{"id":1769,"date":"2023-01-03T18:01:38","date_gmt":"2023-01-03T17:01:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1769"},"modified":"2023-05-26T23:57:32","modified_gmt":"2023-05-26T21:57:32","slug":"najcitaniji-domaci-pisci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/najcitaniji-domaci-pisci\/","title":{"rendered":"Neki od naj\u010ditanijih doma\u0107ih pisaca \u2013 od klasika do savremenika"},"content":{"rendered":"

Istra\u017eivanje o naj\u010ditanijim doma\u0107im piscima omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave<\/strong><\/a>\u201c.<\/p>\n

\"Cvetovi<\/a>
Cvetovi agave, Ana Todorovi\u0107 Radeti\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

\u201eVe\u0107i greh od spaljivanja knjiga je ne \u010ditati knjige\u201d, rekao je poznati ruski pesnik i Nobelovac Josif Brodski, dok je \u010duveni \u0161panski pisac Migel de Servantes tvrdio da \u201enema knjige a da u njoj ne mo\u017ee ni\u0161ta dobro da se na\u0111e\u201d. Iako gotovo svaki naslov pre ili kasnije prona\u0111e svog \u010ditaoca, \u010dinjenica je da mnoga dela kako doma\u0107e, tako i svetske knji\u017eevnosti vremenom gube na popularnosti, dok veliki broj napisanog \u010desto i ne uspeva da osvoji \u0161iru \u010ditala\u010dku publiku. Ipak, ima i onih drugih \u2013 svevremenih pisaca i knji\u017eevnih dela kojima vreme ne mo\u017ee ni\u0161ta, i koja se uvek iznova rado kupuju, pozajmljuju, \u010ditaju i preporu\u010duju.<\/p>\n

U nastavku teksta izdvajamo neke od doma\u0107ih klasika, modernih klasika i pisaca beletristike koji su stekli i zadr\u017eali naklonost \u010ditala\u010dke publike od \u201esvog vremena\u201d pa sve do dana\u0161njih dana, i \u010dija popularnost ne bledi uprkos decenijama koje su pro\u0161le od nastanka i prvog objavljivanja njihovih dela.<\/p>\n

Branislav Nu\u0161i\u0107. <\/strong>Jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih komediografa \u2013 pravog imena Alkibijad Nu\u0161a, daleko poznatiji kao Branislav Nu\u0161i\u0107, iza sebe je ostavio dela u kojima je, mahom kroz prizmu humora, prikazao svakodnevicu i osobine srpskog dru\u0161tva svoga doba. Ovaj klasik doma\u0107e knji\u017eevnosti \u010desto je i rado \u010ditan i u dana\u0161nje vreme, a drame poput \u201eSumnjivog lica\u201d, \u201eGospo\u0111e ministarke\u201d i \u201eNarodnog poslanika\u201d nastavljaju da \u017eive \u0161to u knjigama, \u0161to kroz brojna pozori\u0161na izvo\u0111enja. Nu\u0161i\u0107evo humoristi\u010dko autobigrafsko delo nazvano jednostavno \u201eAutobiografija\u201d i danas je na spisku za \u010ditanje ne samo \u0161kolaraca ve\u0107 i brojnih zrelih \u010ditalaca koji vole i cene kvalitetnu komediju.<\/p>\n

Ivo Andri\u0107. <\/strong>Svaki u\u010denik koji prilje\u017eno \u010dita \u0161kolsku lektiru dobro je upoznat sa Andri\u0107evim romanom \u201eNa Drini \u0107uprija\u201d i novelom \u201eProkleta avlija\u201d, a njegova dela neprolazne knji\u017eevne vrednosti \u2013 zbirke pripovedaka i eseja, lirika u prozi objedinjena u knjigama \u201eEx Ponto\u201d i \u201eNemiri\u201d, riznica misli i zapisa \u201eZnakovi pored puta\u201d, romani \u201eTravni\u010dka hronika\u201d, \u201eGospo\u0111ica\u201d i drugi poznati naslovi, neizostavan su deo ku\u0107ne biblioteke gotovo svakog po\u0161tovaoca doma\u0107ih klasika. Nobelova nagrada za knji\u017eevnost dodeljena mu je 1961. godine \u201eza epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje\u201d.<\/p>\n

