Foto: Wikipedia, Tomislav Medak, CC BY 2.0, Created: 22 October 2009<\/p>\n
Jovan \u0106irilov. Sva je prilika da \u0107e vreme doneti nove istine o njemu i novu svest kod svih nas koliko smo bogati bili dok smo imali takvu li\u010dnost u\u00a0 na\u0161em kulturnom \u017eivotu.\u00a0Odi\u0161u\u0107i stilom, duhom i kulturom samom svojom pojavom, ovaj neumorni velikan nikada nije izgledao umorno<\/strong>.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, i u svojim poznim godinama, stvarima koje je postizao da uradi, \u0161irinom pogleda i britko\u0161\u0107u misli, ali i verom u smislenost truda i voljom da se uprkos svemu radi i \u017eivi za kulturu, postavio je izazov mla\u0111im generacijama. One nisu u nasle\u0111e dobile jedan sre\u0111en svet, ali i takav kakav im je na raspolaganju on mo\u017ee ostati i opstati jedino ako budu bar jednim delom nalik velikom, sada na\u017ealost po\u010div\u0161em bardu doma\u0107eg kulturnog i dru\u0161venog \u017eivota<\/strong>, Jovanu \u0106irilovu<\/strong><\/em><\/span>.<\/p>\n Kada u jednoj dr\u017eavi kultura postoji ne kao dobro razra\u0111en sistem koji se sastoji od presti\u017enih i autonomnih institucija, nego kao plod neumornog upinjanja pojedinaca koji se za nju bore uprkos svim problemima, onda je u toj dr\u017eavi kultura u velikoj krizi. Na\u017ealost, Srbija ve\u0107 dugo li\u010di na takvu zemlju.<\/p>\n Problemi koji se ne re\u0161avaju, po pravilu, po\u010dnu da se gomilaju i da formiraju neuni\u0161tive hrpe koje je nemogu\u0107e o\u010distiti i ukloniti. Pojedinci se uspinju svim silama i bore svim sredstvima da spasu ono \u0161to se spasti mo\u017ee \u2013 na kraju, spasava se samo malo onog preostalog ljudskog dostojanstva koje je vazda bilo povezano sa kulturom, ali ne i kultura sama.<\/p>\n Kako bi Danilo Ki\u0161 rekao: \u201eKad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji \u0107e jo\u0161 gledati ljudskim o\u010dima i ose\u0107ati ljudskim srcem bi\u0107e oni kojima ne be\u0161e strano iskustvo umetnosti\u201c.<\/p>\n Tu veli\u010danstvenu borbu sa vetrenja\u010dama, makar ona ishodila jedino u jo\u0161 veli\u010danstvenije poraze, vodili su bardovi srpske kulture koje je vreme polako po\u010delo uklanjati sa scene.\u00a0 Jedan od njih, koji je i u dubokoj starosti tako mladala\u010dki isijavao entuzijazmom i verom da borba nije uzaludna, inspiri\u0161u\u0107i one mnogo mla\u0111e, ali naizgled umornije od sebe, bio je i Jovan \u0106irilov<\/strong><\/span>. Kao \u0161to to obi\u010dno biva, tek nakon velikanove smrti, u narednim mesecima i godinama, srpska kulturna javnost posta\u0107e svesna \u0161ta je imala i izgubila. A izgubila je mnogo.<\/p>\n Jovan \u0106irilov je oti\u0161ao i ostavio nas da sami nastavimo tamo gde je on stao. I tamo gde smo sami stali no\u0161eni vetrom koji nam je on slao u le\u0111a. Sre\u0107om, \u010dovek koji za sobom ostavi \u201edelo\u201c nikada ne umire sasvim. U njegovim knjigama i uspomeni na njega ostao nam je trag njegovog velikog duha, njegova inspirativnost i njegova snaga.<\/p>\n U ovom nesavr\u0161enom svetu sa sumnjivom vrstom \u017eivih bi\u0107a kakvo je homo sapiens, samo budala mo\u017ee verovati u savr\u0161enu sre\u0107u. Ose\u0107anje sre\u0107e u \u017eivotu sam iskusio retko, i to samo kao kratke proplamsaje neke miline u trajanju od nekoliko sekundi, \u010dak i zbog nekih na izgled bezna\u010dajnih razloga \u2013 rekao je \u0106irilov za magazin \u201eVreme\u201c. To nam mnogo govori o njemu, iz jednog intimnijeg ugla. Ali, ko je on bio, kako ga svrstati u postoje\u0107e kategorije a ne osirami\u0161iti ono \u0161to njegova li\u010dnost predstavlja?