{"id":413,"date":"2014-11-17T17:37:35","date_gmt":"2014-11-17T17:37:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/?p=413"},"modified":"2023-01-03T18:06:18","modified_gmt":"2023-01-03T17:06:18","slug":"top-10-pisaca-i-top-100-knjiga-svih-vremena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/top-10-pisaca-i-top-100-knjiga-svih-vremena\/","title":{"rendered":"Top 10 pisaca i Top 100 knjiga svih vremena"},"content":{"rendered":"

Ovo istra\u017eivanje omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave<\/strong><\/a>\u201c.<\/p>\n

\"Cvetovi<\/a>
Cvetovi agave, Ana Todorovi\u0107 Radeti\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Lav Nikolajevi\u010d TolstojKoliko ste samo listi \u201etop 10<\/strong>\u201c ili \u201etop sto najboljih knjiga do sada pro\u010ditali<\/strong>? Uvek se zapitamo ko ih sastavlja, kakvi to kriterijumi stoje iza redosleda dela sa kojim se nikada ne slo\u017eimo u potpunosti. Ponekad nam se \u010dini da je svako rangiranje umetnika \u0107orav posao, ali nove liste ni\u010du svakog dana. \u010cak iako preziremo takvo \u201elistanje\u201c umetnosti, svi smo nestrpljivi da ih pro\u010ditamo i stignemo do prvog mesta.<\/p>\n

Nedavno smo imali prilike da posvedo\u010dimo nastanku i ga\u0161enju trenda da korisnici dru\u0161tvenih mre\u017ea izazivaju jedni druge da napi\u0161u listu svojih deset omiljenih knjiga<\/strong>. Preuzimanju izazova odoleli su samo oni koji nisu mogli da nabroje deset knjiga koje su uop\u0161te pro\u010ditali ili oni koji su na \u010ditavu tu pomamu za listama gledali sa visine.<\/p>\n

\"LavNeki kriterijum u sastavljanju lista uvek postoji \u2013 demokrati\u010dnost i relativisanje ukusa nisu prihvatljivi kada je ozbiljno umetni\u010dko stvarala\u0161tvo u pitanju<\/strong>. Koliko god da ukus igra bitnu ulogu u formiranju liste, postoje norme po kojima se odre\u0111uje zna\u010daj knji\u017eevnih dela. Uostalom, to su i principi prema kojima se odre\u0111uje program studija svetske knji\u017eevnosti, a zasnivaju se na \u0161irini uticaja, inovacijama u tematici i stilu, usavr\u0161avanju jednih i stvaranju novih knji\u017eevnih postupaka.<\/p>\n

Pre par godina objavljeno je istra\u017eivanje sprovedeno me\u0111u piscima<\/strong> sa engleskog govornog podru\u010dja. Njih 125-oro glasalo je za svoje omiljene autore i omiljena dela. Evo kako izgleda njihov izbor 10 najboljih dela devetnaestog veka<\/strong>.<\/p>\n

    \n
  1. Ana Karenjina<\/strong>, Lav Tolstoj<\/li>\n
  2. Madam Bovari<\/strong>, Gistav Flober<\/li>\n
  3. Rat i mir<\/strong>, Lav Tolstoj<\/li>\n
  4. Avanture Haklberi Fina<\/strong>, Mark Tven<\/li>\n
  5. Sabrane pri\u010de Antona \u010cehova<\/strong><\/li>\n
  6. Midlmar\u010d<\/strong>, D\u017eord\u017e Eliot<\/li>\n
  7. Mobi Dik<\/strong>, Herman Melvil<\/li>\n
  8. Velika O\u010dekivanja<\/strong>, \u010carls Dikens<\/li>\n
  9. Zlo\u010din i kazna<\/strong>, Fjodor Dostojevski<\/li>\n
  10. Ema<\/strong>, D\u017eejn Ostin<\/li>\n<\/ol>\n