Desanka Maksimovi\u0107. <\/strong>Znamenita srpska pesnikinja Desanka Maksimovi\u0107 poeziju je tako\u0111e i prevodila, i to sa \u010detiri strana jezika, a iza sebe je ostavila pedesetak objavljenih knjiga \u2013kako pesni\u010dke zbirke, tako i prozna ostvarenja za decu i odrasle. Njenim jednostavnim, a duboko emotivnim stihovima \u010diji su \u010desti motivi ljubav i priroda rado se okre\u0107u ljubitelji poezije i doma\u0107ih klasika, a \u201eVrt detinjstva\u201d, \u201eNemam vi\u0161e vremena\u201d, \u201eLetopis Perunovih potomaka\u201d samo su neke od njenih poznatih poetskih zbirki.<\/p>\n

Milica Jakovljevi\u0107 Mir-Jam. <\/strong>Novinarka i knji\u017eevnica Milica Jakovljevi\u0107, poznatija pod pseudonimom Mir-Jam, u svojim romanima naj\u010de\u0161\u0107e se bavila temama ljubavi i braka, ali i na\u010dinom \u017eivota i vrednostima gra\u0111anske klase u me\u0111uratnom periodu. \u201eGreh njene majke\u201d, \u201eRanjeni orao\u201d, \u201eSamac u braku\u201d, \u201eNepobedivo srce\u201d i druga njena dela i danas su popularna me\u0111u ljubiteljima ovog \u017eanra, a kao knji\u017eevni stvaralac ponela je nadimak D\u017eejn Ostin srpske knji\u017eevnosti. Gotovo svi njeni romani do\u017eiveli su ekranizacije mahom u vidu televizijskih serija, ali i nekoliko igranih filmova.<\/p>\n

Me\u0161a Selimovi\u0107. <\/strong>Poetska, refleksivna i filozofska drama o dervi\u0161u Ahmedu Nurudinu \u2013 \u201eDervi\u0161 i smrt\u201d, roman je koji je \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka proslavio i danas veoma \u010ditanog pisca Mehmeda Me\u0161u Selimovi\u0107a. Ovo ostvarenje koje je delimi\u010dno zasnovano na autobiografskoj osnovi i inspirisano udesom pi\u0161\u010devog ro\u0111enog brata kritika je ubrzo nakon objavljivanja proglasila izuzetnim. Romani \u201eTi\u0161ine\u201d, \u201eTvr\u0111ava\u201d i \u201eOstrvo\u201d neka su od Selimovi\u0107evih najpoznatijih dela, a deo njegovog opusa je i autobiografija pod naslovom \u201eSje\u0107anja\u201d.<\/p>\n

Dobrica \u0106osi\u0107. <\/strong>Trostruki kandidat za Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, Dobrica \u0106osi\u0107 je na literarnu scenu stupio romanom \u201eDaleko je sunce\u201d. Pi\u0161u\u0107i o ljudskim sudbinama ome\u0111enim istorijskim i ratnim zbivanjima, obogatio je korpus doma\u0107e knji\u017eevnosti zna\u010dajnim delima poput \u201eKorena\u201d i \u201eDeoba\u201d, te vi\u0161etomnih romana \u201eVreme smrti\u201d, \u201eVreme zla\u201d i \u201eVreme vlasti\u201d. Popularnost televizijskih serija snimljenih po \u0106osi\u0107evim delima mnoge je inspirisala da iznova pro\u010ditaju neke od njegovih romana, ali i podstakla one koji do sada nisu \u010ditali ovog velikog pisca da se upoznaju sa njegovim opusom.<\/p>\n

Du\u0161ko Radovi\u0107. <\/strong>Iako ga znamo kao jednog od najvoljenijih de\u010djih stvaralaca u doma\u0107oj knji\u017eevnosti, Du\u0161an Du\u0161ko Radovi\u0107 pisao je i za odrasle, a njegovi stihovi, pri\u010de i aforizmi ni decenijama kasnije nisu podlegli \u010ditala\u010dkom zaboravu. Ljubitelji aforisti\u010dke forme rado pose\u017eu za trodelnom zbirkom \u201eBeograde, dobro jutro\u201d, koja donosi izbor Radovi\u0107evih tekstova emitovanih sedamdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log veka u istoimenoj emisiji Prvog programa Studija B. Tako\u0111e, i dalje su popularne i duhovite pri\u010de objedinjene u knjizi \u201e\u017denski razgovori\u201d.<\/p>\n

Borislav Peki\u0107. <\/strong>Jedan od najzna\u010dajnijih srpskih knji\u017eevnika 20. veka \u2013 Borislav Peki\u0107, autor je dela prevedenih na \u010dak 18 svetskih jezika, \u010dija \u010ditanost ni u savremeno doba ne opada me\u0111u ljubiteljima knji\u017eevnosti. Ve\u0107 prvim romanom \u201eVreme \u010duda\u201d privukao je pa\u017enju kako \u010ditalaca, tako i kritike, a jedno od njegovih \u010duvenih ostvarenja je i sedmotomna fantazmagori\u010dna saga \u201eZlatno runo\u201d. Potresan i duboko metafori\u010dan, Peki\u0107ev roman \u201eBesnilo\u201d do\u017eiveo je obnovljenu popularnost upravo u poslednjih nekoliko godina obele\u017eenih pandemijom korona virusa.<\/p>\n

