{"id":1880,"date":"2024-09-29T19:13:13","date_gmt":"2024-09-29T17:13:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1880"},"modified":"2024-09-29T19:13:13","modified_gmt":"2024-09-29T17:13:13","slug":"pero-jelene-gavrilovic-i-preslica-dzidovke-devojke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/pero-jelene-gavrilovic-i-preslica-dzidovke-devojke\/","title":{"rendered":"Pero Jelene Gavrilovi\u0107 i preslica D\u017eidovke devojke"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/strong><\/p>\n

Ako za neko delo mo\u017eemo re\u0107i da je autenti\u010dno i maestralno, op\u010dinjavaju\u0107e ciklonske mo\u0107i, vo\u0111eno velikom i hrabrom ma\u0161tom koju sebi dozvoljavaju samo geniji i ludaci koji stvaraju u transu, onda je to delo \u201ePreslica D\u017eidovke devojke<\/strong><\/a>\u201c autorke Jelene Gavrilovi\u0107<\/a>.<\/p>\n

Ko su D\u017eidovi, D\u017eidovci ili D\u017eidi<\/em><\/h2>\n

Ko su D\u017eidovi, D\u017eidovci ili D\u017eidi, kako se ve\u0107 nazivaju u predanjima crnotravskog i vlasinskog kraja, du\u017e nekada\u0161njeg Carskog druma? <\/em>\u2013 pitanje je kojim autorka Jelena Gavrilovi\u0107 zapo\u010dinje Predgovor u ovoj pozama\u0161noj zbirci pri\u010da sna\u017enog narativa, jedinstvenog stila i glasa, kompleksnih, upe\u010datljivih i vi\u0161edimenzionalnih izma\u0161tanih likova.<\/p>\n

D\u017eidovci ili D\u017eidovi se smatraju prastanovnicima crnotravskog i vlasinskog kraja i prikazivani su kao mitolo\u0161ka bi\u0107a ili junaci-gorostasi u ju\u017enoslovenskom folkloru, za \u010diju se snagu, hrabrost i dugove\u010dnost \u010dulo nadaleko, sve dokle je njihova divovska noga kora\u010dala napasaju\u0107i svoja stada, od Stare planine pa sve do dalekih Karpata i Soluna. Legenda ka\u017ee da su taj dug put nekad prelazili samo u jednom danu; jedina im je slabost bila \u0161to im je bedrena kost bila iz jednog dela, te nisu mogli da saviju kolena (\u0161to i simboli\u010dki pridodaje njihovom karakteru), a ako bi se slu\u010dajno sapleli i slomili je, to je zasigurno zna\u010dilo da se moraju rastati od \u017eivota.<\/p>\n

Magijska mo\u0107 da za\u010dara \u010ditaoca<\/h2>\n

Folkloristika, mitologija, etnologija i istoriografski podaci padaju u drugi plan kada se radi o Izvoru u koji je autorka ponirala kada je stvarala ovo bravurozno delo koje ima magijsku mo\u0107 da za\u010dara \u010ditaoca. Pre bi se reklo da je iz kolektivnog nesvesnog crpela ne samo ideje, slike, pri\u010de, junake i junakinje ve\u0107 i vol\u0161ebni jezik iz starine, koji obiluje zadivljuju\u0107im autohtonim glasom i bogatstvom i rasko\u0161jem pesni\u010dkog izraza u prozi.<\/p>\n

U pri\u010dama pulsira paganska krv D\u017eidovaca koja nas vodi u fantazmagori\u010dne predele d\u017eidovskog doba (ili je to poniranje u ni\u017ee nesvesno?), gde se i tamni elementi ljudske psihe prikazuju i izlaze na svetlost dana onakvi kakvi jesu, neobuzdani dru\u0161tvenim normama, omamljuju\u0107i i hipnoti\u0161u\u0107i, stvaraju\u0107i u \u010ditaocu stanje zadivljenosti, zapitanosti, uznemirenosti, opijenosti, zaprepa\u0161\u0107enja.<\/p>\n

Jelena Gavrilovi\u0107 pu\u0161ta ma\u0161ti na volju i gradi \u010dudesni svet gorostasa \u010dvornovatih lobanja, krupnih i svetlih o\u010diju, za\u010dudnih i zbunjuju\u0107ih verovanja, sa kumirima po lugovima i dubravama; \u0161arolikih bogova, od kojih je vrhovni Rastan (od hrasta, svetog drveta, njihovog pretka i za\u0161titnika). Ispreda nestvarne, \u017eivopisne, a katkad i aventne pri\u010de o tome kako je taj \u010dudnovati i dugove\u010dni d\u017eidovski narod stigao do Stare planine i tu \u017eiveo (najvi\u0161e na \u010cemerniku, Rudnoj glavi, du\u017e Vlasine, Gradi\u0161ta, Sastava reke i \u010cerne trave), \u0161ta je jeo, kako je ljubavisao i umirao; kako nije mario za ratove i kako nikako nije voleo krv; kako je i\u0161ao u pe\u010dalbu i kako je u njemu nicao neimarski poriv, kako je bio ve\u0161t i sa kamenom i sa drvetom… I jo\u0161 mnogo, mnogo toga \u0161to ne mo\u017ee i ne treba da se prepri\u010da, i \u0161to \u010ditalac treba sam da otkriva.<\/p>\n

