{"id":1952,"date":"2025-07-11T10:27:09","date_gmt":"2025-07-11T08:27:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=1952"},"modified":"2025-07-11T10:27:09","modified_gmt":"2025-07-11T08:27:09","slug":"vuk-draskovic-sudjenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/vuk-draskovic-sudjenje\/","title":{"rendered":"Su\u0111enje – najnoviji roman Vuka Dra\u0161kovi\u0107a"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Su\u0111enje,<\/a>U vremenima kada se dru\u0161tveni tokovi kre\u0107u unatrag, kada razum biva potisnut pred silom, dogmom i kolektivnim strahom, a vlast poprima obrise tiranije, mnogi knji\u017eevnici su kroz vekove pronalazili uto\u010di\u0161te i oru\u017eje u oniri\u010dkom, alegorijskom i metafori\u010dkom prostoru. Va\u0161ington Irving u pri\u010di o Rip Van Vinklu koristi san<\/a> (koji je trajao dvadeset godina) kao narativni okvir, da bi komentarisao politi\u010dke i dru\u0161tvene promene; Franc Kafka u delima kao \u0161to su \u201eProces\u201d, \u201eZamka\u201d i parabole \u201ePred zakonom\u201d stvara lavirinte apsurda i nemo\u0107i u kojima se pojedinac gubi pred nevidljivom, neuhvatljivom vla\u0161\u0107u.<\/p>\n

D\u017eord\u017e Orvel u \u201e1984\u201d i \u201e\u017divotinjskoj farmi\u201d koristi alegoriju da bi razotkrio mehanizme totalitarizma. Ovog puta, Dra\u0161kovi\u0107<\/a> svojim najnovijim romanom \u201eSu\u0111enje\u201d ide jedan korak dalje. Glavnom junaku njegovog dela, Jugoslavu Avramovi\u0107u zvanom Arhimed, sudi se zbog njegovog sna. \u010cak i najintimniji unutra\u0161nji prostor jednog \u010doveka, ono \u0161to je usnuto, postaje predmet progona i kontrole, su\u0111enja i torture \u2013 opisuju\u0107i brutalnost upada re\u017eima i Slu\u017ebe u najdublje kutke slobode i li\u010dne autonomije jednog \u010doveka.<\/p>\n

Proro\u010dki san<\/h2>\n

Klupko pri\u010de po\u010dinje da se odmotava proro\u010dkim snom koji, u duhu Mesingovih vizija, a u stilu Bulgakova, nagove\u0161tava dolazak zloslutne drame. Jugoslav Avramovi\u0107, zvani Arhimed, penzionisani univerzitetski profesor, oboleo je od epilepsije nakon \u0161to je brutalno pretu\u010den tokom demonstracija 9. marta 1991. godine. U trenucima napada, njegovo telo postaje medij, a svest otvoren kanal: epifizu mu, kako ka\u017ee, \u201euzbuni kosmi\u010dka oluja\u201d, povezuju\u0107i ga s nekom vrstom svevide\u0107e Kosmi\u010dke inteligencije, Vrhovnim umom<\/strong>. U toj viziji, prostor i vreme se ukidaju \u2212 nema pro\u0161losti ni budu\u0107nosti, sve se zbiva istovremeno, u ve\u010dnoj sada\u0161njosti, kao u nekoj vrsti kvantnog holograma.<\/p>\n

Proro\u010dke vizije, snovi i paralelni svetovi prisutni su i u drugim Dra\u0161kovi\u0107evim delima, ponajvi\u0161e u romanu \u201eTamo daleko<\/a>\u201d, u kojem se stvarnost prepli\u0107e sa snom, java sa fantazijom, a \u017eivot sa smr\u0107u. De\u010dak Vidan, glavni protagonista ovog romana, pogo\u0111en li\u010dnim tragedijama, tako\u0111e kroz epilepti\u010dne napade ulazi u vizionarski trans u kojem mu se sudi u bunilu<\/strong>, da bi dosta kasnije do\u0161lo do promene identiteta i paralelnog \u017eivota (jer kod Dra\u0161kovi\u0107a je sve mogu\u0107e) \u2212 postaje Abracio Santancio koji do\u017eivljava rascep velike zemlje i li\u010dni rascep gubitkom svoje porodice, svog \u017eivota, svog identiteta. I Vidan i Abracio Santancio nastavljaju da \u017eive i u ovom delu, kao i mnogi drugi knji\u017eevni likovi.<\/p>\n

