{"id":1860,"date":"2024-06-27T10:45:35","date_gmt":"2024-06-27T08:45:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1860"},"modified":"2024-07-07T10:05:47","modified_gmt":"2024-07-07T08:05:47","slug":"kada-sam-bila-ptica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/kada-sam-bila-ptica\/","title":{"rendered":"O pesni\u010dkoj zbirci \u201eKada sam bila ptica\u201c Ane Todorovi\u0107-Radeti\u0107"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dijana Jelenkov<\/strong><\/p>\n

Nakon \u0161to je u svet knji\u017eevnosti zakora\u010dila romanom \u201eCvetovi agave<\/strong><\/a>\u201c, Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/strong><\/a> oku\u0161ala se i u sferi poezije \u2013 a rezultat njenih poetskih stremljenja dobio je svoj puni izraz u nedavno objavljenoj pesni\u010dkoj zbirci naslovljenoj \u201eKada sam bila ptica<\/strong>\u201c. U \u010detrdeset \u010detiri pesme podeljene u tri poetske celine autorka otvara svoje duboko emotivno i misaono pesni\u010dko bi\u0107e, iznose\u0107i u novoj formi, ali sa istim umetni\u010dkim senzibilitetom, neke od motiva koji je okupiraju i u prozi.<\/p>\n

Mistikom obavijeno nadahnu\u0107e<\/h2>\n

Jedno od pitanja pred koja \u010ditalac biva postavljen ve\u0107 u prvom pesni\u010dkom ciklusu (\u201eKada sam bila ptica\u201c) ve\u010dna je tema koja intrigira gotovo svakoga ko se ozbiljnije prepustio knji\u017eevnom stvaranju \u2013 poezija sama po sebi, slo\u017eena priroda umetni\u010dkog stvaranja, mistikom obavijeno nadahnu\u0107e koje pokre\u0107e umetnika (\u0161to nas navodi da se prisetimo lika Milene, slikarke iz Aninog romana prvenca). Poeziji kao sveprisutnoj sili koja svemu udahnjuje novi smisao autorka pove\u0107uje pesmu \u201ePoezis\u201c, a naro\u010dito je upe\u010datljiva zavr\u0161nica prve celine, \u201eDolazak\u201c \u2013 dubok i sna\u017ean do\u017eivljaj poezije kao nezadr\u017eive sile koja pro\u017eima \u010ditavo pesnikovo bi\u0107e, \u201espasa i opsesije\u201c koji raduju i bole, kroz koje se sanja, budi i ponovo ra\u0111a. Poezija je za pesnikinju vodi\u010d i putokaz (\u201eZapisujem stihove kao mape\u201c); ona je i \u010darobna nit koja spaja du\u0161e i otvara njihova skrivena vrata (\u201eTra\u017eim pesmu \/ po kojoj \u0107e\u0161 me zavoleti\u201c; \u201eOsvoji\u0107u te jednom pesmom \/ Znam \/ Ba\u0161 onda \/ Kada zaklju\u010da\u0161 svih sedam brava \/ I sakrije\u0161 klju\u010d \/ Od samog sebe\u201c).<\/p>\n

Sna\u017ena vezanost za prirodu<\/h2>\n

Ono \u0161to je primetno ve\u0107 u prvom delu zbirke je i autorkina sna\u017ena vezanost za prirodu, kojoj \u0161tedro daje prostora u svojim stihovima (opet, se\u0107amo se Mileninog prijatelja Luke i njegove potrage za smislom upravo u su\u017eivotu sa prirodom). Anine pesme rastu me\u0111u bagremovima i ote\u017ealim vo\u0107njacima, u poljima suncokreta i sazrelog je\u010dma; miri\u0161u na ljubi\u010dice, \u0161afrane i poljske trave; upijaju toplinu crvenog zalaska sunca. Iako nesumnjivo doprinosi njihovoj slikovitosti, priroda je u ovim pesmama daleko vi\u0161e od dekora. Ponekad, od nje su satkani krajolici koji se mogu do\u017eiveti kao \u201enaslikana\u201c du\u0161evna stanja autorke; metafore unutra\u0161nje slobode, novog nadahnu\u0107a i pogleda na \u017eivot koji dolaze nakon tihih samovanja, unutra\u0161njih previranja, potraga za samim sobom (\u201ePesma o \u010damcu\u201c, \u201eProle\u0107e\u201c, \u201ePusti me da jo\u0161 malo sanjam\u201c). Motivi prirode sna\u017eno pro\u017eimaju i pesme inspirisane ljubavnom tematikom (\u201eKo je on?\u201c, \u201eKad ljubav do\u0111e\u201c, \u201eIza sedam brava\u201c, \u201ePu\u0161tam te da ode\u0161\u201c…). Ponekad, sama priroda dodatno o\u017eivljava simboli\u010dno reaguju\u0107i na stvarni svet i zbivanja u njemu (\u201eOpet su no\u0107as plakale breze\u201c).<\/p>\n

Kao \u0161to se mo\u017ee zapaziti i u romanu \u201eCvetovi agave<\/a><\/strong>\u201c, autorka neguje istan\u010dano interesovanje za psiholo\u0161ko i filozofsko, arhai\u010dno, mitolo\u0161ko i religijsko, te su u njenim pesmama, kao i u prozi, prisutni motivi, simboli i metafore potekli iz pomenutih sfera. Kada govorimo o aktuelnoj zbirci pesama, ovo je naro\u010dito uo\u010dljivo u drugoj poetskoj celini.<\/p>\n