<\/p>\n Po obrazovanju filozof. Po profesiji dramaturg, teatrolog, kriti\u010dar, pisac, prevodilac, re\u017eiser, etimolog. Kao i svi intelektualci renesansnog raspona interesovanja i sposobnosti, ni \u0106irilov nikada nije doneo kona\u010dnu odluku po pitanju \u010dime \u0107e se baviti u \u017eivotu. Na sre\u0107u, naravno.<\/p>\n Njegova \u017eivotna pri\u010da po\u010dela je u Kikindi gde je ro\u0111en 1931. godine i gde je zavr\u0161io osnovno \u0161kolovanje. Fakultet upisuje na Beogradskom univerzitetu i to na Filozofskom fakultetu, na odseku za filozofiju gde diplomira 1955. godine. Kao student bavi se pozori\u0161nom kritikom, \u0161to ga 1956. dovodi na mesto dramaturga Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta. Od 1967. do 1985. godine radi kao dramaturg i u Ateljeu 212. Na \u010delu JDP-a bio je od 1985. do 1999. godine.<\/p>\n Zajedno sa Mirom Trailovi\u0107 osnovao je pozori\u0161ni festival svetskog renomea, BITEF, i sve do smrti ostaje umetni\u010dki direktor i selektor ovog festivala<\/strong>. Autor je vi\u0161e pozori\u0161nih predstava, filmskih scenarija i radio drama. Za pozori\u0161te je adaptirao Andri\u0107evu \u201eProkletu avliju\u201c kao i \u201eOtkri\u0107e\u201c Dobrice \u0106osi\u0107a. Priredio je \u010detiri re\u010dnika i dve antologije kratkih drama. Bio je predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije i Srbije pri Unesko-u.<\/p>\n Tokom \u010ditavog \u017eivota Jovan \u0106irilov je pisao kolumne<\/strong> za nekoliko doma\u0107ih \u010dasopisa i dnevnih novina, od \u010dega je vi\u0161estruku korist imala i ona publika koja ne bi \u0106irilova upoznala u svetu pozori\u0161ta i pozori\u0161ne kritike. Iako je sedeo na samom prestolu doma\u0107e i evropske intelektualne elite, Jovan \u0106irilov nikada se nije libio da komentari\u0161e dnevne doga\u0111aje i pojave na koje nije \u017eeleo snobovski gledati sa visine<\/strong>. Sebe nije smatrao patriotom, ali sve \u0161to je radio bilo je nekompromitovani i nediksutabilni patriotski \u010din. Svojim naporima odr\u017eavao je u \u017eivotu ono bez \u010dega jedan narod ne mo\u017ee opstati ni danas kao \u0161to nije mogao ni ikada pre \u2013 njegovu kulturu.<\/p>\n Jovan \u0106irilov, kao \u0161to se i mo\u017ee o\u010dekivati od jednog intelektualca internacionalnog zna\u010daja i ugleda, govorio je i nekoliko evropskih jezika: engleski, francuski, nema\u010dki, \u0161panski i italijanski<\/strong>. Tako\u0111e, bavio se i izu\u010davanjem kineskog jezika. Ljubav prema jezicima Jovana \u0106irilova na\u0161la je izraza i u njegovom ozbiljnom bavljenju etimologijom, naukom o poreklu re\u010di i izraza, oblasti u kojoj je bio vrhunski stru\u010dnjak.<\/p>\n Stoga ne \u010dudi ni \u010dinjenica da se tokom \u017eivota veoma uspe\u0161no bavio i prevo\u0111enjem<\/strong>. Uglavnom, njegova interesovanja bila su vezana za pozori\u0161te, pa se na spisku prevedenih autora mahom nalaze dramski pisci poput Kristofera Fraja, Bertolda Brehta, \u017dana Pjera \u017denea, Stoparda, Mameta, Sema \u0160eparda, Marbera, mjuzikla \u201eKosa\u201c. Priredio je dve antologije kratkih drama na \u010dijim je prevodima, mahom, sam radio.<\/p>\nPre svega \u2212 intelektualac<\/h2>\n
Poliglota i prevodilac<\/h2>\n