{"id":207,"date":"2013-04-14T20:12:08","date_gmt":"2013-04-14T20:12:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=207"},"modified":"2017-04-17T10:09:49","modified_gmt":"2017-04-17T08:09:49","slug":"utisci-sa-predstave-kanjos-macedonovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/utisci-sa-predstave-kanjos-macedonovic\/","title":{"rendered":"Utisci sa predstave \u201cKanjo\u0161 Macedonovi\u0107\u201d"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/strong><\/a><\/p>\n

Sa kakvim sna\u017enim i izvanrednim utiscima se izlazi sa predstave Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107<\/i><\/strong>! <\/i>Iako je svoju praizvedbu do\u017eivela pre skoro dve i po decenije u Budvi, epska snaga ovog komada ponovo ima priliku da isijava sa scene, pru\u017eaju\u0107i onu magiju gledaocima koja iznova dokazuje za\u0161to se voli pozori\u0161te.<\/p>\n

Impresivan tekst Vide Ognjenovi\u0107 otkriva bisere Pa\u0161trovi\u0107a i uverava nas, po ko zna koji put, da je re\u010d ne\u0161to najlep\u0161e \u0161to \u010dovek mo\u017ee \u010duti. Pisan u dijalektu, jezik je tako\u0111e jedan od glavnih junaka ovog dela. Sna\u017ean i rasko\u0161an u svojoj izvornosti, muzikalan i zvu\u010dan, ironi\u010dan i komi\u010dan, dubok, a narodski. Sve to u jednom. Glumci su sjajno savladali crnogorski pa\u0161trovi\u0107ki dijalekt, kao i italijanski koji se \u010duje u drugom, a ponajvi\u0161e u tre\u0107em \u010dinu.<\/p>\n

\"Kanjo\u0161<\/a>
Scena iz predstave: Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

U predstavi su do\u0161le do izra\u017eaja kreativne mogu\u0107nosti \u010ditavog ansamlbla koji je igrao uverljivo gotovo sve likove, a glavnom rolom Igor \u0110or\u0111evi\u0107 je pokazao bravuroznu glumu, \u010ditavu skalu gluma\u010dkih izraza, mimike i gestikulacije. Glumom su se istakli i Tanasije Uzunovi\u0107 (Otac Gerasim, kalu\u0111er i putnik), Neboj\u0161a Kunda\u010dina (Krsto, pozivar i oglasnik), Stela \u0106etkovi\u0107 (Katna, Ivkina ma\u0107eha), Zorana Be\u0107i\u0107 (Ivka), Marko Ba\u0107ovi\u0107 (Daskale, ikonopisac) i Branislav Le\u010di\u0107 (Furlan).<\/p>\n

Ova drama u tri \u010dina se doga\u0111a u Pa\u0161trovi\u0107ima i Veneciji, a kao izvor su kori\u0161\u0107eni mnogi istorijski zapisi, kao i pojedine pripovetke Stefana Mitrova Ljubi\u0161e. Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107, taj junak \u201cniska struka, opasna koraka, a mudra pogleda\u201d u ime svog plemena odva\u017ei\u0107e se da ubije Furlana odmetnika, glavnu pretnju mleta\u010dkom Du\u017edu i time spasi svoje od nepravednih da\u017ebina pri trgovini.<\/p>\n

Prvi deo, S bradom ili bez brade, <\/i>predstavlja duhovit psiholo\u0161ki prikaz tog malog crnogorskog plemena koje sudi ikonopiscu zbog \u201cpisanja\u201d ikone mladog Svetog Nikole bez brade. Komi\u010dnost kojom je iskazana sku\u010denost umetnika da stvara druga\u010dije od onog \u0161to se od njega o\u010dekuje u konzervativnoj sredini u publici izaziva salve smeha. U prvom delu stupa na scenu i neidealizovani junak Kanjo\u0161, \u201cniska struka, a \u017eiv i \u0107eperan, da bi se na igli vrtio\u201d.<\/p>\n

Zanimljiv je koncept i prikaz ljubavi i zaljubljenosti u komadu. Niko glasno ne govori \u201ckoja je to sila\u201d, a koketiranje sa njom je re\u017eijski sjajno koncipirano, naro\u010dito u songovima. Devojke \u010dedne, a vragolaste, \u201cza\u010daravaju\u201d svoje drage, i iako sna\u017ene u svojim ose\u0107anjima, pred \u201cmu\u0161kijem\u201d stidljivo i pla\u0161ljivo \u0107ute i skrivaju pogled. \u00a0\u00a0Sputavanje ove \u201csile\u201d je u pojedinim delovima \u00a0prikazano u granicama fatalnog.<\/p>\n