Miroslav Anti\u0107. <\/strong>Autor \u010duvene pesme \u201ePlavi \u010duperak\u201d i niza poetskih zbirki, Miroslav Mika Anti\u0107 nesumnjivo je jedan od omiljenih doma\u0107ih pesnika kako me\u0111u decom i mladima, tako i me\u0111u odraslim \u010ditaocima. Prvi put objavljene u drugoj polovini pro\u0161log veka, njegove zbirke (\u201eMit o ptici\u201d, \u201eSavr\u0161enstvo vatre\u201d, \u201eIzdajstvo lirike\u201d i druge) i danas do\u017eivljavaju nova izdanja i lako nalaze svoj put do \u010ditalaca. Iako je najpoznatiji po svojoj lirici, ostvario se i kao pisac dramskih dela i re\u017eirao nekoliko filmova.<\/p>\n

Momo Kapor. <\/strong>Diplomirani slikar, novinar i knji\u017eevnik, Momo Kapor je stekao izuzetnu popularnost pi\u0161u\u0107i tekstove koji su najpre objavljivani u \u010dasopisu \u201eBazar\u201d pod naslovom \u201eBele\u0161ke jedne Ane\u201d, da bi 1972. bili objedinjeni u istoimenoj knjizi. Bili su i ostali popularni njegovi naslovi kao \u0161to su \u201eFoliranti\u201d, \u201eZoe\u201d, \u201eProvincijalac\u201d i drugi, a kultni roman \u201eUna\u201d, intrigantna ljubavna drama o mladoj studentkinji i profesoru Babi\u0107u, i u dana\u0161nje vreme \u010duva svoje mesto na listi naj\u010ditanijih dela doma\u0107ih pisaca.<\/p>\n

A koji to knji\u017eevnici \u2013 na\u0161i savremenici nose titulu naj\u010ditanijih modernih autora<\/h2>\n

A koji to knji\u017eevnici \u2013 na\u0161i savremenici nose titulu naj\u010ditanijih modernih autora i koja su knji\u017eevna dela napisana i(li) objavljena u savremeno doba naro\u010dito tra\u017eena? Spisak autora i naslova koji se bore za svoja mesta na top-listama najprodavanijih knjiga dana\u0161njice nesumnjivo bi bio poduga\u010dak \u2013 a u nastavku teksta predstavljamo vam samo neke od popularnijih i \u010ditanijih savremenih pisaca.<\/p>\n

Bojan Ljubenovi\u0107. <\/strong>Novinar, kolumnista, aforisti\u010dar i pisac Bojan Ljubenovi\u0107 iza sebe ima vi\u0161e od dvadeset objavljenih naslova kako za odrasle, tako i za decu. Njegovo stvarala\u0161tvo namenjeno odraslim \u010ditaocima uglavnom je obojeno satiri\u010dnim tonovima, a popularne knjige \u201ePisma iz Srbije\u201d i \u201eSrbijo, Bog ti pomogo\u201d preto\u010dene su i u uspe\u0161ne monodrame. Nakon zna\u010dajnog uspeha romana \u201eDa je bolje, ne bi valjalo\u201c, knji\u017eevna publika odli\u010dno je prihvatila i zbirku satiri\u010dnih pri\u010da \u201eNi\u0161ta nije sme\u0161no\u201c, koja kroz preplitanje humora, gor\u010dine i dru\u0161tvene kritike suo\u010dava \u010ditaoca sa svetom u kome \u017eivimo. \u010citaocima \u201eVe\u010dernjih novosti\u201c Ljubenovi\u0107 je poznat i kao urednik rubrike TRN.<\/p>\n

Dejan Tiago-Stankovi\u0107.<\/strong> Srpski, ali istovremeno i portugalski pisac Dejan Tiago-Stankovi\u0107 doma\u0107u publiku osvojio je romanima \u201eEstoril\u201c, \u010dija je radnja sme\u0161tena u istoimeno letovali\u0161te za vreme Drugog svetskog rata, i \u201eZamalek\u201c, \u010dija se neobi\u010dna pri\u010da razvija iz jedne antikvarnice u dalekom Kairu. Tiago je ne samo pisac ve\u0107 i prevodilac sa srpskog na portugalski i obrnuto, a me\u0111u njegovim najzna\u010dajnijim prevodila\u010dkim radovima su prevodi dela Ive Andri\u0107a, Dragoslava Mihailovi\u0107a i \u017dozea Saramaga. Kolika je popularnost njegovih knjiga pokazuje i \u010dinjenica da se roman \u201eEstoril\u201c nalazi na spisku \u0161kolske lektire u Portugalu.<\/p>\n

