{"id":1782,"date":"2023-03-19T21:39:16","date_gmt":"2023-03-19T20:39:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1782"},"modified":"2023-12-25T22:01:12","modified_gmt":"2023-12-25T21:01:12","slug":"prevod-na-francuski-jezik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/prevod-na-francuski-jezik\/","title":{"rendered":"Prevod na francuski jezik – profesionalni prevodioci"},"content":{"rendered":"

Ukoliko vam je potreban profesionalan prevod sa francuskog jezika na srpski ili obrnuto<\/strong>, prevodila\u010dka agencija \u201ePrevodioci Libra\u201c<\/a> nudi vam profesionalne prevode visokog kvaliteta, koje \u0107ete dobiti u dogovorenom roku i uz maksimalno po\u0161tovanje privatnosti dokumenata koje nam poveravate. Na\u0161i saradnici su diplomirani filolozi za francuski jezik sa bogatim vi\u0161egodi\u0161njim iskustvom u prevo\u0111enju, koji poseduju i polo\u017eene stru\u010dne ispite i specijalizacije za razli\u010dite stru\u010dne oblasti. Za sve informacije mo\u017eete nas pozvati na broj telefona 065 36 70 320<\/strong> ili nam poslati upit na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com<\/a>.<\/p>\n

O francuskom jeziku<\/h2>\n

Odmah nakon engleskog<\/strong><\/a>, francuski je drugi jezik u svetu po broju ljudi koji ga u\u010de, a zajedno sa engleskim i kineskim<\/strong><\/a> i jedan od tri jezika koji se \u0161irom planete najvi\u0161e koriste u poslovnoj komunikaciji. Merci<\/em> (hvala), oui<\/em> (da), madame<\/em> (gospo\u0111a), amour <\/em>(ljubav), je t’aime<\/em> (volim te), je ne sais pas<\/em> (ne znam), bonjour<\/em> (dobar dan), neke su od francuskih re\u010di i izraza koje ve\u0107ina ljudi prepoznaje i razume \u2013 a ako ste i vi ljubitelj ovog prelepog jezika, u nastavku mo\u017eete pro\u010ditati zanimljive informacije koje \u0107e vam pomo\u0107i da se sa njime bolje upoznate.<\/p>\n

Francuski jezik spada u grupu romanskih jezika<\/strong>, \u0161to zna\u010di da se, kao i italijanski, \u0161panski, portugalski i drugi jezici iz ove skupine, razvio iz govornog latinskog. Danas se njime slu\u017ei skoro 300 miliona govornika \u0161irom sveta, pri \u010demu se najvi\u0161e koristi u Francuskoj, Belgiji, \u0160vajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske i biv\u0161im kolonijama Francuske i Belgije, uklju\u010duju\u0107i Kvebek u Kanadi. Pritom, status slu\u017ebenog jezika ima u ukupno 29 zemalja, a tako\u0111e je i jedan od \u0161est slu\u017ebenih jezika Ujedinjenih nacija.<\/p>\n

Jedan od razloga \u0161to govornicima srpskog u\u010denje francuskog mo\u017ee biti te\u0161ko je \u010dinjenica da se u ovom jeziku ne primenjuje fonetski princip<\/strong> u izgovoru. Dakle, pravilo \u201epi\u0161i kao \u0161to govori\u0161, \u010ditaj kao \u0161to je napisano\u201c u ovom slu\u010daju ne va\u017ei, pa je stoga neophodno nau\u010diti brojna pravila \u010ditanja. Me\u0111u najboljim ilustracijama pomenutog je izgovor francuske re\u010di za vodu: iako se pi\u0161e eau<\/em>, ova re\u010d se, potpuno neo\u010dekivano, izgovara kao vokal koji napisana re\u010d uop\u0161te ne sadr\u017ei \u2013 o<\/em>. Istu re\u010d u mno\u017eini Francuzi \u0107e napisati eaux<\/em>, a izgovoriti tako\u0111e kao o. <\/em>Evo jo\u0161 nekoliko primera: iako se pi\u0161u, suglasnici m <\/em>i n <\/em>se u nekim slu\u010dajevima ne izgovaraju, a ako se nalazi iza m<\/em>, slovo b<\/em> se nikada ne \u010dita; kada se na\u0111u na kraju re\u010di, s<\/em> i x <\/em>\u010ditaju se isto, kao z<\/em>, a d \u2013 <\/em>kao t<\/em>. Mada u francuskom svakako postoje re\u010di koje se u pisanju zavr\u0161avaju konsonantom, on se u izgovoru naj\u010de\u0161\u0107e ne \u010duje: tako \u0107e se, na primer, re\u010di parler<\/em> (razgovarati) i parlez <\/em>(govoriti) pro\u010ditati isto \u2013 kao parl\u00e9<\/em>.<\/p>\n