    A evo i liste 10 najboljih dela dvadesetog veka<\/strong>.<\/p>\n

      \n
    1. Lolita<\/strong>, Vladimir Nabokov<\/li>\n
    2. Veliki Getsbi<\/strong>, F.Skot Ficd\u017eerald<\/li>\n
    3. U potrazi za izgubljenim vremenom<\/strong>, Marsel Prust<\/li>\n
    4. Uliks<\/strong>, D\u017eejms D\u017eojs<\/li>\n
    5. Dablinci<\/strong>, D\u017eejms D\u017eojs<\/li>\n
    6. Sto godina samo\u0107e<\/strong>, Gabrijel Garsija Markes<\/li>\n
    7. Buka i bes<\/strong>, Vilijam Fokner<\/li>\n
    8. Ka svetioniku<\/strong>, Vird\u017einija Vulf<\/li>\n
    9. Sabrane pri\u010de Fleneri\u00a0 O\u2019Konor<\/strong><\/li>\n
    10. Bleda Vatra<\/strong>, Vladimir Nabokov<\/li>\n<\/ol>\n

      Ako pogledamo broj dela koja su se na\u0161la na listama \u010dlanova velikog \u017eirija lista najboljih pisaca svih vremena izgledala bi ovako:<\/p>\n

        \n
      1. Vilijam \u0160ekspir-11<\/li>\n
      2. Vilijam Fokner-6<\/li>\n
      3. Henri D\u017eejms-6<\/li>\n
      4. D\u017eejn Ostin-5<\/li>\n
      5. \u010carls Dikens-5<\/li>\n
      6. Fjodor Dostojevski-5<\/li>\n
      7. Ernest Hemingvej-5<\/li>\n
      8. Franc Kafka-5<\/li>\n
      9. Tomas Man, D\u017eejms D\u017eojs, Vladimir Nabokov, Mark Tven, Vird\u017einija Vulf- 4<\/li>\n<\/ol>\n

        Sa druge strane, kada se pozicije na listama preliju u bodove<\/strong>, redosled se malo menja i izgleda ovako:<\/p>\n

          \n
        1. Lav Tolstoj-327<\/li>\n
        2. Vilijam \u0160ekspir-293<\/li>\n
        3. D\u017eejms D\u017eojs-194<\/li>\n
        4. Vladimir Nabokov-190<\/li>\n
        5. Fjodor Dostojevski-177<\/li>\n
        6. Vilijam Fokner-173<\/li>\n
        7. \u010carls Dikens-168<\/li>\n
        8. Anton \u010cehov-165<\/li>\n
        9. Gistav Flober-163<\/li>\n
        10. D\u017eejn Ostin-161<\/li>\n<\/ol>\n

          Kao \u0161to se mo\u017ee primetiti, preovladavaju pisci koji su pisali na engleskom<\/strong><\/a>, maternjem jeziku \u201eglasa\u010da\u201c. Ono \u0161to je ipak bitno, pored te relativnosti suda u odnosu na jezik, jeste da je u ovim listama do\u0161ao do izra\u017eaja glas pozvanih, glas koji vredi vi\u0161e od prose\u010dnog<\/strong>, glas pisaca. Koliko god nam se \u010dinile uzaludnim, liste koje stvaraju kompetentni ljudi bar bi malo trebalo da zaintrigiraju na\u0161e interesovanje i pobolj\u0161aju na\u0161 \u010ditala\u010dki ukus.<\/p>\n

          Ako vam, ipak ovaj sud deluje relativan evo jo\u0161 jedne liste, pa uporedite rezultate. U pitanju je lista \u201e100 najboljih knjiga svih vremena<\/strong>\u201c koju je objavio magazin \u201eNjusvik<\/strong><\/span>\u201c a nastala je na osnovu listi \u201eGardijana\u201c i \u201eTelegrafa\u201c kao i izve\u0161taja biblioteka \u0161irom sveta.<\/p>\n

