{"id":394,"date":"2014-09-10T08:21:17","date_gmt":"2014-09-10T08:21:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=394"},"modified":"2017-04-17T10:09:23","modified_gmt":"2017-04-17T08:09:23","slug":"jelena-kajgo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/jelena-kajgo\/","title":{"rendered":"Intervju sa Jelenom Kajgo, dramskim piscem"},"content":{"rendered":"
\"Jelena
Jelena Kajgo<\/figcaption><\/figure>\n

Intervju vodi: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107<\/p>\n

\n

* Knjiga \u201cDrame\u201d obuhvata drame \u201cFantomi\u201d, \u201cIntimus\u201d, \u201cRealisti\u201di \u201cNevidljivi ljudi\u201d, od kojih su prve tri ve\u0107 igrane, \u0161to na doma\u0107oj, \u0161to na inostranoj sceni. Sve drame su pisane modernim i smelim jezikom, a kroz njih su provu\u010dena duboka razmi\u0161ljanja o \u017eivotu. Kako ste uspeli da, koriste\u0107i pitak jezik svakodnevice, opi\u0161ete duhovnu krizu savremenog \u010doveka, \u0161to je, uostalom, odlika velikih pisaca? Da li Vam je bilo potrebno puno vremena da ih napi\u0161ete?<\/em><\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n

– Drame koje ste pomenuli nastale su u prethodnih desetak godina, i na neki svoj na\u010din svedo\u010de o vremenu i okolnostima u kojima smo \u017eiveli. To se najvi\u0161e odnosi na promene koje smo kao dru\u0161tvo do\u017eiveli u tom neveselom periodu koji zovemo \u201csrpska tranzicija\u201d, kada smo po\u010deli da se navikavamo na kredite, otkaze, \u0161oping molove, tr\u017ei\u0161te, korporativni na\u010din mi\u0161ljenja… A opet, ove drame na nekom \u0161irem planu, poku\u0161avaju i da postave univerzalna pitanja koja onespokojavaju ljudski rod, od straha od emocija i bola, preko egzistencijalnog straha,\u00a0 pa sve do klju\u010dnih pitanja o smislu i besmislu \u017eivota. Pitak dijalog i mala doza humora, lak\u0161e dopiru do publike ili \u010ditaoca, i \u010dine ta\u00a0 pitanja bliskim i manje stra\u0161nim.<\/p>\n

* U Va\u0161im komadima se sumnja u ljubav, ideale, smisao \u017eivota, a heroji i antiheroji su vrlo \u010desto \u201cfantomi\u201d, nevidljivi ljudi, oni koji \u017eive \u017eivot u smrti. \u201cNajlak\u0161e je biti cinik, potrebna je hrabrost da bi \u010dovek bio optimista\u201d, ka\u017ee Predrag u Realistima. Da li i privatno delite filozofska razmi\u0161ljanja svojih protagonista?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Ako se slo\u017eimo sa gledi\u0161tem da drama po\u010diva na sukobu, onda bih rekla da se odre\u0111eni sukob odvija naravno i unutar pisca. To drami daje intenzitet. Dr\u017eim se principa da pisac treba da se bavi samo onim temama koje ga se duboko, su\u0161tinski ti\u010du i koje velikim delom poznaje. Kroz pisanje mnoge stvari nau\u010dite o sebi, mnoge iznesete na \u010distinu, artikuli\u0161ete\u2026 I u pravu ste, moja intimna razmi\u0161ljanja se velikim delom prelamaju kroz likove u dramama, i dobrim delom su obojena skepticizmom. Stalnom zapitano\u0161\u0107u nad sopstvenim \u017eivotom, ali i nad dru\u0161tvenim i politi\u010dkim mehanizimama, koji u velikoj meri oblikuju na\u0161 \u017eivot, hteli mi to ili ne.<\/p>\n