Dejan Stojiljkovi\u0107. <\/strong>Prozni i dramski pisac, ali i filmski i strip scenarista Dejan Stojiljkovi\u0107 autor je niza romana prevashodno istorijske tematike, nekoliko zbirki pri\u010da, od kojih je poslednja \u2013 \u201eNeonski bluz\u201d, oven\u010dana Andri\u0107evom nagradom, i jedan je od tvoraca ilustrovane trilogije o Stefanu Nemanji. Od izuzetno uspe\u0161nog bestselera \u201eKonstantinovo raskr\u0161\u0107e\u201d koji je do\u017eiveo i adaptaciju u vidu stripa, pa do romana \u201eDukat za la\u0111ara\u201d, njegove knjige nisu izgubile na popularnosti. Izme\u0111u ostalog, Stojiljkovi\u0107 je i jedan od scenarista izuzetno gledane televizijske serije \u201eSenke nad Balkanom\u201d.<\/p>\n

\u0110or\u0111e Lebovi\u0107. <\/strong>Prvi put objavljen 2005. roman \u201eSemper idem\u201d pisca, dramaturga i scenariste \u0110or\u0111a Lebovi\u0107a do\u017eiveo je jo\u0161 nekoliko izdanja i prethodnih godina ne odstupa sa liste najtra\u017eenijih naslova u knji\u017earama. Ovaj roman-hronika na kome je autor, i sam pro\u0161av\u0161i kroz ratna stradanja, radio sve do smrti, govori o detinjstvu pro\u017eivljenom uo\u010di Drugog svetskog rata i de\u0161avanjima u tada\u0161njoj Kraljevini Jugoslaviji vi\u0111enim kroz o\u010di jednog de\u010daka. Objavljen je posthumno iz Lebovi\u0107eve zaostav\u0161tine, kao i zbirka pri\u010da \u201eAn\u0111eli ne\u0107e si\u0107i sa nebesa\u201d, koja je iz \u0161tampe iza\u0161la pro\u0161le godine.<\/p>\n

Marko Vidojkovi\u0107.<\/strong> Od prvog romana \u201ePles sitnih demona\u201d do dana\u0161njih dana pisac i kolumnista Marko Vidojkovi\u0107 nesumnjivo je uspeo da privu\u010de i zadr\u017ei pa\u017enju svoje \u010ditala\u010dke publike. Nagra\u0111ivani roman \u201eKand\u017ee\u201d, \u010dija su tema gra\u0111anski protesti 1996\/97. i koji je za manje od dve godine od objavljivanja do\u017eiveo pet izdanja, dobio je priznanje \u201eZlatni bestseler\u201d kao jedan od najtra\u017eenijih naslova u doma\u0107im knji\u017earama. Satiri\u010dni prikaz stvarnosti koja nas okru\u017euje u dvema poslednjim Vidojkovi\u0107evim knjigama \u2013 romanu \u201e\u0110ubre\u201d i zbirci pri\u010da \u201eKovid 19+\u201d, tako\u0111e je nai\u0161ao na odli\u010dan prijem kod \u010ditalaca.<\/p>\n

Milena Markovi\u0107. <\/strong>Srpska pesnikinja, scenaristkinja i dramska spisateljica Milena Markovi\u0107 dospela je u \u017ei\u017eu interesovanja \u010ditalaca i kritike nakon \u0161to je njen naslov \u201eDeca\u201d dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u 2021. godini. Ispovedna pri\u010da o porodici, detinjstvu i odrastanju, neobi\u010dna po tome \u0161to je napisana kao roman u stihu i bez znakova interpunkcije, \u201eDeca\u201d su brzo postala jedna od tra\u017eenijih knjiga doma\u0107ih pisaca u novije vreme. Popularnost ovog naslova mnoge je navela da se, ukoliko ve\u0107 nisu, upoznaju i sa pesni\u010dkim zbirkama ove autorke, kao \u0161to su \u201ePas koji je pojeo sunce\u201d, \u201ePesme za \u017eive i mrtve\u201d i druge.<\/p>\n