          1. Lav Tolstoj<\/strong> \u2013 \u201eRat i mir<\/strong><\/span>\u201c
          \n2. D\u017eord\u017e Orvel<\/strong> \u2013 \u201e1984<\/strong><\/span>\u201c
          \n3. D\u017eems D\u017eojs<\/strong> \u2013 \u201eUliks<\/strong><\/span>\u201c
          \n4. Vladimir Nabokov<\/strong> \u2013 \u201eLolita<\/strong><\/span>\u201c
          \n5. Vilijam Fokner<\/strong> \u2013 \u201eBuka i bes<\/strong><\/span>\u201c
          \n6. Ralf Elison<\/strong> \u2013\u00a0 \u201eNevidljivi \u010dovek<\/strong><\/span>\u201c
          \n7. Vird\u017einija Vulf<\/strong> \u2013 \u201eKa svetioniku<\/strong><\/span>\u201c
          \n8. Homer<\/strong> \u2013 \u201eIlijada\u201c i \u201eOdiseja<\/strong><\/span>\u201c
          \n9. D\u017eejn Ostin<\/strong> \u2013 \u201ePonos i predrasude<\/strong><\/span>\u201c
          \n10. Dante<\/strong> \u2013 \u201eBo\u017eanstvena komedija<\/strong><\/span>\u201c<\/p>\n

          Za kraj, \u010duvena je i lista \u201eNorve\u0161kog kluba \u010ditalaca<\/strong>\u201c koja je sprovedena me\u0111u 100 pisaca iz 54 zemlje i svaki od njih je imao zadatak da sastavi listu svojih 10 omiljenih knjiga. Kada su rezultati pregledani ispostavilo se da se pisci sla\u017eu oko toga da je \u201eDin Kihot<\/strong>\u201c Migela de Servantesa najbolje knji\u017eevno delo svih vremena. Ostala dela iz \u201etop 100\u201c nisu rangirana po kvalitetu<\/strong>. Svako od pomenutih dela iz prethodnih listi nalazi se i na ovoj \u0161to je valjda dokaz da odre\u0111enih slaganja po pitanju rangiranja knji\u017eevnih dela ipak ima i da liste nisu besmislene.<\/p>\n