Knji\u017eevni likovi nisu fikcija<\/h2>\n

\u201eKnji\u017eevni likovi nisu fikcija. Raskoljnikov nije fikcija. Nije fikcija \u010ci\u010da Gorio. Ni Baron Minhauzen. Nije Ahilej fikcija. Ni profesor Aron<\/a>, kojeg sam poznavao. Ni Santancio, Vidan Mihailovi\u0107, taj \u010darobnjak, taj vidovnjak, koga sam pose\u0107ivao dok je predavao filozofiju na Sorboni. Pisci su kao Bog, oni tvore re\u010dima\u201c, tvrdi lucidni protagonista u romanu.<\/p>\n

U snovidnim prostorima, ispunjenim simbolima i halucinacijama, odigravaju se slike pro\u0161losti i budu\u0107nosti koje se ukr\u0161taju u slutnji propasti i prokletstva. Lik Abracija, izme\u0111u ostalih, kao alter ego, nastavlja svoju egzistenciju i u liku Jugoslava Avramovi\u0107a, i postaje \u010duvar izgubljene zemlje Viktorije, Jugolenda, uto\u010di\u0161ta jugonostalgi\u010dara, svedenog na par\u010de zemlje na prostoru severa Ba\u010dke, \u010diji samoproklamovani predsednik Arhimed o sebi govori:<\/p>\n

\u201ePredsednik sam svih iluzija da o\u017eivim ubijeno, sastavim razbijeno, pomirim zakrvljeno\u201d. <\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Time Dra\u0161kovi\u0107 nastavlja da gradi zagonetnu nit kojom povezuje svoja dela, likove i uspon i propast jedne velike i \u010dudesne zemlje, \u010dije ime nosi glavni junak romana.<\/p>\n

Poput Arhimeda iz Sirakuze, koji je u mitskoj ta\u010dki oslonca za kojom je tragao celog \u017eivota video mogu\u0107nost da pokrene svet, tako i profesor u penziji umoran od iluzija \u2212 Jugoslav Avramovi\u0107, Arhimed po nadimku i sudbini, zaljubljenik u filozofiju, matematiku i kosmos \u2212 traga \u010ditavog \u017eivota za ne\u010dim izvan postoje\u0107eg poretka: za idejnim upori\u0161tem s kojeg bi se mogao promeniti izopa\u010deni poredak stanja u dru\u0161tvu u kome \u017eivi.<\/p>\n

Aktuelni kontekst kao narativ<\/h2>\n

I ta mitska ta\u010dka upori\u0161ta za kojom Arhimed traga u ovom romanu ne ograni\u010dava se samo na sudbinu na\u0161e zemlje, ve\u0107 obra\u0111uje i dublji, univerzalni konflikt \u2013 osvr\u0107e se i na sukob izme\u0111u Rusije i Ukrajine, opisuju\u0107i ga kao sukob diktature i borbe za slobodu, gde se prepli\u0107u li\u010dne tragedije i globalni politi\u010dki potresi. U tom mra\u010dnom pejza\u017eu, dr\u017eavni, crkveni vrh i slu\u017eba totalitarnih sistema prave zlokobne odluke koje ne dozvoljavaju dru\u0161tvu da iza\u0111e iz mraka; kroje crnu sudbinu zdravom razumu, uru\u0161avaju pamet i inteligenciju, sprovode\u0107i represiju, utiru\u0107i strah u kosti i gase\u0107i svaki poku\u0161aj slobodnog izraza i otpora.<\/p>\n

Lament nad sudbinom jedne velike kulture<\/h2>\n

U temeljima ovog romana ne stoji samo politi\u010dki bunt, ve\u0107 i lament nad sudbinom jedne velike kulture. Dra\u0161kovi\u0107 kao zaljubljenik u rusku knji\u017eevnost \u2013 pre svega u dela Dostojevskog<\/a>, Pasternaka, Pu\u0161kina, ali i knji\u017eevne likove njihovih dela, stvaraju\u0107i lik Taise Mihajlovne o\u017eivljava uzvi\u0161enu i bolnu ljubav, nalik onoj izme\u0111u \u017divaga i Lare. Njegova proza \u010desto romantizuje duhovni pejza\u017e Rusije, kao da poku\u0161ava da ga odvoji od kritike savremenog brutalnog re\u017eima i senki koje su se nadvile nad ruskim narodom.<\/p>\n