Upravo zbog specifi\u010dnih pravila izgovora prema kojima se razli\u010ditite kombinacije slova mogu \u010ditati na isti na\u010din, za francuski jezik karakteristi\u010dna je pojava homofona<\/strong> \u2013 re\u010di koje se izgovaraju veoma sli\u010dno ili potpuno identi\u010dno, a imaju sasvim razli\u010dita zna\u010denja. Neki od poznatih i zabavnih primera homofonije ilustrovani su re\u010denicama koje podse\u0107aju na na\u0161e brzalice: Si mon tonton tond ton tonton, ton tonton sera tondu<\/em> (Ako moj ujak obrije tvog ujaka, tvoj ujak \u0107e biti obrijan), ili: Cinq chiens chassent six chats<\/em> (Pet pasa juri \u0161est ma\u010daka). Tako\u0111e, iako se \u010ditaju isto, re\u010di ver, vers, verre <\/em>i vert <\/em>nemaju dodirnih ta\u010daka kada je re\u010d o semantici, budu\u0107i da redom zna\u010de crv, prema\/ka, staklo i zelen.<\/p>\n

Kao i srpski, i francuski jezik ima pade\u017ee<\/strong>, a za razliku od izgovora, ovo je segment koji je jednostavniji u odnosu na na\u0161 jezik. Dok u srpskom postoje razli\u010diti pade\u017eni oblici re\u010di, u francuskom to nije slu\u010daj \u2013 da bi se izrazila razli\u010dita pade\u017ena zna\u010denja, ovde se koriste samo odgovaraju\u0107i predlozi, pa \u0107e tako, na primer, predlog la <\/em>ukazivati da je re\u010d o nominativu, dok \u0107e se de<\/em> koristiti da iska\u017ee genitiv.<\/p>\n

Jednu od neobi\u010dnosti izra\u017eavanja u francuskom zapazi\u0107emo prilikom u\u010denja francuskih brojeva<\/strong>, koji u ovom jeziku nisu posebna gramati\u010dka kategorija, ve\u0107 spadaju u prideve (les adjectifs num\u00e9raux<\/em>). Iza naziva broja 80, na primer, krije se matemati\u010dka operacija mno\u017eenja: kao proizvod brojeva 4 i 20, 80 se imenuje kao quatre-vinghts <\/em>(u prevodu: \u010detiri dvadeset). Sli\u010dno ovome, u osnovi 70 i 90 je sabiranje prethodnog okruglog broja sa deset, i to soixante-dix<\/em> za 70 (prevedeno: \u0161ezdeset deset) i quatre-vinght-dix<\/em> za 90 (\u010detiri dvadeset deset \u2013 pri \u010demu se, videli smo, kao \u010detiri dvadeset zapravo ozna\u010dava broj 80). Interesantno je i da je u pisanju brojeva 21, 31, 41, 51 i 61 obavezna upotreba veznika et <\/em>(i), ali u 22, 32 itd. isti veznik izostaje, pa tako naspram vinght et un<\/em> (21) imamo vinght deux<\/em> (22). Ipak, u pitanju su specifi\u010dni primeri, a ve\u0107inu preostalih brojeva je jednostavnije nau\u010diti.<\/p>\n