          – \u010cinua A\u010debe<\/strong>, Nigerija, „Things Fall Apart“ (Sve se raspada<\/strong><\/span>)
          \n–\u00a0Hans Kristijan<\/strong> Andersen, Danska (1805-1875) „Bajke i pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n– D\u017eejn Ostin<\/strong>, Engleska (1775-1817) „Gordost i predrasuda<\/strong><\/span>“
          \n– Onore de Balzak<\/strong>, Francuska (1799-1850) „\u010ci\u010da Gorio<\/strong><\/span>“
          \n–\u00a0Semjuel Beket<\/strong>, Irska (1906-1989) Trilogija „Moloj<\/strong><\/span>„, „Maloun umire<\/strong><\/span>“ i „Bezimeni<\/strong><\/span>“
          \n– \u0110ovani Boka\u010do<\/strong>, Italija (1313-1375) „Dekameron<\/strong><\/span>“
          \n– Horhe Luis Borhes<\/strong>, Argentina (1899-1986) „Sabrane pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n– Emili Bronte<\/strong>, Engleska (1818-1848) „Orkanski visovi<\/strong><\/span>“
          \n– Alber Kami<\/strong>, Francuska (1913-1960) „Stranac<\/strong><\/span>“
          \n– Pol Selan<\/strong>, Rumunija\/Francuska (1920-1970) „Poeme<\/span><\/strong>“
          \n– Luj-Ferdinan Selin<\/strong>, Francuska (1894-1961) „Putovanje nakraj no\u0107i<\/strong><\/span>“
          \n– Migel de Servantes<\/strong>, \u0160panija (1547-1616) „Don Kihot<\/strong><\/span>“
          \n– D\u017eefri \u010coser<\/strong>, Engleska (1340-1400) „Kenterberijske pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n–\u00a0D\u017eozef Konrad<\/strong>, Engleska (1857-1924) „Nostromo<\/strong><\/span>“
          \n– Dante Aligijeri<\/strong>, Italija (1265-1321) „Bo\u017eanstvena komedija<\/strong><\/span>“
          \n– \u010carls Dikens<\/strong>, Engleska (1812-1870) „Velika o\u010dekivanja<\/strong><\/span>“
          \n– Deni Didro<\/strong>, Francuska (1713-1784) „\u017dak fatalist<\/strong><\/span>“
          \n– Alfred Doblin<\/strong>, Nema\u010dka (1878-1957) „Berlin Aleksanderplac<\/strong><\/span>“
          \n– Fjodor Dostojevski<\/strong>, Rusija (1812-1881) „Zlo\u010din i kazna<\/strong><\/span>„, „Idiot<\/strong><\/span>„, „Zli dusi<\/strong><\/span>“ i „Bra\u0107a Karamazovi<\/strong><\/span>“
          \n– D\u017eord\u017e Eliot<\/strong>, Engleska (1819-1880) „Midlmar\u010d<\/strong><\/span>“
          \n– Ralf Elison<\/strong>, SAD (1914-1994) „Nevidljivi \u010dovek<\/strong><\/span>“
          \n– Euripid<\/strong>, Gr\u010dka (oko 480-406. pre n.e) „Medeja<\/strong><\/span>“
          \n– Vilijam Fokner<\/strong>, SAD (1897-1962) „Avesalome, Avesalome!<\/strong><\/span>“ i „Buka i bes<\/strong><\/span>“
          \n– Gistav Flober<\/strong>, Francuska (1821-1880), „Madam Bovari<\/strong>“ i „Sentimentalno vaspitanje<\/strong>“
          \n– Federiko Garsija Lorka<\/strong>, \u0160panija (1898-1936) „Ciganske balade<\/strong><\/span>“
          \n– Gabrijel Garsija Markez<\/strong>, Kolumbija (1928-2014) „Sto godina samo\u0107e<\/strong><\/span>“ i „Ljubav u doba kolere<\/strong><\/span>“
          \n– Gilgame\u0161<\/strong>, Vavilon (oko 1800. pre n.e) „Mesopotamija<\/strong><\/span>“
          \n– Johan Volfgang fon Gete<\/strong>, Nemacka (1749-1832) „Faust<\/strong><\/span>“
          \n– Nikolaj Gogolj<\/strong>, Rusija (1809-1852) „Mrtve du\u0161e<\/strong><\/span>“
          \n– Ginter Gras<\/strong>, Nema\u010dka (ro\u0111en 1927) „Limeni dobo\u0161<\/strong><\/span>“
          \n– \u017doao Gimarae\u0161 Rosa<\/strong>, Brazil (1880-1967) „The Devil to Pay in the Backlands<\/strong><\/span>“
          \n– Knut Hamsun<\/strong>, Norve\u0161ka (1859-1952) „Glad<\/strong><\/span>“
