{"id":228,"date":"2013-05-22T07:50:00","date_gmt":"2013-05-22T07:50:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=228"},"modified":"2017-04-17T13:52:48","modified_gmt":"2017-04-17T11:52:48","slug":"principi-prevodenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/principi-prevodenja\/","title":{"rendered":"Principi prevo\u0111enja"},"content":{"rendered":"

Prva stvar koju treba imati na umu prilikom prevo\u0111enja je \u010dinjenica da je prevod \u201cprenos\u201d zna\u010denja iz jednog jezika u drugi. Ne radi se samo o prevodu re\u010di iz jezika u jezik. Treba prevesti zna\u010denje i su\u0161tinu onog \u0161to je re\u010deno, pre nego prevesti re\u010d po re\u010d<\/strong>. To je zato \u0161to jezici nisu samo razli\u010dite re\u010di. Razli\u010diti jezici imaju i razli\u010ditu gramatiku, razli\u010dit red re\u010di, a ponekad \u010dak postoje i re\u010di za koje drugi jezici nemaju nikakav ekvivalent. Takve re\u010di se u tim slu\u010dajevima prevode opisno.<\/span><\/p>\n

\"Na\u0161e<\/a>
Na\u0161e usluge prevoda<\/figcaption><\/figure>\n

Jednostavni koraci u prevo\u0111enju<\/span><\/h2>\n

Ako govorimo o najjednostavnijoj formi prevoda \u2013 gde ve\u0107 imate tekst napisan na odre\u0111enom jeziku (izvornom) i \u017eelite da ga prevedete na drugi jezik (ciljani), koraci koje treba slediti su:<\/p>\n

1. Pro\u010ditajte ceo tekst u originalu od po\u010detka do kraja<\/strong>, da biste bili sigurni da ga razumete. Ako ne mo\u017eete da razumete sve o \u010demu je re\u010d, ne mo\u017eete ni da ga prevedete. Ako postoje odre\u0111ene re\u010di ili fraze koje ne razumete, to treba najpre da razjasnite. Mo\u017eda \u010dak i odlu\u010dite da je tekst previ\u0161e te\u017eak ili nije vredan prevo\u0111enja.
\n2. Probajte da prevedete ceo materijal, u gruboj formi<\/strong>. Ali ne prevodite re\u010d po re\u010d<\/strong><\/a>. Zapamtite da prevodite zna\u010denje.
\n3. Pro\u010ditajte prvi prevod u ciljanom jeziku<\/strong> i korigujte ga bez gledanja u original sa izvornim jezikom. Najbitnije je da prevod dobro zvu\u010di na ciljanom jeziku.
\n4. Uporedite kona\u010dnu verziju va\u0161eg prevoda sa tekstom na izvornom jeziku<\/strong> da biste bili sigurni da ste sve precizno preveli. Tada mo\u017eete ispravljati detalje kod pojedinih re\u010di ili fraza.<\/p>\n

Re\u010dnici<\/h2>\n

Ne mo\u017eete prevoditi re\u010di izolovano. Re\u010di dobijaju svoje zna\u010denje u odnosu na to kako se koriste u odre\u0111enoj situaciji \u2013 ono \u0161to nazivamo kontekstom. Uvek treba raditi kontekstualan prevod<\/strong>. Treba koristiti dvojezi\u010dan re\u010dnik kad je god mogu\u0107e, ali treba biti obazriv kada se tra\u017ei prevod individaulnih re\u010di. Re\u010dnici su korisni, ali \u010desto postoji vi\u0161e od jednog prevoda za odre\u0111enu re\u010d. Najbolji re\u010dnik je onaj koji defini\u0161e re\u010d u razli\u010ditim kontekstima. Na primer, obi\u010dna engleska re\u010d skip ima nekoliko prili\u010dno razli\u010ditih zna\u010denja. Mo\u017ee da zna\u010di bilo \u0161ta od slede\u0107eg, u zavisnosti od konteksta: skakutati (posebno sa jedne noge na drugu); presko\u010diti ili izostaviti ne\u0161to; baviti se ne\u010dim brzo i bez razmi\u0161ljanja; veliki kontejner za prevoz gra\u0111evinskog materijala, naro\u010dito otpada. Mo\u017ee \u010dak da bude i skra\u0107enica od skipper, kapetana broda ili sportskog tima. Iz ovoga se mo\u017ee zaklju\u010diti da pogre\u0161an prevod ove re\u010di mo\u017ee da ima lo\u0161 rezultat.<\/p>\n

Treba poslu\u0161ati unutra\u0161nji glas u glavi ako ka\u017ee da prevod zvu\u010di \u010dudno. Bolje je pitati za savet, nego napisati ne\u0161to neta\u010dno ili sme\u0161no. Naro\u010dito ako se radi o jezi\u010dkim idiomima. Mo\u017eda ne znate sve upotrebe neke re\u010di, pogotovo slenga koji ne mo\u017eete da na\u0111ete u re\u010dnicima. Zato je velika prednost vremena u kom \u017eivimo postojanje interneta na kome mo\u017ee da se prona\u0111e skoro sve \u0161to nas interesuje, ali treba voditi ra\u010duna o kredibilitetu sajtova sa kojih se preuzima neka informacija.<\/p>\n

Pisani stil prevoda<\/strong><\/h2>\n

Ne morate biti lingvisti\u010dki eksperti da biste bili dobri prevodioci<\/strong><\/a>. Ako dobro poznajete ciljani jezik, onda \u0107e vam unutra\u0161nji glas vrlo \u010desto sugerisati da li je va\u0161 prevod dobar ili ne.<\/p>\n

Prilikom prevo\u0111enja ne morate da ispratite potpuno isti red re\u010di ili gramati\u010dku konstrukciju u izvornom jeziku, osim ukoliko mo\u017ee da se takav redosled isprati bez pote\u0161ko\u0107a. Na primer, neki jezici stavljaju glagol (predikat) na po\u010detak re\u010denice, neki u sredinu, a neki na kraj. Engleski jezik, na primer, ima ustaljen \u0161ablon reda re\u010di u re\u010denici i uglavnom svaka po\u010dinje subjektom, onda sledi glagol, pa objekat (ukoliko postoji u re\u010denici), itd.<\/p>\n

Prilikom prevo\u0111enja ne morate da koristite ni sve re\u010di iz izvornog jezika ako ciljani jezik to ne mo\u017ee da iznese. Isto tako, ne treba se ustezati prilikom potrebe da se koristi vi\u0161e re\u010di prilikom prevo\u0111enja nego u originalu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prva stvar koju treba imati na umu prilikom prevo\u0111enja je \u010dinjenica da je prevod \u201cprenos\u201d zna\u010denja iz jednog jezika u drugi. Ne radi se samo o prevodu re\u010di iz jezika u jezik. Treba prevesti zna\u010denje i su\u0161tinu onog \u0161to je re\u010deno, pre nego prevesti re\u010d po re\u010d. To je zato \u0161to jezici nisu samo razli\u010dite […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-228","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-prevod"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-3G","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=228"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":835,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions\/835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=228"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=228"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=228"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}