Kada govorimo o francuskom vokabularu, posebno su zanimljive one re\u010di koje imaju specifi\u010dna zna\u010denja<\/strong> i naj\u010de\u0161\u0107e se mogu prevesti jedino opisno. Primera radi, re\u010dju retrouvailles <\/em>opisuje se ose\u0107anje radosti koje nas obuzima kada sretnemo dragu osobu koju veoma dugo nismo videli, dok se izrazom un exutoire <\/em>defini\u0161e aktivnost koja nam poma\u017ee da se oslobodimo neprijatnog ose\u0107anja ili uspomene. Kada neko poku\u0161ava da peva pesmu \u010dije re\u010di ne zna, zvuk koji pritom nastaje imenuje se kao yaourter<\/em>. Zanimljivo, u francuskom postoji i poseban naziv za ljude koji na svoj letnji godi\u0161nji odmor tradicionalno odlaze u julu \u2013 juilletistes<\/em>, dok se oni koji radije letuju u avgustu zovu ao\u00fbtiens<\/em>. Svakome se nekada desilo da se tek po zavr\u0161etku rasprave setio nekog dobrog argumenta ili savr\u0161enog odgovora koji je sada ve\u0107 kasno izneti, a Francuzi imaju i re\u010d ba\u0161 za ovu situaciju: l\u2019esprit d\u2019escalier <\/em>(doslovno: duh stepenica). Slikovit je i izraz l\u2019appel du vide <\/em>(zov praznine), opis \u017eelje da se sko\u010di koja ponekad mo\u017ee da obuzme \u010doveka koji se nalazi na nekoj visokoj ta\u010dki iznad zemlje.<\/p>\n

Idiomi u francuskom<\/h2>\n

Kao i u prethodnim primerima koje smo naveli, brojni su izrazi koji se sa francuskog na srpski ne bi mogli prevesti doslovno, a dobar govornik i prevodilac zna\u0107e koji je njihov pravi smisao. Neki od poznatih francuskih idioma<\/strong> su, recimo, passer du coq \u00e0 l\u2019\u00e2ne<\/em>, \u0161to bi se bukvalno prevelo kao pre\u0107i sa petla na magarca, ali je zna\u010denje ovog izraza zapravo \u2013 promeniti predmet razgovora, skakati sa teme na temu. Iako avoir la p\u00eache <\/em>u prevodu od re\u010di do re\u010di zna\u010di imati breskvu, ako vam se u Francuskoj neko obrati ovim izrazom, zapravo vam je dao kompliment da ste danas u dobroj formi, da dobro izgledate. Neobi\u010dan je i izraz \u00eatre \u00e0 l\u2019Ouest<\/em>, doslovno: biti na Zapadu. Dok neki smatraju da je nastao za vreme Drugog svetskog rata prema engleskom izrazu sa zna\u010denjem poginuti, prema drugom mi\u0161ljenju, vodi poreklo iz vremena kada su sva pozori\u0161ta u Parizu bila sme\u0161tena u isto\u010dni deo grada, pa su glumci, kada bi i\u0161li ku\u0107i da se naspavaju, zapravo i\u0161li na zapad. Bilo kako bilo, \u00eatre \u00e0 l\u2019Ouest <\/em>danas se koristi u zna\u010denju sanjariti, ili se odnosi na nekoga ko je rasejan, usled velike iscrpljenosti nedovoljno sposoban da reaguje i uklju\u010di se u de\u0161avanja oko sebe.<\/p>\n

Francuski sadr\u017ei dosta pozajmljenih re\u010di<\/strong><\/h2>\n

Interesantan je i podatak da francuski sadr\u017ei dosta pozajmljenih re\u010di<\/strong> \u2013 prema nekim procenama, u pitanju je najmanje 13% leksi\u010dkog fonda, odnosno oko 4.200 re\u010di u fondu od 35.000. Najve\u0107i broj pozajmljenica do\u0161ao je iz engleskog i italijanskog, zatim iz staronema\u010dkog i starih galoromanskih jezika, te iz arapskog, nema\u010dkog, keltskog i \u0161panskog. Holandski, persijski i sanskrt tako\u0111e su dali svoj doprinos leksi\u010dkom bogatstvu francuskog, a prisutne su i pozajmice iz razli\u010ditih indijanskih, azijskih, afroazijskih, slovenskih i balti\u010dkih jezika. S druge strane, pozajmljenice iz francuskog jezika postoje i u srpskom, a nazivamo ih galicizmima<\/strong>. Balet, \u0161ansona, beretka, \u017ealuzine, kavaljer, parket, \u017eargon… samo su neke od re\u010di koje su potekle iz francuskog, a potom fonetski i(li) morfolo\u0161ki prilago\u0111ene srpskom jeziku.<\/p>\n

