{"id":1828,"date":"2023-09-03T11:13:03","date_gmt":"2023-09-03T09:13:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1828"},"modified":"2023-09-03T11:13:44","modified_gmt":"2023-09-03T09:13:44","slug":"monah-hokaj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/monah-hokaj\/","title":{"rendered":"Monah Hokaj – osvrt na najnoviji roman Vuka Dra\u0161kovi\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/strong><\/p>\n

Nema Dra\u0161kovi\u0107evog romana<\/a> koji se ne \u010dita u jednom dahu. Centralna tema je i ovog puta zlo\u010din koji se odvija na vi\u0161e nivoa, kao i snaga zla, dok u pozadini pri\u010de dolazi do raskrinkavanja ideala u koje se retko sumnja.<\/p>\n

Ovo knji\u017eevno delo poziva na duboka promi\u0161ljanja, i to, na\u017ealost, ne putem katarze, ve\u0107 poniranjem u kobno bezna\u0111e i krvave pirove iz kojih izlaza nema. Vrhunski ispripovedana pri\u010da uz izuzetnu karakterizaciju likova stvara svepro\u017eimaju\u0107u atmosferu patnje, o\u010daja i bespu\u0107a, slikovito opisuju\u0107i prizore propasti jednog \u017eivota.<\/p>\n

Ko je Monah Hokaj?<\/h2>\n

Ro\u0111en kao Simon Oluji\u0107 u selu Jelenovo, ba\u0161 one godine kada je Jurij Gagarin poleteo ka zvezdama u kosmi\u010dke visine, pa opet, iako pun potencijala za blistav i intelektualno bogat \u017eivotni uspeh, jako brzo, strmovito i sudbinski pada na samo dno ljudskog postojanja, po\u010diniv\u0161i prvi, a zatim i druge zlo\u010dine. Ucenjen, zastra\u0161en od Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti, primoran da krene na put u kome ljudska du\u0161a mora biti samlevena i uni\u0161tena u parampar\u010dad, i on mora biti proklet, poput Fausta koji je sklopio ugovor sa \u0111avolom. Zale\u0111en o\u010dima monstruozne Meduze koja bi\u0107e pretvara u kamen, snajperista Hokaj precizno i bez milosti li\u0161ava \u017eivota one u koje cilja.<\/p>\n

Hokaj pi\u0161e svoju optu\u017enicu i razotkriva svoje tajne i muku sa istan\u010danom lucidno\u0161\u0107u koja nas hipnoti\u010dki sprovodi od jednog dela njegove li\u010dnosti do drugog, omamljuju\u0107i \u010ditaoca hercegova\u010dkim poetskim jezikom i vode\u0107i ga kroz mra\u010dne, jezive i najdublje lavirinte ljudske svesti poput Dostojevskog<\/a>, ponajvi\u0161e govore\u0107i o iskustvu bogoostavljenosti, u odsustvima bilo kakvog oslonca, kada se gleda u najve\u0107i ambis ispod sebe.<\/p>\n

Snajperista Hokaj, suo\u010div\u0161i se sa zlo\u010dinima koje je po\u010dinio tek nakon spoznaje da je, ne znaju\u0107i, ubio i one koji su mu srcu najmiliji, pada u ludilo, razoren i uni\u0161ten tu\u0111im i svojim slepilom du\u0161e. Njegovo srce umire u Sarajevu, iako formalno nastavlja da \u017eivi.<\/p>\n

I to su momenti kada \u010ditalac ispu\u0161ta roman iz ruke, jer ne mo\u017ee da nastavi sa \u010ditanjem, a da se ne zapita \u2013 koji su to zakoni sile i zakoni mr\u017enje koji upravljaju ljudskim \u017eivotima, i gde je nestalo Hristosovo prisustvo u \u010doveku, bez \u010dijeg ideala \u010dovek ne mo\u017ee da \u017eivi, a da ne poludi, da se ubije ili da po\u017eivotinji.<\/p>\n

I to je zapravo ba\u0161 onaj glas Dostojevskog koji progovara u Dra\u0161kovi\u0107evim likovima, nekad glasno, a nekad sasvim tiho \u0161apu\u0107e izme\u0111u redova, i predstavlja tragi\u010dan vapaj uzalud protra\u0107enog \u017eivota za putokazom ljudskoj du\u0161i koja je izgubljena u svetu la\u017enih ideala i pogre\u0161nih uverenja, la\u017enih monaha i crkvenih slu\u017ebenika bez prave spoznaje Boga, onih koji snajperiste i ratne zlo\u010dince pretvaraju u monahe u tren oka samo tako \u0161to im obuku crnu ode\u017edu i stave kamilavku na glavu.<\/p>\n

Tako je i snajperista Hokaj postao monah Serafim, prividno oslobo\u0111en, ali i dalje trajno zato\u010den u svojoj psihologiji zatvorenika, u tamnoj \u0107eliji svog usuda iz koga spasa nema. Iako profesor istorije, obrazovan i na\u010ditan, ne pronalazi i ne dozvoljava sebi da prona\u0111e utehu ni u molitvama, ni u Bibliji<\/a>, ni u tra\u017eenju oprosta, ni u tihovanju, ni u veri.<\/p>\n

