{"id":2115,"date":"2026-01-20T15:34:22","date_gmt":"2026-01-20T14:34:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=2115"},"modified":"2026-04-15T22:06:24","modified_gmt":"2026-04-15T20:06:24","slug":"ikigai-u-ljubavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/ikigai-u-ljubavi\/","title":{"rendered":"Ikigai u ljubavi i jo\u0161 po ne\u0161to – Ken Mogi"},"content":{"rendered":"

Ikigai<\/span><\/i><\/a> se obi\u010dno prevodi kao \u201erazlog ili smisao postojanja<\/strong>\u201c, ali za razliku od zapadnog tuma\u010denja ovog koncepta, <\/span>ikigai<\/span><\/i> ne ozna\u010dava cilj koji treba ostvariti, ve\u0107 <\/span>iskustvo samog \u017eivota koje treba duboko osetiti<\/b>.<\/span><\/p>\n

Pogledajte najpre link IKIGAI RADIONICA<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Za razliku od zapadnog shvatanja svrhe vezane za uspeh i rezultate, <\/span>ikigai predstavlja istinsko zadovoljstvo u onome \u0161to radimo<\/b> i razlog za\u0161to se budimo ujutru<\/b>, \u010dak i kada to nije ni\u0161ta spektakularno.\u00a0<\/span><\/p>\n

Kako ka\u017ee neuronau\u010dnik Ken Mogi<\/strong>, autor nekoliko knjiga (najpopularnija Ikigai u ljubavi<\/strong><\/a>, ) na ovu i srodne teme, <\/span>\u201e<\/span><\/i>ikigai nije velika misija, ve\u0107 ose\u0107aj smisla u malim, svakodnevnim radnjama<\/i><\/b>\u201c<\/span><\/i>.<\/span><\/p>\n

U tom pogledu, zanimljivo je kako je nastala knjiga koja se upravo bavi temom ljubavi kroz prizmu ikigaija.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ideja za ovu knjigu n<\/span>astala je iz susreta perspektiva dva autora. Tomas Leon\u010dini (Thomas Leoncini) predlo\u017eio je Kenu Mogiju (Ken Mogi) da zajedno napi\u0161u delo koje bi istra\u017eilo ljubav u savremenom svetu kroz prizmu Japana i Italije, dve kulture razli\u010ditih istorija, senzibiliteta i na\u010dina \u017eivljenja.<\/p>\n

Iz tog dijaloga rodila se knjiga koja je, mo\u017eda neo\u010dekivano za njih (a i za nas!), postala duboko filozofska. Njihovi razgovori nisu ostali samo u okvirima ljubavi: doti\u010du se globalizacije, odnosa tela i uma, politi\u010dkih previranja i savremenih napetosti koje oblikuju na\u0161e \u017eivote.<\/p>\n

Pa ipak, u sredi\u0161tu svega ostalo je jedno pitanje \u2013 \u0161ta je danas ljubav, da li je uop\u0161te mogu\u0107a i na koji na\u010din oblikuje ljudsko iskustvo<\/strong>.<\/p>\n

U tom kontekstu, autori posebno nagla\u0161avaju kako se i sama priroda ljubavi menja u savremenom svetu<\/strong>.<\/p>\n

Evo jednog citata:<\/p>\n

\u201eS dolaskom novih tehnologija, kao \u0161to su internet i ve\u0161ta\u010dka inteligencija, menja se \u010dovekova priroda. Ljubav je ne\u0161to \u0161to je tradicionalno bilo telesna stvar. Danas ljubav i me\u0111uljudski odnosi mogu biti dosta apstraktni entiteti. Pametni telefon zamenio je ose\u0107aj afekcije i porodicu, uz veoma malo prisustva telesnosti.\u201c<\/p>\n

Oni obja\u0161njavaju kako razna istra\u017eivanja pokazuju da pojava hiperindividualizma u savremenom dru\u0161tvu (naro\u010dito u SAD) uti\u010de na smanjenje emocionalne inteligencije<\/strong>, kao i na zanemarivanje drugih i njihovih potreba.<\/p>\n

Apostrofiraju i da \u0107e ljubav biti najte\u017ei test za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju i njene personifikovane, robotske verzije<\/strong>.<\/p>\n

Mo\u017eda je najzo\u0161troumnije pitanje koje autori postavljaju ve\u0107 na samom po\u010detku knjige: da li biste plesali tango sa robotom?<\/strong><\/p>\n

Dovoljno je da zamislimo tu situaciju i shvatimo koliko nam je, kao \u017eivim bi\u0107ima, neophodan ljudski kontakt<\/strong>. Ljubav, kako ka\u017eu, nije samo fizi\u010dka i telesna, ve\u0107 i duboko duhovna kategorija \u2013 koja, na\u017ealost, u doba \u201esingularnosti ljudskih ose\u0107anja\u201c mo\u017ee postati apstraktan entitet.<\/p>\n

Zato je, prema njihovom vi\u0111enju, neophodna svojevrsna \u201erevolucija ne\u017enosti\u201c<\/strong> \u2013 saose\u0107anja, susreta kultura, razli\u010ditosti i inkluzivnosti savremenog sveta, u kojoj se ljubav vra\u0107a na svoje mesto: kao osnovna potreba svakog ljudskog bi\u0107a.<\/p>\n

Sledi mo\u017eda i najlep\u0161a misao iz ove filozofske i nimalo lake knjige kojom su je autori zavr\u0161ili:<\/p>\n

\u201eNa\u0161 razgovor nas je naveo na to da je ljubav kamen temeljac postojanja<\/strong>. U ovako te\u0161kom periodu, punom promena u svetu, nadajmo se da \u0107emo biti u stanju da prona\u0111emo na\u0161 sopstveni put do su\u0161tinskog drveta \u017eivota, na kome raste plod ljubavi. Mo\u017eda je put do ovog drveta poplo\u010dan ba\u0161 ikigaijem<\/strong>.\u201c<\/p>\n

Upravo sada je mo\u017eda i pravi trenutak da se osvrnemo dublje na Ikigai, koncept koji je potpuno prirodan svakom Japancu, a nama i dalje jo\u0161 uvek nekako stran i nejasan do kraja.<\/p>\n

Ken Mogi <\/span>ikigai<\/i><\/b> sa\u017eima u pet stubova:<\/span><\/p>\n