* U vi\u0161e navrata scene su postavljene u psihijatrijskoj sobi, a likovi imaju razne fobije, ne ose\u0107aju ni\u0161ta, pate od akutne depresije, me\u0161aju se san i java, opisuju se poreme\u0107eni ljudski odnosi. Da li su takve situacije i dijalozi pisani sa namerom kritike emotivne krize u koju je zapao \u010dovek dana\u0161njice ili su samo dijagnoza na\u0161eg dru\u0161tva? Da li verujete da postoji lek i nada za stanje \u010doveka 21. veka?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Mislim da su neuroze, fobije, anksiozna stanja, kao i depresija, na\u017ealost postali stalni pratioci \u010doveka. Statistike su prili\u010dno surove, godi\u0161nje se u svetu popiju tone lekova za smirenje i antidepresiva, a ipak se svakog minuta u tom istom svetu dogodi jedno samoubistvo. To je prili\u010dno sumorna slika. A opet, ne\u0161to sa \u010dime moramo da \u017eivimo. Uzrok svega jednim delom sigurno le\u017ei u brzom tempu \u017eivota, uplivu radikalnog materijalizma, manjku empatije… Da li za to postoji lek? \u010cini mi se da ljudi ve\u0107 u velikoj meri postaju svesni mehanizma koji pokre\u0107e savremeni svet, i koji ih gura u depresiju, a to je prvi korak. Postaviti dijagnozu. Tek potom sledi terapija, okretanje sebi, ljudima oko sebe, nekim su\u0161tinski va\u017enim stvarima\u2026<\/p>\n

* Vrlo \u010desto se doti\u010dete i teme ekonomske krize i mere u kojoj je ona oblikovala na\u0161 stil \u017eivota i na\u0161u svest. Odlazak u inostranstvo, rad u robovlasni\u010dkom sistemu, trka za novcem, prodaja du\u0161e i tela imaju tragi\u010dne posledice. Protagonisti kolabiraju, do\u017eivljavaju nervne slomove, pucaju u druge ili u sebe. Pa ipak, \u010dini se da postoji tra\u010dak nade, ali tek u snovima?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Taj sindrom pregorevanja koji ste ovde opisali i o kome najvi\u0161e govori komad \u201cRealisti\u201d, veoma je dobro prepoznala publika u Njujorku. Na izvo\u0111enjima tog komada u Americi shvatila sam svu veli\u010dinu i snagu globalizacije, a komad upravo govori o uplivu neoliberalnog kapitalizma u na\u0161e \u017eivote. Ljudi su izlazili iz sale sa pitanjem da li je mogu\u0107e da tekst nije pisao ameri\u010dki pisac. Govorili su da su se svaki put za\u010dudili kada se na sceni pomene srpsko ime, jer su stalno imali utisak da se radnja komada odvija na Menhetnu. A komad se igrao neposredno posle demonstracija na Vol Stritu i bio je vrlo aktuelan. Bilo mi je zanimljivo da razgovaram sa kolegama u Americi o tome kako oni vide rasplet doga\u0111aja, da li \u0107e tiranija profita mo\u0107i da se obuzda, ili je svaka potencijalna revolucija i su\u0161tinska promena unapred osu\u0111ena na propast. Mi\u0161ljenja su podeljena, ali prete\u017eu ona pesimisti\u010dna.<\/p>\n

\u00a0* \u010citaju\u0107i Va\u0161e drame, idejno su me podsetile na teme kojima se bavio Henrik Ibzen i T.S.Eliot, iako su stilski razli\u010dito pisane. Da li postoje pisci ili knjige koje su u velikoj meri uticale na Va\u0161 na\u010din razmi\u0161ljanja?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Veoma volim Ibzena, a mislim da su veliki uticaj na mene imale i Beketove drame, ne u stilu, ve\u0107 u svojoj su\u0161tini, u tom radikalnom, apsurdnom, nihilisti\u010dkom ose\u0107anju sveta. Ipak, poku\u0161avam da se izborim sa tim ose\u0107anjem, kroz ideju da je pesimizam ravan kukavi\u010dluku i da zapravo predstavlja kretanje \u010doveka linijom manjeg otpora. Tako\u0111e, volim i Olbija i njegov originalni, dekadentni smisao za humor.<\/p>\n

\u00a0* Godinama ve\u0107 uspevate da jezikom plesa doprete i do \u0161ire publike i da uvedete novine savremenim plesnim stilovima. U kojoj meri se jezik plesa i pokreta razlikuje od govora, da li se za njega mo\u017ee re\u0107i da je univerzalan?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Veoma sam sre\u0107na \u0161to je upravo sada u septembru, Bitef dens kompanija<\/strong><\/span>, koju sam osnovala u Bitef teatru, obele\u017eila pet godina postojanja. Za to vreme realizovali smo \u010dak \u0161esnaest plesnih produkcija, koje su kreirali eminentni evropski i doma\u0107i koreografi, i za koje je kompanija dobila brojne nagrade. Jezik savremenog plesnog teatra je univerzalan, i zaista veoma bogat i uzbudljiv. Na\u0161a najnovija produkcija, plesni \u201cDon \u017duan\u201d u koreografiji Ma\u0161e Kolar, bi\u0107e premijerno izvedena na sceni Bitef teatra u oktobru, uz \u017eivo muzi\u010dko izvo\u0111enje Rundek Kargo tria.<\/p>\n

