\u201ePoezija je ritmi\u010dko stvaranje lepote u re\u010dima\u201d, rekao je poznati ameri\u010dki pisac Edgar Alan Po; nema\u010dki filozof Artur \u0160openhauer tvrdio je da je poezija \u201eve\u0161tina kojom se snaga ma\u0161te re\u010dima pretvara u igru\u201d, dok je francuski knji\u017eevnik i filozof Volter smatrao vrstom muzike, koju \u201evalja \u010duti da bi se do\u017eivela\u201d.<\/p>\n
Sam naziv vodi poreklo od varijante gr\u010dkog termina poiesis<\/em>, koji u doslovnom prevodu zna\u010di pravljenje<\/em>. Za poeziju je, pre svega, karakteristi\u010dno izra\u017eavanje u stihovima, kao i upotreba stilskih figura, ali i naro\u010ditih osobina jezika, kao \u0161to su metrika i zvu\u010dnost. U zavisnosti od toga da li u njoj dominira stihovano pripovedanje o doga\u0111ajima, ili ose\u0107anja, ideje, misli i(li) slike, poezija mo\u017ee biti epska i lirska, a na prelazu izme\u0111u lirke i epike nalazi se poema. Ep ili spev tako\u0111e je umetni\u010dko delo napisano u stihu, uglavnom ve\u0107eg obima i sa razvijenim etapama razvoja doga\u0111aja. Kada govorimo o lirskoj poeziji, uobi\u010dajena je podela prema tematici i dominantnom ose\u0107anju, pa tako razlikujemo ljubavnu, rodoljubivu, socijalnu, misaonu, opisnu, humoristi\u010dnu i satiri\u010dnu liriku, kao i elegiju.<\/p>\n Iako je poezija naj\u010de\u0161\u0107e manjeg obima u odnosu na prozna dela, prevod poezije<\/strong> nije nimalo lak zadatak \u2013 i \u0161tavi\u0161e, zahteva izuzetno mnogo stru\u010dnosti, posve\u0107enosti, razumevanja i pa\u017enje, neretko i u ve\u0107em stepenu nego \u0161to to iziskuje prevod proze. Upravo jezgrovitost i metafori\u010dnost poetskog teksta u kome pesnik \u010desto kazuje mnogo toga sa relativno malo re\u010di, tra\u017ei od prevodioca da do tan\u010dina poznaje jezike prevoda, njihovo leksi\u010dko blago i izra\u017eajne mogu\u0107nosti; da traga za sinonimima kojima \u0107e na najbolji mogu\u0107i na\u010din preneti smisao stihova, te da sa\u010dini finalni tekst koji \u0107e biti u duhu jezika na koji se prevodi.<\/p>\n Dobar poetski prevod nije doslovan<\/strong> \u2013 budu\u0107i da se kompletan smisao pesme sagledava tek u tekstu kao celini, kao i da se misli \u010desto prelivaju iz jednog stiha u drugi, umesto da prevodi re\u010d za re\u010d, pa i pojedina\u010dne stihove, prevodilac se posve\u0107uje prevodu pesni\u010dkih slika. A samim tim \u0161to pesmu ne \u010dini samo sadr\u017eaj, ve\u0107 i u nju utkana emocija, misao, atmosfera koju kao celina stvara, njegov zadatak je da u drugi jezik prenese potpunu pesni\u010dku sliku, te da u \u010ditaocu prevoda izazove ose\u0107anja i utiske jednake, ili makar pribli\u017ene onima koje pesma pobu\u0111uje kod \u010ditaoca originala. \u201ePesnici su, ako su dobri, vrlo blizu magije\u201d, re\u010di su turskog nobelovca Orhana Pamuka \u2013 a ne\u0161to sli\u010dno moglo bi se re\u0107i i za zaista dobre prevodioce poezije.