{"id":313,"date":"2013-12-01T21:02:10","date_gmt":"2013-12-01T21:02:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=313"},"modified":"2017-04-17T11:44:18","modified_gmt":"2017-04-17T09:44:18","slug":"putovanja-u-procesu-ucenja-jezika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/putovanja-u-procesu-ucenja-jezika\/","title":{"rendered":"Putovanja u procesu u\u010denja jezika"},"content":{"rendered":"

Putovanja su odli\u010dan vid u\u010denja jezika<\/strong>. Trenuci kad ste prepu\u0161teni svojim ve\u0161tinama i na\u010dinu komuniciranja su dragoceni, pa\u017enja je maksimalna, a snaga jezika se nikad bolje ne manifestuje.<\/p>\n

U tom cilju, jedan putopis o znamenitostima jedinog grada koji \u017eivi na dva kontinenta<\/strong>, nekada\u0161njeg Konstantinopolja, a dana\u0161njeg Istanbula<\/strong><\/em><\/span>.<\/p>\n

Plava D\u017eamija<\/h2>\n

Sultanahmet camii<\/strong><\/span> (d\u017eamija sultana Ahmeta ili Plava d\u017eamija<\/strong><\/em>) po\u010dela je da se gradi 1609. i zavr\u0161ena je za sedam godina. Ova izuzetna gra\u0111evina, sa \u0161est gracioznih minareta, gleda na Mramorno more, Zlatni rog i Bosfor, a njena silueta dominira starim gradom.<\/p>\n

\"Plava
Plava d\u017eamija<\/figcaption><\/figure>\n

Plavu d\u017eamiju je naru\u010dio sultan Ahmet I, a projektovao ju je Mehmed-aga. Unutra\u0161njost kupola i lukovi puni su dekorativne kaligrafije, ali 20.000 ili vi\u0161e iznik plo\u010dica pokriva unutra\u0161nje zidove po \u010demu je dobila ime. Ogromna centralna kupola je \u0161iroka 33 m i, zajedno sa manjim kupolama i polukupolama, nalazi se na \u010detiri ogromna stuba, \u201eslonove stope\u201c, od kojih je svaki \u0161irok 4,5 m. Ogromna zagra\u0111ena unutra\u0161njost je okru\u017eena sa 260 prozora od vitra\u017ea i kupa se u dnevnoj svetlosti, time uve\u0107avaju\u0107i plave crepove u unutra\u0161njosti. Na \u017ealost, vitra\u017ei nisu originalni – oni su davno bili razbijeni u zemljotresu.<\/p>\n

Kada su prvi put sagradili 6 minareta, to je izazvalo veliki bes, jer je jedna d\u017eamija sa \u0161est minareta postojala u Meki i nekima je izgledalo da je sultan bio drzak. Razmi\u0161ljaju\u0107i unapred, sedmi minaret je sagradio u Meki i tako je na fin na\u010din izbegaio problem. Plava d\u017eamija je otvorena svakog dana za posetu, osim tokom molitvi, i mu\u0161karcima i \u017eenama je dozvoljeno da u\u0111u dok god su izuveni i adekvatno obu\u010deni. Pod je prekriven izvanrednim tepihom i u njemu jo\u0161 ima drevnih i prelepih molitvenih \u0107ilima.<\/p>\n

Aja Sofija<\/h2>\n

Aja Sofija, crkva Sveta Mudrost, nekada\u0161nja je pravoslavna crkva i nalazi se preko puta Plave d\u017eamije. Ona je jedna od najve\u0107ih zatvorenih prostora na svetu i zapanjuju\u0107a je arhitektonska majstorija. Prva bazilika je zavr\u0161ena 360. godine, ali je izgorela do temelja 532. godine, a zatim ju je ponovo izgradio vladar Justinijan, kao najlep\u0161u hri\u0161\u0107ansku crkvu Rimskog carstva.<\/p>\n

\"Aja
Aja Sofija<\/figcaption><\/figure>\n

Justinijan je skoro ispraznio vladarsku kasu za tu rasko\u0161nu gra\u0111evinu. Doneo je mermer i drugi gra\u0111evinski materijal iz Azije i Egipta, a oplja\u010dkane stubove iz Efesa. Ogromna centralna kupola \u0161iroka 30 m nalazi se na dve polukupole i ogromnom potpornom stubu oko nje, \u0161to daje ogroman prostor unutra. Stub pla\u010da, napravljen od poroznog kamena, kvasi se vodom iz cisterne ispod i ka\u017eu da ima isceliteljsku mo\u0107.<\/p>\n