Miodrag Maji\u0107. <\/strong>Iako je po struci pravnik i po zanimanju sudija Apelacionog suda u Beogradu, Miodrag Maji\u0107 oku\u0161ao se i kao pisac i ve\u0107 sa svoja prva dva romana uspeo da privu\u010de ogromnu pa\u017enju \u010ditala\u010dke publike. \u201eDeca zla\u201d i \u201eOstrvo pelikana\u201d trileri su koji se \u010ditaju \u201eu jednom dahu\u201d, tim pre \u0161to kroz napetu i dramati\u010dnu pri\u010du oslikavaju i dru\u0161tvenu stvarnost u kojoj se nalazimo. Mada je tek na po\u010detku knji\u017eevne karijere, Maji\u0107eve romane mnogi ve\u0107 svrstavaju me\u0111u najbolja dela kriminalisti\u010dkog \u017eanra u doma\u0107oj knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Mirjana Bobi\u0107 Mojsilovi\u0107. <\/strong>Novinarka, kolumnistkinja i knji\u017eevnica Mirjana Bobi\u0107 Mojsilovi\u0107 tako\u0111e se bavi i slikanjem, a autorka je i nekoliko popularnih i \u010desto izvo\u0111enih pozori\u0161nih komada. Kao pisac, jedna je od miljenica \u010ditalaca koji vole ljubavne, ozbiljno-duhovite pri\u010de i drame \u010diji su nosioci uglavnom \u017eenski protagonisti, i koji rado \u010ditaju njene naslove kao \u0161to su \u201eAzbuka mog \u017eivota\u201d, \u201eSrce moje\u201d, \u201eTvoj sam\u201d\u2026 U novije vreme, na top-listama najprodavanijih naslova u knji\u017earama je i zbirka pri\u010da \u201eBaba, nemoj ni\u0161ta da me pita\u0161\u201d, reizdanje njene prve objavljene knjige.<\/p>\n

Nenad Novak Stefanovi\u0107. <\/strong>Ljubitelji publicisti\u010dkih i dela sa istorijskom tematikom \u010desto se odlu\u010duju za knjige Nenada Novaka Stefanovi\u0107a. Me\u0111u njegovim najtra\u017eenijim naslovima svakako su \u201eVodi\u010d kroz ljubavnu istoriju Beograda\u201d i \u201eBeograd kroz klju\u010daonice 100 ku\u0107a\u201d, u kojima autor na zanimljiv na\u010din, kroz pri\u010de o zna\u010dajnim beogradskim zdanjima, vodi \u010ditaoca kroz istoriju srpske prestonice. Veliku popularnost postigao je i njegov najnoviji roman \u201eApis i Aleksandar\u201d, pri\u010da o \u017eivotu naslovnih junaka koji su obele\u017eili modernu srpsku istoriju.<\/p>\n

Vladika Grigorije.<\/strong> Me\u0111u naj\u010ditanijim autorima dana\u0161njice na\u0161ao se i jedan duhovnik, svetovnog imena Mladen Duri\u0107 \u2013 episkop Srpske pravoslavne crkve, vladika Grigorije. Njegova najnovija knjiga, roman \u201eNebeska dvori\u0161ta\u201d, upe\u010datljiva i potresna pri\u010da o studentu teologije sme\u0161tena u predratni period ranih devedesetih, ve\u0107 od objavljivanja je u samom vrhu na top-listama najtra\u017eenijih naslova u na\u0161im knji\u017earama. Ni\u0161ta manji uspeh postigla su i njegova prethodna dela \u2013 svojevrsna autobiografija \u201eGledajmo se u o\u010di\u201d i zbirka pri\u010da \u201ePreko praga\u201d.<\/p>\n

Istra\u017eivanje o naj\u010ditanijim doma\u0107im piscima omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave<\/strong><\/a>\u201c.<\/p>\n

\"Cvetovi<\/a>
Cvetovi agave, Ana Todorovi\u0107 Radeti\u0107<\/figcaption><\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istra\u017eivanje o naj\u010ditanijim doma\u0107im piscima omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave\u201c. \u201eVe\u0107i greh od spaljivanja knjiga je ne \u010ditati knjige\u201d, rekao je poznati ruski pesnik i Nobelovac Josif Brodski, dok je \u010duveni \u0161panski pisac Migel de Servantes tvrdio da \u201enema knjige a da u njoj ne mo\u017ee ni\u0161ta dobro da se na\u0111e\u201d. Iako gotovo svaki naslov […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1628,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1769","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige-koje-citamo"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/06\/Biblioteka-tri-pristupa.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-sx","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1769","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1769"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1769\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1821,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1769\/revisions\/1821"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1628"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}