<\/p>\n Pored neizostavne stru\u010dnosti i odli\u010dnog poznavanja jezika, dobar prevodilac, razume se, postaje jo\u0161 bolji \u0161to je ve\u0107e njegovo ste\u010deno iskustvo, broj i raznolikost prevedenih poetskih dela. No, da bi bio izuzetan, treba da poseduje i istan\u010dan literarni senzibilitet, te da i sam bude pa\u017eljiv \u010ditalac, ljubitelj poezije i u\u010den poznavalac knji\u017eevnosti. Kao \u0161to se povr\u0161nim \u010ditanjem ne mo\u017ee ste\u0107i pravi utisak o knji\u017eevnom delu, tako se i bez dobrog razumevanja i do\u017eivljaja polaznog teksta ne mo\u017ee sa\u010diniti dobar prevod \u2013 a poznavanje materije i interesovanje za istu polazni su koraci na ovom putu. Tako\u0111e, dobar prevodilac neizostavno \u0107e voditi ra\u010duna o bitnim osobenostima poezije, a u nastavku teksta pomenu\u0107emo neke od njih.<\/p>\n Stilske figure.<\/strong> Iako se pojavljuju i u proznim delima, stilske figure naro\u010dito su karakteristi\u010dne za poeziju. Bez obzira na vrstu, njihova uloga je da datu pesmu estetski i smisaono obogate, da unesu nova zna\u010denja u tekst, ili da pro\u0161ire i prodube ona postoje\u0107a. Samim tim pred prevodiocem je i izazovan zadatak da stilske figure sadr\u017eane u stihovima adekvatno prenese u drugi jezik, kako bi \u010ditaocu prevoda pru\u017eio kompletnu sliku i utisak koji pesma nosi.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, prevodilac mora odli\u010dno poznavati jezike prevoda tim pre \u0161to se figure poput metafora, simbola, metonimije, sinegdohe, personifikacije i drugih tzv. tropa<\/em> ili figura re\u010di<\/em> \u010desto ne mogu doslovno prevesti na drugi jezik. U tom slu\u010daju treba prona\u0107i odgovaraju\u0107u re\u010d ili izraz koji \u0107e imati \u017eeljeni smisao, ali i biti u duhu jezika na koji se prevodi. Poseban izazov za prevodioce predstavljaju tzv. figure dikcije<\/em>, kao \u0161to su asonanca (ponavljanje istog vokala u stihu ili strofi) ili aliteracija (ponavljanje istih suglasnika), \u010diji je zadatak da stvore zvu\u010dni efekat i samim tim odre\u0111enu atmosferu pri \u010ditanju stihova. Ume\u0107e da se jedna pesma prevede tako da se i u prevodu postigne \u017eeljeni auditivni utisak na potpuno drugom jeziku jedna je od odlika vrhunskih prevodilaca. Tako\u0111e, pri prevodu poezije treba obratiti pa\u017enju i na figure konstrukcije<\/em>, poput inverzije, elipse, retori\u010dkog pitanja i sli\u010dno, gde se \u017eeljeni efekat posti\u017ee naro\u010ditim rasporedom re\u010di, kao i na figure misli<\/em>, kakve su, recimo, pore\u0111enje, hiperbola, gradacija ili paradoks, kojima se re\u010dima pridaju \u0161ira ili druga\u010dije zna\u010denja.<\/p>\n Rima. <\/strong>Jo\u0161 jedna osobina lirike koja je \u010desto \u010dini zahtevnijom za prevod u odnosu na prozu jeste glasovno podudaranje slogova, naj\u010de\u0161\u0107e na kraju stihova, ili jednostavnije re\u010deno \u2013 rima. Pored toga \u0161to pesmi daje ritam, nagla\u0161ava odre\u0111ene emocije i \u010dini je prijatnom za slu\u0161anje, rima olak\u0161ava i pam\u0107enje stihova, pa se kao takva koristila jo\u0161 u najstarijoj usmenoj knji\u017eevnosti. Bez obzira na to da li je parna, obgrljena ili ukr\u0161tena (u zavisnosti od rasporeda stihova koji se rimuju), te da li je mu\u0161ka, \u017eenska ili daktilska (\u0161to podrazumeva podudaranje u jednom, dva ili tri sloga re\u010di), zaista dobar poetski prevod mo\u017ee da sa\u010dini samo iskusan prevodilac i poznavalac jezika. Prevesti pesmu \u010diji se stihovi rimuju naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva i izmenu reda re\u010di u stihovima, te potragu za odgovaraju\u0107im sinonimima u drugom jeziku koji \u0107e se na najbolji mogu\u0107i na\u010din uklopiti u rimu.