{"id":295,"date":"2013-11-10T19:33:59","date_gmt":"2013-11-10T19:33:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=295"},"modified":"2017-04-17T11:45:36","modified_gmt":"2017-04-17T09:45:36","slug":"utisci-sa-seminara-the-english-book-oxford-day-2013","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/utisci-sa-seminara-the-english-book-oxford-day-2013\/","title":{"rendered":"Utisci sa seminara The English Book Oxford Day 2013"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/em><\/span><\/p>\n

Ve\u0107 je postala tradicija da diplomirani filolozi za engleski jezik i knji\u017eevnost iz cele Srbije svake godine masovno pose\u0107uju me\u0111unarodne seminare koje organizuje English Book, znaju\u0107i da \u0107e ih iznova u velikoj dvorani Sava Centra do\u010dekati izuzetni predava\u010di \u00a0sa odli\u010dnim temama.<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to profesori dobijaju od jednog takvog seminara?<\/strong> Pre svega, inspiraciju i nadahnu\u0107e da budu bolji predava\u010di onda kad ve\u0107 svi pomalo upadnu u svakodnevnu predava\u010dku rutinu, onda kada su ve\u0107 iscrpljenji od pregledanja kontrolnih i pismenih zadataka, ispravljanja gre\u0161aka i popravljanja ocena. To toliko neophodno nadahnu\u0107e poma\u017ee da sagledamo proces obrazovanja mnogo \u0161ire, da se podsetimo za\u0161to je uloga profesora toliko bitna<\/strong><\/a> u tom procesu. Da se setimo koliko smo i sami voleli neki predmet zbog omiljenog profesora i da i sami po\u017eelimo da budemo bolji, kreativniji, poletniji<\/strong>. Da nau\u010dimo kako da pratimo sve promene u dru\u0161tvu i svetu koje se munjevito de\u0161avaju pred na\u0161im o\u010dima. Da propratimo sve jezi\u010dke promene koje se doga\u0111aju u procesu globalizacije i u novoj tehnolo\u0161koj eri koja rapidno menja na\u0161 na\u010din \u017eivota iz dana u dan. Da shvatimo gde se u tim vrtoglavo brzim promenama nalazi jedan u\u010denik, jedan predava\u010d, kao i sam jezik koji predajemo. A pored svega toga, ovo je idealna prilika da se svi mi koji smo nekad zajedno studirali, radili zajedno u privatnim ili dr\u017eavnim \u0161kolama okupimo, ispri\u010damo, nasmejemo, opustimo. Zato mogu slobodno da ka\u017eem \u2013 da, to je jedan od seminara za koji ne pitamo da li \u0107emo dobiti toliko neophodne bodove za obnavljanje licence, jer unapred znamo da \u0107emo imati priliku da slu\u0161amo neke od najboljih svetskih predava\u010da i da u uzvi\u0161enoj akademskoj atmosferi provedemo jedan zanimljiv i uzbudljiv dan.<\/p>\n

Prvo predavanje –\u00a0\u00a0prof. dr\u00a0David Crystal\u00a0<\/b><\/h2>\n
\"David
David Crystal<\/figcaption><\/figure>\n

Prvi od predava\u010da koji se obratio skupu bio je prof. dr David Crystal (<\/b>http:\/\/www.davidcrystal.com\/<\/a>), profesor lingvistike na vel\u0161kom univerzitetu i pisac, izme\u0111u svih ostalih mnogobrojnih zvanja koje poseduje, a koji je ceo svoj radni vek posvetio prou\u010davanju jezika u mnogim njegovim aspektima. Tema o kojoj je govorio \u201cThe Future of Englishes<\/strong><\/em>\u201d obuhvatila je veoma kompleksnu analizu razvoja engleskog jezika kroz istoriju, sada\u0161njost, ali i budu\u0107nost, isti\u010du\u0107i koliko ovaj jezik iz dana u dan postaje sve raznovrsniji ne samo po pitanju vokabulara, ve\u0107 i u gramati\u010dkom i fonetskom smislu.<\/p>\n