Proces samog su\u0111enja nad snom penzionisanog univerzitetskog profesora vi\u0161e li\u010di na simboli\u010dki obra\u010dun sa mi\u0161lju nego na pravni postupak. Jugoslav Avramovi\u0107, sada ve\u0107 preobra\u017een u glas savesti, izgovara re\u010denice koje odzvanjaju kao optu\u017enica protiv samih sudija. Dok \u201ecrni gavranovi\u201d, kako naziva re\u017eimske medije, bez stida i zadr\u0161ke godinama plasiraju \u201eubijanje la\u017eima\u201d, on prkosno poru\u010duje:<\/p>\n

\u201eOd Vrhovnog uma ni\u0161ta ne mo\u017eete sakriti. Sve je zapisano i snimljeno… Sve \u017eive slike va\u0161ih zlodela i krici va\u0161ih \u017ertava vide se i \u010duju neprestano, putuju vaseljenom, beskrajem u kojem nema pro\u0161losti, jer ni\u0161ta ne prolazi.\u201d<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Najzad, svog protagonistu Jugoslava izme\u0161ta u \u201eJugolend\u201d, u utopijski san o jednoj zemlji gde su razlike me\u0111u ljudima pomirene, i gradi mikrokosmos kojim predsedava i u \u010dijem kabinetu (brvnari) koegzistiraju dve iscrtane zastave na radnom stolu \u2013 na levoj strani zastava Titove, a na desnoj Aleksandrove Jugoslavije<\/strong><\/a>. I ovo je prvi put da u Dra\u0161kovi\u0107evom romanu postoji mogu\u0107 znak unutra\u0161njeg pomirenja suprotnosti dva ideala.<\/p>\n

O zloslutnom predskazanju<\/h2>\n

O zloslutnom predskazanju koje penzionisani i lucidni Arhimed iznosi kroz svoju viziju ne\u0107u govoriti; to ostavljam \u010ditaocima, da ga sami pro\u010ditaju, protuma\u010de i de\u0161ifruju. A Dra\u0161kovi\u0107ev stil pisanja \u0107e zasigurno svojim simbolizmom, metaforama, \u0161iframa i paralelnim univerzumima uspeti da zainteresuje \u010ditaoca da uroni u radnju i poku\u0161a da razlu\u010di \u0161ta je realnost, a \u0161ta san. I da li uop\u0161te postoji razlika izme\u0111u ta dva.<\/p>\n

Pisac, kao glasnogovornik vremena kom svedo\u010dimo, ne progovara samo o sunovratu jednog dru\u0161tva i politi\u010dkim tiranijama koje sistematski uru\u0161avaju intelektualni i moralni temelj jednog sistema, ve\u0107 i postavlja filozofska pitanja, ne samo sebi, ve\u0107 i svakome od nas.<\/p>\n

\u0160ta bi mogla biti ta Arhimedova ta\u010dka oslonca, ona mitska poluga koja bi dru\u0161tvo iz temelja pokrenula iz krize? Ako takva ta\u010dka uop\u0161te postoji, ona zasigurno ne po\u010diva na represiji, ni mo\u0107i, ni primeni sile. Ako takva ta\u010dka oslonca uop\u0161te postoji, ona mora biti, prema kosmi\u010dkoj pravdi, istina i sloboda.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 U vremenima kada se dru\u0161tveni tokovi kre\u0107u unatrag, kada razum biva potisnut pred silom, dogmom i kolektivnim strahom, a vlast poprima obrise tiranije, mnogi knji\u017eevnici su kroz vekove pronalazili uto\u010di\u0161te i oru\u017eje u oniri\u010dkom, alegorijskom i metafori\u010dkom prostoru. Va\u0161ington Irving u pri\u010di o Rip Van Vinklu koristi san (koji je trajao dvadeset […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1953,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-1952","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige-koje-citamo"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Sudjenje-za-blog-rotated.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-vu","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1952","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1952"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1952\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1954,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1952\/revisions\/1954"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1953"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1952"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1952"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1952"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}