<\/p>\n Ilustracije radi, navodimo stihove iz poeme \u201eGavran\u201d, u kojima se Edgar Alan Po ve\u0161to poigrao rimom i zvu\u010dno\u0161\u0107u re\u010di: While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping, \/ As of some one gently rapping, rapping at my chamber door. \/ <\/em>\u201e\u2019Tis some visitor,\u201d I muttered, <\/em>\u201etapping at my chamber door \u2013 \/ Only this and nothing more.\u201d <\/em>U novijem prevodu Dejana Mihailovi\u0107a i Zorana Penevskog ovi stihovi ovako su zazvu\u010dali na srpskom: Glava klonu, i ba\u0161 tada na vrata mi, iznenada, \/ Sred dubokog no\u0107nog sklada neko kucnu malo ti\u0161e. \/ <\/em>\u201ePutnik neki\u201d, tad se prenuh, <\/em>\u201ekucnuo je malo ti\u0161e \u2013 \/ Samo to i ni\u0161ta vi\u0161e.\u201d<\/em><\/p>\n Iako je u narodnoj i srednjevekovnoj knji\u017eevnosti bila podrazumevana, u savremenoj poeziji rima \u010desto izostaje, a prednost se daje tzv. slobodnom stihu \u2013 \u0161to, i pored svih ostalih zahteva koje poezija name\u0107e prevodiocu, makar donekle olak\u0161ava proces prevo\u0111enja.<\/p>\n Vi\u0161ezna\u010dnost. <\/strong>\u0160ta je pesnik hteo da ka\u017ee? \u2013 pitanje je koje nam je jo\u0161 u \u0161kolskim danima \u010desto postavljano prilikom analize gotovo svakog poetskog dela. Semanti\u010dko bogatstvo poezije \u010dini jednu pesmu podlo\u017enu razli\u010ditim tuma\u010denjima, a pogre\u0161na interpetacija lako mo\u017ee dovesti do neadekvatnog prevoda. Samim tim, mada je nesumnjivo korisna prilikom prevo\u0111enja bilo koje vrste teksta, komunikacija izme\u0111u klijenta i prevodioca<\/strong> jo\u0161 vi\u0161e dobija na zna\u010daju kada je re\u010d o prevodu poezije \u2013 naro\u010dito ukoliko je klijent autor pesni\u010dkog dela koje se prevodi. U tom slu\u010daju, u razmeni informacija sa klijentom prevodilac \u0107e razjasniti eventualne nedoumice u vezi sa zna\u010denjem stihova, ste\u0107i bolji uvid u tuma\u010denje teksta, te samim tim biti u stanju da sa\u010dini kvalitetniji prevod. Ukoliko autor nije istovremeno i klijent, te ako iz bilo kog razloga sa njim nije mogu\u0107e stupiti u kontakt, po\u017eeljno je da prevodilac bude \u0161to detaljnije upoznat sa opusom, tematikom i poetskim na\u010delima pesnika \u2013 na taj na\u010din, u kontekstu svega navedenog, mo\u0107i \u0107e bolje da razume ideje i ose\u0107anja sadr\u017eana u pesmi, pa i da ih bolje prenese u \u017eeljeni jezik.<\/p>\n Poezija se smatra najstarijom vrstom knji\u017eevnosti, a neka od prvih poznatih dela su sumerski \u201eEp o Gilgame\u0161u\u201c, delovi Biblije i Homerovi epovi \u201eIlijada\u201c i \u201eOdiseja\u201c. Veoma rano javila se i potreba da se tekstovi pesama prevedu na druge jezike \u2013 najstariji pisani <\/strong>poetski <\/strong>prevod <\/strong>poti\u010de iz perioda oko 2000 godina pre nove ere, i predstavlja fragmente \u201eEpa o Gilgame\u0161u\u201c prevedene na jezike jugozapadne Azije.