Da bismo predavali engleski jezik, kako ka\u017ee gospodin Crystal, bi\u0107e potrebno da izu\u010davamo ne samo lingvisti\u010dku, ve\u0107 i kulturolo\u0161ku pozadinu tog jezika u odnosu na zemlju u kojoj se predaje. A engleski jezik, koji iz \u010dasa u \u010das postaje globalni jezik, mo\u017ee da se izu\u010dava i predaje kroz tri kategorije: kao maternji, kao drugi strani jezik (u zemljama u kojima je engleski zvani\u010dni jezik) i kao strani jezik.<\/p>\n

Po razli\u010ditim statisti\u010dkim procenama (koje nikada ne mogu biti u potpunosti ta\u010dne), 400-450 miliona ljudi u svetu govori engleski kao maternji jezik, 600-700 miliona ljudi ga koristi kao drugi strani jezik, a oko milijardu ljudi ga koristi kao strani jezik. U tom smislu, izme\u0111u jedne tre\u0107ine i jedne polovine svetske populacije govori engleski (iako je te\u0161ko odrediti \u0161ta ta\u010dno podrazumeva govoriti strani jezik i u kojoj meri). Kakve implikacije imaju ovi podaci? Jednu jedinu \u2013 engleski iz \u010dasa u \u010das postaje sve vi\u0161e globalni jezik, uz sve propratne jezi\u010dke varijacije i modifikacije koje jedna takva ogromna promena na svetskom nivou nosi. Pojavljuje se sve vi\u0161e varijeteta engleskog jezika (otuda i obja\u0161njenje re\u010di Englishes<\/i><\/b>), koji pored novih re\u010di, novih izgovora, novih gramati\u010dkoh izmena nose i jednu novu promenu, a to je i stvaranje novog identiteta<\/b>, nove kulturolo\u0161ke pozadine koja stoji iza tog novog engleskog jezika koji se pojavljuje i koji se odnosi na svaku zemlju u svetu. Takav jezik je izronio i nastao iz potrebe da se najpre ljudi razumeju, a zatim i da sa\u010duvaju svoj identitet. Dve klju\u010dne re\u010di u tom procesu bile bi \u201cadopt\u201d (usvojiti, prihvatiti), a zatim \u201cadapt\u201d (prilagoditi). I to je prirodna potreba svakog naroda u procesu globalizacije.<\/p>\n

Za\u0161to je engleski jezik postao globalni jezik, pitao nas je ovaj izrazito duhoviti predava\u010d u toku svog jedno\u010dasovnog izlaganja. Odgovor je krajnje jednostavan – zbog mo\u0107i ljudi koji su ga govorili kroz istoriju, u politi\u010dkom, ekonomskom, tehnolo\u0161kom, nau\u010dnom i kulturnom pogledu. Od trenutka prvog naseljavanja ameri\u010dkog tla, preko \u0160ekspirovih drama, pa do formiranja Ujedinjenih Nacija kojima je bio potreban zvani\u010dan jezik za svojih skoro 200 \u010dlanica dr\u017eava, engleski jezik je ubrzano pronalazio svoj put svuda u svetu.<\/p>\n

Drugo predavanje –\u00a0Adrian Tennant<\/b><\/h2>\n
\"Adrian<\/a>
Adrian Tennant<\/figcaption><\/figure>\n

Adrian Tennant<\/b>, predava\u010d, pisac i konsultant\u00a0(http:\/\/atseat13.wordpress.com\/<\/a>), govorio je na temu\u00a0 „Teacher Rebooting \u2013 do not shut down until completed<\/strong><\/em>„, sa \u0161aljivim naslovom koji opisuje situaciju nastavnika u sada\u0161njem digitalnom svetu koji je pod pritiskom da isprati sve trendove i promene koje se de\u0161avaju na dnevnom nivou. \u201cKomjuter ka\u017ee da treba da nadogradim svoj mozak da bi bio kompatibilan sa novim softverom\u201d, bila je jo\u0161 jedna \u0161aljiva re\u010denica koju smo mogli da pro\u010ditamo na slajdovima koje je Adrian emitovao. Glavna poruka koju je gospodin Tennant apostrofirao bila je da u\u010denicima ne treba samo predavati engleski, ve\u0107 pre svega ih nau\u010diti kako da misle. Dao nam je konkretne primere koje mo\u017eemo koristiti na \u010dasu i kojima mo\u017eemo navesti u\u010denike na razmi\u0161ljanje. A pre svega, kako da pred njih stavimo izazove da razmi\u0161ljaju van \u0161kolskih okvira.<\/p>\n

