep, melodi\u010dan, izra\u017eajan, gibak, poslu\u0161an, okretan i prostran\u201c. Visarion Grigorijevi\u010d Bjelinski tvrdio je da nema sumnje da je ruski jedan od najbogatijih jezika u svetu: \u201e\u0427\u0442\u043e \u0440\u0443\u0441\u0441\u043a\u0438\u0439 \u044f\u0437\u044b\u043a \u2013 \u043e\u0434\u0438\u043d \u0438\u0437 \u0431\u043e\u0433\u0430\u0442\u0435\u0439\u0448\u0438\u0445 \u044f\u0437\u044b\u043a\u043e\u0432 \u0432 \u043c\u0438\u0440\u0435, \u0432 \u044d\u0442\u043e\u043c \u043d\u0435\u0442 \u043d\u0438\u043a\u0430\u043a\u043e\u0433\u043e \u0441\u043e\u043c\u043d\u0435\u043d\u0438\u044f\u201d, re\u010di su ovog poznatog knji\u017eevnog kriti\u010dara. Izra\u017eajne mogu\u0107nosti ruskog jezika veli\u010dao je i knji\u017eevnik Konstantin Georgijevi\u010d Paustovski: \u201e\u041d\u0435\u0442 \u043d\u0438\u0447\u0435\u0433\u043e \u0442\u0430\u043a\u043e\u0433\u043e \u0432 \u0436\u0438\u0437\u043d\u0438 \u0438 \u0432 \u043d\u0430\u0448\u0435\u043c \u0441\u043e\u0437\u043d\u0430\u043d\u0438\u0438, \u0447\u0442\u043e \u043d\u0435\u043b\u044c\u0437\u044f \u0431\u044b\u043b\u043e \u0431\u044b \u043f\u0435\u0440\u0435\u0434\u0430\u0442\u044c \u0440\u0443\u0441\u0441\u043a\u0438\u043c \u0441\u043b\u043e\u0432\u043e\u043c\u201d, ili na srpskom: \u201eNe postoji ni\u0161ta u \u017eivotu i na\u0161im mislima \u0161to se ne mo\u017ee preneti ruskom re\u010dju\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ruski jezik pripada isto\u010dnoj grupi slovenskih jezika, zajedno sa ukrajinskim, beloruskim i rusinskim. Kao jezik koji govori preko 260 miliona ljudi \u0161irom sveta, pri \u010demu ga oko 160 miliona govornika smatra maternjim, ruski je jezik me\u0111unarodne komunikacije, a kao zvani\u010dni jezik koristi se u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Kirgistanu. Pored engleskog, francuskog, \u0161panskog, kineskog i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1143,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-1764","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/09\/Kupola-Ruske-Crkve.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-ss","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1764","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1764"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1764\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1767,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1764\/revisions\/1767"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1143"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1764"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1764"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1764"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Leksi\u010dko bogatstvo ruskog jezika<\/h2>\n
La\u017eni prijatelji ili la\u017eni parovi<\/h2>\n