Drugi \u010din, Ili najboljega ili najgorega?,<\/i> predstavlja zbor Pa\u0161trovi\u0107a na kome \u0107e se odlu\u010diti ko \u0107e i\u0107i na megdan sa Furlanom. Pri\u010da Kanjo\u0161a, naduga\u010dko i na\u0161iroko ispredana, dr\u017ei apsolutnu pa\u017enju publike i izaziva smeh do suza, a sve za\u010dinjena pesmom pijanog svata Krsta.<\/p>\n

Pri\u010da o odnosima izme\u0111u velikih i malih naroda je savremena i mo\u017ee se napraviti analogija sa bilo kojom zemljom u bilo kom vremenu. Zato je ovakav tekst, kao svojevrsni prikaz \u201cvazalnog\u201d odnosa me\u0111u narodima uvek aktuelan. Simboli\u010dan je i prikaz \u201cheroja\u201d Kanjo\u0161a, koji je i \u201cnajbolji i najgori\u201d me\u0111u svojima. U ovom \u010dinu on postaje vi\u0161e od glavnog junaka, on postaje simbol svog naroda, koji, iako je mali, mora da poka\u017ee juna\u0161tvo i snala\u017eljivost, i iako je slaba\u0161an, mora da savlada gorostasa pame\u0107u i vispreno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Animozitet Pa\u0161trovi\u0107a prema Mlecima je ponajvi\u0161e prikazan kroz humoristi\u010dki dijalog Furlana i Kanjo\u0161a u tre\u0107em \u010dinu, koji se odvija u Veneciji. Ismevanje Mle\u010dana, njihove gra\u0111e i prirode, njihovih brodova i pomoraca, skoro \u0107e pobratimiti starog morskog vuka i mladog Macedonovi\u0107a.<\/p>\n

Prikaz Du\u017eda sa tamnim nao\u010darima i akt ta\u0161nom poput italijanskog gangstera (Predrag Ejdus) kriti\u010dki je prikaz ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i i govori vi\u0161e od re\u010di. Simboli\u010dan je i zavr\u0161etak drame gde Kanjo\u0161 \u201cstoji kao naklonjeni spomenik Venecijanskom milosr\u0111u i dobroti<\/i>\u201d. On ostaje da stoji u ve\u010dnom naklonu, \u201csavijen u pasu\u201d, kroz vekove.<\/p>\n

Neobi\u010dna i efektna scenografija se menja u svakom \u010dinu i prikazuje primorski ambijent, a muzika Zorana Eri\u0107a pru\u017ea dobru podr\u0161ku svim scenama i suptilno podvla\u010di emotivnu pri\u010du aktera.<\/p>\n

Ukratko, Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107<\/i> je drama bogata u asocijacijama, mudra u podtekstu, ironi\u010dna i slojevita u sadr\u017eaju, a autenti\u010dna u podneblju. Uz odli\u010dno uigran ansambl, ostvarila je izuzetan scenski rezultat, \u0161to je publika prepoznala i nagradila gromoglasnim i dugim aplauzom.<\/p>\n

Reditelj<\/b>: Vida Ognjenovi\u0107
\nDramaturg<\/b>: Bo\u017eo Koprivica
\nScenograf<\/b>: Miodrag Taba\u010dki
\nKostimograf<\/b>: Ljiljana Dragovi\u0107
\nScenski govor:<\/b> Radovan Kne\u017eevi\u0107
\nKompozitor<\/b>: Zoran Eri\u0107
\nScenski pokret<\/b>: Sa\u0161a Krga
\nProducenti<\/b>: Borislav Bala\u0107, Marko Kentera<\/p>\n

Uloge<\/b>: Igor \u0110or\u0111evi\u0107, Predrag Ejdus, Branislav Le\u010di\u0107, Tanasije Uzunovi\u0107, Marko Ba\u0107ovi\u0107, Branko Jerini\u0107, Aleksandar \u0110urica, Branko Vidakovi\u0107, Nenad Mari\u010di\u0107, Sini\u0161a Ubovi\u0107, Mi\u0161o Obradovi\u0107, Rade Miljani\u0107, Neboj\u0161a Kunda\u010dina, Zoran \u0106osi\u0107, Pavle Jerini\u0107, Milo Leki\u0107, Stevan Piale, Stela \u0106etkovi\u0107, Sena \u0110orovi\u0107, Jelena Helc, Zorana Be\u0107i\u0107, Biljana \u0110urovi\u0107, Marta \u0106erani\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 Sa kakvim sna\u017enim i izvanrednim utiscima se izlazi sa predstave Kanjo\u0161 Macedonovi\u0107! Iako je svoju praizvedbu do\u017eivela pre skoro dve i po decenije u Budvi, epska snaga ovog komada ponovo ima priliku da isijava sa scene, pru\u017eaju\u0107i onu magiju gledaocima koja iznova dokazuje za\u0161to se voli pozori\u0161te. Impresivan tekst Vide Ognjenovi\u0107 otkriva […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-207","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-pozoriste"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-3l","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=207"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1097,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/207\/revisions\/1097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=207"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=207"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=207"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}