Ko je bila D\u017eidovka devojka i \u0161ta predstavlja njena preslica?<\/h2>\n

A onda dolazimo i do D\u017eidovke devojke i njene preslice. I ne mo\u017eemo a da ne postavimo pitanje: ko je bila D\u017eidovka devojka i \u0161ta predstavlja njena preslica?<\/p>\n

Ako je D\u017eid \u201eiskonski i htonski \u010covek, koliko i \u010covek prirode, sazdan od prirodnih sila\u201c, kako ka\u017ee autorka, kako onda objasniti D\u017eidovke devojke\/\u017eene?<\/p>\n

Ono \u0161to treba dodatno zamisliti je da d\u017eidovski narod \u017eivi na razme\u0111i izme\u0111u dva poretka, a to su matrijarhat i patrijarhat, tako da u njihovom svetu i dalje postoje ona duboka, htonska vrela koja progovaraju kultom Velike Majke i \u201enavode\u201c D\u017eidovke da budu verne svojim prirodnim nagonima i iskonskom bi\u0107u.<\/p>\n

Kako navodi Slavica Garonja u svojoj studiji \u201eOd crvenokose boginje do slepih peva\u010dica\u201c, \u201eoslabljena Velika Majka\u201c u mitologiji transformisana je u mno\u0161tvo \u017eenskih bo\u017eanstava proisteklih iz njenog arhetipa, koja su nastavila da egzistiraju kroz najstarije slojeve mitske tradicije i usmenog pesni\u0161tva u kulturama oko Crnog mora (kao i Dunava), i to kao \u201emaj\u010dinski duhovi\u201c, vodene nimfe kod Grka, ili vile kod Srba i Ju\u017enih Slovena, te boginje s kopitom kod Rusa.<\/p>\n

Tako i D\u017eidovke devojke najvi\u0161e sli\u010de Amazonkama, \u017eenama-ratnicama koje su bile za\u0161titnice ginekokratskog poretka u sukobu i pobedi mu\u0161kog principa nad \u017eenskim. Takve \u017eenske figure u na\u0161oj mitologiji i folkloru pandan su vilama kao bo\u017eanstvima koja su \u010duvarke poretka \u017eenskog principa i ne pristaju na novi patrijarhalni poredak, gde se \u017eenska, htonska priroda mora pokoriti i \u201eprizemiti\u201c stupanjem u brak i slu\u017eenjem mu\u0161karcu.<\/p>\n

Autorka opisuje D\u017eidovke devojke kao ne\u0161to lep\u0161e od D\u017eidova, jer imaju manje \u010dvornovate glave i ne\u0161to kose na temenu, ali nikad bujne i lepe. Ukra\u0161avaju o\u0161tru kosu \u201eraznim \u0111in\u0111uvama i perlama, umecima od u\u017eadi i kukuruzne svile, lijana \u0161umskih i konjskih repova\u201c. Lica su im gruba, nozdrve \u0161iroke, usne debele, a snaga \u201ekao u konja i volova\u201c. Slave Moku\u0161u, boginju-materu, \u0161umsku Bo\u017eicu, a jednako i Mumu Paduri, vla\u0161ku za\u0161titnicu \u017eena i \u017eenskih poslova, \u201ekojoj nadenu\u0161e razna imena, te ona be\u0161e \u010das Ljelja, \u010das Devana, \u010das Mar\u017eana, \u010das \u0160umska mati, \u010das okrutna i svirepa, \u010das topla i mila, \u010das goropadna, \u010das umiljata, \u010das O\u0161trozuba, \u010das mek\u0161a od najmek\u0161eg uzglavlja od mahovine\u201c.<\/p>\n

I upravo su ovo redovi koji opisuju svu dvojnu prirodu \u017eenskog arhetipa. Svi ti atributi \u017eenskih prirodnih nagona i iskonskog bi\u0107a kao da su morali da se zgusnu i sakupe u jedan simbol. U simbol preslice.<\/p>\n

A on u sebi sadr\u017ei magiju \u017eenske pramo\u0107i. Kao Majka Priroda, Majka Zemlja, boginja plodnosti, koja vlada procesom preobra\u017eaja i ponovnog ro\u0111enja, kao simbol topline doma i materice, tako predstavlja i surove htonske sile podzemnog, nesvesnog, koje pla\u0161e svojom numinozno\u0161\u0107u i autonomnom voljom (preslica mo\u017ee i fizi\u010dki da podse\u0107a na koplje, oru\u017eje).<\/p>\n