<\/p>\n Iako je neosporno da poezija ima svoje poklonike, \u010dinjenica je da se pesni\u010dke zbirke objavljuju i prevode primetno manje od proznih dela, pa su i spiskovi najprevo\u0111enijih romanopisaca mahom du\u017ei i bogatiji nego kada su u pitanju pesnici. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprevo\u0111enija pesma na svetu je \u201eBudi kao dete\u201d autora \u0160ri \u010cinmoja<\/a>, koja sadr\u017ei svega \u0161est stihova, a u\u010desnici jedne manifestacije posve\u0107ene ovom indijskom duhovnom u\u010ditelju izrecitovali su je na ukupno 204 jezika. Smatra se da je poema koja je do\u017eivela najvi\u0161e prevoda Poov \u201eGavran\u201d (prevedena na preko 45 jezika), a svakako treba pomenuti i velikane poput \u0160ekspira i Getea, koji su tako\u0111e stvarali i u stihu, i \u010dija su dela poznata \u0161irom sveta.<\/p>\n Jo\u0161 u 18. veku na mnoge strane jezike prevo\u0111eni su i stihovi srpske usmene knji\u017eevnosti, a na\u0161a prva narodna pesma koja je do\u017eivela prevod na strani jezik bila je \u010duvena \u201eHasanaginica\u201c \u2013 1774. godine pojavila se u putopisu italijanskog opata Alberta Fortisa, \u010detiri godine kasnije objavljena je u Geteovom prevodu na nema\u010dki<\/a>, a do danas je prevedena na vi\u0161e od 40 jezika. Kada je re\u010d o prevodu savremenih doma\u0107ih pesnika, titulu najprevo\u0111enijeg srpskog poete nosi Vasko Popa. Iako su stihovi ovog prete\u010de srpske moderne poezije mahom jezgroviti i metafori\u010dni, te u izvesnoj meri hermeti\u010dni, to nije spre\u010dilo prevodioce da Popine pesme predstave na \u010dak 19 jezika. Me\u0111u prevo\u0111enije pesnike sa na\u0161ih prostora spadaju i Desanka Maksimovi\u0107, kao i Petar Petrovi\u0107 Njego\u0161, \u010dija su dela \u201eGorski vijenac\u201c i \u201eLu\u010da mikrokozma\u201c poznata \u010dak i na japanskom jeziku.<\/p>\n \u201ePesnik mo\u017ee da pre\u017eivi, sve, osim \u0161tamparske gre\u0161ke\u201c, rekao je irski knji\u017eevnik Oskar Vajld, a mi bismo dodali i \u2013 lo\u0161eg prevoda. Zato je, ukoliko vam je potreban prevod poetskog teksta, uvek najbolje obratiti se profesionalnom prevodiocu<\/strong>. Prevodila\u010dka agencija \u201ePrevodioci Libra\u201d<\/a> nudi vam prevod visokog kvaliteta i po povoljnim cenama, koji \u0107e biti zavr\u0161en u dogovorenom vremenskom roku. Na\u0161i saradnici su filolozi sa odli\u010dnim poznavanjem srpskog i stranih jezika, naro\u010dito specijalizovani za prevod poezije. Tako\u0111e, poezija i knji\u017eevnost spadaju u u\u017ea interesovanja na\u0161ih prevodilaca, a mnogi od njih se i sami bave pisanjem. Uz sve navedeno, dugogodi\u0161nje iskustvo i saradnja sa velikim brojem zadovoljnih klijenata garantuju kvalitet prevoda koji \u0107ete dobiti. Po dogovoru, materijal za prevo\u0111enje mo\u017eete nam dostaviti li\u010dno, ili poslati na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com<\/a>.