Zanimljivosti<\/h2>\n

Na francuskom jeziku napisan je i jedan od najdu\u017eih romana na svetu \u2013 u pitanju je knjiga \u201eU potrazi za izgubljenim vremenom\u201c Marsela Prusta (u originalu: \u201eA la recherche du temps perdu\u201c), koja je prvi put objavljena 1913. i ima ukupno sedam delova, 13 toma, ne\u0161to vi\u0161e od 4000 stranica i oko milion i dvesta hiljada re\u010di.<\/p>\n

Svetski knji\u017eevni fenomen u kome u\u017eivaju \u010ditaoci svih generacija, \u201eMali princ\u201c (\u201eLe Petit Prince\u201c) Antoana de Sent Egziperija jedno je od najpoznatijih i najprevo\u0111enijih dela francuske knji\u017eevnosti \u2013 od prvog objavljivanja 1943. godine do danas preveden je na vi\u0161e od 360 jezika i dijalekata. \u0160irom sveta poznati su i avanturisti\u010dki romani francuskog pisca \u017dila Verna, a naslov \u201e20.000 milja pod morem\u201c (\u201eVingt mille lieues sous les mers\u201c), preveden na oko 150 jezika, njegovo je najprevo\u0111enije delo. \u201eStranac\u201c (\u201eL’\u00c9tranger\u201c) Albera Kamija tako\u0111e je jedno od ostvarenja francuske knji\u017eevnosti koje je dostiglo svetsku slavu, i danas se mo\u017ee pro\u010ditati na 60 jezika. Serijal stripova \u201eAsteriks\u201c ili \u201eAsteriksove avanture\u201c (u originalu \u201eAst\u00e9rix le Gaulois\u201c) tako\u0111e je nastao na francuskom, i bez sumnje je jedan od najpopularnijih francusko-belgijskih stripova \u0161irom sveta. Nastao u kolaboraciji pisca Renea Gosinija i ilustratora Alberta Uderza, do danas je preveden na \u010dak 111 jezika, \u010dime je postao najprevo\u0111eniji strip na svetu.<\/p>\n

Jo\u0161 1880. godine francuski geograf Onezim Rekli skovao je re\u010d kojom je imenovao zajednicu ljudi i dr\u017eava koji se slu\u017ee francuskim jezikom \u2013 frankofonija<\/strong>, a isti naziv danas nosi i me\u0111unarodna organizacija koja objedinjuje dr\u017eave, zemlje i regije koje koriste francuski kao slu\u017ebeni, nacionalni, radni i jezik me\u0111unarodne komunikacije. U cilju promovisanja multilingvizma i kulturnog diverziteta, od 2010. godine \u0161irom sveta obele\u017eava se i Dan francuskog jezika<\/strong>, kome je posve\u0107en svaki 20. mart.<\/p>\n

Prevod sa francuskog jezika na srpski ili obrnuto<\/strong><\/h2>\n

Ukoliko vam je potreban prevod sa francuskog jezika na srpski ili obrnuto<\/strong>, prevodila\u010dka agencija \u201ePrevodioci Libra\u201c<\/a> nudi vam profesionalne prevode visokog kvaliteta, koje \u0107ete dobiti u dogovorenom roku i uz maksimalno po\u0161tovanje privatnosti dokumenata koje nam poveravate. Na\u0161i saradnici su diplomirani filolozi za francuski jezik sa bogatim vi\u0161egodi\u0161njim iskustvom u prevo\u0111enju, koji poseduju i polo\u017eene stru\u010dne ispite i specijalizacije za razli\u010dite stru\u010dne oblasti. Za sve informacije mo\u017eete nas pozvati na broj telefona 065 36 70 320 ili nam poslati upit na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com<\/a>.<\/p>\n

Kada je re\u010d o vrsti tekstova<\/strong> koje prevodimo sa francuskog ili na francuski, ne postoje ograni\u010denja u pogledu tematike, sadr\u017eaja ili nivoa stru\u010dnosti materijala koji nam \u0161aljete. Na\u0161i saradnici bave se prevo\u0111enjem svih vrsta li\u010dnih dokumenata (li\u010dna karta, paso\u0161, voza\u010dka dozvola, izvodi iz mati\u010dnih knjiga, uverenja o dr\u017eavljanstvu itd), dokumenata i uverenja neophodnih za potrebe obrazovanja, zaposlenja, apliciranja za vizu i sli\u010dno, kao i ugovora, odluka, re\u0161enja, zapisnika i drugih poslovnih dokumenata. Tako\u0111e, prevodimo i knji\u017eevne tekstove, \u010dasopise i \u010dlanke, kao i nau\u010dne i seminarske radove, doktorske disertacije i ud\u017ebenike.<\/p>\n