          \n– Ernest Hemingvej<\/strong>, SAD (1899-1961) „Starac i more<\/strong><\/span>“
          \n– Homer<\/strong>, Gr\u010dka (oko 700. pre n.e) „Ilijada“ i „Odiseja<\/strong><\/span>“
          \n– Henrik Ibzen<\/strong>, Norve\u0161ka (1828-1906) „Ku\u0107a lutaka<\/strong><\/span>“
          \n– Jevan\u0111elje po Jovanu<\/strong>, Biblija<\/strong><\/span>, Izrael (600-400. pre n.e)
          \n– Dzejms Dzojs<\/strong>, Irska (1882-1941) „Uliks<\/strong><\/span>“
          \n– Franc Kafka<\/strong>, \u010ceska (1883-1924) „Sabrane pri\u010de<\/strong><\/span>„, „Proces<\/strong><\/span>“ i „Zamak<\/strong><\/span>“
          \n– Kalidasa<\/strong>, Indija (oko 400) „Spoznaja Sakuntale<\/strong><\/span>“
          \n– Jasunari Kavabata<\/strong>, Japan (1899-1972) „Zvuk planine<\/strong><\/span>“
          \n– Nikos Kazancakis<\/strong>, Gr\u010dka (1883-1957) „Grk Zorba<\/strong><\/span>“
          \n– D.H. Lorens<\/strong>, Engleska (1885-1930) „Sinovi i ljubavnici<\/strong><\/span>“
          \n– Haldor K. Kaksnes<\/strong>, Island (1902-1998) „Nezavisni narod<\/strong><\/span>“
          \n– \u0110akomo Leporadi<\/strong>, Italija (1798-1837) „Sabrane pesme<\/strong><\/span>“
          \n– Doris Lesing<\/strong>, Engleska (ro\u0111ena 1919) „Zlatna bele\u017enica<\/strong><\/span>“
          \n– Astrid Lindgren<\/strong>, \u0160vedska 91907-2002) „Pipi Duga \u010carapa<\/strong><\/span>“
          \n– Lu Sun<\/strong>, Kina (1881-1936) „Dnevnik ludaka i druge pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n– „Mahabharata<\/strong>“ Indija (oko 500. pre n.e)
          \n– Nagib Mahfuz<\/strong>, Egipat (ro\u0111en 1911) „Deca ulice<\/strong><\/span>“
          \n– Tomas Man<\/strong>, Nema\u010dka (1875-1955) „Budenbrokovi<\/strong><\/span>“ i „\u010carobni breg<\/strong><\/span>“
          \n– Herman Melvil<\/strong>, SAD (1819-1891) „Mobi Dik<\/strong><\/span>“
          \n– Mi\u0161el de Montenj<\/strong>, Francuska (1533-1592) „Eseji<\/strong><\/span>“
          \n– Elza Morante<\/strong>, Italija (1918-1985) „Istorije<\/strong><\/span>“
          \n– Toni Morison<\/strong>, SAD (rodjena 1931) „Voljena<\/strong><\/span>“
          \n– Sikibu Murasaki<\/strong>, Japan (973-1025?) „Prica o Gen\u0111iju<\/strong><\/span>“
          \n– Robert Muzil<\/strong>, Austrija, (1880-1942), „\u010covek bez svojstava<\/strong><\/span>“
          \n– Vladimir Nabokov<\/strong>, Rusija\/SAD (1899-1977) „Lolita<\/strong><\/span>“
          \n– „Njaals Saga<\/strong>„, Island (oko 1300)
          \n– D\u017eord\u017e Orvel<\/strong>, Engleska (1903-1950) „1984<\/strong><\/span>“
          \n– Ovidije<\/strong>, Italija (43. pre n.e-17) „Metamorfoze<\/strong><\/span>“
          \n– Fernando Pesoa<\/strong>, Portugal (1888-1935) „Knjiga nemira<\/strong><\/span>“
          \n– Edgar Alan Po<\/strong>, SAD (1809-1849) „Sabrane pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n– Marsel Prust<\/strong>, Francuska (1871-1922) „U potrazi za izgubljenim vremenom<\/strong><\/span>“
          \n– Fransoa Rable<\/strong>, Francuska (1495-1553) „Gargantua i Pantagruel<\/strong><\/span>“
          \n– Huan Rulfo<\/strong>, Meksiko, (1918-1986) „Pedro Paramo<\/strong><\/span>“
          \n– D\u017ealal ad-din Rumi<\/strong>, Iran (1207-1273) „Matnavi<\/strong><\/span>“
          \n– Salman Ru\u017edi<\/strong>, Indija\/Britanija (rodjen 1947) „Deca pono\u0107i<\/strong><\/span>“
          \n– Seik Musarif ud-din Sadi<\/strong>, Iran (oko 1200-1292) „Orhideja<\/strong><\/span>“