* Koliko\u00a0 je jezik pozori\u0161ta bitan u pogledu pozitivnog uticaja na mlade?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Izuzetno je va\u017ean. Dobro pozori\u0161te je uvek anga\u017eovano, kriti\u010dno, \u010desto subverzivno, i naravno kreativno. Ono navodi mlade ljude da misle svojom glavom i da se ne libe da to svoje mi\u0161ljenje iznesu.\u00a0 Na\u017ealost, veoma mali broj gra\u0111ana redovno ide u pozori\u0161te, a to va\u017ei i za mlade ljude.<\/p>\n

* I pitanje za kraj \u2013 s obzirom na to da se blog na sajtu Prevodioci<\/a> bavi temama izu\u010davanja jezika, prevo\u0111enjem, kulturom, zanima nas koje strane jezike govorite i da li biste \u017eeleli da nau\u010dite neki novi?<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

– Govorim engleski, pomalo i gr\u010dki, jer sam \u017eivela dve godine u Atini, pa se trudim da on sasvim ne padne u zaborav. \u017delja mi je da nau\u010dim francuski, ali uvek se ispre\u010di neki va\u017eniji posao ili obaveza. Naravno, \u010dovek nikada ne treba da prestane da u\u010di. Dok god je \u017eiv. Volim da \u010dujem da je neko po\u010deo da u\u010di strani jezik u \u0161ezdesetoj. Ili da u\u010di da svira violinu. Markes je lepo rekao, \u201c\u010covek ne prestaje da sanja zato \u0161to stari, ve\u0107 stari zato \u0161to prestaje da sanja\u201d.<\/p>\n

 <\/p>\n

Op\u0161ti podaci o autoru:<\/em> Jelena Kajgo<\/strong><\/span><\/em>, ro\u0111ena 1969. u Beogradu. Diplomirala Dramaturgiju na Akademiji umetnosti, \u00a0u klasi profesora Sini\u0161e Kova\u010devi\u0107a. Magistrirala na Interdiciplinarnim postdiplomskim studijama na Rektoratu umetnosti u Beogradu.<\/p>\n

Komad „Fantomi“ premijerno je izveden 2003 godine, u Ateljeu 212, u re\u017eiji Gor\u010dina Stojanovi\u0107a. Komad je sa uspehom igran u \u0160au\u0161pilhaus pozori\u0161tu u Be\u010du, a javna \u010ditanja organizovana su u Minsku, (National Theatre), Lidsu, (West Yorkshire Playhouse), Londonu (Gate Theatre), Bukure\u0161tu (Odeon Theatre) i Njujorku (The New Group). Drugi komad „Intimus“, premijerno je izveden u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu 2004 godine, tako\u0111e u re\u017eiji Gor\u010dina Stojanovi\u0107a. Sa ovim komadom je u\u010destvovala na radionici u Royal National Theatre Studiju u Londonu, na kojoj je sara\u0111ivala sa britanskim rediteljem Mikom Gordonom. Komad \u201cRealisti\u201d premijerno je izveden u Zrenjaninu 2013. godine, u re\u017eiji Sla\u0111ane Kilibarde, pa zatim iste godine u Njukorku, u HereArt pozori\u0161tu, u re\u017eiji Iana Morgana. Predstava je nominovana za New York Inovative Theatre Award za 2013. godinu.<\/p>\n

Predaje u Baletskoj \u0161koli „LujoDavi\u010do“ i Akademiji umetnosti u Beogradu.<\/p>\n

Direktorka Bitef teatra i Bitef festivala od 2009. do 2013 godine. Od nedavno predsednik Upravnog odbora Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Intervju vodi: Ana Todorovi\u0107-Radeti\u0107 * Knjiga \u201cDrame\u201d obuhvata drame \u201cFantomi\u201d, \u201cIntimus\u201d, \u201cRealisti\u201di \u201cNevidljivi ljudi\u201d, od kojih su prve tri ve\u0107 igrane, \u0161to na doma\u0107oj, \u0161to na inostranoj sceni. Sve drame su pisane modernim i smelim jezikom, a kroz njih su provu\u010dena duboka razmi\u0161ljanja o \u017eivotu. Kako ste uspeli da, koriste\u0107i pitak jezik svakodnevice, opi\u0161ete duhovnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":395,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-394","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pozoriste"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/09\/Jelena-Kajgo.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-6m","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=394"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1095,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/394\/revisions\/1095"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/395"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=394"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=394"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=394"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}