Lindsay Clandfield – tre\u0107i predava\u010d<\/b><\/h2>\n
\"Lindsay<\/a>
Lindsay Clandfield<\/figcaption><\/figure>\n

Slede\u0107i koji se predstavio i obratio skupu bio je Lindsay Clandfield<\/b> \u2013 predava\u010d, instruktor i pisac obrazovnog materijala (http:\/\/about.me\/lclandfield<\/a>). Lindsay se osvrnuo na godine kada nije postojao Facebook, Twitter, LinkedIn, Gmail i Google, kao i ostale dru\u0161tvene mre\u017ee i pretra\u017eiva\u010di, ali i na ogroman uticaj koji imaju danas na obi\u010dnog \u010doveka, a konkretno na profesora engleskog. \u0160ta je to novo \u0161to se izrodilo iz tolikog kori\u0161\u0107enja interneta? Odgovor je \u2013 dru\u0161tveno pona\u0161anje na netu. Vi\u0161e nego ikad pre anga\u017eovani smo na internetu i paralelno sa realnim \u017eivotom postojimo i u virtuelnom svetu sa pravim ili la\u017enim prikazom sebe. Komplikovano, a istinito, zar ne?\u00a0 S obzirom na to da da je dru\u0161tveno anga\u017eovanje na netu postalo neophodno, tu se negde mora uklopiti i posao predava\u010da. I opet, nastavnik treba istra\u017eivati, sumirati, izlo\u017eiti u\u010denicima najbitnije iz internet sfere. Na primer, koje su to najva\u017enije skra\u0107enice koje u\u010denik engleskog jezika treba da zna? Evo 6 najbitnijih, po njemu: LOL (laugh out loud), OMG (Oh my God), IM(H)O (In my (humble) opinion), BTW (by the way), TTYL (talk to you later), AFK (away from keyboard)\u2026<\/p>\n

Jan Blake na \u010detvrtom predavanju<\/b><\/h2>\n
\"Jan<\/a>
Jan Blake<\/figcaption><\/figure>\n

Jan Blake<\/b>, jedna od najpoznatijih svetskih pripoveda\u010da, zavr\u0161ila je obra\u0107anje skupu\u00a0 tako \u0161to je ispri\u010dala tri pri\u010de (http:\/\/www.settlestories.org.uk\/node\/40<\/a>). I to na kakav na\u010din! Publika je netremice pratila njeno izlaganje, animirala nas je i kroz pesmu i mimiku, pokazala nam na koji na\u010din se slu\u0161alac anga\u017euje emotivno. U takvom ambijentu pripovedanja\u00a0 (za koji ipak predava\u010d mora da poseduje izuzetnu ve\u0161tinu naracije, pa i glume) ne postoji zid izme\u0111u u\u010denika i u\u010ditelja i jezi\u010dke barijere nestaju, \u0161to je najva\u017enije za izu\u010davanje jednog jezika. Postoji jedna izreka na engleskom: \u201cAko \u017eelite da vam dete bude pametno, \u010ditajte mu bajke<\/strong>\u201d. A ja bih se nadovezala, ako \u017eelite da va\u0161i u\u010denici (pogotovo deca) nau\u010de jezik, pri\u010dajte im pri\u010de.<\/p>\n

A zavr\u0161nica \u2013 The Beatles tribute band<\/strong> \u2013 povodom pedesetogodi\u0161njice The Beatles-a bila je pravo opu\u0161tanje nakon \u010detiri izvanredna predavanja. \u00a0Sve u svemu, divan dan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 Ve\u0107 je postala tradicija da diplomirani filolozi za engleski jezik i knji\u017eevnost iz cele Srbije svake godine masovno pose\u0107uju me\u0111unarodne seminare koje organizuje English Book, znaju\u0107i da \u0107e ih iznova u velikoj dvorani Sava Centra do\u010dekati izuzetni predava\u010di \u00a0sa odli\u010dnim temama. \u0160ta je to \u0161to profesori dobijaju od jednog takvog seminara? Pre […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":296,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-295","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-nastup"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/11\/David-Crystal.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-4L","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=295"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1119,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/295\/revisions\/1119"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/296"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=295"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=295"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=295"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}