Saradnicima koji su sprecijalizovani za odre\u0111ene stru\u010dne oblasti poveravamo prevod stru\u010dnih tekstova \u2013 samim tim, mo\u017eete o\u010dekivati kvalitetan, sadr\u017eajno i terminolo\u0161ki ta\u010dan francusko-srpski ili srpsko-francuski prevod bez obzira na to da li je re\u010d o ekonomiji, pravu, marketingu, medicini, ma\u0161instvu, informatici, turizmu, ekologiji, umetnosti ili nekoj drugoj oblasti. Naravno, bavimo se i prevo\u0111enjem reklamnih sadr\u017eaja, titlova i sadr\u017eaja veb-sajtova, kao i prevodom i transkribovanjem svih vrsta audio i video materijala.<\/p>\n

Pored navedenog, tim agencije \u201ePrevodioci Libra<\/strong><\/a>\u201c nudi vam i slede\u0107e usluge:<\/p>\n

Usmeni (simultani i konsekutivni) prevod sa francuskog i na francuski jezik. <\/strong>U oblasti poslovne komunikacije \u010desto postoji potreba za usmenim prevo\u0111enjem u okviru \u00a0sastanaka, konferencija, radionica ili seminara. Na\u0161i saradnici za francuski jezik imaju bogato iskustvo i u ovom vidu prevo\u0111enja, te su stru\u010dnost i visok kvalitet rada zagarantovani.<\/p>\n

Prevod sa overom sudskog prevodioca. <\/strong>Vi\u0161egodi\u0161nja uspe\u0161na saradnja sa sudskim prevodiocima za francuski jezik omogu\u0107ava nam da kvalitetno i u najkra\u0107em mogu\u0107em roku odgovorimo na zahteve na\u0161ih klijenata. U zavisnosti od va\u0161ih potreba, originale prevedene dokumentacije mo\u017eete preuzeti li\u010dno ili vam skenirane overene prevode mo\u017eemo poslati putem mejla, a po dogovoru, mogu\u0107 je i izlazak sudskog tuma\u010da na teren.<\/p>\n

Lektura tekstova na francuskom jeziku. <\/strong>Kako bi finalni prevod bio pravopisno, gramati\u010dki i stilski korektan, pored stru\u010dnjaka koji se primarno bave prevo\u0111enjem, u na\u0161em timu imamo i saradnike \u010dije je zadu\u017eenje upravo lektura prevedenog materijala. Tako\u0111e, ako vam je potreban ponovni pregled i dorada ve\u0107 prevedenog teksta, ovaj zadatak poveri\u0107emo na\u0161im saradnicima kojima je francuski jezik maternji. Pored lekture<\/a> prevoda, nudimo vam i uslugu lektorisanja tekstova koji su izvorno napisani na francuskom jeziku.<\/p>\n

Za sve informacije mo\u017eete nas pozvati na broj telefona 065 36 70 320<\/strong> ili nam poslati upit na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com<\/a>.<\/p>\n

Dijana Jelenkov<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko vam je potreban profesionalan prevod sa francuskog jezika na srpski ili obrnuto, prevodila\u010dka agencija \u201ePrevodioci Libra\u201c nudi vam profesionalne prevode visokog kvaliteta, koje \u0107ete dobiti u dogovorenom roku i uz maksimalno po\u0161tovanje privatnosti dokumenata koje nam poveravate. Na\u0161i saradnici su diplomirani filolozi za francuski jezik sa bogatim vi\u0161egodi\u0161njim iskustvom u prevo\u0111enju, koji poseduju i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1678,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[47,3],"tags":[],"class_list":["post-1782","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-jezici","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Simbol-Pariza-i-Francuske-scaled.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-sK","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1782","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1782"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1782\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1846,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1782\/revisions\/1846"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1678"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1782"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1782"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1782"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}