Nesvesnim psihi\u010dkim procesima \u017eenskog arhetipa (koji poseduju i mu\u0161karci i \u017eene) ne mo\u017eemo zavladati, jo\u0161 manje ih pokoriti, te mogu izazivati strah u onom ko ih oseti. Prema Robertu Grejvsu, tri aspekta Velike Boginje, \u017eenskog principa u mitologiji su: Majka koja daje \u017eivot, Devojka-nimfa sa kojom se spaja, i Starica-ve\u0161tica \u2013 aspekt mudrosti i smrti.<\/p>\n

Tako i D\u017eidovka devojka, ajdukinja, ima tri srca, juna\u010dna i dr\u010dna. U dosluhu je sa njima, pa mo\u017ee satima da vrti svojom preslicom ispod kakve bukve i da se domun\u0111ava sa sva tri srca. Lako ju je ubiti samo ako se pomami za kakvim delijom. U njoj \u017eive nevidljive sile koje protivnika vra\u0107aju unazad, ako je ne umili, jer savladati je ne mo\u017ee. A one D\u017eidovke koje \u201enose nojeva pera za uhom i zlatne preslice za pasom, i \u0161to vitlaju srebrnim vretenom kao da \u010dini bacaju, \u0111avolice su\u201c.<\/p>\n

Ukro\u0107ivanje takve \u201elilitovske\u201c energije, kao jednog od aspekta Velike Boginje, opisano je u mnogim na\u0161im epskim pesmama, a grubi prevrat patrijarhalnog nad matrijarhalnim opevan je u raznim varijantama epske pesme o Kraljevi\u0107u Marku i D\u017eidovki devojki, kako nam obja\u0161njava sama autorka.<\/p>\n

Marko Kraljevi\u0107 ubija D\u017eidovku devojku<\/h2>\n

U jednoj od verzija, Marko Kraljevi\u0107 ubija D\u017eidovku devojku na koju slu\u010dajno nai\u0111e sa svojim saputnicima \u201ejunacima\u201c, samo zato \u0161to u njoj vidi potencijalnog neprijatelja, jer deluje \u201enaoru\u017eana\u201c preslicom, vretenom i nojevim perom za uhom. Kada je raspori, u njoj pronalazi tri razli\u010dita srca. I tada opisuje svojoj majci najve\u0107i strah koji je do\u017eiveo (tek kada se ponapije vina):<\/p>\n

Oj, starice, moja stara majko!
\n<\/em>Nigda ti se prepanuo n<\/em>\u2019jesam,
\n<\/em>\u0160to sam danas, moja stara majko!<\/em><\/p>\n

spoznaju\u0107i nesvesno da je udario na ne\u0161to mnogo ve\u0107e od onoga \u0161to je mislio da je \u017eena-neprijatelj. Ona mu na samrti ka\u017ee:<\/p>\n

Ja nijesam po\u0161la tra\u017eit Marka,
\n<\/em>Da s njim danas megdana dijelim,
\n<\/em>Ve\u0107 sam po\u0161la ja tra\u017eiti Marka,
\n<\/em>Da njegova vjerna ljuba budem.
\n<\/em>Mili Bo\u017ee, na svemu ti vala!
\n<\/em>\u0160to b<\/em>\u2019<\/em> nas dvoje porod porodilo,
\n<\/em>Sve bi ljute zmaje pro\u017ediralo!<\/em><\/p>\n

Tako i Jelena Gavrilovi\u0107 pi\u0161e novu verziju ovakve epske pesme iz starine, gde D\u017eidovka devojka tra\u017ei junaka da mu bude verna ljuba, a zavr\u0161ava tako\u0111e tragi\u010dno, odrubljene glave. Posmrtnu pesmu D\u017eidovke devojke<\/em> zavr\u0161ava stihovima:<\/p>\n

On ne vide mene
\n<\/em>Nego moj buzdovan
\n<\/em>Ni preslicu moju
\n<\/em>Ni moj gorak melem
\n<\/em>Ni proletnju ki\u0161u u nedrima belim
\n<\/em>Kakav bi to junak, majko
\n<\/em>Mog\u2019o biti
\n<\/em>Zmajeve bih, mislim,
\n<\/em>Mogla da mu rodim.<\/em><\/p>\n

I u tim poslednjim stihovima opisana je sva tragedija modernog doba, u kome su mu\u0161ki i \u017eenski princip i dalje u sukobu. A kakvi bi sve \u201ezmajevi\u201c mogli da budu ro\u0111eni njihovom integracijom?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 Ako za neko delo mo\u017eemo re\u0107i da je autenti\u010dno i maestralno, op\u010dinjavaju\u0107e ciklonske mo\u0107i, vo\u0111eno velikom i hrabrom ma\u0161tom koju sebi dozvoljavaju samo geniji i ludaci koji stvaraju u transu, onda je to delo \u201ePreslica D\u017eidovke devojke\u201c autorke Jelene Gavrilovi\u0107. Ko su D\u017eidovi, D\u017eidovci ili D\u017eidi Ko su D\u017eidovi, D\u017eidovci ili D\u017eidi, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1881,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1880","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige-koje-citamo"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2024\/09\/Preslica.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-uk","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1880","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1880"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1880\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1882,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1880\/revisions\/1882"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1881"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1880"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1880"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1880"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}