\"Unutra\u0161nost
Unutra\u0161nost Aja Sofije<\/figcaption><\/figure>\n

Godine 1453, nakon \u0161to je grad pao u ruke Turaka, Aja Sofija je postala d\u017eamija<\/strong>, a kasnije su joj dodata 4 minareta koji je okru\u017euju – minaret od cigli je napravio Mehmed Osvaja\u010d, najtanji je napravio Bajazit II, a dva \u0161ira Selim II. Ve\u0107ina sultana dodala je ne\u0161to crkvi, posebno Mahmut II, koji je, izme\u0111u ostalog izgradio prelepu biblioteku. Ve\u0107ina njenih dragocenosti je plja\u010dkana tokom vekova, krsta\u0161i su \u010dak uzeli i izrezbarena pozla\u0107ena bronzana vrata, kao i zlatni i srebrni presto. Prvobitni mozaici i njihove ranije zamene uveliko su nestali, ali od onog \u0161to je ostalo, najlep\u0161e se nalazi u \u017eenskoj galeriji, i sve to, \u010dak i danas, izaziva strahopo\u0161tovanje, uklju\u010duju\u0107i i Hrista Pantokratora. Postala je muzej nakon \u0161to je Mustafa Kemal Ataturk<\/strong> naredio da se ponovo restauri\u0161e 1935. godine.<\/p>\n

Palata Topkapi<\/h2>\n

Palata Topkapi (Topkapi Sarayi) nalazi se na rtu koji se zove rt Seraglio<\/strong><\/span>, na isto\u010dnom kraju Starog grada Istanbula i gleda na Bosfor i Mramorno more. Ogroman kompleks palate obuhvata oko 70 hektara i nekada je u njoj \u017eivelo 40.000 ljudi. Mehmed II po\u010deo je izgradnju 1462. godine, a Turskim carstvom se odatle vladalo skoro 400 godina.<\/p>\n

Danas posetioci u palatu ulaze kroz Srednju kapiju, koja vodi do Druge dvorane<\/strong>, ili Ve\u0107ni\u010dke dvorane, gde se sastaje dr\u017eavni savet, a njime predsedava veliki vezir. Sultan je mogao da prislu\u0161kuje sednice iza re\u0161etkastog prozora. Sa jedne strane ve\u0107ni\u010dke dvorane nalazi se harem – lavirint od skoro 400 soba, holova i terasa grupisanih oko dve velike prostorije. Deo za evnuhe nalazi se blizu ulaza i sastoji se od neudobnih sobi\u010daka, koji nisu ni\u0161ta bolji od soba nekih konkubina. Evnuh je odlu\u010divao koje \u0107e od konkubina biti predstavljene sultanu, a njegove omiljene konkubine su \u0161etale \u201ezlatnom stazom<\/strong>\u201c do njegovih privatnih apartmana. Svaka od njegove \u010detiri \u017eene imala je sopstveni deo palate, ali je samo sultanova majka imala za sebe ceo sprat.
\nTre\u0107a dvorana<\/strong> se sastoji od prelepo ukra\u0161ene prestone prostorije, Biblioteke Ahmeta III, sa svojom unikatnom zbirkom gr\u010dkih i arapskih rukopisa i zapanjuju\u0107om zbirkom odevnih predmeta, prekrivenih dragim kamenjem i napravljenih od srebrnih i zlatnih niti, koje su nosili sultani. Sve ovo je slabo u pore\u0111enju sa veli\u010danstveno\u0161\u0107u same Riznice<\/strong> – \u010detiri sobe pune dragulja, u kojima se nalaze i smaragdni<\/strong><\/span> Topkapi bode\u017e, dijamant Ka\u0161ik\u010di<\/strong>, koji je peti po veli\u010dini na svetu, i dva ogromna neobra\u0111ena smaragda.<\/p>\n

Saradnici na ovom putopisu, online tim Mitos Travel<\/strong><\/a>-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Putovanja su odli\u010dan vid u\u010denja jezika. Trenuci kad ste prepu\u0161teni svojim ve\u0161tinama i na\u010dinu komuniciranja su dragoceni, pa\u017enja je maksimalna, a snaga jezika se nikad bolje ne manifestuje. U tom cilju, jedan putopis o znamenitostima jedinog grada koji \u017eivi na dva kontinenta, nekada\u0161njeg Konstantinopolja, a dana\u0161njeg Istanbula. Plava D\u017eamija Sultanahmet camii (d\u017eamija sultana Ahmeta ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-313","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nastup"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-53","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=313"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1118,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/313\/revisions\/1118"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=313"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}