Aurum nostrum non est aurum vulgi<\/h2>\n

Ve\u0107 sam naslov \u2013 \u201eAurum nostrum non est aurum vulgi\u201c, ili u prevodu: \u201eNa\u0161e zlato nije obi\u010dno zlato\u201c, citat je preuzet iz dela \u201eRosarium philosophorum\u201c, rasprave o alhemiji koja datira iz 16. veka. Pesnikinja ispisuje redove posve\u0107ene mudrosti alhemi\u010dara, ali i Monahinje; uvodi biblijske li\u010dnosti poput Marije Magdalene, Eve i Lilit (Sofije), ali i misti\u010dne likove tajanstvenog konjanika, Ciganina i Ciganke; poigrava se pojmovima poput nemu\u0161tog jezika ili psihopompa, (bi\u0107a za koje se u mnogim religijama veruje da sprovode du\u0161e u drugi svet). Na sve ove na\u010dine autorka gradi slojevitu i metafori\u010dnu sliku o unutra\u0161njim preobra\u017eajima i potrazi sa sopstvenom istinom, o poetskim traganjima i ponovnom ra\u0111anju kroz umetni\u010dko stvaranje. Kao i u svojoj prozi, Todorovi\u0107-Radeti\u0107 i u poeziji je sklona \u201esilasku\u201c u nesvesno i oniri\u010dno (\u201eNo\u0107u me pohode slike \/ Iz velike modre zenice\u201c; \u201eU snu jednom \/ mleko nado\u0111e\u201c…), \u010dine\u0107i time pesni\u010dke slike jo\u0161 kompleksnijim i vi\u0161ezna\u010dnijim.<\/p>\n

Sklonost uvo\u0111enju suptilne intertekstualnosti jo\u0161 jedna je od niti koje povezuju Aninu poeziju i prozu, pa pored ve\u0107 pomenutog latinskog citata i biblijskih li\u010dnosti, iz njenih stihova povremeno iskrsne i pokoje svima dobro poznato ime iz savremene kulture, poput Junga, Beketa ili Silvije Plat.<\/p>\n

Kako se igraju vile<\/h2>\n

Za pesni\u010dku celinu koja zatvara zbirku \u2013 \u201eKako se igraju vile\u201c, moglo bi se re\u0107i da je zapravo najotvorenija za \u0161iru \u010ditala\u010dku publiku. Ostavljaju\u0107i na trenutak po strani slo\u017eene refleksije, psiholo\u0161ke, mitolo\u0161ke i religijske reference, autorka nam u ovim pesmama donosi \u010distu emociju, toplu, iskrenu i duboko razumljivu svakom \u010ditaocu, bez obzira na to koliko je vi\u010dan \u010ditanju i tuma\u010denju poezije. Dok se u vilinskoj igri luckasto obra\u0107a voljenom \u010doveku, dok pi\u0161e ne\u017eno poetsko pismo nekoj mla\u0111oj, nesigurnoj i \u017eivotom upla\u0161enoj sebi, ili gotovo taksativno, a ipak lirski i nadahnuto nabraja \u0161ta joj je sve potrebno za sre\u0107u, Ana ispisuje redove koji bez ikakve muke pronalaze put od \u010ditao\u010devih o\u010diju do srca.<\/p>\n

Nostalgija devoja\u010dke sobe<\/h2>\n

Posebnu vrstu emotivnog naboja u zavr\u0161nom ciklusu nose pesme inspirisane rodnim krajem \u2013 zavi\u010dajem koji je tamo daleko, u\u0161u\u0161kan u okrilje Stare planine, a ipak uvek (i zauvek) blizu, u mislima i srcu pesnikinje. Prise\u0107aju\u0107i se sa tihom nostalgijom svoje devoja\u010dke sobe koja krije mladala\u010dke crte\u017ee i Preverove pesme, ili reke kraj koje su odrastala \u010dista i nevina detinjstva, autorka ve\u0161to priziva boje, mirise i zvuke rodnog kraja; u pojedinim stihovima, poput onih u pesmi \u201eTrenutak\u201c, se\u0107anja o\u017eivljavaju do te mere da ih mo\u017eemo videti jasno i \u017eivopisno, kao na slikarskom platnu. Evociraju\u0107i uspomene na rodno tle koje svoj puni smisao \u010duva sve dok njime \u201ekora\u010daju stopala majke\u201c, Ana zaokru\u017euje ovaj poetski ciklus pesmom \u201eStarici\u201c \u2013 podse\u0107anjem na ve\u010dnu i neraskidivu vezu \u010doveka i iskonske majke, prirode koja ga je iznedrila.<\/p>\n

Bez obzira na to da li govorimo o ostvarenjima koja naginju \u017eivotnim i filozofskim refleksijama ili onima koje smo nazvali \u201e\u010disto emotivnim\u201c, nakon \u010ditanja zbirke \u201eKada sam bila ptica\u201c ostaje utisak da su pesme napisane \u201eu jednom dahu\u201c, pod sna\u017enim naletom iskrene inspiracije. \u0160ire\u0107i krila ptice i vile, Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 nesebi\u010dno je poklonila poeziji \u201eglas \/ Srce i telo \/ Du\u0161u i ruku i olovku\u201c, i sebi i \u010ditaocima daju\u0107i odgovor na pitanje \u2013 \u201eA gde \u0107e\u0161 biti slobodna \/ Ako ne u pesmi?\u201c<\/p>\n

Naru\u010di online „Kada sam bila ptica“<\/h2>\n

Cena knjige „Kada sam bila ptica<\/strong>“ je 600.00 RSD<\/strong> + tro\u0161kovi dostave. \u0160alje se preko Post Express slu\u017ebe, opcija \u201cpouze\u0107e\u201d. Cenovnik pogledajte ovde<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Ako \u017eelite da naru\u010dite, po\u0161aljite mail na: prevodiocibg@gmail.com<\/strong> i napi\u0161ite:<\/p>\n