          \n– Tajeb Salih<\/strong>, Sudan (ro\u0111en 1929) „Sezona migracije na sever<\/strong><\/span>“
          \n– \u017doze Saramago<\/strong>, Portugal (1922-2010) „Slepilo<\/strong><\/span>“
          \n– Vilijam \u0160ekspir<\/strong>, Engleska (1564-1616) „Hamlet<\/strong><\/span>„, „Kralj Lir<\/strong><\/span>“ i „Otelo<\/strong><\/span>“
          \n– Sofokle<\/strong>, Gr\u010dka (496-406) „Kralj Edip<\/strong><\/span>“
          \n– Stendal<\/strong>, Francuska (1783-1842) „Crveno i crno<\/strong><\/span>“
          \n– Lorens Stern<\/strong>, Irska (1713-1768) „\u017divot Tristama \u0160endija<\/strong><\/span>“
          \n– Italo Zvevo<\/strong>, Italija (1861-1928) „Zenova ispovest<\/strong><\/span>“
          \n– D\u017eonatan Svift<\/strong>, Irska (1667-1745) „Guliverova putovanja<\/strong><\/span>“
          \n– Lav Tolstoj<\/strong>, Rusija (1828-1910) „Rat i mir<\/strong><\/span>„, „Ana Karenjina<\/strong><\/span>“ i „Smrt Ivana Ilji\u010da i druge pri\u010de<\/strong><\/span>“
          \n– Anton P. \u010cehov<\/strong>, Rusija (1860-1904) „Izabrane pripovetke<\/strong><\/span>“
          \n– „Hiljadu i jedna no\u0107<\/strong>„, Indija\/Iran\/Irak\/Egipat (700-1500)
          \n– Mark Tven<\/strong>, SAD (1835-1910) „Haklberi Fin<\/strong><\/span>“
          \n– Valmiki<\/strong>, Indija (oko 300 pre n.e) „Ramajana<\/strong><\/span>“
          \n– Vergilije<\/strong>, Italija (70-19 pre n.e) „Eneida<\/strong><\/span>“
          \n– Volt Vitman<\/strong>, SAD (1819-1892) „Vlati trave<\/strong><\/span>“
          \n– Vird\u017einija Vulf<\/strong>, Engleska (1882-1941) „Gospo\u0111a Dalovej<\/strong><\/span>“ i „Ka svetioniku<\/strong><\/span>“
          \n– Margaret Jursenar<\/strong>, Francuska (1903-1987) „Hadrijanovi memoari<\/strong><\/span>„.<\/p>\n

          Analizu koncipirao Du\u0161an Stojanovi\u0107<\/strong><\/a>.<\/p>\n

          Ovo istra\u017eivanje omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave<\/strong><\/a>\u201c.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Ovo istra\u017eivanje omogu\u0107io je roman \u201eCvetovi agave\u201c. Lav Nikolajevi\u010d TolstojKoliko ste samo listi \u201etop 10\u201c ili \u201etop sto najboljih knjiga do sada pro\u010ditali? Uvek se zapitamo ko ih sastavlja, kakvi to kriterijumi stoje iza redosleda dela sa kojim se nikada ne slo\u017eimo u potpunosti. Ponekad nam se \u010dini da je svako rangiranje umetnika \u0107orav posao, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1034,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jetpack_post_was_ever_published":false,"_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-413","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjige-koje-citamo"],"aioseo_notices":[],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/Fyodor-Dostoyevsky.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7Xlcj-6F","post_mailing_queue_ids":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/413","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=413"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/413\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1774,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/413\/revisions\/1774"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1034"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=413"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=413"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.prevodioci.co.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=413"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}