Simbolika jelena koji dolazi iz \u0161ume<\/h2>\n

Ako i postoji nada u ovom Dra\u0161kovi\u0107evom romanu, ona je dovedena u vezu samo sa \u017eivotinjama. U Jelenovu, pustoj zemlji u kojoj vi\u0161e nema ljudi, ali i dalje ima jelena \u2013 jedan divlji jelen druguje sa Hokajem. Simbolika jelena koji dolazi iz \u0161ume, a nesvesno predstavlja psihopompa koji vodi u svetlost, jer je posrednik izme\u0111u neba i zemlje, nesvesno najavljuje povratak iskonskoj \u010disto\u0107i. Njegovi rogovi prema nekim predanjima imaju duhovnu \u0161irinu, jer \u0107e se u njima pojaviti slika Hrista i spasiteljskog Otkrivenja. Tako\u0111e, i uloga psa koji se pojavljuje u delu, nesvesno je uloga psihopompa, \u010dovekovog vodi\u010da kroz no\u0107 smrti, po\u0161to mu je bio pratilac kroz dan \u017eivota. A vukovi koji \u0107e se pojaviti u delu, nosioci su \u010deljusti podzemlja, razjapljenih na zemljinom obzorju. U bukvalnom smislu, i pas i jelen ose\u0107aju ljudsku du\u0161u i patnju mnogo bolje od \u010doveka, i po zakonu prirode, instinktivno mogu da zavole ili da pobegnu od \u010doveka. I oni pla\u010du, i tuguju, i stradaju.<\/p>\n

Mnogo pitanja je pokrenuto u delu \u2013 od bratoubila\u010dkih ratova na prostorima biv\u0161e Jugoslavije, pa do bratoubila\u010dkog rata na tlu Ukrajine, u kojima Dra\u0161kovi\u0107 uverljivo, proro\u010dki i zloslutno upozorava na zlokobnost dr\u017eavnog i crkvenog vrha. Oslikavaju\u0107i tragi\u010dno svoje likove koji su tek utvare, senke biv\u0161ih ljudi, sprovodi nas kroz najdublju tamu koja ostaje iza onih koji nepokolebljivo veruju u maksimu Oko za oko, zub za zub<\/em><\/strong><\/a>. Gde \u201eprosve\u0107eni\u201c negiraju ljudski zlo\u010din kao da se nikada nije ni dogodio i ne veruju u ljubav prema bli\u017enjem svom.<\/p>\n

Progovara i Tolstojev glas u ovom Dra\u0161kovi\u0107evom delu, onda kada ka\u017ee da Boga nema, da Bog ne postoji, misle\u0107i na unutarnji prostor \u010doveka koji je duhovno bolestan, u kom se ne razlikuje dobro od zlog. Svi veliki ruski pisci su te\u0161ko podnosili Rusiju, tra\u017ee\u0107i novu crkvu koja ne odobrava ratove. Tako i ovaj roman poziva na glas razuma i predstavlja vapaj protiv obesmi\u0161ljavanja i sloma \u017eivota, protiv nakazne sile koja vlada ljudima.<\/p>\n

Zaokret u duhu Dostojevskog<\/h2>\n

Maestralno \u0107e Dra\u0161kovi\u0107 zavr\u0161iti svoj najnoviji roman, kada \u0107e u samo dve poslednje re\u010denice predstaviti zaokret, opet u duhu Dostojevskog. Nema drugog puta, osim onog jednog i jedinog, ispravnog, koga je \u010dovek svestan i u svom nejasnom, tamnom nagonu. Pri\u010da po\u010dinje i zavr\u0161ava u Jelenovu i time se zatvara pun krug jednog tragi\u010dno protra\u0107enog \u017eivota i tu\u017ene sudbine, jednog vapaja.<\/p>\n

\u201eHristos je, umiru\u0107i na krstu, oprostio onom razbojniku koji se pokajao<\/strong>\u201c, re\u010di su vladike u ovom delu.<\/p>\n

A da li \u0107e Dra\u0161kovi\u0107 oprostiti Hokaju u svom delu? Neka \u010ditaoci sami otkriju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 Nema Dra\u0161kovi\u0107evog romana koji se ne \u010dita u jednom dahu. Centralna tema je i ovog puta zlo\u010din koji se odvija na vi\u0161e nivoa, kao i snaga zla, dok u pozadini pri\u010de dolazi do raskrinkavanja ideala u koje se retko sumnja. Ovo knji\u017eevno delo poziva na duboka promi\u0161ljanja, i to, na\u017ealost, ne putem […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1829,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige-koje-citamo"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/09\/Monah-Hokaj-roman.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-tu","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1828","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1828"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1828\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1831,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1828\/revisions\/1831"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1829"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1828"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1828"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1828"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}