<\/p>\n Kada je re\u010d o prevo\u0111enju poezije, cena prevoda u osnovi se obra\u010dunava prema broju prevodila\u010dkih strana i jeziku: engleski<\/a>, ruski<\/a>, nema\u010dki<\/a>… Jedna prevodila\u010dka strana sadr\u017ei ukupno 1800 karaktera sa razmacima, a broj strana odre\u0111enog poetskog teksta ra\u010duna se tako \u0161to se broj karaktera koje dati tekst sadr\u017ei podeli sa 1800. Ilustracije radi, poema du\u017eine ve\u0107 pominjanog Poovog \u201eGavrana\u201d ima ne\u0161to vi\u0161e od tri i po, a Du\u010di\u0107eve pesme \u201eJablanovi\u201d oko petinu prevodila\u010dke strane.<\/p>\n Ukoliko vas zanima cena prevoda konkretnog sadr\u017eaja, kao i vremenski rok u kome prevod mo\u017ee biti zavr\u0161en, po\u0161aljite nam upit na imejl adresu prevodiocibg@gmail.com<\/a> ili nas pozovite na broj telefona 065 36 70 320, i procenu \u0107emo vam poslati u najkra\u0107em mogu\u0107em roku.<\/p>\n Budu\u0107i da u pisanju poezije, naro\u010dito savremene, postoji mnogo ve\u0107a sloboda u primeni jezi\u010dkih normi, to i lektura poetskih tekstova ima odre\u0111ene specifi\u010dnosti. Dok je korektura teksta (uklanjanje slovnih gre\u0161aka i tehni\u010dkih nedostataka) svakako posao koji mora biti ura\u0111en valjano kako bi tekst bio pregledan i \u010ditljiv, savremeni pesnik ima punu slobodu da svoje delo napi\u0161e, na primer, samo malim slovima ili bez ijednog znaka interpunkcije, i da to bude deo njegovog li\u010dnog knji\u017eevnog stila. Samim tim, lekturu poezije valja obavljati pa\u017eljivo i u konsultaciji sa autorom. Iako nije uklju\u010dena u cenu prevoda, lekturu poetskih tekstova (prevoda ili originala) mo\u017eemo vam pru\u017eiti kao zasebnu uslugu.<\/p>\n <\/p>\n Dijana Jelenkov<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201ePoezija je ritmi\u010dko stvaranje lepote u re\u010dima\u201d, rekao je poznati ameri\u010dki pisac Edgar Alan Po; nema\u010dki filozof Artur \u0160openhauer tvrdio je da je poezija \u201eve\u0161tina kojom se snaga ma\u0161te re\u010dima pretvara u igru\u201d, dok je francuski knji\u017eevnik i filozof Volter smatrao vrstom muzike, koju \u201evalja \u010duti da bi se do\u017eivela\u201d. \u0160ta je poezija sa stanovi\u0161ta […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1561,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1788","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Drvo-jezika.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-sQ","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1788","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1788"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1788\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1789,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1788\/revisions\/1789"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1561"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1788"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1788"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1788"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u0160ta \u010dini vrsnog prevodioca poezije? <\/strong><\/h2>\n
Najprevo\u0111enije pesme i pesnici<\/strong><\/h2>\n
Cene prevoda poezije<\/h2>\n
Lektura<\/a> poetskih tekstova<\/strong><\/h2>\n